Kako omiljeni profesor istorije razbija prokletstvo nauke

O dobijanju Svetosavske nagrade, omiljeni profesor kaže da ga to priznanje podstiče, a nikako ne opterećuje, jer sve što je uradio „nastalo je bez moranja“.

„Prošla godina jeste bila otežana zbog onlajn nastave, ali kad smo probili tu barijeru onda smo videli i neke prednosti. Učenici su mi rekli da kada komuniciramo preko kompjutera imaju osećaj kao da im se obraćam direktno, što ne mogu da postignem kad smo u učionici“, objašnjava Pištalo.

Glavna motivacija mu je to da kod dece probudi želju da rade i da saznaju.

„Kad im vidite lica, koliko žele da rade i koliko su srećni. I u tome pronađete neke njihove druge talente. Devojka koja je radila grafiku za Dnevnik 1807. se veoma ozbiljno priprema da upiše grafički dizajn. Devojka koja bila 'spiker' sprema se da upiše FDU, a jedan od 'reportera' je amaterski glumac. Momak koji je radio montažu se izuzetno zanima za računare“, kaže Pištalo.

Tu ima još mnogo njih koji su učestvovali u projektu, pisali taj tekst i koji će upisati različite fakultete.

„To je taj multidisciplinarni pristup koji me motiviše“, dodaje profesor.

Objašnjava da takav pristup zahteva dosta zalaganja i truda predavača, i da to neće postići samo u okviru radnog vremena.

„Ako neko misli da će to uklopiti u onih propisanih 40 časova u radnoj nedelji, neće. Stižem sve zato što često probijam taj prag. Naročito kad je sve onlajn. Vi tada imate utisak kao da ste stalno na času. Nemate ni onaj trenutak kada se zvono oglasi i vi odete iz učionice“, kaže Pištalo.

Profesor takođe kaže da visina plate profesora ne ide u prilog njegovom pristupu poslu.

Razbiti prokletstvo nauke

Što se tiče posledica koje će onlajn nastava imati po đake, Pištalo smatra da će tu biti i pozitivnih strana i da će deca profitirati u tehnološkom smislu i u smislu obogaćivanja medijske i informatičke pismenosti.

Pištalo je takođe veliki pobornik popularizacije nauke i kaže da je to izbegavanja pošasti i prokletstva svake nauke da ostane rezervisana samo za naučnike.

„Nema goreg prokletstva za istoriju, ili bilo koju drugu nauku, nego da je pišu istoričari za istoričare. Ako nauka ne komunicira sa širom javnošću, putem zabavnih emisija ili tekstova koji će animirati ljude, postavlja se pitanje i kako nas ona to tačno oplemenjuje“, zaključuje Pištalo.