Britanci zavide Hrvatima kako govore o seksu

Objašnjavajući kako je došao na ovaj zaključak, Čajls kaže da je sve počelo greškom. Njegovi prijatelji iz Hrvatske tražili su od njega da im pronađe knjigu The Art of Selling (Umetnost prodaje) i donese im kada sledeći put dođe u Zagreb.

U predinternetskoj eri, trebalo mu je dosta vremena da je pronađe, ali je uspeo. Ili je barem tako mislio.

„Nakon što sam trijumfalno spustio knjigu na njihov trpezarijski sto, rečeno mi je da to nije knjiga koju su hteli. Tražili su mi The Art of Sailing (Umetnost jedrenja/plovidbe). Možete da zamislite njihovo razočaranje“, piše britanski novinar.

Međutim, kao što se ponekad desi u životu, greške nekada mogu da dovedu do neočekivano dobrih stvari. Njegovi prijatelji su pročitali knjigu, dopala im se, videli da postoji tržište za tako nešto, preveli je i prodali dosta primeraka.

Tako se rodio njihov posao izdavaštva, a ovih dana rade na prevođenju erotske fikcije na hrvatski.

Sama tematika dolazi sa posebnim izazovima. Primera radi, engleska reč "manhood" (bukvalan prevod bi bio „muški ponos“).

„'O čemu se ovde zapravo radi?', upitala me prijateljica Zrinka o nastanku takve konstrukcije da bi se opisao muški polni organ.“

Kako objašnjava Čajls, postoji hrvatski prevod za "manhood", ali kada se stavi u kontekst često zvuči apsurdno. Osim toga, ne postoji reč koja opisuje seksualni odnos a da nije lascivna ili previše tehnička, poput reči „kopulacija“, koju je često primorana da koristi i za koju kaže da je „prijatno neutralna“.

„Prihvatio sam njene reči kao kompliment za moj jezik, ali to zapravo nije mnogo pohvalno o našem (britanskom) odnosu prema seksu“, ocenjuje Čajls.

Kako je zaključio, reči za orgazam su slične, iako oni (Hrvati) imaju šarmantan arhaičan izraz „sladostrašće“. „Slatko, zar ne?“, pita engleske čitaoce.

„Pimpeci“ i „pipice“

„Imate li neke probleme vezane za reč 'cock' (slobodniji izraz za k....)?“, upitao sam željan da budem od pomoći.

„Ne, tu dobro stojimo“, odgovorila mu je prijateljica.

Ipak, to je bio lep šlagvort da nastave sa diskusijom o reproduktivnim organima. Tako mu je Zrinka otkrila da se "willy" (čita se: vili), na hrvatskom kaže „pimpek“. „Sladak izraz“, kaže Čajls.

Međutim, „mučila“ ga je druga stvar, a to je zašto engleski nema slatkih izraza za ženske polne organe. "Willy" je, kako kaže, lepa reč – slatka, prisna, bezopasna i pomalo smešna.

„Ali koja je naša slatka, mala reč za vaginu? Ne postoji. Izraz koji sam užasno mrzeo dok su mi ćerke odrastale jeste 'frontbottom' (bukvalni prevod: prednja zadnjica), koji je očajan. Ko je smislio to, samo da mi je znati. Na kraju smo došli na reč 'fanny', koja bi mogla da posluži kao ženski ekvivalent za 'willy'“, ističe Čajls.

Iako su se njegovi roditelji štrecali svaki put kada bi je izgovorio, nisu imali bolji predlog.

Majka mu je onda rekla da su, kada je bila mala u Zagrebu 40-ih godina, vaginu zvali „šljiva“.

„Sada, ipak, imaju bolju reč u hrvatskom – 'pipica'. Povezana je sa 'pimpekom'. Verujte mi, to je očaravajući i presladak deminutiv“, smatra Čajls.

Dodajući da i Britanci treba da imaju nešto slično, Čajls zaključuje: „Iskreno, mislim da je prilično tužno ako ne i nezdravo što nemamo ništa slično. Ili treba da se pomirimo sa 'fanny' i završimo sa time?“