Olimpijske igre za vojsku, kada patike zamene vojničke čizme

Ranijih godina, u drugim gradovima, koji su organizovali ovo takmičenje, takmičari su bili smešteni u hotelima, a sada je od početka napravljeno olimpijsko selo. Ovde na preko 60 hektara, imaju sve što im je potrebno. Osim stambenih objekata, tu su i prodavnice, kafići, zatim mesta u kojima mogu da treniraju, bolnice i naravno kantine sa hranom.

Tokom 10 dana takmičenja ovo je dom za skoro 10.000 učesnika iz 109 zemalja, najviše do sada. I srpska delegacija ove godine broji najviše takmičara. Četrdeset dvoje pripadnika Vojske Srbije i profesionalnih sportista bori se za medalje u 10 sportskih diciplina. Osim olimpijskih, tu su i one sa vojnim karakteristikama.

„Orijentiring je sport gde takmičar uz pomoć karte i kompasa treba da dođe što pre od starta do cilja, pritom zaobilazeću zadate kontrolne tačke koje su obeležene na mapi. Ono što je specifično je da orijentirci startuju sa određenim zaostatkom jedan iza drugog, tako da svako dobije svoje vreme, odnosno takmičar se takmiči sam sa sobom“, kaže kapetan Dejan Popović.

Iako imaju predznak vojne, ove igre su sve značajniji sportski događaj. Zato osim profesionalnih vojnika delegacije vode i profesionalne sportiste.

„U razgovoru sa drugim kolegama i profesionalnim sportistima oni su to ocenili da je ovo nešto kao mini Olimpijada, čak i jače nego svetsko prvenstvo. Narod nije toliko baš čuo za ta vojna takmičenja i kad im se pomene da je to vojno takmičenje oni često pomisle da je to niži rang, međutim svaka država dovodi svoje najjače sportiste i onda je naravno mnogo teže osvojiti medalju“, objašnjava major Deniel Pešić, šef Misije Srbije.

Od profesionalnih vojnika do profesionalnih sportista

Vojsku Srbije brane i poznata imena poput Zorane Arunović, Tijane Bogdanović, Ivane Maksimović Anđušić, braće Nemeš, Velimira Stjepanovića. Ipak, oni koji kojima je vojska profesija, a sport samo hobi, ne gube samopouzdanje.

„Ja znam svoje mogućnosti i znam koliko sam se ja pripremao, i naravno da treba da dam onoliko koliko sam uložio u sebe. Naravno, oni mi daju samo bolji osećaj što se nalazim u takvom društvu“, ističe desetar i maratonac, Đuro Borbelj.

„Velika je to žrtva i odricanje negde mora da se uštine i odvoji, ali mi pokušavamo da to ni porodica i ni posao ne trpe. Odvajamo dosta svog vremena, energije, na kraju krajeva i novca jer to nije jeftin sport“, navodi zastavnik i triatlonac, Igor Vuković.

Nije jeftino prošla ni Kina. Osim novog olipijskog sela, produžena je jedna metro linija, izgrađen novi most i brojne druge građevine. Sve borbe održavaju se u 35 sportskih objekata, od čega je 18 izgrađeno specijalno za ovu priliku.

„Takmičimo se na novoizgrađenom strelištu koje je izuzetno lepo, velikog kapaciteta, ono je izgrađeno specijalno za ovu priliku i mogu reći da je jedno od najlepših trenutno u svetu“, kaže poručnik Petar Nikolić, koji se takmiči u streljaštvu.

Sanja Vukašinović, koja se takođe takmiči u streljaštvu, kaže da je do sada bila samo na jednom multisport takmičenju tako da je ovo za nju dobro iskustvo pre Olimpijskih igara, kao neka vrsta simulacije.

Međunarodni savet za vojni sport organizuje ovo takmičenje svake četiri godine, a baš kao i na pravim Olimpijskim igrama postoji i letnje i zimsko takmičenje. I sve sa jednim ciljem, da se kroz sport širi prijateljstvo među vojskama sveta.