Ljubav na seoski način

„Kako smo bili skroz od kiše mokri, a meni hladno i duva vetar, došao je do mene i zagrlio me. U tom zagrljaju se pokrenulo nešto što u meni nikad nije bilo i onda smo se poljubili i tako je sve počelo“, kaže Tamara.

Tako se mlada poljoprivrednica iz Petrovca na Mlavi priseća prvog poljupca sa mužem Bobanom na njivi, gde su sakupljali seno. Do tog olujnog dana godinama su zajedno radili na farmi krava, bez romantičnih ideja. Venčali su se u decembru, samo pola godine, nakon prvog poljupca. Zaprosio je kod kovača koji im je popravljao raonike.

„U tom trenutku kleknuo je i izvadio prsten. Gospođa što je pored nas pomagala mužu da buši rupe, bacila je raonik i krenula da trči prema nama. ‘Jao deco, kako je to lepo, kako se desilo. Hoćete li biti zajedno?' Ja sam bila izgubljena, ne znam da li da gledam u njega ili u onu gospođu koja vrišti i ide prema nama, a njen muž viče: ‘Stani ženo, stani Slavice, ispašće sve'“, priseća se Tamara.

Srećni bračni par živi na njenoj porodičnoj farmi gde brine o 55 krava, zbog čega su odlučili da on uzme njeno prezime. Njegovo će sačuvati brat.

„Sa jedne strane nije ni bitno ako se ljudi razumeju, ali ja sam gledala da se ne ugasi kuća i prezime i onda smo odlučili zajednički da budemo Strainovići“, ističe Tamara.

Roditelji su najsrećniji.

„Za moju porodicu, to je veliki napredak i očekivani ponos, pošto sam ja već dugo maštala o tome“, objašnjava Žikica Strainović.

Veliko domaćinstvo u kom svu hranu za životinje pripremaju sami na 80 hektara, zahteva mnogo posla. Ali zaljubljenima, ništa nije teško.

„Sve zajedno radimo. Više od svega volim traktore i mašine“, kaže Boban.

Ovde nije važno ko vozi traktor, a ko otvara kapiju. Da bi se sav posao uradio, potrebno je pet traktora, a kapija se nikad ne zatvara.

Oni su dokaz da prava ljubav postoji. Da je često na kraju sela. A ako je ne vidite, ona će vas samo iznenada potopiti.