Kazahstan menja zvanično pismo iz ćirilice u latinicu

Ovaj vrlo ambiciozan plan osmišljen je kako bi se pobeglo od sovjetskog nasleđa, iako stanovnici te zemlje, navodi se, bolje govore ruski nego kazaški.

Iako etnički Kazasi čine dve trećine populacije države, godine života pod sovjetskom vlašću dovele su do toga da oko 94 odsto stanovnika govori ruski, dok kazaški koristi 74 odsto populacije.

Uprkos tome, vlada je odlučila da promeni državno pismo do 2025, i to u tri faze.

U prvoj, dvogodišnjoj fazi, biće stvoreno vladino telo za tranziciju, pravljenje digitalnog koda za promenu pisma i ponovno izdavanje školskih udžbenika.

Druga faza će početi 2021. i takođe će trajati dve godine, a tokom nje će se vršiti obuka profesora srednje škole, uvođenje novih pravila u javnost i izmena obrazovnih vodiča.

Poslednja, treća faza trajaće samo godinu dana, od 2024. do 2025, i odnosi se na prevod vladinih dokumenata i vesti u vladinim medijima kao i zapošljavanje takozvanih “influensera” za rad na društvenim mrežama.

Za prelazak sa ćirilice na latinicu kazahstanske vlasti su odvojile 664 miliona dolara (218 milijardi kazahstanskog tenge), a oko 90 odsto tog iznosa biće uloženo u obrazovne programe i promenu pisma u udžbenicima.

Ipak, neki ekonomisti smatraju da će za ovaj projekat biti potrebno više od predviđene sume.

Tu su i troškovi promene dokumenata – lična dokumenta, zakoni i drugo, a radi se o troškovima koji, iako su deo finalne faze prelaza, i dalje nisu navedeni.

Prelaz na latinicu bi mogao oslabiti trgovinske odnose s drugim postsovjetskim zemljama.

Trenutno se deset odsto trgovine između Rusije, Kazahstana i Ukrajine može objasniti zajedničkim jezikom, zbog čega su i Kazasi koji govore ruski ekonomski mobilniji od onih koji ga ne govore.

S druge strane, promena pisma bi mogla dovesti do bolje povezanosti sa većinom zemalja Zapada, kao u slučaju Turske, koja se 1928. prebacila na latinicu.

Prema istraživanju lingvističkog instituta u Kazahstanu, 80 odsto mladih (18–25 godina) podržava ovu promenu.