Enigma o nemačkoj „Enigmi“

„Enigma“ je zanimljiva, ali nikako ne može da služi za zabavu. Nemačka mašina za šifrovanje poruka „Enigma“ ne može da ispiše Vaše ime, jer se isto slovo svaki naredni put, šifruje drugim slovom i to po ključu koji se menja na svakih 29 dana.

Tako je bar bilo u vreme Drugog svetskog rata, kada je vojska Hitlerove Nemačke ovu mašinu koristila za šifrovanje poruka.

U posedu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije nalaze se četiri kompletne „Enigme“, kao i još tri u delovima, dok se u Sloveniji na primer nalazi jedna, kao zaostavština bivše SFRJ.

„Jedinice JNA su došle u posed ovih mašina pred kraj rata, u završnim operacijama 4. armije u Sloveniji, kada se grupa armije E, pod komandom generala Lera predala. Predat je veliki deo opreme, među kojima su i Enigme“, objašnjava za emisiju Dozvolite... potpukovnik Miodrag Sekulić iz Vojnog muzeja.

Nemci su za „Enigmu“ napravili posebnu radio-mrežu koja je bila otvorena, ali su poruke bile šifrovane, tako da Sovjeti i Zapadni saveznici dugo nisu uspeli da ih dešifruju.

„'Enigma' je elektromehanički uređaj, razvijen posle Prvog svetskog rata, do 1925. godine. Korišćena je prvenstveno u poštanskom i trgovinskom saobraćaju, a od 1926. je u upotrebi u nemačkoj vojsci“, objašnjava potpukovnik Sekulić.

Sekulić objašnjava da je šifra „Enigme“ kombinacija elektronskog i mehaničkog signala. Najvažniji deo mašine je rotor, a suština rada je da se dve mašine podese na isti način, tako da jedna šalje šifrivanu poruku, dok je druga prima i dešifruje.

Ključ rotora se menja na svakih 29 dana, a slova se svaki naredni put šifriraju drugim slovom i ista reč i ista poruka se svaki naredni put šifriraju na drugačiji način.

Zato je dugo vremena bilo potrebno da se „provali“ enigma „Enigme“. Bilo je teško, ali ne i nemoguće.

Poljaci i Francuzi pre Britanaca

Iako svetska javnost smatra da su britanski stručnjaci uspeli da rabiju šifre sa „Enigme“, to su prvo uradili Poljaci 1932. godine i to pod vođstvom matematičara i kriptologa Marijana Rajevskog.

Rajevski je uspeo da rekonstruiše mašinu, i to civilnu, koju su poljski obaveštajci kupili u Nemačkoj i onda prokrijumčarili u Poljsku. To je bio početak rada, jer ipak Poljaci nisu imali uvid u nemačka podešavanja koja su se menjala na svakih 29 dana.

Neposredno pre nemačkog napada na Poljsku, Rajevski je sa kolegama i kompletnom dokumentacijom prebegao u Francusku, a posle pada Francuske u Britaniju.

Međutim, Britanci su Rajevskog i njegove kolege postavili u jedinice koje nisu imale veze sa razbijanjem šifre na „Enigmi“, a posao na razbijanju nemačke šifre nastavili su britanskih stručnjaci u Blečli parku.

Vođa tima bio je Alan Tjuring, koji se inače smatra ocem nauke o kompjuterima.

Tjuringov tim nastavio je tamo gde su stali Poljaci i uspeo da napravi „Bombu“, mašinu za dešifrovanje poruka sa „Enigme“. Zarobljavanje nekoliko „Enigmi“, posebno na podmornicama, pomoglo je da se do kraja rata u potpunosti „provali“ u nemački sistem kriptozaštite.

Zanimljivo je da su Nemci da kraja rata verovali da je sve što šalju preko „Enigme“ sigurno i nikada nisu saznali da su ih Poljaci i kasnije Britanci, nadmudrili.

Još je zanimljivija sudbina ljudi koji su povezani sa „Enigmom“.

Izumitelj Artur Šerbius je poginuo još pre Drugog svetskog rata i to 13. maja 1929. godine. Poljak Marijan Rajevski je posle rata bio univerzitetski profesor i umro je 1980. godine u Varšavi, nosilac je odlikovanja Poljske, Velike Britanije i SAD.

Alan Tjuring, vođa britanskog tima, završio je u zatvoru jer je bio homoseksualac i tek je posthumno dobio izvinjenje britanske države, kao i odlikovanje kraljice Elizabete Druge 2013. godine.