Ljubav prema pisaćim mašinama: Reči nastaju kao eksplozija

Sve je počelo još 1996. godine u jednoj antikvarnici na Tošinom bunaru. Tu je ugledao pisaću mašinu – „adler 25“, staru skoro stotinu godina i zaljubio se u nju.

„Ja mislim da je to jedan virus, jedna pasija što te nosi i ne možeš da drugačije razmišljaš. Nisam mogao da stanem“, kaže Endre Halas, kolekcionar pisaćih mašina.

Skupio je toliko pisaćih mašina da više nije znao gde da ih smesti. Bilo ih je svuda, u hodnicima, sobama, u podrumima. Čak i kod prijatelja, na terasama.

„Ja sada na području Srbije jako teško mogu da dođem do modela koji su vredni, a da ja to već nemam“, objašnjava Endre Halas.

Najoriginalniji deo kolekcije – oko 40 mašina, izložen je u Muzeju Novog Sada.

„Ova izložba je vrlo posećena i zanimljiva, kako odraslima, tako i deci. I evo, za ovo kratko vreme, koliko je postavljena, imala je skoro 7.000 posetilaca“, navodi Milena Milosavljević, Muzej grada Novog Sada.

Ljubav prema kolekcionarstvu gaji i njegova porodica. Ćerka je strastveni sakupljač gramofonskih ploča.

„Mislim da ima negde između 10.000 i 15.000 ploča. Možda i više, nismo ih brojali. Ja sam ih slagala po abecednom redu. Ja najviše volim muziku osamdesetih – rokenrol“, kaže Endreova ćerka, Adrijana.

Endre želi da napravi privatni muzej, a žali što je jedini kolekcionar u zemlji i regionu. Voleo bi, kaže, da upozna holivudskog glumca Toma Henksa, jednog od najvećih svetskih kolekcionara pisaćih mašina.

„Sve što otkucaš na toj mašini, zvuči veličanstveno, reči nastaju kao eksplozija“, tako je svoju strast za Njujork tajms, opisao mnogima omiljeni čovek sa filmskog platna.