Majstor Dragi – čovek čije inicijale nose srpske harmonike

Ukoliko u Nišu pitate prolaznike gde stanuje Dragutin Miljković, čudno će vas gledati. Ali ako samo kažete Dragi Gadžihanac, uputiće vas kod najstarijeg majstora, koji harmonike popravlja već 65 godina.

„Ali ja kad kažem 65 godina, ne mislim na osmočasovno radno vreme, nego na petnaestočasovno radno vreme. Petnaest sati svakog dana i dan-danas“, kaže majstor za harmonike Dragi Miljković i dodaje da mu nije teško da radi i da ga i dalje prati entuzijazam.

Kaže da ga entuzijazam ne napušta još od vremena kada je prvi put uzeo harmoniku u ruke.

„Počeo sam da učim da sviram 1942. godine. Desilo se da onda majstora nije bilo, dugme se odlepi, a ja moram da nalepim dugme da bih svirao. Onda otpadne pločica, glas, pa ja sam morao u vosak i to da zalijem. Onda meh se pocepa, ja sam i to morao da lepim“, prepričava Gadžihanac, kako ga Nišlije prepoznaju.

Seća se da su u periodu posle Drugog svetskog rata u celoj Srbiji bila svega tri majstora za hramoniku. Jednog je upoznao kada je došao u Beograd 1949. godine na radnu akciju izgradnje Novog Beograda.

„Pošto sam ja svirao svaki dan u 13.30 u jednoj omladinskoj emisiji na Radio Beogradu 2, prolazio sam pored te radionice. I onda su me oni zvali: Dođi, harmonikaš, da nam malo odsviraš. Ja odem da vidim kako rade, pa im kažem: Pa ja to znam bolje nego što vi radite“, kaže Miljković.

Radnju za popravku harmonika u Nišu otvorio je 1952. godine. Decenijama usavršava ovaj zanat i rasklapa instrument od čak 5.000 delova.

„I oči da mi vežete, ja ću svaki deo osetiti i reći vam to je to. Kad neko kaže od ovih novopečenih majstora: Mi sve znamo. Ma ništa ne znaju jer harmonika ima mnogo detalja“, priča ovaj stari zanatlija. 

Zanat usavršavao u italijanskim radionicama 

Nije brojao koliko je harmonika popravio za bezmalo sedam decenija. Ali zna koliko je potrebno da bi stasao dobar majstor i bez razmišljanja odgovara 15–20 godina.

Majstor Dragi nije samo doktor za harmoniku. Usavršavao se u italijanskim radionicama, gde je počeo i da stvara ovaj instrument.

„Pošto ja poznajem odlično šta se kod nas traži, Guerini je tražio da ja učestvujem u kreiranju harmonike jugoslovenskog tipa. Tako da sam ja kreirao odmah dve vrste harmonike – 'profesional 1' i 'superior 3' – klavirsku. Od prvih pet harmonika 'profesional 1' jednu je kupio Krnjevac, jednu je Đurica Ćirković, jednu Dobrivoje Kostadinović, jednu sam ja uzeo za sebe i jednu je uzeo neki Živojin iz okoline Niša. To su bile prve harmonike“, prepričava majstor Dragi.

Kaže da tajne nema – od svake vrste harmonike uzima najbolje. Tako se pročulo za njega, pa ga je i u devetoj deceniji angažovala trenutno najpoznatija italijanska radionica.

„Ova harmonika koja je na meni, to je baš moja kreacija. Evo u donjem delu stoji 'Balkan DM', znači Dragi Miljković. Evo i ovde imate amblem Dragi Miljković“, ponosno priča majstor Miljković.

Tajne zanata prenosi zetu, a o penziji ne razmišlja. I u slobodno vreme ne odvaja se od harmonike. Voli i da zasvira pesme iz svoje mladosti. Zvuk harmonike mu produžuje i životni i radni vek.