Prošla godina u svemiru

Zdravo, Plutone!

Nasina sonda „Novi horizonti“ proletela je pored Plutona u julu, prošavši na samo 12.500 kilometara udaljenosti. Naučnici su prvi put imali bliži uvid u udaljenog Zemljinog komšiju.

Utvrdili su da je površina geološki mlada i sa vrlo malo kratera, što ukazuje na aktivnost, nasuprot predviđanjima naučnika da je udaljeni ledeni svet odavno postao neaktivan.

„Novi horizonti“ su takođe otkrili ogromno ledeno srce koje zauzima ogromni deo površine, koje je, za sada, nezvanično nazvan Tombo region, po astronomu Klajdu Tombu koji je otkrio Pluton.

Tečna voda na Marsu

Dok su znaci tečne vode na Marsu bili primećeni i proteklih godina, niske temperature i tanka atmosfera sprečavali sve pokušaje da se stručnjaci direktno uvere u njeno postojanje.

Ipak, nakon nekoliko godina pokušaja, u septembru je Nasa otkrila naslage hidrirane soli na Marsu.

Naučnici su utvrili da se na Crvenoj planeti, tokom toplijih perioda, formiraju potoci tečne vode, koji se lede kada padnu temperature.

Druga Zemlja

Jul je bio dobar mesec za svemirska istraživanja. Ne samo da smo se bliže upoznali sa Plutonom, već smo i sreli Zemljinog „dalekog rođaka“.

Nasin teleskop Kepler spazio je do sada „najzemaljskiju“ planetu, kasnije nazvanu 452B. Stenovito nebesko telo veće je od Zemlje i kruži oko zvezde slične Suncu na približno istoj udaljenosti kao što to Zemlja čini.

Novi svet je oko 60 odsto širi od Zemlje, što mu daje dobru šansu da je stenovit, a njegova zvezda je starija od Sunca, što znači da je Kepler 452B imao oko milijardu i po godina više da razvije život.

Zora na Ceresu

Pluton nije bio jedina patuljasta planeta koju je čovek istraživao. U martu je Nasina misija „Zora“ posetila Ceres.

Ledeni svet u pojasu asteroida, Ceres je oduvek intrigirao naučnike, a sada su na njemu snimljene i dve svetle tačke za koje stručnjaci smatraju da su od leda ili soli.

Godina u svemiru

Američki astronaut Skot Keli i njegov ruski kolega Mihail Kornjenko započeli su prošlog proleća misiju da provedu godinu dana u svemiru.

Misija je osmišljena kako bi doktori i naučnici utvrdili telesne efekte produženog boravka u bestežinskom stanju.

Raketa do svemira i nazad

„Spejs iks“ je postao prva privatna kompanija koja je lansirala raketu u svemir pre nekoliko godina, a nedavno se ponovo upisala u istorijske udžbenike spuštanjem prve faze rakete nazad na Zemlju.

Događaj je probudio nade direktora kompanije Ilona Maska i drugih stručnjaka i inženjera da su korak bliže pravljenju višekratnih raketa, čime bi drastično bili smanjeni troškovi lansiranja.