Kolosalno svetilište Slovena na Pešteru!

Ukoliko se utvrdi da su arheolozi Muzeja u Novom Pazaru u pravu, na pragu smo epohalnog otkrića. Pronađeni su ostaci četiri identične konstrukcije pravilnih oblika, najverovatnije svetilišta Slovena, koje potiču iz perioda od 9. do 11. veka, koje su nepoznate i u svetskoj literaturi.

Pogled na Gugl mape otkriva tri od pomenute četiri konstrukcije. Pravilnih su oblika i, za vreme kada su izgrađene, kolosalnih dimenzija.

„Sva četiri pojedinačno, imaju jedan prilazni hodnik, dimenzija 60 metara kvadratnih. Na taj hodnik se nadovezuje prostor dimenzija 100 kvadratnih metara, koji je obuhvaćen kružnim zidom čiji je prečnik 20 metara“, objašnjava direktor muzeja „Ras“ i arheolog Dragica Premović Aleksić.

Dve konstrukcije su okrenute ka istoku, a dve ka zapadu. Višemesečnim istraživanjem, arheolozi nisu pronašli slične nigde u svetu.

„Nigde u svetskoj literaturi takva konstrukcija ne postoji. Da se ogradim, ja je bar nisam našla iako sam more literature pročitala za ovih 15 godina. Pominju se svetilišta, idoli i Kumiri (drvene predstave božanstava) ali nigde i niko nije dao ni crtež ni oblik tih svetilišta“, ističe Premović Aleksić.

Svetilište u Arkoni je izgrađeno u čast Svetovida, boga rata i plodnih njiva, a porušili su ga 1158. godine danski vojnici i potom pokrstili stanovništvo na ostrvu.

Svetovid je predstavljan sa četiri lica, okrenutih ka svim stranama sveta i bio mu je posvećen Vidovdan. Međutim, nema pouzdanih podataka na osnovu kojih bi se ove konstrukcije na Pešteru dovele u vezu sa božanstvom u čiju čast su izgrađene.

Dragica pretpostavlja da je u pitanju neko od vrhovnih božanstava Slovena.

„Možda Svetovid, jer je on jedno opšteslovensko božanstvo. Međutim, po dosadašnjim istraživanjima, pretpostavlja se da je bio više vezan za Zapadne Slovene. Za Južne Slovene, glavno božanstvo je Perun, ali osim toponima koji su vezani za njega, niko vam ne može reći da li je on imao svetilište i kako je to svetilište izgledalo“, objašnjava Premović Aleksić.

Pronađeni su fragmenti keramike koji pripadaju periodu od 9. do 11. veka. Svuda oko konstrukcija, na ogromnom prostranstvu, nalaze se humke iz istog perioda u kojima su, po prehrišćanskim običajima, sahranjivani tadašnji meštani.

U njima arheolozi uvek pronađu deo konjske lobanje, ali i deo žrvnja. Konj i žrvanj su simboli Svetovida pa otuda i pretpostavka da je ovo svetilište izgrađeno njemu u čast.