Kostolački mamuti, svetske zvezde

Arheološki lokalitet „Viminacijum" kod Kostolca, poznat kao deo popularne turističke ture „Putevima rimskih imperatora", odnedavno je ponovo privukao pažnju svetske javnosti otkrićem kostiju više mamuta.

Ono što ovo otkriće čini zanimljivim u svetskim okvirima je, prema rečima muzejskog savetnika u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu Zorana Markovića, to što se na jednom mestu, u Viminacijumu, nalaze mamuti iz različitih perioda.

Naime, 2009. godine u Viminacijumu su otkrivene kosti ženke mamuta nazvane Vika, što je tada iznenadilo arheologe.

Pre dve sedmice na površinskom kopu Kostolca pronađene su kosti mamuta koji je mlađi od Vike i koji najverovatnije potiče iz gornjeg, to jest kasnog pleistocena (od pre oko 126.000 do pre 10.000 godina). Ubrzo potom u neposrednoj blizini su otkrivene nove kosti koje još nisu otkopane, ali za koje se pretpostavlja da su deo skeleta pet ili šest mamuta, takođe mlađih od Vike, trenutno najstarijeg skeleta mamuta u Evropi.

„Kada bager bude sklonio podlogu koja se nalazi iznad kostiju, pažljivijim iskopavanjem saznaćemo da li je u pitanju jedna jedinka ili više jedinki čija je koncentracija kostiju na jednom mestu. Za sada je sigurno da su u pitanju jedinke mlađe od ranije otkopane Vike", rekao je Marković Tanjugu.

Arheolog Nemanja Mrđić objasnio je da je na padini, na lokalitetu poznatom kao „Nosak", koji se nalazi na 1,5 do dva kilometra od Vike, početkom meseca pronađen prvi mamut, popularno nazvan Nosko, dok je u nastavku profila zabeleženo još sedam mesta na kojima su kosti presečene radom bagera.

Prostor na kojem se nalaze izdrobljene kosti je površine oko tri hektara i to je za sada, prema rečima Mrđića, jedini grupni nalaz u Srbiji.

Nosko je, za razliku od Vike koja se nalazila na 27 metara dubine, pronađen 19 metara ispod površine zemlje i sve kosti u profilu su na sličnoj dubini, a pronađene su slučajno zahvaljujući kiši koja je sprala blato niz liticu kopa i otkrila ostatke skeleta.

Novootkriveni mamut je, osim što je mlađi i veći od Vike, o čemu svedoči otkopana kost noge dužine 1,3 metra, što znači da je čitav ud te praistorijske životinje bio dug 2,5 metra ili više.

Mrđić je istakao da su nedavno otkriveni ostaci – nekoliko dugih kostiju, jedna kljova, tri pršljana i nekoliko manjih kostiju – krtiji od Vikinih kostiju, koja se najverovatnije zaglavila u blatu i tu skončala, te da je neophodno delove skeleta zaštiti peskom kako bi očuvali vlažnost.

Trenutno bager uklanja oko 100.000 kubika zemlje, kako bi se napravio veštački plato i stručnjaci se spustili na nivo kojim su se mamuti kretali. Tek tada će arheolozi i paleontolozi započeti sistemsko istraživanje kako bi otkrili šta se tačno ispod lesa i peska krije.

Zbog nepristupačnog terena istraživanje će, kažu arheolozi, potrajati, ali će rezultati biti vredni truda, jer se očekuje da će biti pronađeno najmanje pet jedinki mamuta.

Marković veruje da je sasvim moguće da će prilikom otkopavanja ovih ostataka skeleta tim pronaći i druge kosti na osnovu kojih će moći da se zaključi da li su donete sa strane ili su mamuti zatečeni na tom mestu.

Novo otkriće ostataka mamuta izazvalo je, prema rečima direktora Arheološkog projekta „Viminacijum", doktora Miomira Koraća, veliko interesovanje svetskih stručnjaka.

Korać je Tanjugu rekao da je u Parizu razgovarao sa predstavnicima različitih svetskih institucija koje su sve pokazale veliko interesovanje.

Srbija, „dolina mamuta"?

Dok dalja analiza terena ne pokaže kakve su sve životinjske vrste živele na ovom prostoru, spekuliše se otkud toliko mamuta na jednom lokalitetu i da li je Srbija u praistoriji bila „dolina mamuta".

I geolozi kažu da je prostor na kojem živimo zanimljiv, jer je kroz istoriju bio prirodna granica dve geografske regije.

Profesor Slobodan Knežević sa Rudarsko-geološkog fakulteta istakao je da je u daljoj geološkoj prošlosti taj deo terena bio veoma interesantan, jer je tu postojalo prvo Panonsko more, koje je kasnije evoluiralo u jezero, koje se kasnije povuklo kroz kontinentalnu fazu, pre četiri miliona godina.

Tad su se stvarali veći sistemi, pa les za vreme ledenog doba i taj prostor je bio prirodno stanište organizama, naročito krupnih sisara.

Pretpostavlja se i da ledeno doba na Balkanu verovatno i nije bilo toliko ledeno, jer je ovde bila kotlina sa nešto blažom klimom, koja je dala svoje rezultate.

„Znači da je ovde bilo ishodište gde su se stvarale nove vrste koje su dalje išle u zapadnu Evropu, pa ih oni uvek nalaze posle nas", objasnio je Knežević.

Prirodnjački muzej u Beogradu čuva brojne dokaze o raznolikosti tog životinjskog sveta.

Paleozoolog Sanja Alaburić bogatstvo živog sveta objašnjava činjenicom da su na teritoriji panonskog besena oni imali obilje hrane, jer je tu bila travnata stepa.

Nešto mlađi mamuti hranili su se travom, navodi Alaburić, oni koji pripadaju „srednjoj generaciji" takozvanom runastom mamutu, jeli su i žbunasto rastinje, a oni pre njih mekano lišće, voće i plodove.

Čak tri vrste mamuta živele su na prostoru današnje Srbije. Kosti u depou Prirodnjačkog muzeja stare su i više od 10.000 godina i potiču iz poslednjeg ledenog doba.

Koliko je mamuta živelo na Balaknu u dalekoj prošlosti, teško je pretpostaviti. Da priča o „dolini mamuta" nije senzacija bez pokrića u nauci svedoče i ovi dokazi, baš kao i celoviti skeleti, koji se čuvaju u blizini mesta na kom su pronađeni - Kika u Kikindi, Vika kod Viminacijuma.

U Prirodnjačkom muzeju kažu da su oni jedina referentna institucija u državi koja brine o svim fosilima pronađenim na prostoru Srbije, bez obzira na to gde se oni čuvali.

Viši kustos i pi-ar Muzeja Aleksandra Savić naglasila je da će stručnjaci Prirodnjačkog muzeja biti uključeni u iskopavanje, istraživanje i determinaciju i nalaza kod Viminacijuma.

Ostaci mamuta, kao i arheološki lokaliteti u budućnosti bi mogli da postanu važna turistička atrakcija, mesto gde se direktno susreću praistorija i istorija.

Da bi se to ostvarilo, potrebno je da se uključi država. Što pre, to bolje, jer je i iskopavanjima koja su u toku potrebna ozbiljnija podrška nadležnih i to ne samo moralna.