Преминуо патријарх српски Павле

Његова светост патријарх српски господин Павле умро је у 10.45, у сну, на Војномедицинској академији у Београду, у 96. години. На сајту Српске православне цркве објављено је да се, после примања свете тајне причешћа, у Господу упокојио архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки, патријарх српски Павле.

Радио телевизија Србије објавила је снимак митрополита црногорско-приморског Амфилохија, који је уплакан обавестио вернике да је управо сазнао да се "упокојио патријарх". 

Амфилохије је пренео да је свештеник јутрос причестио патријарха и да је Павлово "свето христољубиво срце престало да куца".

Патријарх Павле биће сахрањен у раковичком манастиру у четвртак, 19. новембра, саопштио је епископ бачки Иринеј после седнице Синода СПЦ.

Иринеј је рекао да ће опело бити одржано у Храму светог Саве, а сви други детаљи и термин одржавања сахране биће саопштени сутра.

Епископ је навео да је сахрана у раковичком манастиру била изричита жеља патријарха коју је он више пута саопштио усмено, али и која се наводи у његовом тестаменту.

Рекао је да ће се на месту местобљуститеља администратора чувара трона, који ће бити на челу СПЦ до избора новог патријарха, налазити досадашњи заменик патријарха митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Посмртни остаци патријарха Павла изложени су после подне у Саборној цркви у Београду, где му грађани одају пошту. Претходно су свештеници СПЦ, предвођени митрополитом Амфилохијем и епископом хвостанским Атанасијем, служили опело патријарху.

На Патријаршији је истакнут црни барјак, а звона оглашавају смрт поглавара СПЦ.

Опелу у Саборној цркви присуствовали су и председник Србије Борис Тадић, министар спољних послова Вук Јеремић и амбасадор Русије Александар Конузин. Последњу пошту  патријарху Павлу одали су премијер Мирко Цветковић и чланови Владе.  

Молитва ће бити служена непрекидно, укључујући и свеноћно бдење поред његовог одра у централном делу саборног храма.

Испред Саборне цркве налази се колона од више од хиљаду грађана који чекају да одају пошту преминулом патријарху. Колона грађана протеже се од Саборне цркве дуж улице Симе Марковића према Бранковом мосту.

У свим црквама и манастирима Рашко-призренске епархије звоне звона у знак жалости због смрти патријарха Павла, потврдио је КИМ радију секретар епархијског управног одбора, отац Радослав Јанковић.

"Звоне звона за упокојење његове душе и верујемо да ће му Господ Бог подарити царство небеско, тамо где праведне душе почивају, да се и он моли Богу за нас, за род српски, за све архијереје за сав клир и верни народ, а посебно за нас који живимо на Косову и Метохији, да останемо у саставу наше отаџбине", рекао је отац Радослав.

Он је навео да се народ спонтано окупља и у манастиру Грачаница, пали свеће за покој душе патријарха Павла, који је на Косову 34 године столовао као епископ.

И у храмовима Митрополије црногорско-приморске у Црној Гори свештеници служе литургије, а оглашавају се сваког сата и црквена звона.

Војно медицинска академија саопштила је, поводом смрти патријарха, да је за све време лечења, лекарски конзилијум, који су чинили најеминентнији стручњаци ВМА са начелником ВМА на челу, био у сталном заседању и редовно пратио здравствено стање патријарха.

"Захваљујући интензивним напорима лекара и примени најсавременијих мера дијагностике и лечења, до сада је успешно превладано више критичних фаза", пише у саопштењу ВМА.

"О здравственом стању патријарха свакодневно је извештаван Свети архијерејски синод СПЦ, чији су чланови непрекидно били уз постељу патријарха Павла".

Поглавар СПЦ био је на Војно медицинској академији на лечењу од 13. новембра 2007. године.

Туцић: Власт патријарха прелази на Синод

Верски аналитичар Живица Туцић изјавио је да Устав Српске православне цркве предвиђа да у случају да буде "упражњен светосавски трон", сва власт прелази на Свети архијерејски синод.

Туцић је рекао Танјугу да Устав СПЦ не помиње речи "смрт поглавара".

"Синод обавештава архијереје, народ да се упокојио патријарх, а у Уставу стоји да треба да буде обавештена и државна власт", објаснио је Живица Туцић.

Туцић је навео и да је "уобичајено да жалост у Цркви траје 40 дана" и да се "тада служи помен - четрдесетодневни, и после тога може да се обави избор патријарха".

"За очекивати је да Свети синод што пре саопшти дан сахране, место сахране и да може у исто време, мада не мора, да саопшти и да ли је већ одредио када ће бити изборни Сабор", рекао је он.

Туцић је објаснио и да Устав СПЦ предвиђа установљење "местобљуститеља, који обавља послове чувара трона".

"Архијерејски Синод ће изабрати неког од епископа, вероватно из својих редова, за местобљуститеља. Он има ту одговорност да организује спровођење сахране и потом изборни Сабор."

Туцић је изразио очекивање да ће већина поглавара других православних цркава, а има их још 13 осим српске, доћи на сахрану српског патријарха, тако да не треба искључити могућност да дође и патријарх цариградски.