Ексклузивно: Господин другачији

Жозеа Муриња, "посебног" како је сам себе прозвао, многи сматрају најбољим фудбалским тренерон на планети. У ексклузивном разговору са Александром Стојановићем, обављеном у тренинг кампу Интера између два дуела са Барселоном, открива мало познате детаље о себи, односу са играчима, јавношћу, али и плановима за будућност.

Они који га не воле, сматрају да је арогантан и препотентан, али Португалац тврди супротно.

"Нисам арогантан већ верујем да снове можете остварити само ако верујете у себе. Веровати у себе можете само ако имате самопоуздање. И јесте, могу да будем одговоран за самопоуздање мојих играча, али су и они заслужни за моје самопоуздање", рекао је Мурињо.

Објашњавајући неспоразуме са Дејаном Станковићем по доласку у Интер, Мурињо је рекао да су они били производ гласина и лоших анализа.

"То су гласине. Људи погрешно анализирају ствари. Сви су знали да је Дејан близак пријатељ са Робертом Манћинијем и Синишом Михајловићем и мислили су да ће то бити проблем. За мене, то не представља проблем и то је доказ да је он човек, да има пријатеље и гради везе са људима које годинама познаје".

Сада, Станковић је врло битна карика у Мурињовој екипи, а Португалац га је назвао "Интеровим Лампардом". Познато је да Мурињо има пријатељски однос са играчима, како онима које сада тренира, тако и са онима којима је некада био тренер.

"Играо је са Робертом, играо је под њим кад је Роберто био тренер. Играо је са Синишом и играо за њега када је Синиша био помоћни тренер. Зашто не би могао да буде пријатељ са њима? Био бих разочаран да им није пријатељ. И сви су помислили: 'долази Мурињо и он не жели Манћинијеве пријатеље'. Потпуно погрешно. Желим играче који су способни да изграде однос са тренером. Био је Манћинијев пријатељ, сада је и мој. И кад дође нови тренер желим да зна да је Дејан био, и сада је Манћинијев пријатељ, био је и сада је мој пријатељ и да може да буде и његов пријатељ. Можда је пријатељ и са Антићем, али то је привилегија", рекао је Мурињо.

Португалац, како сам каже, веома цени српске фудбалере, и то због карактера.

"Српски играчи имају карактер... Сви су спремни да се боре на прави начин и дају све од себе. Свиђа ми се њихов карактер. Не волим добре дечаке на терену, волим момке који дају све од себе... Дејан има карактер. Јаку личност. Наравно и сјајан је играч, али и јака личност. Што се осталих тиче, нисам са њима радио, али када их видите на терену видите да су јаке личности", рекао је Мурињо, помињући још и Видића, Ивановића, Колара и Кузмановића.

Интер је у претходном прелазном року желео да доведе Александра Коларова из Лација, али клубови нису могли да се договоре око цене.

"Лацио није тако моћан тим, али је Коларов скуп играч. Његов председник тражи пуно новца. Надам се да ће Коларов наћи решење за своју каријеру, јер је играч за виши ниво. Волео бих да му будем тренер, али то није лака ситуација", објаснио је "посебни".

Мурињо је сарађивао са једним српским интернационалцем пре Станковића, а то је Матеја Кежман.

"Матеја није био задовољан са мном у Челсију. Да будем искрен, дао је пун допринос тиму, али ми није био први избор. Моја или његова грешка, није важно. Битно је да смо радили и побеђивали заједно. Освојили смо Премијер лигу. Имао је карактер и давао се тиму. Био је на клупи, улазио на десетак-петнаест минута, али је био ту. Дрогба је био кажњен у утакмици против Барселоне и играо је од почетка и био ту. Сваки пут кад је био потребан био је ту. Вероватно није био најсрећнији, јер је желео да игра све време, али је био професионалац. Сећам га се по добром", присећа се тренер Интера још једног искуства са српским играчима.

А осим српских фудбалера, и Србија му је остала у лепом сећању. Први пут је био у Београду 1996. године са Барселоном, а неколико година касније дошао је поново у Београд, као тренер Порта.

"Ишао сам сам да видим како игра Црвена звезда пре него што су играли са Барселоном. Био сам јако срећан, јер ме нико није знао. Ни на аеродрому, ни у таксију ни у хотелу. Лепо сам вечерао и прошетао. Неколико година касније, ишао сам са Портом. У то време већ сам освојио Куп УЕФА. Није било драме, али су ме људи већ препознавали. Знали су ко сам", присећа се Мурињо.

Међутим, та времена су већ прошлост, а сада Португалац не може да мрдне, а да се за тренутак око њега не створе бројни новинари и обожаваоци.

"Али, мој живот је од тада постао драма. Не могу нигде. Живим фудбал. Живим са породицом у затвореном простору код куће. Кад се појавим у јавности, немам живот. Мој живот се јако променио. Мрзим свој живот, али волим свој фудбалски живот и волим оно што ми је фудбал дао - емоције и задовољство што сам добар тренер и све оно што сам сањао да постанем", рекао је Мурињо.

Као и свака професија, и Мурињова има добре и лоше стране. Међутим, и поред свих лоших ствари, Португалац не жали нити једног тренутка због пута који је изабрао. 

"Мој друштвени живот не постоји... То је превелика цена, јер деци није лако. Али радим оно што волим, а цена је таква каква је", објаснио је Мурињо, који је већ годинама пуни странице спортске штампе.

Говорећи о послу којим се бави, "посебни" указује на прегршт ствари о којима тренери морају да рамишљају како би смањили могућност изненађења.

"Тренерски посао је веома комплексан и из године у годину постаје све сложенији, јер морате водити рачуна о бројним стварима. Морате познавати и анализирати игру. Морате остати довољно хладни да је добро прочитате. Морате добро да тренирате, морате се добро носити са притиском. Уколико не можете да одолите притиску онда не можете да будете ни добар тренер, али ни добар играч".

Можда би и неки помислили да је тренерски посао лак, и да тренери размишљају само о утакмици, али Мурињо говори да то није ни близу истини.

"Морате да водите рачуна о медијима, о играчима, о младим играчима, менаџерима. То је сложен посао, на високом нивоу. То је посао за неког ко то веома воли. Ако не волите, онда и не уживате, јер је притисак превелики", објаснио је Мурињо.

Многи га сматрају за генија, јер је каријеру започео као преводилац у Барселони, а сада је један од најпознатијих људи у свету фудбала. Међутим, Португалац не мисли тако, и сматра да иза свега стоји огроман рад.

"Нисам геније. Ја сам велики радник. Волим да урадим ствари добро, да добијам плату на крају месеца и осећам да сам је зарадио. Да сам све урадио. Волим да кући одем уморан, јер сам време провео радећи, а не да се појавим на сат времена на тренингу и одем кући".

А после напорних тренинга, долази тренутак одлуке-утакмица. Португалац објашњава како се спрема за меч и о чему све размишља пре првог судијиног звиждука.

"Када анализирам и припремам се на утакмицу, размишљам о сваваквим могућностима. Шта и како да урадим. Шта да урадим ако побеђујем, шта ако губим. Шта да радим ако имам десет играча, шта ако противник има десет играча. Морате унапред размишљати. Ако се добро спремите имате веће шансе на успех", објашњава Мурињо.

Међутим, фудбал сигурно не би био "најбитнија споредна ствар на свету" када би све могло да се предвиди унапред, а тога је свестан и Португалац.

"У фудбалу не можете све контролисати. То је игра и због тога многе ствари су непредвидиве. Али можете се добро спремити и смањити број непредвидљивих елемената. Треба да се трудите да вас ништа не изненади. Али много пута игра је емотивна и зависи од тренутка, одлуке морате да донесете одмах".

А после, као и пре, самог меча долази конференција за новинаре. Португалац је, баш на тим конференцијама, умео небројено пута да зарати са "седмом силом".

"За конференцију за новинаре се можете припремити, али увек излети питање на које немате спреман одговор. Тако да многе ствари радите импулсивно, инстиктивно", рекао је Мурињо.

А када се све обавезе заврше, "посебни" ужива у окружењу породице и живи сасвим "нормалан" живот. Не воли да га сматрају јавном личношћу, као ни да посећује монденска места.

"Имам породицу, имам пријатеље, скоро цео дан радим са људима. Али ја нисам јавна личност. Не волим да будем умешан у такве ситуације. То стварно мрзим, јер ако ме неко позове да одем на неко отварање или премијеру филма, ја не идем. Не идем јер ми се не свиђа. Волим приватност, ту сам срећан. И срећан сам што блиски људи заиста знају какав сам", искрен је Португалац. 

Неко га воле, неки га не подносе, али сви га поштују. Харизматичном Португалцу није битно шта људи причају о њему, због тога што га и не познају. 

"Увек говорим, важно је шта о мени говоре моји играчи, а не шта други људи мисле о мени, јер ме не знају. Гледају ме преко телевизије сат и по током утакмице. Гледају ме пола сата на конференцији за новинаре после утакмице. Не познају ме", рекао је Мурињо.

Трофеј намењен најбољој европској екипи Мурињо је освојио са Портом, када то нико није очекивао. Пробао је са Челсијем, али није успео. А сада је на корак од тога да понови успех са шампионом Италије.

"Лига шампиона је скоро као Свети грал, али је много играча, велих играча није освојило. Марадона је никад није освојио. А како је и могао, кад је само годину две играо за Барселону, а после тога је био у Напуљу. Тако да много, много великих играча није освојило тај трофеј. Исто је и са тренерима", објашњава Мурињо и наставља:

"Када сам је освојио 2004. године рекао сам 'хвала Богу за ту привилегију'. Сада желим да је освојим опет, да опет додирнем пехар. Али, кад је једном освојите мислите да вас је дотакао Бог и да сте срећан човек, јер јако много људи то никада не успе", рекао је Мурињо.

У Интер је доведен управо због Лиге шампиона. међутим, Португалац је неколико пута ове сезоне заратио са новинарима и практично са свима на Апенинима, осим наравно са навијачима Интера, јер је рекао да му се не свиђа живот у Италији. Многи су га селили у Реал Мадрид, а Португалац говори о томе где види себе у наредним годинама. 

"Када размишљам о будућности, на уму имам три ствари: Да се вратим у Енглеску, јер је то место у коме сам највише уживао да радим. Био сам срећан док сам радио у Енглеској. Да будем први тренер који ће освојити енглеско, италијанско и шпанско првенство. Ни један тренер или играч то још није урадио. Ван Нистелрој је освојио у Енглеској и Шпанији. Бекам је освојио у Енглеској и Шпанији, Фиго у Шпанији и Италији, Капело и Италији и Шпанији, ја у Енглеској и Италији. Желео би да будем освајач 'Гренд слема'", амбициозан је Мурињо.

Али, као "шлаг на торти" фантастичне каријере, јесте посао у домовини, као селектор националног тима.

"На крају, желео бих да будем селектор Португала. Али тек на крају, још увек сам превише млад да тренирам национални тим. Репрезентације је савршена када желите да завршите каријеру и вратите се у своју земљу и кажете 'сада је време да све дам својој земљи'", закључио је Мурињо, за кога смо се уверили да је себе, са пуним правом, прозвао "посебним".