Kako pokrenuti proizvodnju biodizela u Srbiji

Od početka pandemije, a zatim i rata u Ukrajini i kod nas su sve glasniji zagovornici korišćenja biodizela, najviše u poljoprivredi, s obzirom da je ova grana privrede i najveći korisnik dizela u našoj zemlji.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Milan Tomić, za Radio Beograd 1, objašnjava da se kod nas, osnovne sirovine za proizvodnju biodizela, suncokret i soja, gaje na oko 450.000 hektara, a uljana repica na svega 25.000 hektara.

Uzimajući u obzir potrebe stanovništva za hranom, za proizvodnju biodizela u Srbiji moguće je koristiti zemljište površine oko 242.000 hektara, što bi, kako ističe, omogućilo proizvodnju od oko 242.000 tona biodizela godišnje.

U pojedinim državama se koriste i otpadna jestiva ulja iz restorana, domaćinstava i prehrambene industrije. Na pitanje da li bi mogao i kod nas da se primeni taj sistem, profesor Tomić kaže: "Razvojem efikasnog sistema sakupljanja otpadnih jestivih ulja moguće je proizvesti dodatnih 10.000 tona biodizela godišnje korišćenjem ove sirovine".

Prema rečima profesora Tomića, proizvodnja biodizela u Srbiji danas je svedena na rad mikro pogona malog kapaciteta, koji su, uglavnom, u domaćinstvima poljoprivrednika i biodizel koriste za sopstvene potrebe.

Sagovornik podseća da smo 2007. godine pokrenuli proizvodnju biodizela, ali je ona 2013. godine obustavljena zbog uvođena akciza na promet biodizela, koji je zbog toga koštao skoro kao gorivo na bazi nafte i tako postao nekonkurentan u odnosu na evrodizel.

"Da bi se ponovo pokrenula proizvodnja biodizela kod nas, potrebno je uraditi detaljnu procenu cene koju bi ona zahtevala, a neophodno je i da se država odrekne akcize na biogoriva, jer je to bio razlog zašto je svojevremeno proizvodnja biodizela prekinuta", kaže profesor Tomić.