Европски замкови, спој историје и чаролије

Средишта моћи, одбрамбене грађевине, симболи престижа и луксузна боравишта најбогатијих. То су само неке од функција замaка, који данас представљају сведочанство неких давних времена и привлаче стотине хиљада туриста годишње, који желе да виде и да уживају у њиховој лепоти и грандиозности.

У односу на остатак света, Европа свакако предњачи у броју замака и њиховој лепоти, пошто су они подизани у великом броју све до 16. века. У почетку су конструисани као одбрамбене грађевине у којима је била стационирана војска за заштиту одређеног подручја, али и сакупљање пореза.

Што је време више пролазило, то су и замци еволуирали. Били су грађени на неприступачним местима, са високим кулама, масивним зидинама и великим одбрамбеним каналима.

Осим војне, имали су и административну улогу. Служили су као симболи моћи, а многи су чували важне трговачке путеве.

Касније, са почетком коришћења барута и артиљерије, њихова улога полако опада у 15. и 16. веку.

Ипак, у 18. веку поново се јавља интересовање за градњу замака. Али не у војном и безбедносном смислу, већ у луксузном – као показатељима престижа.

Богаташи и племство имали су романтичарске погледе на средњи век и витештво, па су желели да кроз градњу замака покажу своју моћ и утицај.

Осим очигледних улога, замци су одувек у људима изазивали осећај нечег скривеног и чаробног, па су често помињани у бајкама и фантазијама.

Средњовековни европски фолклор препун је бајки и прича о принцезама, принчевима, вилама и вештицама, чија се радња често одиграва у огромним и тајновитим замцима.