Штазијева кућа страве и ужаса

Деценијама званично није ни постојао.

Затвор „Хохеншенхаузен" у Берлину, којим је руководила источнонемачка служба државне безбедности, позната као Штази, није се налазио ни на једној мапи – област је једноставно остављена празна, пише Дејли мејл.

Но, већина локалаца знала је за хорор који се одвијао иза високих зидова.

Између 1951. и 1989. године, на хиљаде политичких затвореника, укључујући и многе познате личности које су се супротстављале влади Немачке Демократске Републике, или краће Источне Немачке, завршило је у „Хохеншенхаузену" где су били подвргавани екстремним техникама испитивања.

Циљ особља затвора био је да заточеницима створи осећај потпуне немоћи – никада им нису говорили где их држе и тотално би их одсекли од спољашњег света.

Додатно су их онеспособљавали држањем у потпуној изолацији и од других затвореника. „Ломили" су човека до те мере да мора да схвати да је у милости и немилости свемоћних власти.

Испитивања су била посебна прича. Хорор прича. Најсуровија могућа.

Многе су месецима мучили високообучени иследници ефикасним методама које би давале резултате – затвореници су признавали и што јесте и што није било истина.

Изградња Берлинског зида 1961. године натерала је велики број становника Берлина да покуша да пребегне у Западну Немачку – затвор је био крцат!

Тек 28 година касније, са падом Зида, пао је и Штази. Служба је распуштена.

Међутим, затвор је радио све до 3. октобра 1990. године, док се Савезна и Демократска, односно Западна и Источна Немачка нису ујединиле.

„Кући сам отишао са нечим што нису биле само слике", каже фотограф Филип Лохфенер.

„Док шетате кроз ове ћелије и ходнике, није само визуелно искуство застрашујуће, већ и мирис и како вам одјекују кораци!"

„Осећај је толико непријатан. Ту неугодност желео сам некако да пренесем и на фотографије", истиче Лохфенер.