Hoće li dužnici kredita u švajcarcima naći rešenje?
Stambenih kredita u švajcarskim francima u Srbiji je mnogo više nego što pokazuju zvanični podaci, a dobar deo njih nije ni osiguran kod nacionalne korporacije. To pokazuju podaci udruženja bankarskih klijenta CHF prema kojima u Srbiji ima čak 37.000 kredita u švajcarcima. Samo 60 odsto njih je osigurano. Dužnici bi voleli da u 2018. izađu iz dužničkog košmara, a banke ne odustaju od namere da svoja potraživanja namire.
Pre desetak godina banke su mamile klijente na stambene kredite u švajcarcima: Obraćale su se mladima – "ovo je najbolje rešenje za izlazak iz statusa podstanara", išli su na sigurnost – "švajcarski franak je najsigurnija valuta" i na emocije – "uzimate stvar u svoje ruke".
Te slogane osmišljavala je i Aleksandra Rakonjac, a sada je i sama bezizlazni dužnik. Kao menadžer banke popularizovala je takve kredite, zadužila se i sama ne sanjajući da će dug od šest miliona, koji je redovno otplaćivala do danas narasti četiri puta više.
"Ja sam osigurala kredit kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, platila sam tu polisu pet hiljada evra jer mi je banka predstavila to osiguranje da osiguravam sebe i svoj dom, da bi se sad ispostavilo da sam osigurala banku i njeno potraživanje", kaže Aleksandra.
U Udruženju CHF kažu da je glavni problem to što su banke zapravo dinarske kredite samo knjižile u švajcarcima, a nisu snosile rizik kursnih razlika.
"Banke apsolutno nemaju nikakvo razumevanje prema klijentima, niti popuštaju sa nivoom mesečnih davanja sa tim ratama. Čak su nezakonito fiksirale kamatne stope mesečnim ratama i klijenti su došli u ćorsok. Bukvalno da zakasnite dve tri rate, banka vam pušta hipoteku, a o tome vas ne obaveštava", kaže Saša Dević iz Udruženja klijenta CHF.
Posle kobnog jačanja u odnosu na evro, švajcarski franak pao je na nivo od oko 100 dinara. To je donekle stišalo očaj dužnika, ali su mnogi od njih ipak ostali bez stanova.
"Veoma mali broj stanova odu na doboš, pre svega što tu nisu na dobitku ni klijent, ni banka. To je zato što hipoteke koje su stavljene premašuju tržišnu vrednost nekretnina pa nema intersesa ni banke, ni klijenta kada bi se takav stan pojavio na prodaju kod sudskih izvršitelja", kaže Dragan Jovanović, stručnjak za nekretnine "Hedonija".
Klijenti koji su tužili banke zbog kredita u švajcarcima smatraju da je sudska praksa otišla u pogrešnom pravcu. Presude se baziraju na zahtevima za raskid ugovora, zbog enormne dobiti banaka. To nije održivo, pa će dužnici tužbe zasnivati na tome da banke nisu ni imale franke u posedu.
Uputstvo
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.
Broj komentara 2
Pošalji komentarNemam kredit nemam problema.
Nemam posao, nemam kola, nemam kucu , nemam kredit
i nemam problema.
Pomoci klijentima zaduzenim u chf
Da li je moguce da je Srbija zadnja zemlja u regionu koja svojim gradjanima ne pomaze da izadju iz kandzi prevara zvani krediti u chf. Dopustamo da banke na neposten nacin otimaju imovinu klijentima tako sto enirmnim povecanjem nepostojecih chf kredia ostvaruju extra profite i na taj nacin proizvode nesagledive psihicke i materijalne zivotne posledice postenih klijenata koji su samo hteli krov nad glavom i da placaju rate kredita u skladu sa realnim mogucnistima. Alarmantno je sto pre naci nacin da se sistemski stavi tacka na dalje unistavanje ekonomskig i zdravstvenog stanja nasih gradjana onosno klijenata, jer ako sami ne zelimo svojim gradjanima dobro kakav kredibilitet ocekujemo od zemalja u okruzenju u odnosu na nasu zemlju i nase gradjane.