Projekat Strimlajn – modelovanje neurorazvojnih bolesti primenom matičnih ćelija

U Beogradu se održava skup kojim zvanično počinje međunarodni projekat nazvan „Strimlajn“ usmeren na uvođenje novih tehnologija za modelovanje neurorazvojnih bolesti zasnovanih na primeni matičnih ćelija, navodi Milena Stevanović, rukovodilac projekta iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.

Projekat se realizuje u okviru konzorcijuma koji obuhvata četiri institucije – Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu, Univerziteta u Kardifu, Univerziteta u Mastrihtu i grčki Centar za istraživanje i tehnologije. Projekat finansira Evropska unija u okviru programa „Horajzon Evropa“.

„Modelovanje humanih bolesti bazirano je na primeni matičnih ćelija koje se dobijaju direktno od pacijenata. Modelovanje se odvija u petri šolji koje omogućava da u strogo kontrolisanim uslovima na pacijentovim specifičnim matičnim ćelijama proučavamo uzroke koji dovode do neurorazvojnih poremećaja“, dodaje Stevanovićeva.

Neurorazvojni poremećaji su u žiži istraživača poslednjih nekoliko godina zato što je njihova incidenca povećana, a obuhvataju razne vidove poremećaja kao što su autizam, šizofrenija, poremećaj hiperaktivnosti, a za sada se vrlo malo zna o molekularnim mehanizmima koji dovode do tih poremećaja.

„Nadamo se da ćemo kroz ovaj projekat dobiti bolji uvid u procese koji se dešavaju tokom ranog razvića, a takođe, i razvoj novih lekova i terapija, kao i stvaranje jedne interaktivne zajednice koja će obuhvatati heterogenu grupu zainteresovanih – od istraživača, preko lekara, pacijenata, njihovih porodica i farmaceutske industrije“, ističe Milena Stevanović.

Već postoje dugogodišnja istraživanja koja se sprovode u saradnji sa Univerzitetskom dečjom klinikom u Beogradu gde se vrši odabir pacijenata od kojih se uzimaju uzorci krvi, a zatim složenim procedurama iz ćelija krvi se generišu matične ćelije, koje se onda posebnim procedurama diferenciraju u nervnoj ćeliji astrocita, ćelijama koje čine nervni sistem.

„Imamo u planu i uvođenje najsavremenijih tehnologija koje omogućavaju pravljenje takozvanih organoida. To se može predstaviti kao neki minijaturni mozak u petri šolji, koji će nam omogućiti bolji uvid u ove procese“, objašnjava Stevanovićeva.

Planirano je da se u Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo otvori jedan hab centar za kontinuiranu edukaciju istraživača ne samo iz Srbije već i iz regiona, pošto do sada ove tehnologije nisu primenjivane ni u zemljama u okruženju.