Stiže grejna sezona – povećava se rizik od obolevanja zbog zagađenog vazduha

Polovina suspendovanih čestica potiče iz toplana i individualnog grejanja, a 20 odsto iz industrije.

„Na žalost, Valjevo i Novi Pazar i dalje prednjače u koncentracijama suspendovanih čestica i zbog toga su rekorderi. Broj dana sa prekoračenjem dnevnih vrednosti PM10 varira, opet rekli smo, od godine. Dalje, pričamo o Boru. Bor ima stvarno, izgleda, rešen problem sa sumpor-dioksidom zbog najnovije topionice, jer je bilo više novih topionica, ali imamo i dalje problem sa arsenom", kaže meteorolog Milenko Jovanović, iz Stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije.

Najveće koncentracije sumpordioksida zabeležene su na mernim stanicama u Smederevu, Obrenovcu, Zaječaru i Velikim Crljenima.

Na nekoliko mernih stanica na području Beograda i u Užicu zabeležena je najveća koncentracija azot-dioksida.

U Programu zaštite vazduha do 2030. godine sa Akcionim planom, strateškom dokumentu, koji je pre dve godine usvojila Vlada Srbije, navodi se da je aero-zagađenje jedan od vodećih faktora rizika za ljudsko zdravlje i uzrok 12.000 prevremenih smrti godišnje u Srbiji.

„U stvari se u javnosti manje zna o toj višedecenijskoj izloženosti i o efektima, jer se odnosi na povećanje rizika za oboljevanje od bolesti, ne samo pluća, što obično javnost zna, nego i srca, krvnih sudova, šećerne bolesti, raka pluća, pa čak i prevremenih smrti – neonatalnih za decu u prvom mesecu života. Akutni efekti se odnose uglavnom na osetljive grupe stanovništva. To su deca do pet godina starosti, naročito, stariji preko 65 godina, hronični bolesnici, trudnice“, izjavila je prim. dr Elizabet Paunović, bivša direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje, u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Problem pravi i alergeni polen. Dominantan je polen ambrozije. Ima ga skoro u celoj zemlji, a najviše u Požarevcu.

Za poboljšanje kvaliteta vazduha potrebno je doneti i strategiju u suzbijanju te invazivne korovske biljke u celoj Srbiji.