Mozak treba „trenirati“ već u pedesetim godinama

„Demencija je neurodegenerativno oboljenje, a direktno je u vezi sa propadanjem nervnih ćelija. Broj pacijenata i u Srbiji i u svetu raste, jer se produžio životni vek“, rekao je doktor Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije. 

Kada se desi da neko zaboravi da isključi ringlu, ne može da se seti telefona najbolje prijateljice, ali ni datuma svog rođenja, sve to ipak ne treba pripisivati godinama, već demenciji.

„Oni imaju poteškoće u povratku kad izađu iz kuće, teškoće u svakodnevnoj komunikaciji, zapušteni su, kada je reč o higijeni, povučeni su, depresivni. Ponekad imamo utisak da su depresivni, ali ne, oni nemaju kapacitet da se izraze“, objašnjava dr Raičević.

Zato je važno da ove simptome, što ranije uočite. Kada govorimo o demenciji, ne govorimo o samo jednoj bolesti. Šta je uzrok?

„Sada se najviše okrivljuju neki neurotransmiteri. Ranije smo razmišljali o toksičnim materijama, poput aluminijuma, ali i sada mi moramo da priznamo da nemamo definitivno rešenje, kada pričamo u klasičnom smislu o Alchajmerovoj demenciji. Pa onda se pominje nagomilavanje nekih proteina... Sve to mi možemo da vizualizujemo, ali šta se dešava, to do kraja nemamo“, kaže dr Raičević.

A kada se simptomi jave, mnogi se pitaju da li će i kada nestati.

„Imamo terapiju, koja utiče na tok, da ga uspori. Nemamo lek koji će to da reši. Ogroman broj istraživanja je u toku. Neke demencije su izlečive, to su metaboličke demencije. Demencije zbog nedostatka vitamina, njih možemo da korigujemo i to je ta grupa. Često kada se okrenemo stručnoj javnosti, svi misle da su neizlečive, ali ima broj na koji možemo značajno da utičemo“, ispričao je dr Raičević.

Zato „trenirajte“ mozak, već u pedesetim godinama.

„To je čitanje, slušanje muzike, socijalna komunikcija“, dodaje doktor.

„Ishrana može da uspori razvoj demencije. Pre svega treba smanjiti meso i ribe, mleko i mlečne proizvode i zameniti mahunarkama, koštunjavim voćem, većim količinama povrća“, kaže dr Veroslava Stanković.