petak, 26.10.2018, 12:08 -> 13:59
Izvor: RTS
„Hrana za sutra“, veganska demonstracija zdrave ishrane
Način na koji jedemo ne utiče samo na naše zdravlje, već i na životnu sredinu. Ekološki aktivisti „Nove iskre“, uz podršku Ambasade Švedske, organizovali su radionicu „Hrana za sutra“ na kojoj su hteli da pokažu da je veganska hrana ukusna, zdrava, laka za pripremu i jeftina. Zalažu se za manju upotrebu mesa u ishrani, jer smatraju da je njegova proizvodnja najveći zagađivač planete.
U narodu koji važi za velikog ljubitelja i proizvođača mesa, mnogo je onih koji smatraju da je veganstvo pomodarstvo i potencijalno opasna ishrana budući da se ne unose svi proteini.
Za manje od 300 dinara po obroku kombinacija mahunarki, sušenog voća i semenki obezbeđuje nutritivno vredan zalogaj, kaže nutricionistkinja za koju veganstvo nije samo etički izbor, već put do zdravlja i dobrog raspoloženja.
„Meni je zanimljivo da mi je sad u ovom zadnjem periodu dosta zdravih mladih ljudi došlo na konsultacije samo da bi saznali kako da sebi poboljšaju dnevne aktivnosti, kako da dobiju više energije kako da budu manje umorni posle hrane i naravno razvoj intolerancije i problemi sa varenjem su sada učestali“, kaže Marija Stojanovski, vegan i nutricionista.
Zdrava hrana nije samo za bogate i za one sa viškom vremena, već za ljude koji, vodeći računa o sebi, brinu i o životnoj sredini. Teške poljoprivredne mašine nabijaju zemljište i čine ga neplodnim a otpad sa stočarskih farmi zagađuje i vodu i vazduh. Meso ne treba jesti svaki dan, tri puta dnevno, dovoljno je i dva puta nedeljno, kažu i lekari i predstavnici projekta „Hrana za sutra“.
„Da smanjimo unos mesa i procesirane hrane u smislu da je to stvarno nešto što degradira naše okruženje jer za proizvodnju mesa odlazi 84 odsto zasada kultivisanog generalno na planeti zemlji, znači 83 odsto onoga što gajimo gajimo da bi smo hranili stoku koju ćemo kasnije da pojedemo a od nje dobijemo nekih 18 procenata nekih opštih kalorija“, objašnjava Milena Jovanović iz projekta „Hrana za sutra“.
„Ukoliko se svi edukujemo o tome šta znači kada je nešto gajeno na zemljištu koje je lokalno, kako je i na koji način tretirano koje su tehnologije proizvodnje, ja mislim da smo mi kao kupci sada spremni. To su trendovi kako u svetu tako i kod nas da razumemo da zapravo postoji razlika u namirnicama koje konzumiramo“, ističe Nana Radenković iz „Nove iskre“.
Ekološki proizvedena hrana može da bude i duplo skuplja od konvencionalne. Ipak, pesticidi vezuju vodu, pa je hemijski tretirana hrana obimnija u masi, ali ipak mnogo siromašnija u hranljivim sastojcima.
Uputstvo
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.
Broj komentara 1
Pošalji komentarljudi
uz dobro povrce i ajvar ide susena slanina i meso.. obrok je potpun samo ako imas komad mesa na tanjiru...