Истражују га више од века, звали су га „Изгубљени град"... Јустинијана Прима и даље крије велике мистерије

Звали су га – Изгубљени град у подножју Радан планине. Археолози га истражују дуже од 110 година, али је Царичин град и даље велика тајна.

Акропољ, непревазиђени мозаици, цркве, куполе, систем водоснабдевања... Све то није било довољно да Јустинијана прима добије значајније место на туристичкој и археолошкој мапи Србије.

С намером да то промени, историчар Верољуб Трајковић, причу о родном месту једног од најзначајнијих византијских царева који је изградио и Аја Софију, срочио је на више од 400 страна.

„Први пут имамо једну студију која даје приказ на српском језику досадашњих истраживања и свако ће наћи оно што га занима, почев од историје града до њених споменика”, рекао је др Вујадин Иванишевић, археолог.

„Није довољно само видети овај простор понети фотографије упоредити са три-де презентацијом него сада треба кренути са оним где ћемо више привући те туристичке потенцијале”, каже Верољуб Трајковић историчар, аутор књиге.

Царичин град је деценијама био сакривен у корову, али се последњих година слика мења – локалитет је ограђен, центар за посетиоце „Теодора” требало би да буде завршен до краја марта.

„Лош макретинг је до сада имао овај град који је толико значајан не само за општину Лебане, Јабланички округ и Србију, него уопште врло специфичан град који је остао аутентичан и који је врло привлачан за даља проучавања”, каже Горан Јовић, директор Привредне коморе за Јабланички и Пчињски округ.

Обнова Царичиног града представља и буђење целог подручја, а изградња пута преко Радан планине повезаће Царичин град, Ђавољу варош, Плочник и четири бање.

„Ова монографија пружа један изврстан преглед досадашњих истраживања, од првих истраживања од 1912 до 1922. године. Пуних 110 година она приказује рад који су археолози до сада и други посланици поготово на конзервацији спровели на Царичином граду. Она ће бити значајна за нашу публику јер су досадашњи радови до сада били објављивани на француском и енглеском језику. Први пут имамо једну студију која даје приказ на српском језику досадашњих истраживања и свако ће наћи оно што га занима, почев од историје града до њених споменика.

Она је углавном намењена широј публици која први пут може да приступи грађи са Царичиног града будући да је аутор радио на оригиналним документима и да је приказао бројне фотографије самих споменика, посебно које су важне за разумевање архитектуре тог доба и налаза који документује свакодневни живот грађана”, испричао је археолог др Вујадин Иванишевић.