Чије гене носе народи у региону

Има ли већина оних који живе у Србији заједничког претка, зашто ниједан народ на Балкану нема искључиво своју генетску слику – неке одговоре даје ДНК, односно "и 2 хаплогрупа" коју има већина тестираних у Србији. Такозвана динарска хаплогрупа јесте прва смерница, али још не води до прецизног породичног родослова.

"Хаплогрупа представља огромну породицу мушкараца и свака је доста старија од сваке нације. Кад утврдимо хаплотип, географску дистрибуцију, дајемо лепу основу за домаћи задатак", каже Марко Андрејевић, аналитичар у ДНК центру за генетику.

А домаћи задатак захтева да се прикупе породичне приче, подаци из локалних цркава, архива, води рачуна да се све поклапа и с породичном славом. Резултати научних анализа углавном и потврде породичне легенде. Показало се, иако делимо хаплогрупе, постоје и разлике.

"Могу се пронаћи трагови староседелачке популације, оних који су долазили као освајачи а при томе, оно што људи интересује да ли има турске генетике, има али у траговима, нас је изненадило да тога нема. Ми смо практично нашли неколико појединаца за које можемо рећи да имају генетику сродну просечном Анадолцу", каже  председник Друштва "Српски ДНК пројекат" Јовица Кртинић.

Узорци се узимају једноставним брисом из уста а резултати у оквиру овог пројекта добијају се по мушкој линији за неколико дана. 

"Ми када анализирамо Y хромозом, претпостављамо да је он исти као код првог претка или бар десет генарација уназад. Могуће је радити и по женској линији, по анализи митохондријске ДНК", наводи аналитичарка у ДНК центру за генетику Лена Аризановић.

Дешава се и да резултати показу да је неко с ових простора близак народима Италије, северне Европе, да има биолошког рођака у Аргентини.

"Може се рећи да код Срба, који јесу стар народ, готово да нема хаплогрупе која се није појавила", каже Кртинић.

Ако изузмемо америчке, или на пример аустралијске колонисте, "и хаплогрупа", постоји код Европљана. Друга најчешћа "хаплогрупа" у Србији је "е група" за коју се верује да је настала у источној Африци да би се одатле проширила у подсахарску, северну Африку, Европу и Блиски Исток.