Slavska trpeza se iz kuće seli u kafane

U toku je sezona slava, srpskog nematerijalnog kulturnog dobra, uvrštenog na Uneskovu listu kulturne baštine. Iako je na toj listi zbog tradicionalnih običaja, njeno obeležavanje se u poslednje vreme menja. Sve češće domaćini goste dočekuju u restoranima i kafanama.

Petnaest vrsta kolača, glavno jelo, žito – skoro sve je spremno i pre slave. Tradicionalno spremanje u porodici Stanković počinje i mnogo ranije.

"Od 10 do 15 dana, s tim što jedna nedelja ide na spremanje kuće, a druga na pripremu hrane", kaže Ivana Stanković i navodi da se raduje pripremi i dočeku gostiju i provodu koji sledi.

A provod za slavu garantuju i beogradski restorani. I oni uveliko pripremaju, jer kažu da za svako crveno slovo ima klijenata. Dok se jedni samo informišu, drugi već tradicionalno rezervišu.

"Imamo ponude za različite zahteve, u to ulazi i takva vrsta menija da je neko alergičan, makrobiotičar, neko ima problem sa glutenom", kaže Boško Lovčanin, menadžer restorana "Dva jelena".

Poznato je da u Srbiji svaki kraj slavu slavi drugačije. Ali i cene nisu iste od restorana do restorana. Kreću od 1.200 dinara pa do 5.000 po osobi. U nekim restoranima bira se posebna, intimnija sala. Saglasni su menadžeri da je sve stvar dogovora sa domaćinom.

"Često spremamo slave, broj gostiju ide do 50 i to traje prilično dugo. Češće ide mrsni meni, ali kad je post sprema se posno, riba, prebranac, čorba", kaže Dragoslav Umljenović, kuvar u restoranu "Stara srpska kuća".

Dok broj gostiju i slavska trpeza variraju, svaka slava u restoranu ima zajednički imenitelj.

"Popovi dolaze kao gosti, a u funkciji za sada nismo imali to iskustvo da se neki ritual obavlja ovde. Oni to obave u crkvi, kod kuće, a ovde dođu da proslave", kaže Boško Lovčanin.

I domaćini to uglavnom rade iz praktičnih razloga - ne poklapa se broj kvadrata sa brojem gostiju ili komšije brane glasnu muziku.

Etnolozi na te motive dodaju i proslave kao statusni simbol i racionalizaciju vremena.

"Ne preti novo doba da se krsna slava ugrozi i da se tradicionalni model slave ugrozi, jer oni koji su to prenosili s kolena na koleno, oni će to i dalje upražnjavati, za razliku od onih koji su to prihvatili da bi se pokazali u svojoj mikro - makro sredini", ukazuje Vesna Marjanović, etnolog i antropolog.

A ima i onih koji su našli zlatnu sredinu. Njima pravo iz kuhinje restorana sve stiže na slavsku trpezu. Nekima nije nepoznato da u tu svrhu unajme i konobara.

Broj komentara 10

Pošalji komentar

Uputstvo

Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.