Šta čuva naše mentalno zdravlje?

Redovne kontrole, prestanak pušenja, fizička aktivnost, umerena ishrana - čuvaju naše fizičkog zdravlja. Šta čuva naše mentalno zdravlje?

„Na mentalno zdravlje naravno da utiče način ishrana, koliko spavamo, koliko se krećemo, znamo da sama fizička aktivnost pospešuje naše endorfine“, rekla je doktorka psihijatrije Anđelka Kolarević.

Zdravlje na usta ulazi, kaže narod, a potvrđuju lekari.

„Povrće i voće je veoma značajno zbog prisustva velike količine vitamina i minerala, koje unapređuju naše mentalno zdravlje, odnosno pravilnu funkciju našeg centralnog nervnog sistema. Utiču na debelo crevo i na pravilnu funckiju mikroba u debelom crevu, a novija istraživanja su pokazala da dobra crevna flora utiče na mentalno zdarvlje“, rekla je doktorka Veroslava Stanković, specijalista ishrane.

Vežbajte ili šetajte, šta god da vam prija. Znajte da fizička aktivnost oslobađa supsance u našem mozgu zbog kojih se osećamo dobro.

„Ako govorimo o fizičkoj aktivnosti koja bi bila najjednostavnija, onda je to sigurno šetnja i ako bi mogli da šetamo, bilo bi divno da šetamo u zelenilu, jer su neke studije pokazale da tako direktno smanjujemo anskioznost odnosno deo mozga koji je odgovoran za napetost, strah“, istakla je prof. dr Sanja Mazić, specijalista medicine sporta na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Savetuju se i one vežbe zbog koji naše srce ubrzano kuca.

„Ako neko voli da vozi bicikl može i to, ako voli da pliva može i to, bilo šta što voli da radi i što će povećati srčanu frekvencu. Takođe imajte na umu da se sve sabira i oni ne voljeni kućni poslovi“, dodala je prof. dr Sanja Mazić.

I san je važan. Dok smo budni trošimo energiju, a spavanje je najbolji način da napunimo baterije.

Najvažnije za mentalno zdravlje je sigurno dobar san, a to podrazumeva da već sat vremena pre nego što želimo da zaspimo, isključimo sve uređaje i da se lepo pripremamo za spavanje.

Mislite na sebe, ali i na druge.

„Treba da se poveravamo drugima, ali i da slušamo druge osobe. Da budemo empatični. Sama socijalizacija podrazumeva da naučimo veštine komunikacije, kako izlazimo na kraj sa konfliktima, kako da naučimo da budemo dobri za sebe i za druge ljude“, napomenula je doktorka psihijatrije Anđelka Kolarević.