Depresija – strah od lekara za dušu ili pretežak teret svakodnevice?

Nema precizne statistike koliko se ljudi u Srbiji bori sa depresijom, ali stručnjaci kažu da im se sve više ljudi obraća za pomoć. Uzrok je, kažu, i to što se o njoj više govori, ali i odlazak psihologu ili psihijatru više nije tabu tema. Ipak, mnogo je i onih koji ne traže pomoć, a njihovi najbliži i ne prepoznaju simptome.

Depresija je reč koju često upotrebljavamo. Neretko pogrešno, jer je ne razumemo. Mnogi je mešaju sa tugom ili neraspoloženjem.

Psihijatar i psihoterapeut Nevena Čalovska ističe da potištenost i depresija nisu iste: „One mogu da izgledaju na nivou ponašanja slično. Kada govorimo o depresiji, govorimo o psihološki, psihijatrijskom poremećaju, znači patološkoj tuzi.“

Po pravilu, ona ne prolazi sama. Stručnjaci upozoravaju – kada loše raspoloženje, gubitak volje i povlačenje u sebe traju duže od dve nedelje, vreme je za alarm.

„Tu često imamo i probleme sa spavanjem, pad seksualne zainteresovanosti, pad ili skok apetita, gubitak koncentracije, okrivljavanje sebe i sve to mora da traje dovoljno dugo i da osobu čini disfunkcionalnom“, objašnjava psihijatar i psihoterapeut Milan Milić.

Od blage, preko umerene do teške depresije linije su ponekad tanke. Sve češće se prikriva i izlazi iz okvira u kojima se lako prepoznaje.

„Nekada ljudi pokušavaju čak i svoje loše raspoloženje da kontrolišu ili da ga poprave različitim formama ponašanja. To na duže staze iscrpljuje i prazni emocionalni rezervoar i čini da se depresija produbljuje“, kaže dr Čalovska.

Mogu da je probude ili prodube praznici koji dolaze. Najteži su za one koji su sami ili usamljeni. Ali mnogi tada svode račune prethodne godine.

„Kod ljudi koji su skloni depresiji ti rezultati, odnosno skorovi uglavnom bivaju negativni. Drugi momenat je to što praznici podsećaju na toplinu, zadovoljstvo, na sreću, na blagostanje, na porodičnu toplinu“, istakao je dr Milić.

Ne zna se tačan broj ljudi u Srbiji koji se bore sa depresijom. Sve je više mladih koji traže pomoć, kažu stručnjaci. Ali statistika bi pomogla da saznamo plašimo li se manje lekara za dušu ili sve teže podnosimo teret svakodnevice. Lek je uvek i samo pomoć stručnjaka.

Broj komentara 4

Pošalji komentar
(петак, 21.дец.2018 21:02)
Михајло

Одговор на: Лијек за душу

То што сте навели на крају свог коментара: "ако би свако себе изнутра довео у ред", управо је суштина проблема. Највећи део људи то једноставно не уме, тј. не зна како да доведе себе у ред. Зато и постоје професионалци. То је нешто сасвим нормално и разумљиво. Када Вас боли зуб, идете код зубара. Када Вас боли нешто друго, идете код лекара специјалисте за тај део тела са којим имате проблема. Ако осећате психичке тегобе - идете код психијатра. Просто и једноставно.
А ако сте помислили на молитве - то код највећег броја људи, на жалост, не ради.

(петак, 21.дец.2018 17:09)
Nikola

Razgovor

Nekada smo pricali sa komsijama i prijateljima. Te lekovite seanse ispijanja kafe, price u poverenju, po neka psovka, razumevanje i odobravanje sagovornika.

(петак, 21.дец.2018 13:27)
грађанин

Посета психологу/психијатру

Свако ко је потражио помоћ псиголога или псијатра у Србији у државном здрвстеном систему могао је само да се разочара. Лекари су преоптерећени, немају времена да вас саслушају, психолозии имају термине само једном у месец дана. Како се лечити у таквој ситуацији. Одговор који добијате: морате ићи у приватну праксу. Како онда после свега тога може да се осећа сосба која има проблеме ако опет наиђе на зид. Идите до било ког Дома здравља па ће те видети.

(петак, 21.дец.2018 11:16)
Славен

Лијек за душу

Цитирам Пајсија Светогорца: "Данашњи људи удаљили су се од духовника и загушиле су их помисли и разнолике страсти. На исповјест одлазе код психијатра. Узимају таблете да би заборавили на проблеме који их муче. Тек што прође мало времена, а проблем се поново појави, и опет се дешава исто. Поново раде исту ствар. Међутим, ако би свако себе изнутра довео у ред, спавао би као јагњешце и не би гутао таблете."

Uputstvo

Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.

Закључано: Откључајте повлачењем стрелице у десно ...
četvrtak, 03. april 2025.
11° C

Komentari

Da, ali...
Kako preživeti prva tri dana katastrofe u Srbiji, i za šta nas priprema EU
Dvojnik mog oca
Verovatno svako od nas ima svog dvojnika sa kojim deli i sličnu DNK
Nemogućnost tusiranja
Ne tuširate se svakog dana – ne stidite se, to je zdravo
Cestitke za uspeh
Da li ste znali da se najbolje gramofonske ručice proizvode u Srbiji
Re: Eh...
Leskovačka sprža – proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom