sreda, 26.06.2019, 07:18 -> 14:23
Izvor: RTS
„Ostavimo prirodu na miru – tako ćemo je najbolje zaštititi“
Biodiverzitet je raznolikost živog sveta na planeti. Danas Srbija kao deo Balkanskog poluostrva predstavlja jedan od šest centara evropskog biodiverziteta, iako čini samo dva odsto kopna Evrope. Profesorka Biološkog fakulteta i zoolog Ljiljana Tomović kaže za RTS da će se biljni i životinjski svet najbolje sačuvati tako što čovek prestati da se meša. Tomovićeva smatra da je edukacija dece ključna stvar u očuvanju prirode, pošto je poslednjih par vekova na snazi potpuna nebriga o živom svetu.
Nedavne obilne npadavine koje su izazvale veliku materijalnu štetu, prema rečima profesorke Biološkog fakulteta i zoologa Ljiljane Tomović za populaciju divljih biljaka i životinja one uopšte nisu neuobičajene.
Недостају студије о бројности врабаца
"Већина људи не зна да препозна врапце и различите врсте птица певачица, али и недостају студије о њиховој популацији", каже Томовићева.
Како указује, нико дугорочно није пратио популацију врабаца да би могло да се каже колико се смањио њихов број.
„Stotinama hiljada godina se suočavaju sa ekstremnim uslovima – velikim temperaturnim razlikama, zemljotresima i vulakanima. To je za njih uobičajena stvar za floru i faunu, nije toliko strašno koliko je ljudima“, navodi Tomovićeva.
Kako napominje, najbolji način da čovek zaštiti živi svet je tako što će ga „ostaviti na miru“.
„Čovek je glavni razlog zašto neke vrste biljaka i životinja nestaju. Postoje prorodni procesi ekstinkcije. Poslednjih decenija naročito, ali unazad do 300 godina čovek je najveći problem, a ne prirodne katastrofe“, ukazuje Tomovićeva.
Naglašava da inidirektno čovek svojim delovanjem utiče na klimatske promene i time do učestalije pojave poplava i temperaturnih ekstrema, kao i uništavanjem staništa živog sveta.
„Poplave za biljke i životinje nisu problem. One će da se prilagode ili će nestati“, dodaje profesorka Biološkog fakulteta.
Tomovićeva navodi primer istraživanja o ponašanju zmija tokom poplava 2014. godine.
„Utvrđeno je da su se zmije koje su prethodno markirane nastanile na drveću kako bi se spasile i tako našle način da prežive“, objanila je Tomovićeva.
Nestalo nekoliko vrsta biljaka, za životinje nedostaju podaci
Tomovićeva navodi da je oko milion vrsta na svetu ugroženo, a neke su i nestale. U Srbiji još nije tako alarmantna situacija. „Nestalo nekoliko vrsta biljaka, čije stanište je uništeno, dok za životinje još nema dovoljno podataka“, dodaje Tomovićeva.
„Zna se da nekoliko vrsta sisara, vodozemca, gimizavaca pred nestankom. Te vrste će nestati u dogledno vreme, ukoliko se ne preduzmu mere na zaštiti njihovih staništa. Neće ih uništiti poplave, već čovek, sečenjem šuma, poljoprivredom“, upozorava Tomovićeva.
Tomovićeva smatra da je edukacija dece ključna stvar u očuvanju prirode, pošto je poslednjih par vekova na snazi potpuna nebriga o živom svetu.
„Ako utičemo na decu, mogli bismo da utičemo na budućnost. Važno je da nauče da se ophode prema prirodi drugačije od nas. Potrebno je da se smanji upotreba prirodnih resursa koje imamo, a čovek uopšte ne vodi računa o prirodi“, kaže Tomovićeva.
Smatra da se ljudi boje prirode, jer su sve manje vezani za nju.
„Veliki broj ljudi uopšte nije kročio van asfalta. Boje se divljih životinja – insekata, žaba, zmija, guštera. Upravo strah sprečava ljude da počnu da osećaju odgovornost prema prirodi i da treba da je štite“, zaključuje Tomovićeva.
Uputstvo
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.
Broj komentara 3
Pošalji komentarZeleni
Prvo treba da utičemo na ODRASLE, a ne na decu. Odrasli su ti koji seku drveće, borove stare 50 godina, reke, grade naselja na izvorištima...! Ako hoćete da se bavite ovom temom, onda to uradite temeljno, onako kako treba, a ne opštom pričom o vrapcima. Hvala.
Kiša oko Kragujevca
A o MHE nije bilo reči? Niti pitanja....?
Priroda
Nista o sirenju turizma na planinama,Zlatibor,Tara,Kopaonik Stara planina itd.zivotinje nemaju mir zbog turista,unisava se biljni svet izgradnjom objekata,turisti se krecu tamo gde nebi smeli,unistavaju biljke,rasteruju zivotinje.Sve to utice na biljni i zivotinjski svet na planinama,ili izumire ili ga je sve manje.