Pogibeljna lepota Kolderove fontane

U zgradi Fondacije Žuan Miro, u Barseloni, nalazi se jedinstvena fontana. Umesto vode, ona pumpa hemijski element, živu. Priča o fontani je, istovremeno, priča o istoriji, ne samo 20. veka, već doseže mnogo dalje, u prošlost.

Za Svetsku izložbu u Parizu, 1937, španska republikanska vlada, u jeku građanskog rata, naručila je fontanu od američkog skulptora Aleksandera Koldera. Zamisao je bila da fontana umesto vode, pumpa živu. Tim gestom, republikanci su pred svetom hteli da obeleže opsadu Almadena, rudnika žive, od strane fašističkih trupa generala Franka. Sama Kolderova skulptura izložena je u Parizu, uz Pikasovu „Gerniku".

Almaden

Almaden, rudnik živinog sulfida, tj. primarnog izvora žive (poznatog pod imenom cinober ili cinabarit), snabdevao je živom više od polovine sveta i tako omogućavao tešku industriju, proizvodnju termometara, barometara, fluorescentnih sijalica, izdvajanja srebra i zlata. Taj metal se danas sasvim povukao ili se povlači iz pojedinih proizvodnih grana. Živa je bila poznata i korišćena i u drevnim civilizacijama, 2.000 godina p. n. e. Samo ime Almaden nastalo je u vreme arapske dominacije u Španiji i tada je korišćena u medicini i alhemiji. Ruda žive cinabarit se žari u rotirajućim pećima, isparava, hladi, kondenzuje, a kada se oksidiše, živa proizvodi dva toksična jedinjenja koja mogu biti smrtonosna. Zato su u prošlosti rudari Almadena često bili robovi ili robijaši. Živa se može apsorbovati putem respiratornog trakta, creva ili kože. Njen starogrčki naziv je hydrargyrum, hidros - voda, argiros - srebro. Rimsko ime sačuvala je i do danas, po Merkuru, glasniku bogova sa krilatim sandalama, zaštitniku putnika, trgovaca, pisaca. Živa je prelazni metal, pored broma, jedini hemijski element koji je u normalnim uslovima u tečnom stanju.

Ubistveno „srebro"

Aleksander Kolder, čuveni američki skulptor, tvorac pokretnih skulptura mobila, predstavnik je mehaničke kinetike. Kinetička umetnost je, pod uticajem futurizma i dadaizma, nastojala da pomoću kretanja u umetnički predmet integriše vreme i promenu. Upravo je živa, simbol Merkura, boga promene, prelepi, srebrnasti, neuhvatljivi metal koji se na sobnoj temperaturi pretvara u tečnost, savršeni deo Kolderove poetike.

Dakle, unutrašnja lepota tečnog metala žive, bila je, te 1937, među naručiocima fontane dobro shvaćena, ali nije shvaćen i stepen opasnosti i toksičnosti.
Danas se Almaden, rudnik živinog sulfida, kao najstariji na svetu nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine. Fontana je smeštena u zgradu Fondacije Žuana Miroa, gde i dalje pumpa čistu živu, ali iza stakla. Na taj način, posetioci su zaštićeni od dodira ili udisaja dima proizvedenih tom „toksičnom umetnošću".

Broj komentara 3

Pošalji komentar

Uputstvo

Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.