OVOG MESECA ČITAMO
Da li će Kraljičina pokroviteljska moć prestati kad joj muž umre – sarkazam Bridžit Brofi u Palati bez stolica
Montipajtonovska atmosfera na momente, uz ogradu da je ta ekipa teško dostižna. Junaci ovog romana žive u državi Evarhiji. Ne, ne tražite je na geografskoj karti. Ima je samo na književnoj. To je mitsko moderno kraljevstvo u fantaziji Bridžit Brofi „Palata bez stolica“, čiji prevod potpisuje Nataša Marković.
Da li će Kraljičina pokroviteljska moć prestati kad joj muž umre – sarkazam Bridžit Brofi u Palati bez stolica
Na početku priče kralj Evarhije je na samrti, ali će preživeti veći deo romana.Saznavši za tu vest prestolonaslednik Urlih hita u palatu s Ostrva. Donkihotovski, na konju.
Ali varate se ako mislite da živi u 17.veku. Zapravo živi u naše vreme i da ironija bude veća nije voleo školu jahanja koju je bio prisiljen da pohađa kao prestolonaslednik. Štaviše, on i ne želi da nasledi presto koji mu kao prvorođenom sinu pripada. Ali pre toga treba rešiti mnogo složeniji problem.
Da ne poverujete kakav!
Kraljevska porodica se okuplja, a nema gde da sedne. Nemaju dovoljno stolica. Mlađi brat preuzima naizgled jednostavan zadatak da nabavi stolice i, kako red nalaže, obraća se Velikom Komorniku (Maršalu Dvora, kako se to u nekim kraljevstvima zove).
Ministarstvo za parkove, jezerca, javne spomenike i kulturu
I eto već prve velike komplikacije u malenoj birokratskoj državi. On kaže da mora da oformi Odbor koji će odlučivati o ključnim stvarima kao što je ispitivanje potrebe za nabavku stolica, njihov broj, veličinu, izgled...
Živopisan primer koliko su karikirani sasvim obični problemi realnog sveta.
Možda je najbolji primer naziv jedne od institucija: "Ministarstvo za parkove, jezerca, javne spomenike i kulturu". Upoznaćete njihov ozbiljan rad. Kao i kraljičin. Ona vodi računa o svojoj vegetarijanskoj ishrani, hrani ptice i uči starogrčki.
Već sama kraljevska porodica ima toliko živopisnih likova sasvim dovoljnih za sve moguće zaplete, ali Brofijeva širi romanesknu porodicu ispunjavajući je špijunima, vojnicima, ubicama, komunistima, sitnim plemstvom, novinarima, sveštenstvom...
Kada je na početku romana kralj na samrti očekujemo da se glavna radnja odvija oko borbe za presto. Ali, baš naprotiv. Prestolonaslednik Urlih neće na tron, pa se neočekivano suočava s nizom peripetija da bi ostvario tu nameru. Čak mora da napusti zemlju. Zašto? Objasniće njemu i vama Veliki Komornik.
Drugorođeni sin Baltazar gine u nesreći. Sempronije je treći sin, ali ni on u čudnom zapletu ne stiže do trona. Ubija ga ludak, a razlog je baš ludački. Četvrti, Urban se ubija posle vesti o smrti majke. Kada upoznate tinejdžerku Nadvojvotkinju Heder, jedinu ćerku i potvrđenu lezbejku, nećete ni pomisliti da je zainteresovana za presto. Njeno interesovanje zaokupljaju samo učiteljice engleskog i starogrčkog čija imena se svode na brojeve, Mis 5, 6...
Predviđanje Visokog Komornika se ostvaruje
Mala kraljevska saga dolazi do kraja. Vladar umire i ostvaruje se predviđanje Visokog Komornika, jedna državna struktura (vojska), vrši puč, ukida parlament i institucije i preuzima vlast.
Palata bez stolica je barokni roman o savremenom svetu. Sjajno ispripovedan, ispunjen tragikomičnim detaljima, oštrom kritikom, odlično izvajanim likovima, zanimljivim dijalozima, metaforama, ironijom i upečatljivom satirom.
Autorka drži pažnju tokom čitavog romana, jedino ne uspeva da održi i jednak nivo humora. Mali nedostatak za dobro delo. Ne samo ovo, već ukupan opus kod nas nažalost nedovoljno poznate britanske književnice.
Šezdesetih godina prošlog veka kada je živela i stvarala stekla je veliki ugled kao intelektualka književnim delima, ali i izuzetnim publicističkim opusom. Već tada se izborila da autori dobijaju tantijeme od svake pozajmljene knjige u bibliotekama, a smatraju je zaslužnom i za pokret za zaštitu životinja.
U „Rečniku književnih biografija: Britanski romanopisci od 1960.", S. J. Njumen je opisuje kao „jednog od najčudnijih, najbriljantnijih i najistrajnijih stvaralaca šezdesetih."
Komentari