Tramp uveo carine i pingvinima na Antarktiku

Grupa neplodnih, nenaseljenih vulkanskih ostrva u blizini Antarktika, prekrivenih glečerima i nastanjena pingvinima, zahvaćena su trgovinskim ratom Donalda Trampa, pošto im je američki predsednik uveo carinu od 10 odsto na robu.

Ostrva Herd i Mekdonald, koja čine spoljnu teritoriju Australije, su među najudaljenijim mestima na zemlji, do kojih se može doći samo dvonedeljnim putovanjem brodom iz Perta na zapadnoj obali Australije. Ostrva su udaljena oko 4.100 kilometara jugpozapadno od Perta i 1.630 kilometara severno od Antarktika, a na Herdu je aktivan vulkan prekriven ledom. Potpuno su nenaseljeni, a ljudska noga je na njih poslednji put kročila pre skoro 10 godina.

Ipak, ostrva Herd i Mekdonald nalaze se na listi „zemalja“ koje je objavila Bela kuća.

Australijski premijer Entoni Albanez izjavio je da „Nigde na zemlji više nije bezbedno.“

Ostrvo Herd i Mekdonald ostrva su među nekoliko „spoljnih teritorija“ Australije koje su posebno navedene na tarifnoj listi za Australiju, za koju će biti uvedena carina na robu od 10%.

Spoljne teritorije su deo Australije i nisu samoupravne, ali imaju jedinstven odnos sa saveznom vladom. Takve teritorije na listi Bele kuće su Kokosova (Kilingova) ostrva (grupa od 27 malih koralnih ostrva u istočnom delu Indijskog okeana, sa populacijom od 600 ljudi, ova teritorija šalje 32 odsto svog izvoza u SAD), Božićno ostrvo i ostrvo Norfolk.

Ostrvu Norfolk, koje ima 2.188 stanovnika i koje se nalazi 1.600 kilometara severoistočno od Sidneja, uvedena je tarifa od 29% – 19 procentnih poena više od ostatka Australije.

Ostrvo Norfolk je 2023. godine izvezlo robu u SAD u vrednosti od 655.000 dolara, a njegov glavni izvoz bila je kožna obuća u vrednosti od 413.000 dolara, prema podacima Opservatorije ekonomske složenosti (OEC).

Ali Džordž Plant, administrator ostrva Norfolk, osporio je te podatke. On je za Gardijan rekao da: „Nema poznatog izvoza sa ostrva Norfolk u Sjedinjene Države i nema carina ili poznatih necarinskih trgovinskih barijera za robu koja dolazi na ostrvo Norfolk.“

Podaci o izvozu sa ostrva Herd i Mekdonaldovih ostrva su još više zbunjujući. Teritorija ima ribnjak, ali nema zgrada ili ljudskih naseobina. Ekonomska aktivnost tamo je u suštini okončana 1877. godine, kada je prekinuta trgovina uljem foka i kada je populacija tuljana napustila udaljena ostrva, koja se nalaze na putu od Madagaskara do Antarktika.

Uprkos tome, prema podacima Svetske banke o izvozu, SAD su 2022. uvezle 1,4 miliona dolara proizvoda sa ostrva Herd i Mekdonald, od čega je skoro sve bio uvoz „mašina i električne energije”. Nikome nije bilo jasno koja je to roba. U prethodnih pet godina, uvoz sa ostrva Herd i Mekdonaldovih ostrva kretao se od 15.000 USD do 325.000 USD godišnje.

Nenaseljene teritorije, vojne baze – šta sve „pogađaju“ Trampove carinske tarife

Na suprotnoj strani planete, malo norveško ostrvo i bivša kolonija kitolovaca Jan Majen suočava se sa istom carinskom tarifom. Međutim tamo nema nikakve privredne aktivnosti, niti stalnog stanovništva već malobrojno vojno osoblje koje se rotira.

Postoje i druga mesta na Trampovoj listi koja su takođe, najblaže rečeno, male ekonomije, poput Tokelaua koja je samoupravna teritorija Novog Zelanda koja se sastoji od tri atola u južnom Tihom okeanu i oko 1.600 stanovnika. Ima ekonomiju od oko osam miliona dolara i izvoz od oko 100.000 dolara, a suočavaju se sa carinom od 10 odsto.

Jedna enklava koja je posebno teško pogođena Trampovim carinama je Sen Pjer i Mikelon, francuska teritorija od osam malih ostrva u blizini kanadske provincije Njufaundlend. Sa populacijom od oko 5.000 ljudi, to je „jedini preostali deo nekadašnjih ogromnih poseda Francuske“, navodi Si-En-En. Njen izvoz – prerađeni rakovi i školjke sada podležu ogromnim američkim carinama od 50 odsto, što je mnogo više nego što se suočava Francuska (20 odsto) kao deo Evropske unije.

Na neki način, Trampova administracija pogađa i mesta od velikog značaja za Vašington i nacionalnu bezbednost SAD.

Britanska teritorija u Indijskom okeanu suočava se sa carinom od 10 odsto, iako tu boravi samo 3.000 britanskih i američkih vojnika u vazdušnoj bazi Dijego Garsija.

Maršalska ostrva, grupa od 34 atola i ostrva u severnom Pacifiku, dom su za 82.000 ljudi gde je smešten značajan garnizon američke vojske Kvajalein, u okviru kog se vrše testiranja i praćenje balističkih projektila. Maršalska ostrva izvoze robu u vrednosti od oko 130 miliona dolara. Iako SAD nisu zemlja na vrhu izvozne liste, carina za izvoz u SAD tarifirala bi se sa 10 odsto.