Predrasuda zvana „jugo“, putuje po svetu i daruje svoj grad

Ninoslav je ispričao kako je do sada imao dva juga kroz tri velike avanture, do Mongolije i nazad, i do najjužnije tačke afričkog kontinenta išao je u pratnji plavo belog juga koga je nazvao Rino. Poslednja avantura do Australije ispraćena je sa crveno-belim jugićem iz milošte nazvanim Marina.

„Imam preko 70.000 humanitarnih kilometara, a moji jugići su me odlično služili do sada“, rekao je Ninoslav.

Njegov prvi automobil se nije vratio sa njim, ostao je u Bocvani.

„Tako je, plavo beli jugić je ipak ostao kao spomen i kao legenda srpskoj auto industriji i doniran je Srpskom udruženju u Bocvani. Nalazi se na teritoriji Srpske pravoslavne crkve kao eksponat i budi nostalgiju našim ljudima“, ističe Ninoslav. 

Jednom si ispričao da si obećao majci da ćeš završiti fakultet kada obiđeš svet i da bi to što duže potrajalo odlučio si se da na taj put kreneš najsporijim prevoznim sredstvom, a mnogi se pitaju da li si mogao da ideš pešice.

„Autom je najinteresantnije, jugić sam u tom momentu imao, prema njemu gajim veliku strast“, rekao je Ninoslav.

Zanimljivo je da dobar deo noći ti provedeš u jugu i ne žališ se.

„Da, ne žalim se, spavam kao beba jedino u svom krevetu i na suvozačevom sedištu u jugu, u tuđim krevetima nikako“, napominje Ninoslav.

Kakve su reakcije, kada se sa jugom pojaviš negde, recimo u dalekoj Australiji?

„Tu su ljudi koji to isprate sa oduševljenjem, uglavnom su to ljudi koji iza sebe imaju nekoliko hiljada kilometara putovanja i avantura. Raspituju se koja je marka automobila, odakle dolazi, koje je godište, iz kog je veka“, kaže Ninoslav.

I najboljima se desi da ponekad zastanu, da se auto pokvari na dalekoj destinaciji gde ne poznaješ automehaničara. Kome se obratiš za pomoć?

„Na sreću imam pomoć koja mi je dostupna 24 sata, to je moj prijatelj, Srđan Đuričin koji ima svoju radnju“, ističe Ninoslav i dodaje da iza sebe ima tri velike avanture. Bilo je tu mnogo interesantnih situacija, a najopasnija je poseta provinciji Baločistan, gde su mu preporučivali da ne ide. Tu imam i policijsku pratnju, u dogovoru sa našim ambasadama u zemljama koje posećujem.

Napominje  da svake godine 20. aprila kreće na put, a to je 11 dana nakon njegovog rođendana.

„Sednem u jugića i iz svog grada Bečeja krenem na daleki put. Sledeća destinacija je severna Amerika“, priča Trajković.

U svom gradu Bečeju, organizuje humanitarne akcije, i uvek nešto donira.

„Donirao sam novac za azil za pse, deset tablet računara deci ometenoj u razvoju, pomažem bolesnim ljudima“, istakao je Ninoslav Trajković.