Blizanci na skupu u Kijevu – dupla sreća i duple teškoće za roditelje

Kada se rode blizanci, presrećni roditelji uglavnom kažu da je to dvostruka sreća, da bebe imaju različite naravi, ali da su i njihove teškoće dvostruke.

Na bebi-sajmu u Kijevu je i porodica s petoro dece.

„Kada smo saznali da ćemo imati bliznace, bili smo prezadovoljni ali smo se pitali: Zašto samo dvoje? Zašto samo dečaci?", priča Sergej.

Kasnije su Miron i Irina dobili trojke. Oni, a i drugi roditelji kažu da je dolazak blizanaca na svet posebno iskustvo.

Iako period odrastanja ima iza sebe mnogo neprespavanih noći i briga - sve to nestaje kada kasnije uvide njihovu međusobnu povezanost prilikom odrastanja.

„Mi smo iste. Na prvi pogled izgleda kao da nema razlike", kaže jedanaestogodišnja Marina.

„Nekad se desi da jedna od nas ne voli hranu koju ona druga voli. To je jedina razlika", dodaje njena sestra.

„Tajni jezik" blizanaca

Stručnjaci kažu da blizanci već u prvoj godini života razviju sopstveni jezik.

Njihov „tajni jezik" obično se odnosi na jednostavne zvukove i grimase koje bebe svakodnevno izvode, ali ih niko drugi ne razume.

Predstavnik „Ginisa" za Ukrajinu Vitalij Zorin kaže da okupljanje sestara i braće blizanaca nije samo događaj.

„Ukrajina podržava svetski trend, jer u svetu sve više rađa dvojki i trojki. Na to utiču kako subjektivni, tako i objektivni medicinski razlozi", navodi Zorin.

Iako se na prvi pogled čini da blizanci, osim izgleda, dele i iste navike, to nije uvek tako.

Svaki od njih postaje osoba za sebe. Ipak, ako ostanu isti, razlike u ponašanju uglavnom primete samo roditelji.

Ana Olijnik, majka petoro dece, nada se da će okupljanje uticati i na one koji ne žele da imaju decu.

„Što više dece, to bolje. Onda imamo i razlog zašto da živimo", poručuje Ana Olijnik.

Ipak, Ukrajina će morati da poradi na „Duploj sreći". Ginisov rekord ponosno od 1999. godine ima Tajvan, kada se na Trgu u Tajpeju okupilo 4.002 blizanca.