Посланици завршили расправу о правосудним законима, полемика власти и опозиције о Закону о људским ћелијама

Посланици Скупштине Србије завршили су у 18 часова рад за данас, а ванредно заседање биће настављено сутра у 10 часова расправом по амандманима на Предлог закона о пресађивању људских органа.

Посланици су завршили обједињену начелну расправу о 32 тачке дневног реда,  а након тога и расправу по 37 амандмана на сет правосудних закона.

На дневном реду су Предлог закона о измени Закона о судијама, Предлог измена и допуна Закона о јавном тужилаштву, Предлог измена Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, Предлог закона о изменама Закона о високом савету тужилаштва и Предлог закона о изменама Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава.

Посланици разматрају и предлоге измена закона који се односе на подршку младима при куповини прве стамбене непокретности, више инфраструктурних пројеката и међународних споразума. Парламентарци ће се, после завршетка расправе о свим тачкама дневног реда, изјашњавати у дану за гласање.

Ванредно заседање Скупштине Србије почело је 17. јуна.

Током расправе у Скупштини Србије по амандманима на измене Закона о људским ћелијама и ткивима, посланици власти и опозиције су се сагласили да је реч о хуманом питању и да би требало усвојити законско решење како би се повећао број трансплантација и донора, али су изнели различите оцене о предложеним законским решењима.

Посланици владајуће коалиције истакли су да је циљ законских решења која се тичу трансплантације да се спасе што више живота, док је опозиција тврдила да би закон требало додатно унапредити, као и повратити поверење грађана у здравствени систем.

Председница Скупштине Ана Брнабић навела је да је прихваћен амандман посланика Радничке партије Жељка Веселиновића и да ће постати саставни део закона, а реч је о амандману према којем се сматра да члан породице вишег реда првенства није доступан ако се након спроведеног поступка не може контактирати путем расположивих контакт података из медицинске документације, званичних јавних регистара или путем дежурне службе Министарства надлежног за унутрашње послове, која је дужна да пружи хитну асистенцију у проналажењу породице на захтев здравствене установе.

Посланик Српске напредне странке Дарко Лакетић рекао је да измене Закона о људским ћелијама и ткивима види као жељу Министарства здравља да се повећа број донираних органа и да се на тај начин спасе што више живота.

Према његовим речима, значајно решење јесте увођење могућности да се сваки грађанин за живота изјасни да ли је за донирање органа или је против, додајући да се у склопу тога формирају два независна регистра – регистар донатора и регистар недонатора.

"Добијамо, пре свега, мање проблема, мање недоумица у тим, као што су и колеге рекле, драматичним и осетљивим ситуацијама. Такође, овај закон јасно дефинише однос између, с једне стране, воље грађанина да донира или не донира органе, а с друге стране улоге породице", објаснио је Лакетић.

Додао је да у случајевима да грађанин уопште није уписан у регистар, односно да се није изјаснио ни као донатор ни као недонатор, овај закон јасно дефинише даљи след догађаја и породични низ који одлучује о томе да ли ће се органи донирати или не.

Оценио је да је најзначајнији помак етичка комисија, јер ће, према његовим речима, у случајевима када нема породице која одлучује о томе да ли ће се органи донирати или не, улогу преузети етичка комисија или етички одбор.

Навео да су све одредбе овог закона усклађене са „Еуротрансплантом“.

Посланик Владимир Пајић из Покрета слободних грађана оценио је да држава проблему трансплантације мора приступити проактивно, кроз активну промоцију донаторства, како би се повећао број формалних донатора и ојачало поверење грађана у институције.

"Сматрам да држава треба да омогући људима који су блиски сродници, па и пријатељи и блиске особе, да по закону могу бити донатори, како наши грађани спас за тешке ситуације не би тражили у другим државама, углавном у Турској", рекао је Пајић.

Такође је оценио да јавна расправа о овим изменама није била довољно свеобухватна.

Посланица Странке слободе и правде Јелена Спирић поднела је амандман са циљем пооштравања надзора над целим системом, наводећи да је кључно да се у сваком тренутку тачно зна број донатора, обављених трансплантација, као и дужина листе чекања.

Спирић тврди да у предложеним решењима недостају јасни планови за развој банака ткива (попут коже, костију и рожњаче), као и стратегија улагања у инфраструктуру и медицинско особље.

Посланици Скупштине Србије завршили су расправу о 37 амандмана на измене сета правосудних закона, а након тога прешли су на расправу у појединостима о изменама Закона о људским ћелијама и ткивима.

На предлоге измена пет правосудних закона поднето је 37 амандмана, а реч је о Предлогу закона о измени Закона о судијама, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву, Предлогу закона о изменама Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, Предлогу закона о изменама Закона о Високом савету тужилаштва и Предлогу закона о изменама Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава.

Шеф посланичке групе Српске напредне странке Миленко Јованов изјавио је да посланицима Новог лица Србије Милошу Парандиловићу и Драгану Нинковићу није изречена мера удаљења са седнице парламента јер су, како они тврде, нешто рекли већ зато што су покушали да украду и у томе били ухваћени.

"Моја жеља је да због грађана Србије кажем како стоје ствари у случају посланика Парандиловића и посланика Нинковића, који су покушали да обману грађане, да њима неко одузима реч из не знам ни ја којих разлога. Није њима изречена мера због тога што су нешто рекли или нису рекли. Њима је изречена мера због тога што су злоупотребом посланичке картице покушали да од грађана Србије фактички наплате 15.000 динара путних трошкова који се нису десили", рекао је Јованов.

Парандиловић је претходно рекао да су представници власти на овај начин покушали да их ућуткају, а Јованов оцењује да су разлози које наводе смешни и депласирани.

Како је рекао, нико више о томе како су "муљали и петљали" ових дана није говорио од самог Милоша Парандиловића. 

"Сам је рекао да је био у Прибоју на Скупштини, да је подносио па повлачио захтев. Како је могуће да у моменту када је подносио захтев није знао да ли ће да стигне или неће да стигне? Како је могуће да кад је повлачио захтев није знао какав је инцидент направио? Рекао је да је посланичка картица, па као како прође човек том картицом, он пита да се приступи. Све позивам да након седнице дођете у велику салу и да демонстрирамо како функционише картица, и да видите колико тај човек лаже", рекао је Јованов.

Како је навео, можете да "млатите картицом колико год хоћете око посланичке јединице, али док је не убаците, она не очитава податке посланика". 

"То значи да је његов страначки колега узео његову картицу у договору са њим, вероватно, убацио је у посланичку јединицу, покушао да за свега неколико секунди, десетак секунди, наплати путне трошкове, а онда се испоставило да физички није био ту нити 80 секунди. Сад смо ми криви, и председница Скупштине због тога што је ухваћен у томе да покушава да отме 15.000 динара који му не припадају", рекао је Јованов.

Министар здравља Златибор Лончар изјавио је да опозиција критикама на предложени закон о пресађивању људских органа додатно отежава положај људи који чекају на трансплантацију и додао да су одређена законска решења предлагали управо људи којима је трансплантација неопходна.

Лончар је, током расправе у Скупштини Србије, одговарајући посланику Народног покрета Србије Мирославу Алексићу који је тврдио да се предложеним законским решењем отварају врата "злоупотребама и манипулацијама", јер се, навео је, омогућава да медицински етички одбори и породица донесу одлуку о донирању органа преминулог чак и у случајевима када за живота није постојала његова изричита сагласност, рекао да му је драго што је Алексић изнео своје мишљење и да грађани треба да оцене ко говори истину.

"Ако су лекари ти који се боре за живот и ако су људи који чекају трансплантирани орган потенцијално шверцери органа и слично, то говори о ономе шта сте ви рекли, а сами грађани нека процене какви су закони и свако по савести нека гласа", истакао је Лончар. 

Додао је да посланици опозиције не би требало да "стају на муку" људима који чекају на трансплантацију органа.

"​Кад слушам вас, стварно видим да је ситуација изузетно озбиљна. Оставио бих грађанима Србије да процене како је било у време кад сте ви били на власти и како је сада. Мислим да је то крајње легитимно. Нећу ниједну реч да кажем како је било у ваше време. Нека људи процене, они који су били млади нека питају старије и то је оно што мислим да треба да дамо грађанима, а не да се да се свађамо и да се препиремо", рекао је Лончар.

Председник и посланик странке Ново лице Србије Милош Парандиловић је, поводом казне од 20 дана удаљења са седнице која му је изречена због "манипулација електронским евиденционим системом", негирао такве оптужбе и поручио да га нико неће ућуткати.

Казну му је изрекла председница Скупштине Србије Ана Брнабић, а према њеним речима, прекршај је изведен само да би се наплатило 15.000 динара за седницу на коју Парандиловић није дошао.

Парандиловић је на конференцији за новинаре у Скупштини Србије рекао да је захтев за исплату путних трошкова повучен и поручио да ће се његов глас чути, упркос томе што не може да присуствује седницама парламента.

"Обраћаћу се грађанима свуда и на сваком месту", поручио је Парандиловић, одбијајући оптужбе за крађу 15.000 динара и превару.

Додао је да ће наставити да "раскринкава афере" актуелне власти, као и да се "брутална борба против криминалног картела наставља".

"Шта год да радиш и шта год покушаваш и какве год спин мајсторе ангажујеш, нећеш успети", поручио је Парандиловић председнику Александру Вучићу.

Након Парандиловића у холу Скупштине Србије новинарима се обратио и посланик Српске напредне странке Миленко Јованов, који је рекао да Парандиловић није кажњен због нечег што је рекао, већ због тога што је покушао да украде 15.000 динара, али му то није успело.

Додао је и да ће Административни одбор одлучивати и о могућој новчаној казни за Парандиловића у складу са пословником.

Посланици Скупштине Србије су наставили расправу о изменама Закона о јавном тужилаштву, а опозиција је наводила да је сет правосудних закона донет због тога што је министар завршио на оптуженичкој клупи и да ти закони наносе штету.

Посланик Народног покрета Србије Александар Ивановић позвао је власт да не доноси законска решења која ће довести до нове седнице у септембру и неких нових измена измена, јер, како је рекао, сада санирају последице онога што су урадили у јануару.

Његова посланичка група тражила је да се обрише део измена Закона о јавном тужилаштву који прописује да Високи савет тужилаштва једном годишње преиспитује одлуку о упућивању тужилаца, јер то на "мала врата" уводи могуће злоупотребе.

Посланик Странке слободе и правде Далибор Јекић рекао је да власт симулира демократију, борбу против корупције, па и реформу правосуђа.

Ситуацију је упоредио са аутобусом који стоји у месту, а који ова власт љуља и прави буку и ствара симулацију кретања и убеђује грађне да јури у будућност.

Посланик Зелено-левог фронта Роберт Козма рекао је да је штета коју је ова власт учинила делује непоправљиво амандманима и додао да је грађанима начињена штета и тако што је Србији обустављена исплата новца из Плана раста за Западни Балкан.

Према његовим речима, власт је одлучила да мења правосудне законе када је министар културе Никола Селаковић завршио на оптуженичкој клупи.

"Често се чује да Србија није била обавезна да се обрати Венецијанској комисији, а да је у домаћим документима стављено да ће се о реформи правосуђа консултовати са том комисијом," навео је Козма.

Посланик Покрета слободних грађана Владимир Пајић рекао је да се у Скупштини и даље прича о сету правосудних закона који су донети само да би се од оптужнице сачувао један министар – министар културе Никола Селаковић због случаја Генералштаб.

Истакао је да не жели да грађани у тужилаштву виде партијске послушнике који јуре децу која су учествовала у протесту, а не криминалце који су оштетили државу за милионе евра.

Посланица ЗЛФ Јелена Јеринић рекла је да роковима који се тичу формирања комисије за одлучивање о приговору купује време којим ће тужилац виши по рангу одлучивати о приговору.

У том смислу, Јеринић је навела случај када је против полицајке подигнут оптужни акт за тортуру, да је потом стигло обавезно упутство главног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва Љубивоја Ђорђевића о одлагању кривичног гоњења тиме што би се уплатио новац, тужитељка је поднела приговор, а главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва Ненад Стефановић је приговор одбио.

Посланица Србија центра Верица Милановић тражила је да сви јавни тужиоци којима је престало привремено упућивање у друго тужилаштво буду опет упућени у оно тужилаштво у којем му је престало упућивање.

Навела је да је 11 тужилаца померено са битних предмета на којима су радили.

Посланици су почели разматрање амандмане на измене Закона о судијама. 

Посланици Скупштине Србије наставили су рад након једночасовне паузе.

По повратку у посланичке клупе, посланици су наставили расправу о амандманима на сет правосудних закона.

Реч је о Предлогу закона о измени Закона о судијама, Предлогу измена и допуна Закона о јавном тужилаштву, Предлогу измена Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, Предлогу закона о изменама Закона о високом савету тужилаштва и Предлогу закона о изменама Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава.

На дневном реду седнице налазе се и предлози за измене Закона о људским ћелијама и ткивима и Закона о пресађивању људских органа, као и измене закона који се односе на подршку младима при куповини прве стамбене непокретности, инфраструктурне пројекте и више међународних споразума.

Посланици Скупштине Србије полемисали су током расправе о сету правосудних закона и о другим темама попут случаја "звучног топа" због којег, како су навели посланици владајуће коалиције, "код блокадера влада озбиљна нервоза" поводом истраге која је покренута.

Расправљало се и о писму које је група опозиционих посланика упутила Бриселу поводом наводно различитих верзија текста сета правосудних закона за Венецијанску комисију и за посланике, а председница парламента Ана Брнабић је одбацила такве тврдње и оценила да је реч о манипулацијама.

Полемику је покренуо шеф посланичке групе Покрета слободних грађана Павле Грбовић, који се осврнуо на изјаву министра правде Ненада Вујића, а који је рекао да усвојени правосудни закони у јануару ове године нису били корак уназад.

Грбовић је казао да је чуо другачије тврдње од европске комесарке Марте Кос те да му се, како је рекао, чини да није било ни средстава из европских фондова.

"Сигуран сам да су рекли да ће бити онда када измените те законе, престанете да нарушавате аутономију универзитета, када се формира РЕМ и када се организују слободни избори", тврдио је Грбовић у парламенту.

Посланика СНС Угљешу Мрдића који је предложио сет правосудних закона у јануару назвао је "вундеркиндом из шатора" чије "грешке сада исправљају" и упитао где је одговорност за ове законе оних који су их правили и који су их промовисали.

Обраћајући се председници парламента поводом наводно различитих верзија закона за Венецијанску комисију и посланике, Грбовић је одбацио тврдње да је опозиција покушала да дискредитује Србију, јер је тим поводом упутила писмо ЕУ, тврдећи да власт то сама чини.

Грбовић је казао и да је власт почела да "малтретира и приводи људе" тражећи да кажу где су видели звучни топ и изнео тврдњу да су га видели на тадашњој конференцији за новинаре код Дачића, као и испред Скупштине.

Брнабићева је оценила да колико "ова господа" знају о Венецијанској комисији говори то што не знају ни где се она налази.

Обраћајући се после Павла Грбовића, Брнабићева је казала да "једино што је понижавајуће за нашу земљу сте ви".

"Ви сте једино понижавајуће за ову земљу. Таква скупина полтрона, улизица и тужибаба, то свет видео није. То свет видео није. И ви сте сада поново о лажима, дезинформацијама и манипулацијама. Ништа паметније нисте могли да смислите него да пишете писмо Бриселу, да тужите Бриселу и Венецијанској комисији како смо ми њих преварили. А они све тамо будале, па нико не може без вас да провали да их је неко преварио него ви треба то да им покажете и да им откријете ту велику тајну", рекла је Брнабићева.

Посланик СНС Угљеша Мрдић рекао је да може да буде само поносан када га нападају "овакве појаве за које је Косово независна држава, који се радују уништавању Србије и Републике Српске, који призивају да се усвоји некаква резолуција о Сребреници о измишљеном геноциду, који иду по Бриселу и по Европи да нападају Србију".

"Ових дана су нерасположени, јако тужни, зато што је Србија успела у Венецији, зато што смо добили позитивну одлуку Венецијанске комисије, дотични господин је бесан. Значи, увек када се Србији деси нешто добро, он је нерасположен, а кад се Србији најави нешто лоше, он је сав узбуђен и призива зло за Србију", рекао је Мрдић.

Поновио је да је Венецијанска комисија потврдила да је Србија кроз дијалог и сарадњу усагласила правосудне законе са европским стандардима.

Одговарајући Грбовићу, шеф посланичке групе СНС Миленко Јованов рекао је да је "озбиљна нервоза" због истраге која је покренута због, како је навео, лажи коју су о звучном топу пласирали блокадери.

"Важно ми је због грађана да потцртам једну ствар која је малочас речена. Звучни топ је, каже, био испред Народне скупштине и показао слику. Молим грађане да се сете часова физике из основне школе и како се креће звук. Како је могуће да се испред Народне скупштине се покреће звучни топ који, иначе, има потпуно другачији звук од онога што се чуло близу Славије у Краља Милана", рекао је Јованов.

Упитао је и како је могуће да нико од окупљених испред Скупштине није чуо никакав звук нити се склонио него тамо где је било организовано да се то деси.

''Одговараћете за оно што сте радили, као што ћете одговарати за тероризам који сте хтели да примењујете тог дана. Нисам сигуран да ће ваша вољена суседна Хрватска имати довољно капацитета да вас све прими кад кренете у бежанију. Нисам сигуран да ћете сви тамо да будете 'персоне грате' које беже од рођене државе и одговорности у њој'', рекао је Јованов.

Поручио је да ће одговарати за лажи, за покушај државног удара и изазивање грађанског рата.

После постављања посланичких питања, настављена је обједињена расправа о 32 тачке дневног реда, међу којима је и сет правосудних закона.

Министар правде Ненад Вујић одбацио је тврдње да се текст тих закона који је упућен парламенту разликује од оног који је послат Венецијанској комисији као и да се прелазним одредбама наводно изигравају препоруке тог тела Савета Европе.

Вујић је поновио да је Србија сама затражила мишљење Венецијанске комисије, наводећи да то није била обавеза која је наметнута споља, већ израз опредељености да се реформа правосуђа настави и унапређује у складу са највишим стандардима владавине права.

"Због тога не можемо никако да прихватимо тврдње да је Република Србија било кога довела у заблуду или да прикрије садржину предложених законских решења, зато што сва предложена законска решења, све оно што је ишло ка Венецијанској комисији достављено је и Европској унији заједно са Венецијанском комисијом, али исто тако и доступне су све верзије и цео ток и на сајту Министарства правде", истакао је Вујић.

Он је упитао и која је то прелазна или завршна одредба у супротности са мишљењем Венецијанске комисије.

"Решења која су била предмет оцене Венецијанске комисије су остала иста, док овим прелазним и завршним одредбама уводи се само безбедност спровођења на један јасан начин, врло транспарентан, али и обезбеђује правна сигурност и институционални континуитет и несметана примена и спровођење реформе", поручио је Вујић.

Како је навео, у тексту који се налази пред народним посланицима су прелазне и завршне одредбе, али је, каже, важно разликовати нормативна решења која су била предмет разматрања Венецијанске комисије и одредбе које уређују њихово спровођење.

"Ниједно од решења којима се спроводе препоруке Венецијанске комисије није промењено кроз прелазне и завршне одредбе. Тако да, није тачна тврдња да смо променили састав комисије кроз прелазне и завршне одредбе, да смо увођењем прелазних и завршних одредаба ставили фактички ван снаге договорена решења и усклађена са Венецијанском комисијом, јер закон ступа на снагу 8 дана од дана објављивања у Службеном гласнику, што је стандардна процедура, и нигде не стоји да он ступа на правну снагу за годину дана", рекао је он.

Такође, нису уређена, нису ни промењена правила што се тиче ни састава комисије, нити везано за упућивање.

"Наш циљ није био, нити јесте, да формално задовољимо одређене стандарде, већ да реформу спроведемо на начин који истовремено унапређује независност и самосталност тужилаштва, односно независност судства и самосталност тужилаштва, и да очувамо правну сигурност и обезбедимо несметано функционисање институција", рекао је министар.

Посланици су постављали питања државним институцијама у Србији, међу којима и о хапшењу новинара, употреби звучног топа, новцу за културу, као и о томе ко учествује у градњи специјализоване изложбе Експо 2027.

Посланик Србија центра Петар Бошковић питао је надлежне органе зашто нису позвали некадашњег министра унутрашњих послова Александра Вулина пре него што је упућен позив на разговор и претрес аналитичару Александру Радићу и новинару Војкану Костићу.

"Зашто нисте позвали господина Вулина који је мимо закона и процедуре наручио и купио те звучне топове и преплатио их за пола милиона евра", упитао је Бошковић и додао да је то било онда када је Вулин хтео да мења Закон о полицији.

Он је питао и министра унутрашњих послова Ивицу Дачића ко је наредио директору полиције и команданту Жандармерије да те звучне топове "доведу" 15. марта, у време протеста у Београду, на улице.

Посланик Зелено-левог фронта Радомир Лазовић питао је, поводом застрашивања због изношења истине о звучном топу, да ли је у плану хапшење и шест изасланика Уједињених нација који су говорили да Србија треба да се суздржи од употребе звучног оружја, или Европског суда за људска права, или 3.400 људи који су сведочили да су нападнути звучним оружјем.

Он је питао министра Дачића колико је фирми лица осуђиваних за тешка кривична дела ангажовано на изградњи пројекта Експо.

Посланик СНС Небојша Бакарец рекао је да "блокадери" спинују о употреби звучног топа и затражио од Првог основног јавног тужилаштва, које је, према његовим речима, саопштило да није коришћен звучни топ, да обавести шта је тужилаштво утврдило о разлозима за панику у Улици краља Милана и ко су организатори лажног пријављивања последица звучног топа.

Бакарец је рекао да је после смрти девојке на Филозофском факултету откривен писани доказ "блокадера" да су припремали симулацију последица употребе звучног топа како би на власт довели људе који желе да уведу санкције Русији, признају независност Косова и друго.

Посланик Странке слободе и правде Бранко Миљуш питао је председника Владе Ђуру Мацута чиме се бави министар европских интеграција Немања Старовић и у чије име говори. Наводећи да је Старовић путовао у Кину и Вашингтон, Миљуш је питао колико коштају та путовања, шта он тамо ради, јер се тамо европским интеграцијама сигурно не бави. За поруку коју је Старовић упутио немачком канцелару Фридриху Мерцу да се Србија неће одрећи других партнера, Миљуш је навео да то значи да је Старовић рекао "не" Европској унији јер је усклађивање са спољном и безбедносном политиком један од услова деблокаде европског пута. 

Посланица Народног покрета Србије Ивана Роквић питала је министра културе Николу Селаковића да ли је култура јавни интерес, пошто су ове године Српски ПЕН центар, Факултет драмских уметности и Удружење драмских уметника Србије остали без новца, додавши да се новац не распоређује по традицији и значају, већ према лојалности СНС-у.

"За слободну културу нема новца, али за ваше поданике очигледно да има", рекла је Ивана Роквић и додала да је фирма "Зилион филм" Лазара Ристовског успела да "исиса" две милијарде из буџета Србије за две године.

Посланик Радничке партије Жељко Веселиновић најавио је да ће покренути иницијативу да се у Србији забрани рад недељом. Он је указао да је Више јавно тужилаштво у Зрењанину поводом погибије радника у фабрици Линголонг у пар сати изнело закључак да је радник крив.

Посланик Покрета социјалиста Ђорђе Комленски питао је Владу Србије да ли су аустријска страна и Кфор обавештени о томе да Приштина злоупотребљава протокол за размену поште. Комленски је указао да су грађанима са пребивалиштем у централној Србији на кућне адресе дошли позиви за, како је рекао, квазисаслушања које шаље Приштина, упитавши одакле им тачне адресе и пребивалишта људи у централној Србији.

Посланик групе "Ми – глас из народа" Митар Ковач тражио је обавештење Владе Србије и више министарстава о затрованости воде у насељу Радиофар у општини Сурчин, упитавши када ће бити покренута хитна инспекција у насељу, лоцирани загађивачи и донете мере. 

Председница Скупштине Ана Брнабић изрекла је меру удаљења са седнице посланицима Новог лица Србије Милошу Парандиловићу и Драгану Нинковићу у наредних 20 дана, наводећи да су учинили најгрубљи прекршај Пословника са циљем да се наплате путни трошкови за Парандиловића иако није присуствовао седници.

Брнабићева је на почетку седнице рекла да је несумњиво утврђено да народни посланик Парандиловић 17. јуна није био присутан у Дому Народне скупштине нити на седници, те да чињеница да је његова идентификациона картица коришћена током седнице указује на грубо кршење Пословника.