Србија никада није бежала ни од реформи, ни од сталног унапређења, рекао је министар правде Ненад Вујић и указао да је и Венецијанска комисија констатовала у свом априлском мишљењу да је Србија направила искорак ка ефикасном правосуђу, као и да нико никада није тражио оно што су посланици опозиције тврдили, а то је да се пониште закони измењени у јануару.
"То никада није тражила Венецијанска комисија, то су можда тражили одређени појединци, али то никад није било нити у једној институцији, ни европској, ни Савету Европе", рекао је Вујић.
Нагласио је да ће сигурно бити и убудуће реформских корака и реформских закона и додао да је Србија сама сада тражила мишљење Венецијанске комисије, да је сама организовала радну групу, јавне расправе и стручне консултације.
"Република Србија је читавим овим процесом показала да је посвећена реформи, не само због нашег пута ка Европској унији, него зато што наши грађани имају право и то је наша уставна обавеза, а то је да имају јасан, ефикасан и предвидив правни систем", истакао је Вујић.
Посланик Покрета слободних грађана Владимир Пајић тврдио је да је то што је сет правосудних закона поново пред посланицама показатељ да су посланици опозиције били у праву када су говорили да ће то нанети велику штету Србији и да, како је рекао, спасавање каријере једног министра, грађане не треба да кошта милијарду и нешто евра.
Изнео је тврдњу и да представницима власти суштински смета Европска унија и да на европском путу иде "два корака унапред, три корака уназад".
Народни посланик посланичке групе "Александар Вучић - Србија не сме да стане" Александар Мирковић упитао је о каквом то европском путу и европским вредностима говори Пајић који је представник оне политике која, према његовим речима, позива на крвопролиће.
"У којој то европској земљи можете да позовете на убијање, крвопролиће, заузимање институција, позовете на терористичке акте. Које то европске вредности прописују да жену, која се не слаже са вашим политичким деловањем, пребије секретар вашег покрета, а да за то не одговара нити да сноси политичку одговорност о којој ви говорите?", рекао је Мирковић.
Упитао је и које су то вредности уопште, не само европске, које подразумевају борбу против права на вероисповест.
"У којој то земљи политички лидер, председник једне странке, може отворено да каже: 'Ми се боримо против цркве'? Против Српске православне цркве се борите ви и вама слични, а за нас ће увек Косово и Метохија бити део Србије, а Српска православна црква један од стубова наше Србије", рекао је Мирковић одговарајући Пајићу.
Посланица посланичке групе "Александар Вучић - Србија не сме да стане" Александра Томић, говорећи о изменама сета правосудних закона које су усклађене са Венецијанском комисијом, изјавила је да нису постојали никакви притисци и додала да када се прича о европском путу, не постоје било какве европске институције које на нешто приморавају.
"То морају грађани да схвате, а тај покушај опозиционих странака да креирају неку нову реалност у којој ће показати да постоји нека батина овде и Србији и Александру Вучићу и СНС-у, једноставно не постоји", истакла је она.
Посланик посланичке групе "Александар Вучић - Србија не сме да стане" Иван Рајичић говорио је о законским решењима из области медицине истичући да ће у дану за гласање са задовољством гласати за предложене законе.
"Предлог закона о пресађивању људских органа у својој суштини има племенити циљ. Пресађивање органа буде неопходно и зато су нам потребни донори", рекао је Рајичић.
Како је додао, племенити циљ тог предлога закона се оличава у три компоненте - друштвена одговорност, поштовање воље сваког појединца, као и потреба да се донесе квалитетан, исправан и праведан закон за све грађане који ће бити у стању потребе.
Рајичић је истакао да је потребна промоција донорства, како би успели да број потенцијалних донора са садашњих 6,2 на милион становника се повећа на ниво развијених земаља као што је на пример Шпанија која има 90 донора на милион становника.
Навео је да су у првој половини године у Србији урађене 73 трансплантације, што и у односу на прошлу годину показује пораст, а до краја године очекује се да буде урађено више од 180 трансплантација.
"То ће бити значајно повећање у односу на прошлу и претпрошлу годину", рекао је Рајичић.
Када је реч о Закону о помоћи младим људима за стицање своје прве некретнине, Рајичић је рекао је иницијална вредност предлогом закона била 400 милиона евра, да је додато 200, а да се сада додаје још 300 милиона.
"Укупна вредност долази до 900 милиона евра помоћи младима", указао је Рајичић.