После амандмана на Предлог ребаланса буџета и Предлог закона о једнократној помоћи, расправа о другим тачкама

Посланици Скупштине Србије завршили су у 19 часова рад за данас, а расправу по амандманима на Предлог закона о изменама закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и издавања грађевинске дозволе ради реализације пројекта "Београд на води" наставиће сутра у 10.00 часова.

Посланици су данас од 16.00 до 19.00 часова постављали питања премијеру и члановима Владе Србије.

Претходно су завршили расправу по амандманима на предлог ребаланса буџета и по амандманима на Предлог закона о ублажавању последица енергетске кризе и раста трошкова појединим категоријама становништва кроз једнократну финансијску подршку и једнократну новчану накнаду. На дневном реду је 59 тачака.

Ванредна седница Скупштине почела је 24. августа.

Министар одбране Братислав Гашић изјавио је у Народној скупштини да се зграда старог Генералштаба у Београду не руши и оценио да су опозициони посланици дволични јер је за време њихове власти порушена зграда Генералштаба стављена под заштиту, а да су без сагласности Завода продали комплекс старог Маршалата Американцима за 14 милиона долара, иако, како је навео, вреди знатно више.

Гашић је, одговарајући на питање посланика Еколошког устанка Александра Јовановића шта је у плану да се ради са зградом старог Генералштаба, рекао да је Генералштаб након агресије 1999. године био небезбедан за пролазнике и да претходна власт није учинила ништа на његовој санацији.

"После НАТО бомбардовања и НАТО агресије 2003. године, на чудан начин, тај тзв. Завод за заштиту споменика је ставио под вашом влашћу бившег режима, ставио је под заштиту објекат који је срушен. Шта сте заштитили? Споменик срушен НАТО бомбама? Што га нисте заштитили пре тога, него сте рушевину ставили управо зато да би ви могли вашим тадашњим тајкунима да дате да могу да граде нешто и да сачувате то", рекао је Гашић.

Додао је да је тада објекат без икаквог законског права стављен под заштиту Завода за заштиту споменика културе.

Гашић је рекао да је у оквиру новог пројекта Генералштаба предвиђена изградња спомен-собе и оценио да опозиција блокадама пројеката наноси огромну штету држави. "Још једном поновим: стари Генералштаб, о коме је министар културе мало пре причао, се не руши!", истакао је Гашић.

Посланик Јовановић је инсистирао да му на питање о Генералштабу одговори министар културе Никола Селаковић, на шта је реаговала председница парламента Ана Брнабић и објаснила да Влада Србије одређује који министар одговара на Институту посланичких питања, а да посланици имају прилику сваког уторка и четвртка да поставе питање одређеном министру.

Министарка за бригу о породици и демографију Јелена Жарић Ковачевић најавила је да ће сутра бити потписан меморандум између тог министарства и Министарства за бригу о селу који ће, како се нада, резултирати изменом уредби да мајке које желе да купе кућу на селу истовремено могу да користе субвенцију за куповину прве некретнине и новац од Министарства за бригу о селу.

"Ми смо недавно били са председником Александром Вучићем у Житорађи и у селу Пејковац и тамо смо разговарали са много људи и са много деце. Тамо у три куће има 14 деце. Десило се да мајка има дете које је млађе од годину дана, а да немају кућу. И десило се да може да конкурише за субвенцију за куповину прве некретнине, али је потребна додатна помоћ", рекла је Жарић Ковачевић у Скупштини Србије током одговарања чланова Владе на питања народних посланика.

Она је истакла да су тако дошли на идеју о потписивању меморандума и захвалила је председнику Александру Вучићу и премијеру Ђуру Мацуту на разумевању, као и министру Милану Кркобабићу.

"Тако ћемо ми сутра потписати меморандум о сарадњи између наша два министарства. На тај начин показујемо бригу о свим породицама које живе у руралним крајевима, на шта је наше министарство ставило од почетка акценат, јер оно што смо чинили од почетка мандата, нарочито од почетка ове године, јесте заправо да смо били константно на терену у неким мањим местима, у неким мањим општинама и негде желели да нас као институцију приближимо грађанима", рекла је Жарић Ковачевић.

Говорећи о примени Закона о остваривању права из Алиментационог фонда, навела је да је исплатом више од 62,4 милиона динара из Алиментационог фонда показано да држава испуњава оно што је обећала.

"До данас је донето 619 решења о исплати, право на привремено издржавање остварило је 923 деце и младих који се редовно школују", рекла је министарка.

Подсетила је да право на средства из Алиментационог фонда имају деца, али и млади до 26. године живота, уколико доставе потврду да се налазе на редовном школовању.

(Танјуг)

Председник Владе Србије Ђуро Мацут изјавио је да је референдум о приступању Европској унији (ЕУ) далеко испред нас, али да је Влада у претходних годину и по дана уложила велике напоре да тај период буде краћи.

Мацут је то рекао у Скупштини Србије одговарајући посланику Покрета социјалиста Бојану Торбици који је рекао да се грађанима Србије "деценијама говори да је европски пут једини пут" и позвао да се, уколико јесте тако, организује референдум на коме ће се грађани изјаснити.

Одговарајући на питање Торбице зашто Исланђани заслужују да буду питани о приступању ЕУ, а грађани Србије то не заслужују, премијер је рекао да јесте изузетно битно да се поново разговара на тему опредељености Србије као модерне државе у срцу Европе и њене позиције у односу на приступне услове, и указао да је Исланд земља која вероватно може приступити Европској унији са много мање услова.

"Постојање двоструких стандарда, па можда и троструких стандарда, је потпуно јасно да постоји у међународним околностима, међународној комуникацији када говоримо о глобалној политици приступања појединих земаља и ово је на страни Србије потпуно било видљиво", истакао је Мацут.

Он је навео да је током претходних годину и по дана држава урадила много по питању процесу приступа и да је данас одржан састанак радне групе за спровођење акционог плана у вези са Реформском агендом.

Та радна група, како је навео, урадила је много, уз велике напоре и у Скупштини и у Влади, која је у последњих неколико месеци почела да одговара на 24 корака Реформске агенде предвиђених до децембра.

Мацут је истакао да је пуно разлога због чега Србија треба да уђе у ЕУ и да је Влада потпуно посвећена томе, али постоје бројне препреке које су се показале као неминовне у случају Србије, али није их било код неких других земаља.

"Блокада читавог процеса траје већ годинама, с обзиром на то да нисмо отворили тај фамозни кластер 3. Већ више од неколико година постоји политичко неразумевање да се овај процес настави, процес који је успостављен најдаље у односу на све земље које су тренутно у разматрању за приступање Европској унији. Према томе, постоје објективне околности у којима се ми налазимо", указао је Мацут.

Он је рекао да је Кипар постао члан ЕУ као подељено острво, али да је данас, више од 20 година касније, приступ другачији.

"Политичка питања су очигледно превасходно битна, односно она су пресудна и било који проценат приступни који ми остваримо, а који није мали, који сад већ долази до границе потпуне прихватљивости, и даље је недовољан јер се жели усвајање свих могућих захтева који долазе, а који нису у складу са нашом општом политиком, спољном политиком или ониме што захтева наш Устав", рекао је Мацут.

Премијер је додао да се око тих специфичности не може расправљати и да сматра да Европска комисија то разуме, али да то и даље не разуме Европска унија као заједница појединачних земаља чланица.

Посланик Торбица је захвалио премијеру на одговору и изразио уверење да ће Србија након парламентарних избора добити владу која ће поверити мандат грађанима да они одлуче о европском путу Србије.

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић изјавила је да се Влада на системски начин стара о обнављању водоводне инфраструктуре.

Одговарајући на питање посланика Еколошког устанка Александра Јовановића о водоснабдевању у Србији, министарка Софронијевић је рекла да је влада својим закључком од 14. маја 2026. године усвојила програм обнове, унапређења и изградње водоводне инфраструктуре као објеката јавне намене у јавној својини.

Софронијевићева је у Скупштини Србије истакла да је Влада одлуком образовала радну групу која је одржала прву седницу 25. јуна 2026. године и додала да је задатак те радне групе да даје мишљење и стручно образложење о оправданости пројеката обнове, унапређења и изградње водоводне инфраструктуре као објеката јавне намене у јавној својини.

Она је додала да се мишљења дају имајући у виду економску оправданост пројекта, стање објеката, односно степен оштећења, хитност радова, број корисника објеката јавне намене, степен спремности пројекта за реализацију, равномерну територијалну заступљеност објеката и степен развијености јединица локалне самоуправе.

Како је навела, у складу са наведеним задацима, након одржане прве седнице радне групе, донети су и одређени закључци 02. јула и донета је предвиђена листа пројеката за обнову, унапређење и изградњу водоводне инфраструктуре као објеката јавне намене у јавној својини, која обухвата 1.120 пројеката у 143 јединице локалне самоуправе.

"Носилац свих ових активности је Министарство за јавна улагања", рекла је Софронијевићева.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је у парламенту да се тренутно ради на изменама Закона о рударству и геолошким истраживањима како би се та област унапредила и још више заштитили државни интереси и апеловала на опозицију да не обмањује грађане неистинама како се у Србији отвара 40 рудника.

"Чујемо и неистине и потпуно непоткрепљене информације да се у Србији отвара 40 рудника, да где год постоји дозвола за истраживање да ће се отворити рудник, а веома смо добро свесни и знамо да је само један рудник металичних сировина за последњих 25 година отворен у Србији. То је један изузетно комплексан, захтеван процес који не може да се деси преко ноћи и који не може да се деси без дугогодишњих улагања, истраживања, елабората, процеса, прописа, процедура које морају бити испуњени", рекла је Ђедовић Хандановић.

Она је тако одговорила на питање посланика Александра Јовановића из Еколошког устанка зашто држава не повећа рудну ренту и тврдњу да нас у Србији тек чека рударски напад на Хомоље и на Малкој Голаји, као и питање када ће држава да повећа рудну ренту.

Министар културе Никола Селаковић изјавио је у Народној скупштини да Србија мора да донесе нови Закон о држављанству, како се не би ускраћивало право Србима ван Србије да остваре право на држављанство матичне државе.

Он је, одговарајући на питање посланика Покрета социјалиста Бојана Торбице зашто није прошао Предлог закона о држављанству који је та странка упутила у скупштинску процедуру, рекао да је, приликом покушаја да се донесе закон о држављанству било је суочавања са тзв. "дубоком државом", са којом, како каже, ниједан министар унутрашњих послова није успео да се избори.

"Невероватно како то да у нашем окружењу свака држава која је матична држава неког народа даје право и могућност својим сународницима који нису рођени на њеној територији, већ негде у расејању или у државама где су припадници националних мањина, да остваре право на држављанство матичне државе, а Србији се то ускраћује", навео је Селаковић.

Додао је да се садашњи закон о држављанству чак и не мора мењати, ако би се примењивао на исправан начин.

"Наш закон о држављанству познаје могућност да припадници српског народа стекну право на држављанство по основу свог српског етничког порекла. Али, ако погледате шта се дешава са Србима у Црној Гори, где право на двојно држављанство имају и Хрвати и Албанци и већина Бошњака, једини ко га нема то су Срби. Знате како је то решено? Они су са већином ових држава потписивали међудржавне уговоре који имају јачу правну снагу од закона и онда се на крају испоставило да се на Србе примењује закон, а на све друге се примењују међудржавни уговори", рекао је Селаковић.

Посланик Торбица је навео да је Покрет социјалиста у скупштинску процедуру предао предлог Закона о држављанству који уводи право да држављанство Републике Србије имају сви припадници српског народа, што значи да држављанство Србије стичу припадници српског народа рођени у другој републици бивше СФРЈ, као и њихови потомци без обзира на место рођења, држављанство и пребивалиште, под условом да су се пред државним органима државе у којој живе на несумњив начин изјаснили као припадници српског народа.

"Ти докази морају да буду јавне исправе и ово је начин да свим оним припадницима српског народа који воде порекло из бивших република СФРЈ, без обзира где живе, пружимо прилику да постану држављани Србије, што велики број од њих и очекује од Србије као своје матице", рекао је Торбица.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски изјавила је данас у Скупштини Србије да је за последња 24 месеца остварен номинални раст минималне зараде од 49,4 одсто, док реални раст, који показује колико грађани стварно могу да купе у односу на инфлацију, износи 33,5 одсто.

Стаменковски је, одговарајући на питање посланика Радничке партије Ђорђа Ђорђића како у Србији може да се живи са 65.000 и како да се грађани са таквим минималцем носе са трошковима живота, подсетила да је Влада Србије, након што је изостао договор Уније послодаваца и синдиката, донела одлуку да од 1. јануара 2027. године повећа минималну цену рада за 9,2 одсто, чиме ће она износити 600 евра.

"Узевши у обзир континуирана повећања, ваљало би да се подсетимо да је за 24 месеца номинални раст минималне зараде у Србији 49,4 одсто. Када говоримо о номиналном расту, мислим да је још важнији податак реалан раст. Дакле, то је у преводу колико више можете да купите, односно колика је већа вредност самог минималца у односу на претходни период, јер, наравно да један део тог повећања, колоквијално речено, поједе инфлација. Реалан раст за 24 месеца је 33,5 одсто", истакла је Ђурђевић Стаменковски.

Она је подсетила и на циљ Владе да до краја 2027. године минималац достигне 650 евра, чиме ће Србија, како је истакла, по куповној моћи минималца претећи многе европске земље.

"Већ сада имамо резултате које нико не може да оспори, а то је да минимална зарада у Србији је 2012. године, ако говоримо о куповној моћи самог минималца, покривала једва 50 одсто, а неколико месеци касније једва 60 одсто минималне потрошачке корпе. Овим повећањем које је најављено од 1. јануара 2027. године и које је одлуком Владе усвојено, минималац ће покривати 117 одсто минималне потрошачке корпе. Дакле, за 17 одсто више у односу на оно што је минимална потрошачка корпа", нагласила је министарка.

Додала је да држава истовремено води рачуна да се повећа неопорезовани део дохотка како би се растеретили и послодавци.

Министарка заштите животне средине Сара Павков изјавила је да држава улаже додатних 18 милиона евра за проширење тела депоније у Сремској Митровици.

Министарка је у Скупштини Србије, одговарајући на питање посланика Радничке партије Ђорђа Ђорђића који је рекао да је пре две-три недеље горела та депонија и да је тада био највећи гареж у Сремској Митровици, те да је забележено загађење ваздуха, рекла да је пожар потпуно саниран и да држава улаже нових 18 милиона евра за проширење тела депоније.

Истакла је да је обезбеђена додатна специјализована опрема и да ће санитарна депонија моћи, уз комерцијалне уговоре, да прима отпад и из других локалних самоуправа, како из Сремског, тако и из Мачванског округа, и самим тим ће бити у потпуности решен систем отпада.

Она је, одговарајући на наводе Ђорђића да постоји узрочно-последична веза између загађења и једног правног лица, рекла да ће то проверити.

"Ја ћу проверити, па ћу вам у наредних неких сат времена одговорити да ли је по том питању било какве узрочно-последичне везе било, иако у овом моменту верујем да није", рекла је министарка Павков.

Она је рекла посланику Ђорђићу да ће до краја данашњих одговора на посланичка питања дати тачно измерене податке са аутоматске мерне станице, додајући да претпоставља да су подаци о којима он говори са лоу-кост сензора које је неко од грађана поставио.

"Више пута сам о томе говорила, да су то сензори који могу да се купе онлине, да су нешто што није калибрисано, њихове методе нису нигде проверене нити потврђене, и да су то једни додатни алати који могу да користе грађани у такозваном истраживању грађанства по питању загађења ваздуха, али није нешто што је поуздан и проверљив податак", рекла је она.

Посланици Скупштине Србије наставили су у 16 часова рад после једносатне паузе, а у парламенту су премијер Србије Мацут и министри, који ће одговарати на питања посланика.

Као и сваког последњег четвртка у месецу када је седница у току, министри одговарају на питања посланика у периоду од 16.00 до 19.00 сати.

На дневном реду ванредне седнице Скупштине је 59 тачака, међу којима и предлог ребаланса буџета за ову годину. Посланици су пре паузе расправљали о амандманима на Предлог закона о изменама Закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и издавања грађевинске дозволе ради реализације пројекта "Београд на води".

Раније данас завршили су расправу у појединостима на предлог ребаланса буџета и на Предлог закона о ублажавању последица енергетске кризе и раста трошкова појединим категоријама становништва кроз једнократну финансијску подршку и једнократну новчану накнаду.

Ванредна седница Скупштине Србије почела је 24. августа.

У Скупштини Србије у 15.00 сати проглашена је једночасовна пауза, а посланици ће наставити рад у 16 часова.

Од 16 до 19 часова чланови Владе ће, како то Пословник налаже, одговарати на питања посланика, као и сваког последњег четвртка у месецу када је седница у току.

Посланици ће потом наставити расправу по амандманима на Предлог закона о изменама Закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и издавања грађевинске дозволе ради реализације пројекта "Београд на води".

Посланици Скупштине Србије завршили су расправу по амандманима на Предлог закона о ублажавању последица енергетске кризе и раста трошкова појединим категоријама становништва кроз једнократну финансијску подршку и једнократну новчану накнаду.

Посланици су почели расправу по амандманима на следећу тачку дневног реда - Предлог закона о изменама Закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и издавања грађевинске дозволе ради реализације пројекта "Београд на води".

Раније данас завршена је расправа по амандманима на предлог ребаланса буџета за 2026. годину.

Министар финансија Синиша Мали изјавио је да је у оквиру пројекта "Београд на води" креирано 10.000 радних места и да се кроз средства добијена преко пореза на имовину, развој грађевинске и остале индустрије које су повезане са тим пројектом, допринело расту БДП-а, а самим тим и повећању плата и пензија.

Мали је, одговарајући посланици Зелено-левог фронта Наталији Стојменовић, која је критиковала пројекат "Београд на води", истакао да се то зове раст и прогрес. Рекао је да је морао да реагује на "небулозе" које се говоре о том пројекту.

"Не постоје милијарде и милијарде које су даване. Погледајте само уговор који је јаван, уговор који је на сајту Владе Републике Србије већ 10, 12, 13 година уназад. Лепо пише која су права и обавезе једне и друге стране. Ја не знам где сте нашли ви те милијарде", одговорио је Мали на изјаву Стојменовић да су потрошена огромна средства за тај пројекат.

Он је истакао да инвеститор улаже новац, а земљиште даје Република Србија, односно улаже и за то добија 33 одсто власништва у целом пројекту, самим тим дели и добит од остварења тог пројекта.

"Када на то додате чињеницу да сте од најружнијег дела Београда, од оног сметлишта где нико није залазио никакав приход од пореза на имовину који сада имате, ви данас имате тамо преко 10. 000 људи који раде", навео је Мали.

Он је истакао да се тамо станови граде и продају и да их не купују "духови" већ грађани Србије.

"Преко 90 одсто, ако не и више, по последњој информацији коју ја имам, су управо грађани Србије који купују те станове", рекао је Мали и упитао посланицу зашто је против развоја.

​Посланица Зелено-левог фронта Наталија Стојменовић критиковала је предложене мере и висину једнократне новчане помоћи од 50 евра, упоређујући је са помоћи од 100 евра из 2020. године, уз напомену да су се трошкови живота од тада удвостручили.

Нагласила је да је цена најма стана у Београду скочила са 350 на минимум 600 евра, док цене квадрата у новоградњи просечан грађанин не може да приушти.

Упитала је посланике власти ко заправо купује станове по ценама вишим од 5.000 евра по квадрату и изнела став да би држава требало да национализује пројекат "Београд на води" како би се изградили приуштиви станови за младе.

Она је навела да земља на којој је Београд на води припадала грађанима Србије и да је требало да остане тако.

"Министар финансија каже да нисмо ми ништа дали за Београд на води. Дали смо железничку станицу, дали Геозавод, дали земљиште, дали земљиште да би се тамо изградило 10. 000 станова које ми не можемо да купимо", рекла је Стојменовићева.

Председница Скупштине Ана Брнабић упозорила је Стојменовићеву да не обмањује јавност.

"Дакле, ви сте рекли да је Република Србија предузећу 'Београд на води' дала железничку станицу. Железничка станица се тренутно реновира, биће Музеј историје Србије. Не знате, али у ствари знате, што је горе, али сте изабрали да свесно обмањујете јавност", рекла је Брнабићева.

Посланици Скупштине Србије завршили су расправу по амандманима на предлог ребаланса буџета за ову годину и почели расправу у појединостима на Предлог Закона о ублажавању последица енергетске кризе и раста трошкова живота појединим категоријама становништва кроз једнократну финансијску подршку и једнократну новчану накнаду.

После расправе о амандманима на све предложене законе, посланици ће се у дану за гласање изјаснити о свим тачкама дневног реда.

Током скупштинске расправе о амандманима на предлог ребаланса буџета за 2026. годину, посланици владајуће коалиције и опозиције полемисали су о улагањима у неразвијене општине на југу земље и преусмеравању буџетских средстава.

Посланици опозиције су тврдили да држава недовољно улаже у развој неразвијених општина и да су од 44 неразвијене општине у Србији чак 23 на југу.

Министарка привреде Адријана Месаровић је, одговарајући посланицима опозиције, истакла да Влада Србије и председник Александар Вучић улажу максималне напоре како би се подигао животни стандард на југу земље.

Подсећајући на недавну посету Вучића тим крајевима, истакла је да је гнев опозиције изазива подршка коју је председник државе добио од грађана у тим деловима земље.

Најавила је да ће Вучић у предстојећем периоду изаћи са посебним програмом развоја југа земље, у коме ће посебна пажња и финансијска средства бити усмерени на изградњу инфраструктуре, локалних саобраћајница, комуналне инфраструктуре, водоводне мреже и свега оног што је неопходно за бољи и квалитетнији живот грађана.

"Посвећено ћемо у времену пред нама радити и, поред једне опште глобалне кризе и поред веома неповољних економских светских кретања, даћемо све од себе да управо у те крајеве доведемо инвеститоре који ће запослити више стотина људи и да управо у те крајеве са посебном пажњом усмеримо подстицајна средства која ће подићи и домаћу привреду и која ће подићи и мало предузетништво које у сваком моменту бележи раст", рекла је Месаровићева.

​Месаровић је позвала опозицију да одговори на питања о, како је навела, "пљачкашким приватизацијама и затварању српских гиганата до 2012. године", попут остављених дугова у фабрикама "Симпо" и "Јумко".

Током скупштинске расправе о амандманима на предлог ребаланса буџета, дошло до полемике између посланице Народног покрета Србије Ане Јаковљевић и шефа посланичке групе Српске напредне странке Миленка Јованова о подношењу амандмана.

Јаковљевићева је обраћање посланика СНС-а који су образлагали своје амандмане назвала као "вишесатним хумористичким игроказом", на шта је Јованов рекао да се посланицима изгледа замера што раде свој посао.

"Не можете посланицима замерити то што раде свој посао. Сваки посланик је овде урадио део посла који је врло важан за грађане Србије и послао поруку која је нама била битна. Као што су и они могли да користе ову прилику на овој последњој седници да кажу нешто што мисле да би било битно за њих, да би било битно за њихов рејтинг, да би било битно за њихову политику", рекао је Јованов.

Током расправе полемисало се о депонији "Дубоко" у близини Ужица и о томе шта је Влада урадила у вези да после пожара на тој депонији не буде загађења.

Посланик Зелено-левог фронта Богдан Радовановић рекао је да је поднео амандман којим захтева да се помогне девет локалних самоуправа Златиборског и Моравичког округа, који су оснивачи депоније Дубоко, тврдећи да је депонија "упропашћена нестручним управљањем" и да је последица тога загађење животне средине.

Министарка заштите животне средине Сара Павков истакла је шта је Влада урадила како не би дошло до загађења након великог пожара на депонији Дубоко.

"Прошле године, да бисмо санирали загађење које је било евидентно, не бих улазила у детаље, с обзиром да су органи преузели тај поступак да воде како је дошло до загађења. Али шта је урадила Влада Србије? Поставила је постројење за пречишћавање отпадних вода којим смо спречили загађење Турског потока и оно што је много значајније, припремили смо дуго очекиван поступак за санацију, рекултивацију и, у делу, ремедијацију овог подручја које дефинитивно није намењено за депонију, која је 70-их, 80-их година направљена на једној косини, потпуно неадекватно за депоновање", рекла је Павков.

Она је истакла да се ове године креће са уговором за санацију и рекултивацију, где ће бити решен било какав проблем у будућности за заштиту животне средине.

"Тако да, ми смо ти који делујемо, који решавамо ствари на терену и ми смо ти који ћемо санирати, рекултивисати депонију и који ћемо стратешки приступити шта касније са регионалним центром да се ради. До тада, обезбеђујемо и специјализовану опрему, али и опрему за одношење смећа за читав Златиборски округ", навела је Павков.

Посланици Скупштине Србије наставили су расправу о амандманима на предлог ребаланса буџета за ову годину, али је било и полемике о темама које нису на дневном реду.

Посланик СНС-а Горан Милић рекао је да је поднео амандман којим тражи 1,5 милијарди динара за комплетан завршетак индустријске зоне у Сомбору, истичући да капитална улагања дају најбрже и највидљивије резултате,  а посланица Тања Рађеновић предложеним амандманом затражила је да се обезбеде средства у износу од 200 милиона динара, која би се усмерила у даље повећање капацитета водоснабдевања у Новом Саду.

Посланик СНС-а Мирослав Кондић поднео је амандман којим предлаже да се у оквиру ребаланса буџета за 2026. годину обезбеди 300 милиона динара за реализацију радова на путном правцу Оџаци – Бачки Врестовац.

Посланица СНС Станислава Јаношевић поднела је амандман у циљу развоја инфраструктуре на територији града Зрењанина, првенствено ради проширења и уређења индустријске зоне Југоисток, а њен страначки колега Милош Гњидић предложио је амандман који се односи на обезбеђивање средстава за изградњу Дома здравља на Бежанијској коси.

Посланица Народног покрета Србије Ивана Роквић рекла је да је та странка поднела амандман којим тражи да средства опредељена за изградњу акваријума буду пребачена за водоснабдевање.

Посланик Странке слободе и правде Пеђа Митровић поднео је амандман којим се предвиђа да се средства за капиталне расходе за Национални стадион и Експо преусмере на, како сматра, важније и приоритетније пројекте, односно изградњу пруге Ниш–Димитровград, изградњу канализационе инфраструктуре у Србији, уређење водотока, унапређење образовног система и унапређење енергетске ефикасности.

Посланик Српске напредне странке Милимир Вујадиновић, са шајкачом на глави, постављао питања у парламенту, наводећи да је то израз солидарности са Николином Филиповић која је "недавно утамничена у Хрватској због тога што је њен седмогодишњи син на Бадњи дан ове године, док је у Србији секао бадњак, носио такву капу".

Вујадиновић је за скупштинском говорницом питао да ли ће српско Тужилаштво за ратне злочине испитати известиоца Европског парламента за Србију Тонина Пицулу на све околности и његово евентуално учешће у ратном злочину који се десио у Двору на Уни током акције "Олуја".

Он је рекао да је и раније поставио то питање и да је добио штур и скраћен одговор од тужиоца који није овлашћено лице, нити је поступајући тужилац.

"Овим одговором се у потпуности покушава умањити улога хрватске војске у ратним злочинима, а ниједном речју се не помиње Тонино Пицула и његова улога у свему што се дешавало у Двору на Уни", рекао је Вујадиновић.

Посланици Скупштине су, у наставку ванредне седнице, постављали питања извршној власти, а интересовала их је безбедносна ситуација на Косову и Метохији, посебно у контексту могућег отварања моста на Ибру, када ће бити исплаћене заостале зараде запосленима који су остали без посла у друштвеним предузећима до 2008. године, као и постављање стационарних радара у Обреновцу.

Посланица "Ми снага народа" Ана Ивановић питала је зашто није ангажована служба ЈАТ "Привредна авијација" на гашењу пожара, а када је реч о могућем отварању моста на Ибру, што најављује Приштина, питала је које су снаге задужене за одржавање мира на Космету - Кфор или НАТО и под чијом ингеренцијом су снаге на Космету. 

"Резолуција 1244 не говори о снагама НАТО-а. Бриселски споразум не говори о снагама НАТО-а", рекла је Ивановић и упитала у којој мери ова ситуација угрожава безбедносну ситуацију у Републици Србији.

Питала је и да ли се чине покушаји да се цео процес врати у окриље Уједињених нација, пошто је, како је рекла, очигледно да Европска унија нема намеру да од Албанаца тражи испуњење било каквих обавеза.

Затражила је и интегрални текст одговора КФОР-а везано за захтев Београда да се 1.000 наших војника врати на КиМ.

Посланик Уједињене сељачке странке Милија Милетић питао је надлежне да ли ће и када бити исплаћене заостале зараде радницима који су до 2008. године изгубили посао и тужили своје фирме.

"Њима је суд доделио средства за сваку годину радног стажа. И конкретно питање јесте да ли ће бити исплаћена зарада радницима Робне куће Београд. То питање постављам због тога што један број тих људи живи на територији моје општине (Сврљиг) и околних општина", рекао је Милетић.

Посланик Покрета социјалиста Ђорђе Комленски поставио је питање МУП-у, Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Граду Београду и Секретаријату за саобраћај Града Београда о постављању стационарних радара.

"Још у априлу месецу градска општина Обреновац је доставила, након што је Комисија за безбедност у саобраћају градске општине Обреновац прихватила иницијативу и захтев месне заједнице Стублине и петицију коју је потписало више од 3. 000 грађана за врло кратко време, да се због трагичних саобраћајних незгода које се учестало дешавају на државним путевима 1. Б реда 26, такозвани Шабачки пут, и 2. А реда 144, Ваљевски пут, поставе стационарни радари", рекао је он.

Комленски је рекао да пита у име грађана Обреновца када ће бити постављени стационарни радари на означеним путним правцима.

Посланица Зелено-левог фронта Анђела Рувидић питала је министра пољопривреде да ли држава зна колико грађана нема редовно и безбедно снабдевање водом за пиће.

Оценила је да рестрикције воде нису само последица суше, већ последица лошег управљања и додала да је недостатак воде за пиће нешто чиме држава мора да се бави.

Посланица Странке слободе и правде Јелена Милошевић критиковала је планове Министарства саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре у вези са железничким саобраћајем и урбанистичким планирањем у Нишу, тврдећи да надлежни врше "премештање", а не најављено "измештање" пруге из града.

Милошевићева је упитала ресорну министарку Александру Софронијевић и стручњаке за саобраћај да ли прављење нове трасе кроз густо насељена насеља, уместо изградње праве обилазнице, представља адекватно решење за грађане.

Она је указала на техничке и безбедносне проблеме предложених саобраћајних решења у Борској и Хумској улици, тврдећи да су угрожени безбедност станара, приступачност за возила хитних служби.

Председавајућа седници, потпредседница Скупштине Марина Рагуш подсетила је на седници да је данас последњи четвртак у месецу и да ће чланови Владе бити у парламенту од 16 до 19 сати, када ће одговарати на питања посланика.

Посланици Скупштине Србије наставили су нешто после 10 часова ванредну седницу на чијем је дневном реду 59 тачака, међу којима и ребаланс буџета, а као и сваког уторка и четвртка, посланици на почетку постављају питања извршној власти.

У сали је присутно 105 народних посланика.

После питања, посланици ће наставити расправу по амандманима на предлог ребаланса буџета за ову годину.