Завршена седница Скупштине, усвојени ребаланс буџета и закон о једнократној подршци

Посланици Скупштине Србије  су гласањем о тачкама дневног реда завршили ванредну седницу и усвојили више измена и допуна закона. 

Усвојено је и више законских предлога о задуживању Србије за финансирање инфраструктурних пројеката. Скупштина је усвојила и више међународних споразума.

Скупштина Србије је усвојила на данашњој седници више извештаја о раду државних институција и потврдила две одлуке надлежних скупштинских одбора – Одлуку о престанку функције члана Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, који је поднео Одбор за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава и Одлуку о давању сагласности на Статут Републичке комисије за енергетске мреже, који је поднео Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику.

Посланици Скупштине Србије усвојили су данас више закона којим се потврђују међународни уговори и споразуми које су потписали Влада Србије или друге државне институције.

Посланици су усвојили Закон о потврђивању Уговора између Републике Србије и Републике Анголе о отклањању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и спречавању пореске евазије и избегавања.

Такође, усвојен је и Закон о потврђивању Уговора између Владе Републике Србије и Владе Народне Демократске Републике Алжир о отклањању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и на имовину и спречавању пореске евазије и избегавања.

Скупштина је усвојила и Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Азербејџан о сарадњи у области безбедности хране, као и Закон о потврђивању Споразума о сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Народне Демократске Републике Алжир у области заштите биља и биљног карантина.

Посланици су усвојили и Закон о потврђивању Општег споразума о привилегијама и имунитетима Међународне организације криминалистичке полиције Интерпол.

Скупштина је усвојила и Закон о потврђивању Протокола о експлозивним остацима рата уз Конвенцију о забрани или ограничавању употребе извесних врста класичног оружја за која се може сматрати да имају прекомерне трауматске ефекте или да делују без разлике у погледу циљева (Протокол В).

Скупштина Србије усвојила је данас више закона о задуживању Републике Србије код комерцијалних банака и других финансијских институција за реализацију инфраструктурних пројеката – Пројекта изградње брзе саобраћајнице, деоница Бачки Брег – Сомбор – Кикинда, за потребе финансирања Пројекта изградње ауто-пута, деоница Београд – Зрењанин – Нови Сад.

Усвојен је и Закон о задуживању за потребе финансирања Пројекта изградње ауто-пута, деоница Београд – Зрењанин – Нови Сад, као и Закон о задуживању за потребе финансирања Пројекта изградње брзе саобраћајнице деоница Пожаревац–Голубац (Дунавска магистрала).

Посланици су усвојили и Закон о давању гаранције Републике Србије у корист Банке Поштанска штедионица акционарско друштво Београд за измиривање обавеза Акционарског друштва за транспорт нафте нафтоводима и транспорт деривата нафте продуктоводима Транснафта Панчево, по основу Уговора о дугорочном кредиту ради изградње нафтовода Србија–Мађарска.

Скупштина је усвојила и Закон о задуживању за потребе финансирања Пројекта изградње ауто-пута, деоница Београд – Зрењанин – Нови Сад, као и Закон о потврђивању Оквирног споразума о зајму ЛД 1981 АДД 2 (2026) између Банке за развој Савета Европе и Републике Србије – Зајам за финансирање јавног сектора – реновирање здравствених центара.

Скупштина Србије усвојила је Закон о изменама и допунама Закона о јавним медијским сервисима и Закон о изменама и допунама Закона о црквама и верским заједницама.

Усвојени су и Закон о допуни Закона о враћању одузете имовине и обештећењу, као и Закон о измени Закона о државним службеницима.

Посланици су усвојили и законе о изменама и допунама Закона о електронској управи, Закона о националном ДНК регистру и Закона о заштити лица са менталним сметњама. Усвојен је и Закон о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи.

Скупштина Србије усвојила је Закон о изменама и допунама Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима (Свој на своме), који је поднела Влада Србије.

За закон је гласало 139 посланика, против је било 20, није било уздржаних. Посланици су усвојили предлог да се утврди постојање нарочито оправданих разлога да Закон ступи на снагу раније од осмог дана од дана објављивања. Измене не мењају основне циљеве и концепцију Закона, већ представљају одговор на питања која су се појавила искључиво у његовој примени и која погађа значајан број грађана.

Као један од примера издвојио се положај власника породичних стамбених објеката у сеоским срединама чија површина прелази 400 метара квадратних, наведено је у образложењу.

У највећем броју случајева реч је о породичним кућама које нису намењене тржишту нити обављању привредне делатности, већ представљају вишегенерацијске породичне објекте, грађене у различитим периодима и у складу са потребама домаћинства.

Досадашње законско решење није у довољној мери правило разлику између таквих објеката и објеката комерцијалне намене, због чега је у пракси уочен потребан простор за правно нормирање. Применом важећих одредаба ови објекти доводе се у исти положај са објектима изграђеним ради остваривања профита, што није у складу са циљем Закона о заштити права на становање и омогући приступну формализацију породичних домова.

Изменама се отклањају недоумице настале у примени, обезбеђује се равноправнији положај грађана и додатно унапређује остваривање основног циља Закона, уз очување његове правне сигурности и ефикасности. Предложено решење задржава социјални карактер Закона за првих 400 метара квадратних, док се за површину изнад тог прага уводи права накнада по квадратном метру, по узору на модел који је Законом већ предвиђен.

На овај начин се чува социјална сврха Закона, успоставља се праведнији систем накнаде, спречава се изједначавање породичних кућа са комерцијалним објектима, повећава се број грађана који ће приступити формализацији својих објеката, остварују се додатни приходи без нарушавања основног концепта Закона, наведеног у образложењу.

Предвиђене измене не представљају увођење нових повластица, већ успостављање правог система накнаде, којим се различите животне и правне ситуације уређују на различите начине, а у складу са начелом једнакости прописаним Уставом Србије. Осим тога извршена су одређена терминолошка усклађивања, исправљање техничких грешака, те прецизирање појединих одредби у сврху постизања тачног уписа непокретности, а што је у интересу правне сигурности свих грађана.

Већином гласова усвојен је и Закон о изменама и допунама Закона о спречавању корупције, који је поднео народни посланик Мирослав Петрашиновић.

Законом се сада, поред именованих и постављених лица у органима јавне власти, као јавни функционер сматра и заменик директора Агенције, шеф кабинета председника Владе, шеф кабинета потпредседника Владе, саветник председника Владе, саветник потпредседника Владе, посебни саветник министра.

Јавни функционери су и директори, чланови надзорних или извршних одбора у јавним предузећима чији је оснивач Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе. Закон предвиђа да када јавни функционер посумња да постоји сукоб интереса у обављању његове јавне функције, он је дужан да о томе обавести свог претпостављеног, као и Агенцију за спречавање корупције у року од пет дана од дана када је уочио да постоји могућност да је дошло до сукоба интереса, а Агенција мора да одговори у року од 15 дана од дана када се обрати.

Одредбама је одређено да функционер мора да одвоји налоге на друштвеним мрежама односно да има посебан налог који користи као јавни функционер и посебан налог који користи као члан политичке странке.

Када је реч о раздвајању деловања јавног функционера као јавног функционера или политичара, он у току изборне кампање не може да буде ословљен или означен на неком политичком скупу као јавни функционер и не може да буде најављено његово учешће на одређеном скупу као представника одређених јавних функција.

Уколико се то деси, функционер је дужан да одмах прекине и да исправи онога ко је извршио ту најаву.

Од тренутка када су расписани избори не могу да се користе јавни ресурси у циљу штампања памфлета, неких других материјала који су потребни за промоцију политичких кампања или, рецимо, организовање обука, вршење истраживања, коришћење на било који други начин јавних ресурса за промоцију одређене политичке идеје.

Посланици Скупштине Србије усвојили су данас сет закона из области правосуђа, међу којима је и Закон о Правосудној академији.

За Предлог закона о Правосудној академији, који је поднела Влада, гласао је 141 посланик. Скупштина је усвојила и Предлог закона о измени Закона о судијама и Предлог закона о изменама и допуни Закона о јавном тужилаштву.

Посланици су усвојили и Предлог закона о измени и допуни Закона о јавном бележништву и Предлог закона о допунама Закона о лобирању.

Закон о Правосудној академији, како је наведено у образложењу, уређује питање статуса ове установе, њених органа управљања, финансирања, обуке судија и носилаца јавнотужилачке функције, обуке судијских и јавнотужилачких помоћника и приправника, као и обуке судског и јавнотужилачког особља.

Дефинише се циљ рада Академије, односно пружање теоријске и практичне обуке која доприноси професионалном, независном, самосталном, непристрасном и ефикасном обављању судијске и јавнотужилачке функције и стручном и ефикасном обављању послова судског и јавнотужилачког особља.

Високи савет судства (ВСС) и Високи савет тужилаштва (ВСТ) имају улогу стручног надзора над радом Академије, кроз надгледање рада, вредновањем квалитета рада стручних органа Академије, као и ментора и предавача, на начин којим се не угрожава институционална самосталност Академије.

Делатност Академије је таксативно постављена и предвиђа организовање и спровођење и претходне и сталне обуке, укључујући и пријемни и завршни испит за претходну обуку, али и пријемни испит за судијске и јавнотужилачке приправнике, као и обуку предавача и ментора.

Дефинисан је и круг послова које Академија факултативно обавља, односно послова који се тичу стручног усавршавања адвоката и носилаца правосудних професија, њихових приправника и помоћника (јавнобележничких), што се претпоставља закључивањем уговора између Академије и Адвокатске коморе Србије, Коморе јавних извршитеља и Јавнобележничке коморе.

Предлог закона предвиђа три органа Академије и то Управни одбор (УО), који управља Академијом и броји 11 чланова, директора који је извршни орган Академије и Програмски савет који је стручни орган, док су детаљно регулисана питања састава, надлежности, начина рада и накнада за рад сва три органа.

У састав УО, који управља Академијом, улази пет судија које именује ВСС од којих се двоје именује на предлог удружења судија, четири јавна тужиоца која именује ВСТ, од којих једног на предлог удружења тужилаца.

Поред њих, два члана именује Влада, једног из реда професора правног факултета, односно из реда научних саветника или научних сарадника у области правних наука, а другог из реда запослених у Академији.

Програмске обуке спроводе ментори, који могу бити само судије и јавни тужиоци, и предавачи као посебно обучена лица из реда носилаца правосудних функција, али и других професија. У састав Испитне комисије улазе искључиво судије и тужиоци које именују ВСС и ВСТ, док чланови УО и Програмског савета не могу бити део Испитне комисије.

Уређено је оцењивање на пријемном испиту, али и правни лек на оцену писаног дела испита, док је одлучивање о жалби поверено Жалбеној комисији у чији састав улазе судије и јавни тужиоци које именују правосудна тела на предлог Управног одбора.

После утврђивања ранг-листе, а пре њеног објављивања, Испитна комисија  доставља извештај о спроведеном пријемном испиту са утврђеном ранг-листом ВСТ и ВСС, који могу поништити пријемни испит, ако одбију извештај уз образложење такве одлуке.

Против такве одлуке ВСТ или ВСС кандидат који је учествовао на испиту може покренути управни спор. Трајање обуке зависи од дужине радног искуства кандидата након положеног правосудног испита, те уколико има до две године радног искуства након положеног правосудног испита, претходна обука за њега траје 24 месеца.

Они корисници који после положеног правосудног испита имају најмање две године радног искуства за њих претходна обука траје 12 месеци, док је претходна обука у трајању од шест месеци резервисана за кориснике који после положеног правосудног испита имају најмање четири године радног искуства, а три месеца за кориснике који после положеног правосудног испита имају најмање шест месеци радног искуства.

Предлог овог закона је разматрала Венецијанска комисија, која је у свом мишљењу дала позитивну оцену.

Скупштина Србије усвојила је Закон о завршном рачуну буџета Републике Србије за 2025. годину, као и више закона из области финансија и привреде.

Народни посланици су усвојили Закон о измени и допуни Закона о јавном дугу, Закон о изменама и допунама Закона о електронским отпремницама, Закон о изменама и допунама Закона о електронском фактурисању, Закон о измени и допуни Закона о фискализацији.

Скупштина је усвојила и Закон о изменама Закона о акцизама, Закон о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији, Закон о измени и допуни Закона о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште, Закон о допуни Закона о порезу на увоз угљенично интензивних производа.

Народни посланици су усвојили и Закон о изменама и допунама Закона о буџетском систему, Закон о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност, Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица, Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана.

Усвојени су и Закон о изменама и допунама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, Закон о изменама и допунама Закона о дувану, Закон о изменама и допуни Закона о слободним зонама. Скупштина је усвојила и Закон о мерама за смањење трошкова постављања електронских комуникационих мрежа врло високог капацитета.

Скупштина Србије усвојила је данас Закон о ублажавању последица енергетске кризе и раста трошкова живота појединим категоријама становништва кроз једнократну финансијску подршку и једнократну новчану накнаду.

За Предлог закона о ублажавању последица енергетске кризе и раста трошкова живота појединим категоријама становништва кроз једнократну финансијску подршку и једнократну новчану накнаду гласао је 141 посланик.

Посланици су усвојили и предлог којим се утврђује постојање нарочито оправданих разлога да овај закон ступи на снагу раније од 8. дана од дана објављивања, а за тај предлог су гласала 142 посланика.

Законом о ублажавању последица енергетске кризе и раста трошкова живота појединим категоријама становништва кроз једнократну финансијску подршку и једнократну новчану накнаду обезбеђује се пружање једнократне финансијске подршке одређеним категоријама становништва, као и једнократне новчане накнаде пунолетним грађанима.

Једнократна финансијска подршка биће исплаћена пензионерима и лицима која су остварила право по основу друге и треће категорије инвалидности, односно преостале радне способности у складу са Законом о пензијском и инвалидском осигурању, родитељима, односно старатељима који остварују право на дечји додатак, носиоцима права на новчану социјалну помоћ, корисницима борачког додатка, као и борцима који не остварују право на борачки додатак.

Једнократна новчана накнада, сходно одредбама овог закона, биће исплаћена онима који немају статус носиоца права у складу са Законом о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације, а пунолетни су и имају држављанство Србије.

Законом је прописано да исплата ове две врсте помоћи почиње у септембру, а како је најавио први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали, који је закон образлагао и бранио у Скупштини, исплата једнократне финансијске подршке почеће 14. септембра, а једнократна новчана накнада биће исплаћена између 22. и 25. септембра.

Што се тиче једнократне финансијске подршке, пензионерима чија пензија за август износи до 31.092,11 динара исплатиће се по 35.000,00 динара, онима чија пензија је између 31.092,12 и 56.822,00 динара биће исплаћено по 27.500,00 динара а онима који примају више од 56.822,00 динара по 20.000,00 динара.

За родитеље деце која имају право на дечји додатак једнократна помоћ износи 25.000 динара по детету. Толико ће добити и носиоци права на новчану социјалну помоћ и корисници борачког додатка, а борци који немају право на овај додатак по 10.000 динара.

Прописано је да ако неко испуњава критеријуме да се распореди у више од једне категорије, једнократна финансијска подршка му се исплаћује у висини која је предвиђена за ону категорију за коју је износ једнократне финансијске подршке највиши.

Ако неко испуњава критеријуме да се распореди у више категорија за које је износ једнократне финансијске подршке исти, распоређује се у одговарајућу категорију према следећем редоследу: корисник дечјег додатка који остварује право на дечји додатак за једно дете, носилац права на новчану социјалну помоћ, корисник борачког додатка.

Што се тиче једнократне новчане накнаде, она је заправо накнада коју Република Србија односно Министарство финансија исплаћују преко Управе за трезор, у складу са овим законом, примаоцу једнократне новчане накнаде и то у износу од 6.000 динара.

Пријава за уплату једнократне новчане накнаде подноси се од 7. до 21. септембра, електронски преко портала Управе за трезор.

Грађани који су стекли бесплатне акције по Закону о праву на бесплатне акције, 6.000 динара добијају по том основу и не морају да се пријављују за помоћ, а остали би требало да се пријаве у наведеном периоду.

Грађани који нису сигурни да ли у евиденцији Министарства привреде имају статус носиоца права у складу са Законом о праву на бесплатне акције, на порталу Управе за трезор моћи ће да провере имају ли тај статус или би требало да се пријаве.

Посланици Скупштине Србије усвојили су ребаланс буџета за ову годину. За усвајање Предлога закона о изменама и допуни Закона о буџету Републике Србије за 2026. годину гласало је 137 народних посланика од 164 присутна.

Према ребалансу буџета, укупни приходи и примања државне касе планирани су у износу од 2.527,15 милијарди динара, што представља увећање од 112,45 милијарди динара у односу на првобитни буџет.

Када је реч о приходима, порески приходи планирани су у износу од 2.108,3 милијарде динара, а непорески од 382,9 милијарди динара.

У структури укупних прихода порески приходи учествују са 83,4 одсто, непорески са 15,2 одсто, а донације са 1,4 одсто.

Привредни раст за 2026. годину је пројектован на 3,3 одсто бруто домаћег производа (БДП), док се очекује да ће БДП у апсолутном износу у овој години износити 95,3 милијарде евра. Пројектовано је да јавни дуг на крају ове године износи 43,8 одсто на централном нивоу власти, а 44,2 одсто на нивоу опште државе.

Први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали, који је у Скупштини образлагао предложени ребаланс, рекао је да је за капиталне инвестиције планирано 779,9 милијарди динара или 7,0 одсто БДП-a, а за пакет помоћи грађанима из буџета 734,4 милиона евра.

За здравство је планирано 28,3 милијарде динара више, између осталог намењених за лечење ретких болести, иновативне лекове, за наставак великих пројеката попут изградње Тиршове 2.

Ребалансом буџета опредељено је око 25 милијарди динара више за област социјалне заштите, а та средства су, између осталог, намењена за Алиментациони фонд и за спровођење Закона родитељ-неговатељ.

За остваривање права из Алиментационог фонда намењено је 60,7 милиона динара, а за родитеље-неговатеље 591,5 милиона динара. За Министарство одбране и Војску Србије одвојено је 315,9 милијарди динара.

Ребалансом је намењено и више новца за путеве, па је новац опредељен за наставак свих актуелних капиталних пројеката од Експа до Моравског коридора, Дунавске магистрале, "Смајлија" у Војводини, као и за почетак радова на путу "Вожд Карађорђе".