Једна од најзначајнијих новина односи се на забрану да се називи попут "сланина“ или "одрезак“ користе за производе који не садрже месо.

Секретар Удружења за сточарство Привредне коморе Србије Ненад Будимовић истиче, у разговору за РТС, да је реч о очекиваном кораку.

"Месо и млеко, односно анимални производи, увек су у фокусу јер су најосетљивији – од производње до конзумације. Ово је логичан след регулативе која има за циљ да уреди тржиште“, каже Будимовић.

Наглашава да прописи имају двоструку улогу. "Циљ је да се заштите и произвођачи и потрошачи. Посебан фокус је на трговачким уговорима између произвођача и великих трговинских ланаца“, објашњава Будимовић.

Нови изазови – амбалажа и екологија

Поред декларисања, све већи значај добија и заштита животне средине. Очекују се промене у начину паковања производа, укључујући смањење употребе пластике.

"Амбалажа ће морати да се мења. Све се више говори о укидању малих пластичних паковања и преласку на биоразградиве материјале. То ће захтевати додатна улагања“, наводи Будимовић.

Додаје да ове промене неће ступити на снагу одмах, јер је реч о захтевном и скупом процесу.

Колико су домаћи произвођачи спремни

Када је реч о српским произвођачима, Будимовић оцењује да су они који већ извозе у Европску унију углавном спремни.

"Око 90 одсто пословања већ је усклађено са правилима Европске уније. Неки наши стандарди су чак и строжи. Највећи изазов биће улагања у екологију и нову амбалажу“, истиче Будимовић.

Додаје да промене у означавању производа неће бити драстичне. "То су више надоградње постојећег система, не очекују се радикалне измене у производњи“, каже Будимовић.

Да ли следи раст цена хране

Иако се нове регулативе уводе са циљем уређења тржишта, њихов ефекат на цене хране готово је известан.

"Поскупљења су неминовна, не само због регулативе већ и због раста цена енергената, ђубрива и проблема у транспорту“, упозорава Будимовић.

Према његовим речима, јаснија слика могла би да се види након жетве пшенице.

"Сви кључни инпути су поскупели и то ће се неминовно одразити на крајњу цену производа“, каже саговорник Јутарњег програма.

Прехрамбена сигурност као приоритет

Глобални поремећаји додатно су указали на значај домаће производње хране.

"Важно је да јачамо сопствену производњу. Видимо колико брзо долази до поремећаја на глобалном тржишту – од геополитичких криза до болести животиња“, наглашава Будимовић.

Подсећа да прехрамбена сигурност има шири значај. "То није само економско питање, већ и питање безбедности државе“, закључује Будимовић.

Под тим условима свет ће и даље бити без 20 одсто нафте и гаса које је пре рата добијао са Блиског истока – а Србија истовремено чека и на америчко одобрење да лиценца за рад Нафтне индустрије Србије буде продужена и после 17. априла.

Уредница портала Енергија Балкана Јелица Путниковић каже да је нафта након пропалих преговора благо поскупела – на лондонској берзи је око 102 долара за барел, на америчкој око 104 долара. Подсећа да су претходних дана цене оштро осцилирале, и у оквиру једног дана.

"Заправо ћемо видети како ће сад реаговати сви у Заливу, јер је јако занимљиво да је један високи представник Ирана рекао ни мање ни више – Трамп може (само) да прети", наводи Путниковићева.

На питање колико је реалан сценарио драстичног скока цена горива у Америци, објашњава да Сједињене Америчке Државе не добијају сирову нафту из дела света где се тренутно ратује, али да је тржиште глобално, па и америчке компаније продају сировину по светским ценама – што значи да је и у САД нафта скупља него у Европи.

"Имали смо прилику крајем прошле недеље да видимо информацију да авиокомпаније у Европи могу да остану без керозина у наредне три недеље. То је гориво које је удвостручило цену у односу на цену пре рата", истиче Путниковићева.

Спор око Ормуза – скупље гориво

Гориво је знатно поскупело и на пумпама широм Европе, а најскупље деривате имају Холандија и Немачка. У таквим околностима, процењује Путниковићева, на Трампа ће бити извршен притисак да ипак пусти бродове да пролазе – ко хоће нафту или гас из тог дела света, платиће бродарину Ирану.
Подсећа и на ставове заливских земаља чији званичници тврде да Иран нема право да наплаћује таксу кроз природни мореуз, јер то није грађевина попут вештачких канала, већ природни пролаз.

"Али у суштини, Иран може да контролише тај део", напомиње Путниковићева.

Говорећи о наглим дневним осцилацијама цена, сматра да не би било изненађење да неки светски политичари отворено критикују Трампов потез. Амерички председник инсистира да Иран преда нуклеарно гориво и потпуно ослободи транзит кроз Ормуски мореуз, док Техеран настоји да надомести штету од бомбардовања, између осталог наплатом таксе за пролаз.

"Ако су из Вашингтона уопште ишли да преговарају у Пакистан, зашто сада минирају све то – осим ако то није неки политички маневар. Мислим да је сада јако тешко рећи шта ће се десити кроз сат или два", указује Путниковићева.

Најгори сценарио и највећи притисак

У најгорем сценарију, упозорава, прво Иран наплаћује таксу, а затим америчка морнарица пресреће сваки брод. У овом тренутку у близини Залива заробљено је, отприлике, 2.000 бродова. До сада је дневно пролазило десетак до дванаест бродова.

"Ако поморски саобраћај потпуно стане, власници бродова ће се побунити", оцењује Путниковићева.

Истиче да чак и ако нови бродови не крену по робу, они који су већ тамо морају да отплове, јер сваки дан чекања представља огроман трошак – за бродске компаније, за купце нафте и гаса који су закупили превоз, као и за осигуравајуће куће које наплаћују знатно веће премије за бродове у том делу света.

"Финансијери ће вршити притисак и на Трампа и на Иран да се то некако ослободи. Ако заиста стане тај поморски саобраћај, имаћемо дефинитивно мањак петине нафте и гаса на тржишту и то ће бити нова реалност која ће довести до нових скокова цена", закључује Путниковићева, уз напомену да се природни гас већ креће изнад 40 долара по мегавату, после периода у којем је цена скочила па поново пала на нешто преко тридесет долара.

Гостовање Јелице Путниковић у Јутарњем програму можете у целости да погледате у видео-снимку на почетку текста. 

Међутим, енергетска криза због рата на Блиском истоку изазива последице и у свету, и код нас. 

Од јануара до марта у Немачкој је готово пет хиљада предузећа прогласило банкрот, углавном у грађевинарству и малопродаји.

Бојан Станић из Привредне коморе Србије објашњава у разговору за РТС да је на глобалном нивоу формиран инфлаторни талас као последица рата на Блиском истоку. Иако је проглашено примирје, последице су и даље присутне. 

Поставља се питање колико ће тај инфлаторни талас погодити европску привреду, укључујући и Србију. Инфлација у Европској унији порасла је са 1,9 на 2,5 одсто, док се у Србији очекују нови подаци Народне банке.

Да ли је криза већ стигла у Србију

Према речима Бојана Станића, Србија још није осетила кризу у пуном обиму. Макроекономски показатељи су и даље стабилни и позитивни.

Ипак, кључни изазов остаје инфлација и немогућност даљег снижавања каматних стопа, напомиње Станић.

Напротив, централне банке, попут Федералних резерви и Европске централне банке, под притиском су да их повећавају како би обуздале раст цена.

Наводи да је посебно важно како ће се све ово одразити на домаћу потрошњу, која је један од главних покретача раста привреде Србије.

Потрошња, енергенти и стабилност буџета

Инфраструктурни пројекти за сада остају стабилан ослонац привреде. Међутим, потрошња ће зависити од нивоа инфлације и од способности државе да контролише цене енергената без угрожавања буџета.

Фискална дисциплина остаје један од кључних стубова макроекономске стабилности и инвестиционог поверења, каже гост Дневника.

Изазови у индустрији и извозу

Основни задатак је очување потенцијала прерађивачке индустрије и извозне снаге у условима кризе.

Бојан Станић указује да тренутна ситуација у појединим сегментима подсећа на кризу из 2008. године. Приметан је и пад цене злата, који није последица губитка поверења, већ потребе инвеститора да покрију губитке у другим активама.

Додатни проблем представља смањење конкурентности европске привреде, што може довести до увођења заштитних мера које би погодиле и Србију као извозника.

Енергетика као релативна предност Србије

Србија тренутно има одређене предности у енергетском сектору: приступ сировој нафти преко ЈАНАФ-а и повољан тромесечни споразум о снабдевању гасом са Русијом.

Ипак, остаје питање како ће се све ово одразити на тржиште рада, где је незапосленост благо порасла на око 8,9 одсто, наводи Станић.

Упркос изазовима, очекује се да криза у Србији неће бити дубока и да ће привредни раст остати око 2,5 до 3,5 одсто.

Зависност од Европске уније

Србија ће највећи притисак осетити преко Европске уније, јер се око две трећине извоза пласира управо на то тржиште.

Проблем представљају и све чешће заштитне мере ЕУ, попут квота и нецаринских баријера, као и ограничења у транспорту.

Због тога је важно наставити процес економских евроинтеграција и обезбедити бољи приступ јединственом европском тржишту, истакао је Станић.

Раст цена хране и утицај на грађане

У Србији чак 50 одсто потрошачке корпе отпада на храну, па се управо ту може очекивати највећи раст цена. 

Ипак, тренутна инфлација износи око 2,5 одсто, а очекује се да остане у оквирима циља Народне банке (до 4,5 одсто).

Кључно је да раст зарада прати инфлацију како би се очувала куповна моћ становништва.

Улога државе у ублажавању кризе

Држава има простор да интервенише, захваљујући стабилним јавним финансијама и претходној фискалној консолидацији.

Мере могу укључивати контролу цена основних намирница, смањење акциза и подршку привреди и становништву, подвукао је Станић.

Према његовим речима, обим мера зависиће од дубине кризе.

Немачка као показатељ будућих кретања

Србија пажљиво прати дешавања у Немачкој, која се суочава са структурним проблемима – реформом пензионог система, енергетском транзицијом и индустријском политиком.

Ипак, Србија остаје поуздан партнер, а раст ИТ сектора (скоро 10 одсто БДП-а) показује позитиван тренд развоја.

Раст цена керозина већ утиче на поскупљење авио-карата. Ипак, сценарији о потпуној несташици горива у кратком року нису реални, јер постоје стратешке резерве.

Очекује се да ће притисак на авио-индустрију, туризам и транспорт остати, што ће се одразити и на цене путовања.

"До краја рока за подношење пријава Пореска управа неће излазити са подацима. У претходној години око 29.500 лица су поднела пореску пријаву за утврђивање пореза на доходак грађана, исказала су приход, за првих 100, од неких 260 милиона до 1,4 милијарде динара", каже Драган Агатуновић из Пореске управе.

Додатни порез чека сваког ко је у прошлој години приходовао више од 5.400.000 динара. Зависно од висине прихода, пореска стопа је 10 или 15 одсто. Олакшицу имају млађи од 40 година и они који инвестирају.

"За људе до 40 година, који имају дупли лимит за тај годишњи порез, а улагање у алтернативни инвестициони фонд им омогућава да чак до 50 посто могу смањити порезе. Практично смањићете за 50 посто порез и новац ће остати у том фонду, који се сутра може увећати. Није никаква гаранција, може и пропасти, али може да се деси да новац од пореза још увећате, и једноставно – ем што не платите порез, ем имате увећану имовину", каже Милан Трбојевић из Агенције за књиговодство.

Међу обвезницима тог пореза је и понеки фриленсер, али они до краја месеца треба и да одаберу један од два модела пореза на зарађено у протекла три месеца.

Избор између два модела

Онај ко бира први модел, на тромесечну зараду око 103.000 динара не плаћа порез, а преко тог износа 20 одсто. Здравствено и пензијско осигурање ако жели. По другом, неопорезиво је 62.000 динара, остало се опорезује са 10 одсто, уплата пензијског доприноса је обавезна.

"У претходном периоду око 60 процената фриленсера су се одлучили за други модел опорезивања. Уочено је у претходним годинама да долази до пораста броја обвезника и броја поднетих пријава. Највећи износ обрачунатог пореза износи негде око три и по милиона динара", навео је Агатуновић.

Иако број фриленсера који се самоопорезују расте, када је пре три године увођен тај порез, процењивало се да их је бар три пут више.

"Дефинитивно су прешли у неке друге облике, није ово било свима најповољније решење, могли су да отворе предузетничку, да отворе ДОО или било који други облик који им одговара. Неко се можда запослио", рекао је Трбојевић

Ирена Ђорђевић из НАЛЕД-а каже да је овај систем опорезивања некако најбоља опција да обезбедите себи права, да можете здравствено да се осигурате за неких 7.000 динара за три месеца, и да уколико желите да плаћате стаж то можете за најмање 300 евра, за три месеца.

Управо је здравствено и пензијско осигурање разлог због којег би они који пружају услуге физичким лицима, попут помоћи у кући, мајстора, фитнес инструктора и осталих, требало да уђу у систем самоопорезивања.

Софронијевићева је истакла да се у оквиру комплекса граде главна станична зграда, модеран вестибил, нова надстрешница изнад перона, део будуће топле везе ка аутобуској станици, станични трг, као и парк.

Паралелно са тим, изводе се и радови на реконструкцији мостовске конструкције дугачке 474 метра, што је од изузетног значаја за укупну функционалност и безбедност железничког саобраћаја.

"Радови се изводе уз све прибављене грађевинске дозволе и пријаве радова, стручни надзор и представници Министарства као инвеститора овог пројекта свакодневно су на лицу места са посебним фокусом на сигурност и безбедност, како током изградње, тако и у будућем коришћењу овог комплекса, како бисмо добили модеран и функционалан железнички комплекс који ће одговарати потребама савременог Београда", рекла је министарка.

Софорнијевићева  је додала да ће се наставити изградња Србије.

"Настављамо да градимо Србију која је инфраструктурно повезана, јер знамо да управо овакви пројекти доносе конкретне резултате и бољи живот свим нашим грађанима, и овом приликом, на Велику суботу, свим грађанима који славе сутрашњи, највећи и најрадоснији хришћански празник, Ускрс, честитам празник са жељом да га проведу у миру, радости и весељу са својим породицама", додала је министарка.

Наше бомбоне прво у екс-ЈУ

"Ми смо аутоматизовали већи број наших линија, повећали њихов капацитет, тиме подигли безбедност запослених и квалитет производа. Производи су оријентисани на инострано тржиште. Препознајући потребе тих тржишта, ми смо улагали у сертификацију, тако да смо на неким од наших тржишних робних марки обезбедили сертификате попут веган и халал сертификата“, каже Марко Абрамовић, генерални директор у Атлантик групи.

Производња кондитора је зависна од увоза сировина. Имамо домаће брашно и шећер, али какао маса, какао маслац, млеко у праху као и производе са какаом и какао маслацем увозимо. Највећи део производње чини кекс, а затим кремови, чоколаде и вафли.

Српски слаткиши највише се извозе у земље региона: Босну и Херцеговину, Црну Гору и Хрватску. Цена по тони је око 4.000 евра, док инострана конкуренција, са јачим брендовима, постиже цену од хиљаду евра више по тони. 

Handmade пралине

"Када погледамо број привредних друштава која се баве том производњом у поређењу са земљама региона ми ту предњачимо. Тако да ту сигурно постоји један обухват који би могао да се направи, да се та производња и тај извоз подигну додатно“, наводи Вељко Јовасновић, саветник председника Привредне коморе Србије.

Производња бомбона креће се између четири и пет хиљада тона годишње, а занимљиво је да бележимо и раст малих радионица за ручну израду пралина и чоколаде.

Оне немају велики обим производње, али то надокнађују врхунским квалитетом, специфичном израдом и састојцима и атрактивном амбалажом.

"Најбитнији параметар је уопште капацитет земље и одрживост у сервису дуга и озбиљности према инвеститорима који улажу у ту земљу, било финансијски, било у капитал компанија", објаснио је Николић.

Србија изнад већине земаља региона

Николић наглашава да је очување инвестиционог ранга, који је Србија добила још у октобру 2021. године, велики успех с обзиром на регионалне околности. Док су Румунија и Мађарска у истом рангу, већина земаља бивше Југославије и даље је испод ове границе.

"Све земље бивше Југославије, сем Хрватске и Словеније, и даље су у овом подинвестиционом оквиру. Рецимо, Северна Македонија се готово није ни помакла од неког почетног нивоа с којим смо ми ушли у ово рангирање 2012. године. Остале земље попут Албаније, Црне Горе и Босне и Херцеговине налазе се у зони коју карактерише шпекулативни ефекат или далеко ризичнија позиција", наводи Николић.

Утицај сукоба у Заливу на цену задуживања

Иако је Србија на добром путу, Николић упозорава да су одређени фактори, попут санкција САД према НИС-у прошле године и тренутног рата у Заливу који је почео 28. фебруара, успорили даљи напредак. Ови сукоби имају директан канал утицаја кроз енергенте.

"Рат који се проширио на земље Залива посебно погађа Европу преко ограниченог дотока нафте и гаса. Приноси на десетогодишње обвезнице порасли су за 30 до 50 базних поена код свих земаља, што указује на то да ће капитал у наредним месецима бити знатно скупљи него до сада", упозорио је он.

Због оваквих околности, Иван Николић истиче да државе морају бити изузетно пажљиве: "Нема места неком ширењу превеликог дефицита који ће имплицирати и већу задуженост, јер је задуживање сада скупље упркос нашој инвестиционој позицији."

Инфлација и мере државе

Николић се осврнуо и на монетарну политику, напомињући да је Народна банка Србије задржала референтну каматну стопу на 5,75%, док је инфлација у фебруару износила 2,5%, што је испод зацртаног циља.

"Држава је интервенисала, ограничила извоз и смањила акцизе, чиме је ефикасно ограничила пораст цена горива. То није био случај код неких земаља у окружењу где је фискални простор нижи", објаснио је Николић.

Ризик од затварања канала глобалне трговине

Као највећу потенцијалну опасност у будућности, др Николић види евентуалну блокаду кључних поморских путева.

"Уколико дође до затварања другог мореуза који води ка Суецком каналу, из кога се Европа снабдева не само енергентима већ и робом из Азије и Аустралије, то би за Европу било посебно тешко", закључио је Николић, додајући да Србија за сада има довољно акумулираних средстава и девизних резерви да амортизује тренутне притиске.

Према новим правилима, акциза на безоловни бензин износи 54 динара по литру, док је за дизел одређена на 55,53 динара. То је за више од три динара мање по литру у односу на претходни период.

Држава је средином марта већ смањила акцизе за 20 одсто, али је због даљег раста цена нафте на светском тржишту одлучено да се олакшице додатно повећају.

Ова одлука представља привремену меру чији је циљ ублажавање ценовних притисака и стабилизација тржишта горива.

Како акцизе чине значајан део цене горива, очекује се да ће се смањење директно одразити на износе које грађани плаћају на пумпама.

У међувремену, максимална цена евродизела у наредним данима износиће 217 динара по литру, док ће бензин коштати око 191 динар.

"Празници нису време када треба чврсто да се придржавамо неких правила, већ да се мало опустимо. Проблем настаје ако нешто пре тога нисмо направили како треба, па дође празник и то опуштање нам буде згрчено. Ја волим једно правило које каже: не држите дијету на летовању. То се односи и на финансије“, каже Душан Узелац.

Он додаје да је однос према новцу сличан односу према исхрани – или се континуирано спроводи одређени режим исхране или се смењују периоди опуштања и рестрикције.

"И у финансијама постоје два режима – или имате континуирано контролисано управљање или се смењују периоди опуштања и штедње. То је у природи свих нас и не треба се због тога оптерећивати", истиче Узелац.

Трошкови расту због навика, не само због цена

Повећана потрошња у празничним данима често није последица нужних трошкова, већ навика које се понављају – од претерано богате трпезе до прекомерне куповине. Подаци показују да у празничним периодима трошимо и до 30 одсто више.

"Највећи трошкови настају због прекомерне организације – трпеза је прекомерна, гостима се пакује храна на вратима, а у западној Европи имамо опет концепт да свако доноси своје пиће и храну, што је нама потпуни шок. То указује на различит однос према новцу", објашњава Узелац.

Одложено плаћање – већи трошак или куповина задовољства

Када је реч о куповини на рате, није важан само математички аспект, јер финансијско понашање у великој мери зависи од емоција, указује Узелац.

"Математика је само да израчунамо – ја то зовем финансијска вага, да видимо колико имамо и колико немамо. И то је први корак. Често је он горка пилула – да се суочимо са реалношћу, да можда ове године нећемо летовати или не можемо да приуштимо живот који живимо", рекао је Узелац, додајући да одлуке често нису лаке.

Као пример наводи куповину клима уређаја – треба да се купи, угради, прави буку, троши струју.

"Ако ме питате да ли се исплати клима-уређај – не исплати се, све је минус код њега, али с њим купимо један амбијент који је комфоран и то је оно што је, у ствари, добар пример како се управља новцем", објашњава Узелац.

Инфлација и неизвесност – опрез, али без панике

Иако глобалне економске околности доносе неизвесност, Узелац сматра да нема разлога за претерану панику, јер тржиште функционише по принципу одрживости.

"Светом доминантно владају комерцијални интереси, имамо трговачке ратове који ескалирају у војне ратове – нико нема интерес да цене оду у небеса, јер онда следи економска криза“, истиче Узелац.

Он додаје да је инфлација стални фактор који утиче на вредност новца.

"Инфлација је скривени порез који постепено умањује вредност новца који стоји", наводи Узелац.

Зарада као кључ финансијске стабилности

Уместо искључивог фокуса на штедњу, Узелац наглашава да је повећање прихода дугорочно одрживији модел.

"У финансијама имате две опције – или ћете мање трошити или више зарађивати. Ограничење потрошње има границу, али зарада може да расте", каже Узелац.

Он истиче да је управо способност зарађивања најважнији инструмент у нестабилним временима.

"Не можете утицати на каматне стопе у банкама или цене у продавници, једино можете управљати зарађивањем“, наглашава Узелац.

Иако кредити остају важан инструмент, Узелац упозорава да не би требало да буду основ финансијског планирања – он помаже у одређеним ситуацијама, али није решење за дугорочно управљање финансијама.

Није проблем мањак пара, него вишак жеља, закључио је Узелац.

Сандра Блажић из агенције за некретнине у Нишу наводи да су цене у односу на више од 20 година порасле за 170 одсто.

"Период од 2000. година па све до данас, ако посматрамо цене су отишле за неких 170 посто навише. Квадрат који је овде на Булевару био негде око 700 евра, сада достиже вредност и до 2.000 евра по квадрату", рекла је Блажић.

И у Вршцу је све више кранова и квадрат стана у новоградњи је око 1.700 евра.

"Тај тренд нисмо имали пре неких 5, 6 година када је цена некретнина стагнирала и тада смо имали могућност да нађемо квадрат стана у новоградњи по цени од 1.000 евра. Тренд куповине тих станова у новој градњи даље је у неком порасту", објаснио је Урош Василевски из агенција за некретнине у Вршцу. 

Најскупљи станови у престоници

Престоница остаје убедљиво најскупље и најактивније тржиште, са великим разликама између централних општина, новоградње и периферије.

Цене станова иду од 2.000 до више од пет хиљада евра у централним општинама. Најскупљи квадрати су у луксузним зградама до 10 хиљада евра. Инвеститори тврде да цену диктирају потражња, економске активности, а тренутно и ратна дешавања. 

Инвеститор Урош Ђаковић каже да они имају већу потражњу за некретнинама јер је криза навела људе да додатно размишљају о повратку капитала кроз станове.

"Оно што је де факто јесте да ми у цени станова можемо да очекујемо неки пораст, с обзиром да нас сама производња кошта више. Тренутно то није на значајном нивоу, али уколико се криза продуби очекиваћемо пораст цена у новоградњи", објаснио је Ђаковић.

Раст цене нафте – раст цене некретнина

Консултанти за улагања у некретнине упозоравају да би раст цена нафте и грађевинских материјала, попут челика и бетона, као и повећани логистички трошкови, потенцијално могли да утичу на поскупљење изградње станова, посебно новоградње.

У таквим ситуацијама, инвеститори део трошкова често пребацују на купце, што доводи до раста цена станова.

Милош Митић из агенције за некретнине наводи да је у овом тренутку повећана стопа инфлације.

"Самим тим повећана је и каматна стопа, што еурибора, што референтне у оквиру наше државе. То може негативно да се одрази на потражњу купаца којих има неких 20 посто на самом тржишту. Ако сагледамо неки дугорочни ефекат тога дефинитивно са тим неким дешавањима на блиском истоку ту можемо очекивати и наставак раста еурибора и наставак раста потенцијално референте каматне стопе и пад у тражњи", рекао је Митић. 

Према подацима Републичког геодетског завода, четврти квартал прошле године је, упркос високим ценама, био најбољи до сада - и када је реч о броју уговора и када је реч о њиховој вредности.

Број купопродајних уговора у том периоду је достигао и, чак премашио, ниво из четвртог квартала 2022. године. Склопљено је више од 37.000 уговора.

Србија Зиђин Мајнинг наводи у саопштењу да је на раст укупних прихода утицала и промена вредности америчког долара, односно да су се повећали финансијски приходи проистекли из ефекта курсних разлика.

Са растом прихода повећани су и пословни расходи, који су 2025. износили 65,5 милијарди динара и били су за 9,9 одсто већи у односу на пословне расходе које је компанија остварила у 2024. години, а који су износили 59,6 милијарди динара.

Као резултат укупних пословних кретања, нето добит компаније у 2025. години износила је 133,2 милијарде динара, што представља раст од 24 одсто у односу на 2024. годину, када је добит износила 107,6 милијарди динара.

У складу са законима и важећим прописима Републике Србије компанија је у складу са прописаним роковима измирила обавезе које се тичу уплате обавезне накнаде за експлоатацију минералних рудних ресурса и резерви у износу од 10,64 милијарди динара, наводи се у саопштењу.

Компанија Србија Зиђин Мајнинг послује у Србији од 2019. године као део Зиђин Мајнинг Групе и у оквиру свог пословања управља лежиштем бакра и злата Чукару Пеки где је производња започета 2021. године.

Ђедовић Хандановић је рекла да објекти попут школа, вртића, домова здравља, домова културе, општинских зграда и спортских хала спадају међу највеће потрошаче енергије у локалним самоуправама, саопштено је из Министарства рударства и енергетике.

"Циљ ових мера је да се градовима и општинама омогући да смање потрошњу и трошкове енергије, уз истовремено унапређење услова за грађане који користе јавне објекте. Јавни позив је отворен до 8. маја и позивам све градове и општине да искористе прилику да кандидују своје пројекте и да заједно допринесемо рационалнијој потрошњи енергије, на начин који не смањује, већ повећава комфор грађана који користе јавне услуге и ствара позитиван ефекат на заштиту животне средине", рекла је министарка.

У оквиру програма за унапређење енергетске ефикасности на јавним објектима финансирају се мере као што су замена прозора и врата и побољшање изолације, замена котлова, уградња топлотних пумпи, уградња соларних панела за производњу енергије и соларних колектора за топлу воду, модернизација јавног осветљења и друго.

Ђедовић Хандановић је навела да у финансирању појединачних пројеката министарство учествује са 70 одсто, то јест са максимално 30 милиона динара, а локалне самоуправе са 30 одсто.

"Посебно смо водили рачуна да и најнеразвијеније општине, које у својим буџетима нису могле да издвоје довољно средстава, могу равноправно да учествују и да и грађани у тим општинама осете користи од овог програма. За најмање развијене општине комплетан износ одобреног пројеката финансираће држава, односно субвенција ће износити 100 одсто“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Подсетила је да је од 2014. године енергетски санирано 280 објеката од јавног значаја, а емисије угљен диоксида смањене за око 26.000 тона годишње, за шта је уложено више од шест милијарди динара.

Нове цене горива објављују се сваког петка до 15 часова.

Привредни субјекти који обављају делатност трговине моторним и другим горивима на станицама за снабдевање превозних средстава дужни су да утврђене малопродајне цене деривата нафте примене одмах по објављивању на званичној интернет страници Министарства унутрашње и спољне трговине.

Америчка администрација је, иначе, продужила лиценцу за преговоре "Гаспром њефту" и МОЛ-у о продаји руског већинског власништва у компанији до 22. маја.

ОФАК је увео санкције НИС-у 9. октобра 2025. године управо због већинског руског власништва.

Говорећи о ситуацији на терену, Страхиња Обреновић са Факултета политичких наука каже да постоје први знаци опрезног обнављања саобраћаја.

"Према последњим информацијама, прошла су од јутрос два брода, један под грчком и други под либеријском заставом. И даље су транспортне компаније и осигуравајуће куће опрезне, барем оне највеће", наводи Обреновић.

Истиче да је приметна резервисаност и додаје да ће она потрајати све док не буду постојале чврсте гаранције у погледу решавања сукоба.

Са друге стране, брокер Бранислав Јоргић оцењује да је тржиште и даље нестабилно. Пад од 17 одсто у односу на претходни раст од 70 одсто и није толико значајан, цене су и даље високе.

"Ситуација је и даље нервозна, не знамо у ком правцу ће даље ићи. Велика је вероватноћа да долази до смиривања ситуације, али нема гаранција", истиче Јоргић.

Он подсећа да су ценовне осцилације и даље релативно високе у односу на период пре кризе, као и да отварање мореуза не значи тренутну нормализацију.

"И кад буде отворен, мора да се провери стање мореуза – да ли има мина, да се мореуз пречисти и врати у првобитно стање. Та нервоза ће још потрајати", додаје Јоргић.

Дугорочни ризици: инфраструктура, инфлација и глобално снабдевање

Према проценама, у близини Ормуза тренутно се налази око 1.400 бродова који чекају наставак пловидбе. Иако би њихов излазак на тржиште могао краткорочно да повећа понуду, саговорници указују да су кључни проблеми дубљи.

"Није питање само транспорта, већ и стања постројења за експлоатацију и прераду нафте и гаса и осталих сировина које проистичу из нафте и гаса и колико ће времена бити потребно да се то врати у првобитно стање", наглашава Јоргић.

Ормуски мореуз – снажна геоплитичка полуга

Обреновић указује да Иран Ормуски мореуз користи као снажну геополитичку полугу.

"Од почетка сукоба прошло је мање бродова него што је некада пролазило за један дан. То говори да ће Иран наставити да користи ту полугу и у будућности", сматра Обреновић.

Додаје да постоје и индиције о могућем увођењу високих такси, од два милиона долара по броду, за пролаз, што би додатно утицало на цене енергената.

Проблем представља и оштећена нафтна и гасна инфраструктура. Према неким проценама, за њену обнову биће потребно око 25 милијарди долара и до пет година, што указује на могућност дугорочних поремећаја у снабдевању.

Јоргић оцењује да се последице већ осећају.

"Почели смо од 60 долара по барелу, данас је цена око 97. Весели смо јер није 120, али циљна цена би требало да буде између 60 и 70 долара да бисмо могли да кажемо да се тржиште смирило", каже он.

Шире економске последице

Упозорава и да раст цена енергената има шире економске последице.

"Цена нафте је уграђена у трошкове производње, транспорта и производа које купујемо. То значи већи притисак на инфлацију, који ће се, као увезен, прелити и на Србију", наглашава Јоргић.

Према његовим речима, у кратком року не треба очекивати значајнији пад цена, али ни драстичне скокове.

"Не очекујем велике промене у наредним данима. Кретања ће зависити од развоја ситуације и трајања примирја", додаје.

Обреновић указује да поремећаји у снабдевању већ утичу на бројне индустрије – од производње вештачких ђубрива до авио-саобраћаја и туризма.

"Када поремећај траје дуже од месец дана, последице не могу да се отклоне преко ноћи. Чак и у оптимистичном сценарију, биће потребни месеци да се систем стабилизује", закључује Обреновић.

Иако су се тржишта накратко надала смиривању, неизвесност око Ормуског мореуза и даље остаје један од кључних фактора који одређују кретање цена енергената широм света.

"У фирми су биле две Тање. Једна је била свуда - конференције, панели, мрежа, подршка система. Друга је знала посао. Кад је дошао велики пројекат, изабрали су прву. Јер је била позната. У почетку је све деловало добро. Онда су ствари кренуле да пуцају. Тада долази друга Тања. Не прича много. Зна. Решава проблем. И тек тада постаје јасно: нису погрешили особу. Погрешили су критеријум. Видљивост није компетенција. Видљивост вас доводи, стручност вас задржава", испричала је Тања Татомировић на овој конференцији. 

Одговорила је и на питања за Интернет портал РТС-а. 

Зашто не бирамо најбоље него видљиве?

Зато што је видљивост најједноставнији сигнал који имамо. У пословном окружењу ретко имате времена да дубински процените нечију компетенцију, па мозак користи пречице: ко је већ присутан, ко је већ говорио, ко је већ "потврђен“. То делује као сигурност.

Проблем је што је то привид сигурности. Видљивост говори да је неко присутан у систему. Не говори да уме да носи одговорност када ствари постану сложене.

Зато не бирамо најбоље – него најлакше препознатљиво. А разлика између та два постаје јасна тек када више нема простора за грешку.

Када крене да пуца, да ли друга Тања побеђује прву?

Не ради се о победи, него о потреби. У тренутку када систем уђе у проблем, престаје да буде важно ко је био видљив, а постаје важно ко може да реши проблем. Тада друга Тања постаје кључна.

Али важно је разумети, то није само успех друге Тање, него последица погрешног избора на почетку. Систем је већ платио цену.

Да ли прва Тања може да постане друга и обрнуто?

Може, али то није брз процес. Прва Тања мора да изгради стварну компетенцију, што значи време, искуство и спремност да ради без аплауза. То је тежи део. Друга Тања мора да прихвати да видљивост није сујета, него део посла.

Ако нико не зна да постојите, систем не може да вас укључи у одлуке. Проблем је што обе стране често остају у својим зонама комфора.

Може ли се до позиције прве Тање доћи знањем, упорношћу и радом?

Може, али није довољно. Знање и рад су основа, али без видљивости остају невидљиви за систем. С друге стране, видљивост без основе не може дуго да издржи.

Реалност је да је потребна комбинација, али је проблем што се у пракси редослед често обрће. Прво долази видљивост, а тек онда покушај да се оправда позиција.

Која сте Ви Тања?

Она која зна шта ради и која нема проблем да буде видљива када је то потребно. Видљивост користим као алат, не као доказ вредности.

Ако иза ње нема основе, она постаје терет.

Зашто сте отишли из "Мајкрософта“?

То је била заједничка одлука у моменту који је одговарао и компанији и мени.
После више од деценије рада и одговорности за 24 тржишта, дођете у фазу када систем почиње да функционише као машина, ефикасна, брза, али врло захтевна према људима унутра.

У једном тренутку то почне да личи на машину за млевење меса, у којој најлакше опстају они који су константно видљиви, брзи и прилагодљиви, те "прве Тање“.

Ја сам ту фазу дочекала спремна да изађем, јер сам знала да желим да радим на начин који оставља више простора за суштину, а мање за форму.

Како радити са људима који су стручни, али лошег карактера?

Краткорочно, дају резултат. Дугорочно, праве штету.

Лош карактер увек разори тим, поверење и атмосферу, а то је цена коју систем на крају плати, без обзира на индивидуалну стручност. Питање није да ли ће се то десити, него када.

Транспарентност или дипломатија према надређенима?

Најбоље комбинација оба. Рећи истину је неопходно, али начин на који је кажете одређује да ли ће бити прихваћена. Сирова искреност без контекста прави отпор, а дипломатија без садржаја не решава ништа.

Добри менаџери цене јасну повратну информацију. Лоши је избегавају.

Однос запослени – послодавац: шта је фер? 

То је размена, не емоционални однос. Запослени даје знање, време и резултат. Послодавац даје услове, новац и могућности.

Ако једна страна престане да испоручује, однос престаје да буде одржив. Проблем је што обе стране често имају очекивања без јасне мере доприноса.

Да ли је могућ баланс?

Могућ је, али није подразумеван. Данашњи систем вас стално вуче у реакцију. Ако не поставите границе, систем ће их поставити уместо вас. Баланс није нешто што добијете, него нешто што морате свесно да организујете.

Ако је "цивилизација прсла“, како комуницирати?

Јасно и без вишка. Што је више буке, то је већа вредност у томе да кажете нешто што има смисла и што има покриће у стварности. Људи више не траже савршену форму. Траже да оно што чују може да се потврди.

И ако све сведемо: Видљивост вас може довести до позиције. Али само вас стварна вредност на њој задржава.

"Намеравамо да у наредних месец дана усагласимо и формализујемо основне одредбе и комерцијалне услове за изградњу гасне електране, рокове за пројектовање и изградњу. Са завршетком гасне електране 2030. године, потрошња гаса би се додатно повећала. За рад електране годишње треба 600 милиона кубика гаса чиме бисмо уједно максимално користили и капацитет гасног интерконектора Србија-Бугарска. Договорили смо редовне састанке наших техничких тимова у Београду и Бакуу како бисмо што пре затворили сва отворена питања“, навеча је Ђедовић Хандановић.

Истакла је да ће нова гасна електрана бити значајно ефикаснија и са нижим производним трошковима у поређењу са постојећим гасним капацитетима, обезбеђујући стабилну производњу електричне енергије, са нижим емисијама.

"Као приоритетан пројекат препозната је у стратешким докуметима, као и у програму Србија 2030, а њеном изградњом поред додатне енергетске сигурности, припремамо се и за очекивани пораст потрошње енергије, а у вези са већом употребом вештачке интелигенције и изградњом дата центара“, навела је министарка.

Додала је да је укупна вредност инвестиције још у фази процене, уз пројектовани век експлоатације од најмање 25 година.

Зашто је Ниш изабран за локацију

Она је нагласила да је Ниш изабран као локација за нову електрану због директне ослоњености на интерконекцију Србија-Бугарска, чији је капацитет 1,8 милијарди кубних метара годишње, и повезаности са гасоводом Балкански ток.

"Такође, додатну сигурност даје могућност снабдевања утечњеним природним гасом (LNG) интерконекторима из правца Северне Македоније и Грчке, које планирамо да завршимо до 2028. године“, додала је министарка.

"Изградња гасне електрана биће и подстицај развоју привреде на југу Србије, кроз укључивање домаћих фирми у реализацији пројекта, као нови извор електричне енергије за индустрију, али и као извор топлотне енергије за град Ниш“, навела је министарка.

Ђедовић Хандановић је истакла да је изградња гасне електране први заједнички подухват ЕПС-а, Србијагаса и азербејџанског SOCAR-а и да ће ове енергетске компаније бити носиоци активности у делу припреме техничке документације.

"За Србију је посебно важно то што Азербејџан, преко компаније SOCAR, у овом пројекту не учествује само као снабдевач гаса, већ као стратешки партнер у развоју производног капацитета“, навела је министарка.

Подсетила је да је Азербејџан стратешки партнер Србије у енергетици и прва земља са којом је Србија диверсификовала снабдевање природним гасом.

"Испоруке гаса из Азербејџана су повећане два пута откад смо започели сарадњу пре три године, а прошле године су биле око 2 милиона кубика дневно и чине највећи део наше трговинске размене.

"Србија и Азербејџан су две пријатељске земље које своје односе брижљиво граде и стално унапређују, пре свега захваљујући добрим односима два председника, Вучића и Алијева. У наредних месец дана креће директна авио линија из Београда за Бакуу и низ посета на високом нивоу и драго ми је да смо данас то покренули разговорима о заједничком подухвату изградње гасне електране код Ниша, који ће дугорочно ојачати и продубити нашу стратешку сарадњу, као и енергетску безбедност Србије“, рекла је она.

У разговору с министрима Владе Азербејџана, било је речи и о енергетској ситауцији у Европи и Азији у условима рата на Блиском истоку и последицама сукоба на руте снабдевање гасом и нафтом, цене и доступност енергената.

"Отприлике преради 60 одсто отпада који генерише Београд годишње. То је модеран начин, али и захтеван, јер се спаљивање одвија под одређеним условима због опасности од емисије штетних гасова. Користи се зато активни угаљ, убризгава се креч и разна једињења за неутрализацију киселих продуката, као и филтери за честице", наводи Станишићева.

Чиста технологија

Према њеним речима, процењује се да у Европи има око 450 таквих постројења. У Копенхагену, на пример, фабрика на крову има стазу за скијање и зид за пењање, јер је реч о чистој технологији, док је у Аустрији једно постројење туристичка атракција јер је дизајнирано да изгледа као шарени дворац.

"Не може да се користи свака врста отпада. Неке се одмах уклањају, попут батерија и електронског отпада, јер садрже тешке метале, као и радиоактивни и медицински отпад и азбест. Сагоревају се, међутим, органски отпад, пластика, картон и комунални отпад. Стакло и метал остају у пепелу, али се издвајају и рециклирају, а пепео се користи за насипање", указује Станишићева.

Енергија из отпадних вода

Из Беча стиже готово невероватна информација да један произвођач наполитанки користи једну од највећих пећи за кекс на свету, а њена отпадна топлота користи се за загревање стотина домаћинстава путем система даљинског грејања.

Коментаришући ову информацију, Станишићева истиче да фабрика може да снабдева око 600 домаћинстава, што није импресиван број, али је значајно јер представља индустријско-урбану симбиозу.

Станишићева, такође, истиче да грејање путем геотермалних извора, попут бања у Србији, има предности јер не загађује животну средину, омогућава енергетску независност и смањује употребу фосилних горива.

Лава као енергија на Исланду

Напомиње да је Исланд екстремнији пример, јер су температуре воде и паре око 120 степени због близине лаве површини, па на тај начин обезбеђују и струју и грејање, док се у Бечу користи пречишћена канализациона вода температуре између 12 и 20 степени.

"Температура отпадне воде у Бечу делује ниско, али имају топлотне пумпе које је кондензују и загревају воду до 70 степени, чиме се снабдева 56.000 домаћинстава грејањем. Потребна су, међутим, значајна почетна улагања и добра мрежа даљинског грејања. Ипак, дугорочно се исплати и за животну средину", каже Станишићева.

Као потенцијал у Србији, Станишићева истиче добијање енергије из отпада, геотермалних извора, топлоте из индустрије, као и водоничну енергију, за коју каже да је још увек у раној фази развоја јер је веома запаљива и лако цури.

Као узрок се често наводи вештачка интелигенција, али Милош Турински из "Инфостуда" каже за РТС да слика није тако једноставна.

Према његовим речима, у "златно доба" ИТ индустрије било је запошљавања "и шаком и капом", али је крајем 2022. године глобална економска криза утицала у великој мери и на ИТ сектор, што се одразило и на пословање компанија у Србији.

"Једно време су држали програмере на бенчу, што се код њих каже модерно, у нади да ће се некако тржиште опоравити и да ће заиста ти људи имати посла и нових пројеката. Међутим, то се није десило. И онда је морало да дође до оптимизације рада, до оптимизације кадрова, како би заправо у компанији остали само они кадрови који су прекопотребни", каже Турински.

Онда је дошао, додаје, и уплив вештачке интелигенције, када је заправо почело да се ради на томе да се оптимизују и аутоматизују сви они понављајући процеси и позиције, што се највише одразило на јуниорске позиције.

"Оптимизација, а не криза"

Иако је понуда послова у огласима у ИТ сектору претходних година пала, Турински напомиње да се то не може назвати кризом, додајући да је ИТ и даље у топ пет индустрија које имају највећи број огласа.

"Морамо да схватимо да је то заправо нормализација ове индустрије и да је то сад заправо неко реално стање које можемо очекивати и у будућности. Дакле, не можемо ми ово да назовемо кризом, као што би, да се ово на пример десило на општем сегменту, то заправо била она криза коју смо доживљавали ранијих година. Међутим, ово је заправо оптимизација, где су послодавци постали заиста паметнији кога запошљавају, ко им треба, за које пројекте и ко им је исплатив", објашњава Турински.

Различите позиције у ИТ сектору – ко стоји добро, а ко лоше

У оквиру самог ИТ сектора, различита је ситуација са различитим занимањима.

"И даље се траже у довољној мери, на пример, људи који се баве развојем софтвера или сајбер безбедношћу. То су, да кажемо, позиције које заиста недостају нашем тржишту и када на то додамо и сениоритет типа медиор или сениор, то су људи који јесу у дефициту и који су потребни нашем тржишту", наводи Турински.

Међутим, негативан је тренд када су у питању понављајући послови, попут QА тестера, корисничке подршке, пошто те позиције лако могу да се аутоматизују и где се већ види знатан уплив вештачке интелигенције.

"Терет је пао на леђа јуниора"

Што се тиче јуниора, почетника у послу, Турински каже да је њима знатно теже и да је некако цео терет заправо пао на њихова леђа.

"Јуниорске позиције су увек биле у најмањем проценту тражене. Али сâм пад у броју огласа укупно утиче у највећој мери управо на ове позиције. Тако да ћете видети свега десетак одсто огласа који су управо намењени овој категорији. Зато што више није тек тако лако ући. Управо су то понављајуће ствари, оперативне ствари које ВИ заиста може да замени", указује Турински.

"Сада није довољно, као раније, да познајете једну технологију"

Додатно, Турински наглашава да сада није довољно, као што је својевремено било, да познајете једну технологију и да са њом сматрате да можете да уђете у било коју компанију и да од ње направите каријеру.

"Сада је потребно, и то морају сви да схвате, потребна је много већа ширина знања и познавање не једне технологије, већ више технологија, разумевање процеса, меке вештине које су вам потребне за само пословање и разумевање саме компаније и њених потреба, пројеката", каже Турински.

Какве су шансе људи без дипломе

Знатан део радне снаге у ИТ сектору чине људи који су се преквалификовали, самоуки програмери на пример, или они који су завршили курсеве.

Управо је целокупна ИТ индустрија, подсећа Турински, била одраз тога да диплома није неопходна, већ одређено знање, резултати и пројекти са којима ћете доћи пред послодавца.

"То је оно што се вреднује, ваше искуство. То је и данас тако, без обзира на ситуацију која се задесила у целој овој индустрији. Нико вам неће посматрати диплому само зато што имате диплому", истиче Турински.

"Ја сада не бих смео да дам тај савет"

У дигиталном друштву све се брзо и нагло мења, па више не важе, барем не колико раније, ни неки путеви и смернице у каријери који су до скоро били уобичајени.

"И тада смо имали савете од људи који су заиста били на месту у том моменту – узми једну технологију и развијај се до максимума у њој. Ја сада не бих смео да дам тај савет. Није да је то нетачно, али не бих смео да дам само тај савет. Него оно што јесте кључно и што сам се исто малопре осврнуо, јако је битна ширина", каже Турински.

Шта је са факултетским знањем

У погледу основних знања, математичких, информатичких, која се добијају на факултету, Турински каже да их послодавци у великој мери цене, али да поред тих тврдих, техничких знања, све више траже меке вештине.

"Дакле, да разумете процес, да знате да радите у тиму, да комуницирате, да знате да радите на пројектима, да разумете ширину, шта је компанији заправо неопходно и зашто радите на нечему. А не да само добијете неки таск који ћете да одрадите програмерски, да искодирате или било шта и да се ту ваш посао заврши. Не, они траже апсолутно једну свестраност сада код програмера и што је негде новина на тржишту", наводи Турински.

"ВИ је будућност, али ће послодавци морати да отворе врата"

Много се говори о вештачкој интелигенцији која ће да замени многа занимања, док је ИТ сигурно једна од области где се ВИ примењује највише и најефикасније.

"Ту морамо да будемо свесни да се и даље траже стручњаци са високим познавањем и алата ВИ и развоја ВИ. И то ће бити дефинитивно будућност и неки будући правци", наводи Турински.

Са друге стране, додаје, послодавци ће морати у једном моменту такође да схвате колико је мало прилика за јуниоре, јер ће од неког морати да направе у неком моменту и тог медиора, који ће да постане сениор у некој технологији и неком развоју.

"И опет кад се тржиште буде стабилизовало и опет ће морати да отворе та своја врата да и млади могу да нађу свој пут и да крену да граде своју каријеру", закључио је Турински, истичући да су информационе технологије и даље занимање будућности.

"Ми се боримо, али ћемо свакако бити изложени тешкој кризи. Тако да је тешко припремити се за све то. Од тога да ће нестанак вештачког ђубрива на светском тржишту довести до драстичног смањења производње хране и у количинама – квантитативно и квалитативно. Ми смо по том питању од 2008. део европског тржишта и надам се да нећемо бити приморани да зауставимо извоз наших пољопривредних производа. Ако будемо приморани, ми ћемо доносити мере у циљу заштите и интереса грађана Србије. Грађани Србије ће имати и хлеба, и млека, и соли, и шећера, уља свега другог што је неопходно за живот", рекао је председник Вучић.

И ове седмице цене горива расту широм Европе, а по цени предњачи Немачка. У Француској на пумпама редови, грађевински превозници и предузетници блокирали су ауто-пут захтевајући заустављање раста цена горива. У Влади тврде да нема проблема са снабдевањем и да се мере већ предузимају.

"Растуће цене дизела штете нашем новчаном току. Ако се ствари не промене, плашим се, сви се плашимо, таласа отпуштања у наредним месецима", рекла је грађевинска предузетница Шарлот Лукас.

ММФ најављује помоћ земљама да превазиђу проблеме

Портпарол француске Владе Мод Брежон каже да ће све бити размотрено и одлучено у наредним сатима или данима, а у наредним данима за запослене Французе који се већ суочавају поново ће бити нови пакет мера помоћи.

Због највећег нафтног шока на светском тржишту Међународни монетарни фонд са Светском банком и Међународном агенцијом за енергетику заједнички ће деловати да помогне земљама да превазиђу проблеме. Директорка ММФ-а потвдила је да већ има захтева за финансијску помоћ.

"Само погледајте Катар. Они наводе да ће због нанете штете 17 одсто њихове производње гаса изостати у наредних три до пет година. Према Међународној агенцији за енергетику, 72 енергетска постројења за производњу и дистрибуцију су оштећена. Чак и да се рат данас заустави, остаће дуготрајан негативан утицај", каже Кристалина Георгијева.

Анализе забрињавају – ако Ормуски мореуз остане затворен већ наредних дана следи нови скок цене барела, а у другој половини месеца могуће су и веће несташице горива на пумпама широм света.