Криза запошљавања младих, која је најпре постала очигледна у Киниуказује на крупне економске и друштвене проблеме које владе и приватни сектор морају хитно да решавају.

Прошле године су незапосленост, слаби изгледи за налажење посла и општи недостатак економских шанси извели младе на улице у Кенији, Перуу, Непалу, Индонезији и на Филипинима.

Ове године су страхови од незапослености младих долили уље на ватру током протеста у Јужноафричкој Републици и Мароку. У Индији су ови проблеми допринели настанку "Странке бубашваба" – покрета који је почео као сатирични пројекат на друштвеним мрежама, али је брзо привукао пажњу целе нације.

Проблем незапослености младих у Кини

Незапосленост младих односи се на удео популације, углавном старости од 15 до 24 године, која активно тражи посао, али не може да га нађе. Ова стопа је по правилу виша од опште стопе незапослености јер млади имају мање искуства и пословних контаката, али тај јаз расте у све већем броју земаља.

Кина је постала рани пример овог проблема: број уписаних студената и дипломираних академаца растао је брже од отварања нових радних места, што је у периоду слабијег привредног раста довело до анксиозности, дуготрајне потраге за послом и рада на позицијама испод нивоа квалификација.

У мају је званична стопа незапослености међу младима од 16 до 24 године у кинеским градовима износила 15,6 одсто, пренео је Ројтерс позивајући се на податке Националног бироа за статистику.

Иако је ово најнижи ниво у последњих 11 месеци, та стопа је и даље далеко виша од опште стопе незапослености која се креће око 5 одсто. Од 2023. године, кинеска статистика незапослености младих више не обухвата милионе редовних студената, што отежава поређење са старијим подацима.

Колики је утицај вештачке интелигенције?

Кина није једина земља са слабим растом, успореном друштвеном покретљивошћу или осећајем генерацијске неравноправности. И у другим државама су технологија, споро запошљавање и све оштрија конкуренција ослабили везу између универзитетске дипломе и сигурне канцеларијске каријере.

Поред све већег броја дипломираних студената, још један фактор који подрива самопоуздање јесте страх да би вештачка интелигенција (АИ) могла масовно да уништи послове на почетним позицијама. Стручњаци још немају јединствен став о њеном стварном утицају.

"У Великој Британији број нових огласа за послове намењене дипломираним студентима опада брже него за послове који не захтевају факултет, а многе од тих позиција су високо изложене утицају вештачке интелигенције", каже Голо Хенсеке, ванредни професор примењене економије на Универзитетском колеџу у Лондону (УЦЛ).

Његово истраживање показује да у фирмама које су брже усвојиле вештачку интелигенцију, запошљавање младих од 15 до 24 године расте спорије, док запосленост старијих и искуснијих радника остаје стабилна. Ипак, за сада је ефекат вештачке интелигенције мали у поређењу са редовним економским циклусима.

Са тим се слаже и Сара Елдер, стручњак за запошљавање младих у Међународној организацији рада (МОР) са седиштем у Женеви. Вештачка интелигенција можда јесте један од тренутних узрока стагнације, али она друге факторе сматра важнијим.

"Економије тренутно нису довољно динамичне и отварање радних места једноставно не држи корак са бројем младих који траже посао", каже Елдер. "Све то додатно отежава тенденција послодаваца да подижу критеријуме за запошљавање, па млади са мало радног искуства још теже успевају да прођу прву степеницу".

Које врсте послова су погођене и где?

Без ових почетних послова, млади људи можда никада неће стећи искуство које им је потребно за боље плаћене позиције. Последице би могле бити мања потрошња, нижа стопа куповине некретнина и одлагање стварања породице – о општој фрустрацији да и не говоримо.

У Европи тренутно нема опште кризе на тржишту рада за младе, тврди Хенсеке, који је специјализован за образовање, тржиште рада и људске ресурсе.

Од 2022. године удео младих који нису запослени, нити су у процесу образовања или обуке (тзв. НЕЕТ популација) порастао је у само неколико европских земаља, попут Аустрије и Немачке, док је у већем делу јужне Европе опао.

"Незапосленост младих није новост за Европу“, подсећа Хенсеке. „Била је изузетно висока након финансијске кризе, а највећи напредак од тада забележен је управо у земљама које су тада претрпеле највећи ударац".

Међутим, МОР је утврдио да је између 2023. и 2025. године стопа незапослености младих порасла у осам од укупно 11 светских региона, укључујући Источну Азију, Северну Америку (САД и Канада), Југоисточну Азију и Пацифик.

Шансе за младе посебно су опале у производњи, грађевинарству и услужном сектору.

"Боље су прошли послови за младе у висококвалификованим, техничким областима заснованим на знању – попут науке, инжењерства, здравства и информационо-комуникационих технологија. У већини земаља ту се бележи континуирани раст", напомиње Сара Елдер.

Шта се може учинити?

У Немачкој је пролећно истраживање консултантске куће ЕY показало да су студенти далеко мање оптимистични у погледу проналажења одговарајућег посла након дипломирања него што су били пре две године. Поред тога, сигурност посла је сада избила на прво место, испред плате, као кључни приоритет при избору послодавца.

То оставља много простора за конкретне мере. Креатори политике и послодавци мораће да уложе велика средства у отварање достојанствених радних места и да "пруже подршку младима у транзицији од школовања до посла", поручује Елдер.

Голо Хенсеке је опрезан када је реч о пребацивању кривице на вештине младих људи: "Мало је вероватно да су данашњи дипломци мање способни од оних који су завршили школовање пре само неколико година, нити су се вештине које послодавци траже промениле преко ноћи".

"Више од свега, оно што би помогло јесте привредни раст", закључује Хенсеке.

Републички просек надмашили су и Нови Сад, Бор, Мајданпек, Смедерево и нишка општина Медијана.

На другој страни листе, где су места са најмањим примањима, осим Бојника просечне плате мање од 85.000 динара забележене су у Прешеву и Власотинцу.

Гледано по регионима, највећи просек остварен је у Београду, 145.186 динара.

На другом месту је Војводина са просечном нето платом од 111.671 динар, а на трећем Регион Јужне и Источне Србије где је просек износио 104.764 динара.

Најмањи просек забележен је у Региону Шумадије и Западне Србије – 101.940 динара.

Сједињене Америчке Државе увеле су санкције Лукоилу у склопу притисака на Москву да пристане на мировне преговоре о Украјини.

Према извештајима из 2024. године, имовина Лукоила вреди око 22 милијарде долара.

На седници је анализирано стање у индустријској производњи, са посебним освртом на секторе енергетике и прерађивачке индустрије, као и могућности за додатно подстицање стопа раста кроз јачање домаће производње и конкурентности, саопштено је из Владе.

Анализиран је и статус страних директних инвестиција, уз разматрање мера које би допринеле њиховом даљем расту, као и унапређењу пословног амбијента и инвестиционе активности.

Посебна пажња, како се наводи у саопштењу, посвећена је стању у пољопривреди, пре свега изазовима у сточарству и мерама за сузбијање афричке куге свиња, као и унапређењу обухвата и квалитета података из сектора пољопривреде, што је од значаја за ефикасније планирање и спровођење аграрне политике.

Премијер Мацут истакао је да Влада Србије наставља да спроводи мере усмерене на очување макроекономске стабилности, јачање индустријске производње, привлачење инвестиција и унапређење конкурентности домаће привреде, уз посебан фокус на одржив економски раст и побољшање животног стандарда грађана.

Литар бензина коштаће 200 динара, а евродизела 224 динара.

Добитници ће бити одређивани јавним извлачењем, које ће бити организовано у више термина уз директан телевизијски пренос.

Правила наградне игре, услови за учешће, термини јавних извлачења и све остале информације биће благовремено представљени јавности након завршетка припремних активности.

Како се наводи Влада Србије донела је одлуку о образовању Радне групе која ће координисати припрему свих правних, организационих и техничких активности неопходних за спровођење наградне игре.

"С тим, наравно, и цене гаса прате ту повећану цене нафте тако да и гас постиже нове максимуме", додао је Марковић.

Како је навео, излаза из нафтног и гасног лавиринта има, али да је јако тежак.

"Оно што тренутно може да се ради то јесу већ добро познате мере које се примењују. Дакле, и смањење акциза, пореза у фискалној политици, коришћење резерви, разне друге мере штедње које се тичу нафте, нафтних деривата и гаса, али онај прави излаз се може видети дугорочно тек у електрификацији, у смањењу наших потреба за нафтом и гасом", рекао је Марковић.

Истакао је да је у вези са нафтом за сада проблем транспорт, пошто је блокиран Ормуски мореуз, а да је последњи скок цена настао због напада на саудијске танкере у Црвеном мору.

"Имамо и проблем и у Азији са руском нафтом. Дакле, не она која иде према Европи, пошто се Европа одрекла руских енергената, али околне земље у Азији исто имају проблема зато што је због рата у Украјини уништено неколико рафинерија у Русији, па постоји недостатак и у самој Русији, а и у оним земљама које су зависиле од Русије и нафтних деривата и нафте", навео је Марковић.

Додао је да проблем представља и суша, па барже на Дунаву не могу превести нафтне деривате пошто је низак водостај, што такође утиче на цене.

Говорећи о акционом плану електрификације Европске уније, Марковић је рекао да ЕУ планира избацивање свих фосилних горива до 2050. године, али да неће ти енергенти апсолутно нестати, већ да ће се велики део активности који се сада обавља захваљујући фосилним горивима обављати захваљујући електричној енергији.

Додао је да је план електрификације ЕУ одговор Брисела на геополитичке изазове који потресају енергетски сектор, али да су такви планови постојали и раније, само што су због актуелне кризе убрзани.

Разговор са Жељком Марковићем у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.

Професор економије Драган Ђуричин објаснио је у Јутарњем програму РТС-а да је главни циљ Европске централне банке контрола инфлације.

"У овом тренутку је оцењено да је инфлација на ниском нивоу, испод три процента, и да нема потребе да се гаси ‘тражња‘ високом ценом капитала", рекао је Ђуричин.

Додао је, међутим, да је и ЕЦБ јасно да је инфлаторни притисак повећан.

"Шокови изазвани растом цена енергената, нафте и гаса, али и ценом вештачких ђубрива, такви су да се ради о радикалним променама, што значи вероватно и најаву да ће следећа корекција бити навише када је у питању базна каматна стопа", навео је професор.

Геополитика као главна макроекономска варијабла

Оценио је да живимо у времену када је геополитика главна макроекономска варијабла и да је економија практично последица геополитичких одлука.

Према његовим речима, Европа је у стагфлацији, а Блиски исток у тешким проблемима снабдевања, што се, како је рекао, "као сеизмички кругови шири по целом свету".

О кредитима у Србији

Када је реч о кредитима у Србији, Ђуричин је проценио да у наредних шест недеља, до следеће пројекције Европске централне банке, не би требало очекивати никакве промене.

Као олакшавајућу околност навео је да се налазимо у периоду циклуса високе амплитуде и кратког трајања.

"Обично се дешава да то што је данас сто долара барел за брент нафту неће бити за два месеца када танкер с нафтом дође на место, може бити и мање, а може бити и више. И то је та неизвесност везана за нафтни шок", објаснио је, уз опаску да следи веома неизвестан период.

"Контрола цена није била контрапродуктивна"

Говорећи о борби против инфлације, оценио је да је држава била веома успешна.

"Било је, сећате се, пре неколико месеци када је контрола цена у малопродаји уведена, повика да ће то бити контрапродуктивно, да ће у сваком случају доћи до раста цена. То се није десило. Напротив, цене су под контролом", рекао је Ђуричин.

Инфлација је, како је навео, 2,8 према последњем податку, док је у Европи 2,7. То је испод таргета Народне банке, али је, како каже, Народна банка опрезна и за последњи квартал ове и први квартал следеће године предвиђа раст цена изнад таргета, "не много, али преко таргета, зато што је обазрива и води јасну пруденцијалну политику".

"Немачка изгубила конкурентност због енергената, Кина на слатким мукама"

Што се тиче стања у Европи и свету, Ђуричин је истакао да су кинески резултати "слатке муке" – прошлогодишња стопа раста од пет процената убедљиво је највећа, посебно у економији са највећим степеном индустријализације на свету.

Док у Немачкој допринос индустрије бруто домаћем производу износи 24 одсто, у Кини је преко 40 одсто, а немачки удео пада, пре свега због енергетских проблема, који су последица геополитичких одлука.

"Имате парадоксалну ситуацију да је у једном периоду једна од веома значајних партија, Партија зелених, прво била против атомске енергије, што је довело до укидања рада атомских централа, а после тога је била за санкције Русији и за прекид сарадње када су у питању енергенти нафта и гас", навео је Ђуричин.

Тако је, како је рекао, Немачка као индустријска суперсила Европе дошла у ситуацију да нема довољно конкурентну цену енергената. Пројекција стопе раста је 0,3 до 0,4, што је, уз инфлацију од 2,7 процената, "у суштини негативан раст".

Како Србија треба да се постави – раст као "супер лек"

На питање како би Србија требало да постави своју економију у великим глобалним заокретима, Ђуричин је одговорио да свака економија мора да расте да би преживела.

"Педале бицикла морају да се врте да бицикл не би пао. Србија чини све што може да обезбеди раст и вама је познато да су пројекције раста 3 до 3,5 процената за ову годину", рекао је Ђуричин.

То је важно, објаснио је, зато што се растом одржавају стабилност буџета и фискална правила, кључна за задржавање инвестиционог кредитног рејтинга, који на крају утиче на цену капитала, односно цену задуживања по свим линијама.

"Раст је супер панацеа, супер лек за проблеме нестабилности који се налазе свуда у свету и за провизоријум у којем економске политике лутају између лоших ствари и релативно лоших ствари. Нема добрих ствари у овом периоду, постоје само друга најбоља решења", закључио је Ђуричин.

„Дизајном који спаја лепоту и значење оне ће додатно учврстити наш заједнички идентитет“, поручила је Кристин Лагард.

Предлози који су ушли у ужи избор резултат су конкурса за дизајн расписаног широм Европске уније.

Пристигло је више од 1.200 пријава графичких дизајнера, а њих 25 позвано је да припреми предлоге за једну или обе теме. Независни жири, који чини 21 стручњак из области графичког дизајна, комуникација, неуронауке и историје, а које су предложиле централне банке земаља еврозоне, потом је одабрао десет најбољих решења.

Спроводе се две анкете

Сада су сви грађани Европе позвани да се изјасне, након што је Управни савет ЕЦБ одлучио да организује онлајн анкету о десет предложених дизајна.

Јавна анкета биће отворена до 21. септембра 2026. године. Истовремено ће независна истраживачка компанија спровести и засебну анкету са истим питањима на репрезентативном узорку становника еврозоне.

ЕЦБ ће, након избора коначног дизајнерског решења, објавити извештај о резултатима обе анкете.

„Повратне информације грађана представљају важан део инклузивног приступа Евросистема, чији је циљ да се приликом доношења одлуке узму у обзир ставови људи широм Европе“, наводи ЕЦБ на свом сајту.

Одлука крајем године

Очекује се да ће Управни савет ЕЦБ донети коначну одлуку о новом дизајну новчаница крајем године.

Одлука ће бити заснована на више елемената, укључујући закључке жирија конкурса, техничку процену и резултате две анкете.

Изабрани дизајн потом ће проћи даљи развој и тестирања пре почетка производње. Очекује се да ће новчанице нове серије ући у оптицај у наредним годинама.

Старе новчанице наставиће да циркулишу упоредо с новим

Новчанице претходне серије задржаће своју вредност и наставиће да циркулишу упоредо са новом серијом. Ово ће бити прво потпуно редизајнирање новчаница евра од њиховог увођења 2002. године.

„Редизајн новчаница евра део је дугорочних напора Евросистема да готовина остане безбедно, ефикасно и препознатљиво средство плаћања, чувајући приступ грађана јавном новцу и њихову слободу избора начина плаћања“, изјавио је члан Извршног одбора ЕЦБ Пјеро Ћиполоне.

Боља заштита од фалсификатора, али и већа приступачност

Периодично увођење нових серија новчаница омогућава примену најновијих технолошких достигнућа како би се остало корак испред фалсификатора.

Нове новчанице имаће унапређене заштитне елементе који ће олакшати проверу њихове аутентичности и побољшати приступачност, укључујући и за особе са оштећењем вида.

ЕЦБ такође настоји да смањи утицај новчаница на животну средину повећањем њихове трајности, као и употребом одрживијих материјала и производних процеса.

Говорећи о разлозима због којих се процес усклађивања интензивира у овом тренутку, Ђорђевић Шушић истакла је да је Министарство финансија почетком године оформило радну групу са циљем усклађивања пореских прописа са ЕУ.

"Србија је направила своју реформску агенду са јасним роковима до када нешто треба испунити и са тим новим механизмом финансирања и по испуњењу датих обавеза могуће је повући одређена средства. Зато се озбиљније приступило овом процесу усклађивања“, рекла је Ђорђевић Шушић.

Прецизирала је да усклађивање генерално спада под Поглавље 16 у оквиру Кластера 3, где обавеза усклађивања постоји углавном у домену индиректних пореза (ПДВ и акцизе), док се код директних пореза усклађивање односи на одређена начела. У конкретном случају нацрта закона из јуна – Закона о порезу на доходак грађана, Закона о порезу на добит правних лица, Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање и Закона о ПДВ-у – реч је о усклађивању са правилима ЕУ о државној помоћи.

Задржавање олакшица за угрожене категорије

Првобитне верзије нацрта предвиђале су укидање појединих пореских олакшица, што је, према оцени НАЛЕД-а, представљао ударац на привреду и грађане. Међу њима су и олакшице за запошљавање особа са инвалидитетом и теже запошљивих лица.

"Порески прописи Србије предвиђају да ангажовање, односно запошљавање особе са инвалидитетом на неодређено време у периоду од 3 године, даје могућност потпуног ослобађања плаћања пореза и доприноса. Ако би се укинула ова олакшица, сматрали смо да би се тиме додатно угрозио положај особа са инвалидитетом“, нагласила је Ђорђевић Шушић.

НАЛЕД је понудио стручну помоћ и анализу која показује да ова мера није у супротности са правилима ЕУ о државној помоћи, јер су предвиђени подстицаји испод максималног прага од 75% прихватљивих трошкова зараде. Према извештају са јавне расправе, предлог НАЛЕД-а да се ова олакшица задржи и усклади са правилима тренутно је прихваћен.

Такође, предложени су и механизми за задржавање олакшица приликом запошљавања лица са евиденције Националне службе за запошљавање - уз дефинисање прага помоћи до 50% зараде и спричавање злоупотреба утврђивањем да запошљавање представља нето повећање броја запослених у односу на претходних 12 месеци, као и одустајање од укидања ослобођења пореза на добит за предузећа за професионалну рехабилитацију.

Питање стартапа, фондова и донирања хране

Нацрти закона донели су и предлоге за укидање појединих олакшица које се односе на развојни сектор и иновације. Реч је о пореском кредиту за компаније које улажу у стартапе, као и о олакшицама у оквиру пореза на доходак грађана за улагања у алтернативне инвестиционе фондове предузетничког капитала.

"Наш став је да ће то у великој мери угрозити функционисање стартапа у смислу инвестиција и доступних извора финансирања. Наставићемо да заговарамо важност останка ове пореске олакшице са додатним аргументима“, изјавила је Ђорђевић Шушић, додајући да НАЛЕД предлаже да се подстицаји за инвестиционе фондове усмере и прецизирају на домаће фондове.

У погледу донација хране пред истек рока трајања, извештај са јавне расправе указује на делимично усвајање предлога:

"Успоставиће се посебан ПДВ третман за донирање безбедне хране пред истеком рока трајања, тако да се донација не сматра прометом добара и да се на њу не плаћа ПДВ. Међутим, ова одредба се односи на верзију закона која ће се примењивати тек када приступимо Европској унији. Сматрамо да је ту пропуштена шанса и наставићемо да се заговарамо да не чекамо улазак у ЕУ да се то деси“, напоменула је Ђорђевић Шушић.

Захтеви привреде: Паушалци и режим личне зараде

Када је реч о малом бизнису, привреда се залаже за измену лимита за паушално опорезивање предузетника, који износи 6 милиона динара још од 2013. године.

"Од 2013. до данас просечна зарада је порасла са око 60.000 на 135.000 динара, док је инфлација порасла за 76%. Лимит је остао исти, па предузетници чим се приближе лимиту или почињу да раде на црно, или стављају фирму у мировање, или је угасе. Зато смо предложили повећање лимита са 6 на 8 милиона динара“, објаснила је представник НАЛЕД-а, напоменувши да Министарство финансија овај предлог за сада није прихватило.

Међутим, прихваћен је предлог да предузетници паушалци, након прекорачења лимита, могу прећи у режим личне зараде уместо у знатно скупљи режим самоопорезивања, а примена ове мере очекује се од 1. јануара 2027. године.

Пореска култура и рад Пореске управе

Осврћући се на податке да је Пореска управа у првој половини године наплатила 160 милијарди динара прихода више него у истом периоду претходне године, Ђорђевић Шушић наводи да је то резултат боље контроле и наплате старих дугова кроз дугогодишњу трансформацију те институције.

"Када бисмо причали заиста о јачању пореске културе, то подразумева много шири обим активности – да грађани разумеју порезе, да знају куда иду ти приходи и да постоји наменско коришћење тих средстава. На томе још увек треба да радимо“, појаснила је, у емисији Првог програма Радио Београда „У средишту пажње“, Ирена Ђорђевић Шушић.

Обавезу банака да на тај начин помогну дужницима који више не могу да уредно отплаћују зајам прописао је закон усвојен прошле године.

Генерални директор Сектора за заштиту корисника финансијских услуга у Народној банци Србије Бојан Терзић каже за РТС да је законом успостављена јасна процедура за помоћ дужницима и да су банке прихватиле више захтева него што се очекивало.

Навео је да је тај проценат изнад очекивања и да је највећа новина то што је законом успостављена обавезна процедура коју банке морају да поштују приликом одлучивања о захтевима клијената.

"Веома смо задовољни. Искрен да будем, очекивали смо мање. Оно што је најважније јесте да је законом успостављена јасна процедура коју банка мора да поштује приликом одлучивања о захтеву клијента", рекао је Терзић.

Према његовим речима, најчешћи разлог за одобравање олакшица био је губитак посла, који чини 54 одсто свих случајева, док се у 19 одсто захтева радило о смањењу прихода.

Право на олакшице могу да остваре и клијенти који су се нашли у тешким животним околностима, попут тежих болести или смртног случаја у ужој породици.

Терзић је навео да су најчешће примењиване мере продужење рока отплате кредита, смањење каматне стопе и застој у отплати.

Основна документација

Говорећи о документацији, истакао је да банке не инсистирају на сложеним процедурама када су у питању здравствени разлози, већ је довољно да клијент достави основну медицинску документацију која потврђује да постоји околност која отежава редовну отплату кредита.

Према његовим речима, поједини клијенти одбијају понуђене олакшице јер очекују отпис дела дуга, али закон предвиђа мере које треба да омогуће наставак отплате, а не брисање кредитних обавеза.

Терзић је оценио да су решења у Србији строже уређена него у већини земаља Европске уније и да за сада нема потребе за додатним изменама прописа.

Навео је да је учешће проблематичних кредита у Србији на крају маја износило 2,09 одсто, што је, како је рекао, бољи резултат од просека Европске уније.

Раст готовинских кредита

Осврћући се на раст готовинских кредита, Терзић је објаснио да је он последица пада каматних стопа и већег броја рефинансирања постојећих зајмова.

"Врло смо задовољни, у суштини што су људи схватили да сад треба по нижој стопи да рефинансирају ранији кредит. Отуд раст. И наравно, врло често уз то рефинансирање они узимају и неки додатни кеш", рекао је Терзић. 

Истакао је да показатељи ненаплативих кредита не указују на повећан ризик, као и да су готовински кредити данас у великој мери одобрени уз фиксну каматну стопу и у динарима, што кориснике штити и од каматног и од валутног ризика.

"У овом моменту кад је водостај јако низак, долази до проблема зато што барже не могу да се товаре у пуном обиму. Значи, бродари морају да товаре мање количине деривата у барже како би уопште могли да плове", објаснио је Којчић.

Мање количине по броду значе скупљи транспорт, али и немогућност допреме уговорених количина у предвиђеном року. Србија је Дунавом повезана са Констанцом, црноморском луком из које долази највећа количина увозних деривата, а као алтернативу навео је железнички транспорт, који је најскупљи и обезбеђује најмање количине.

Оперативне резерве као прва мера

Као прву меру интервенције Којчић је навео оперативне резерве на пумпама. Свака компанија која се бави прометом нафте и нафтних деривата по закону је у обавези да има те резерве за одређен број дана.

"Значи, оне су у власништву компаније. Компанија не сме да их користи без одобрења министарства и оне се чувају баш за овакве ситуације као прва мера интервенције да би се обезбедила сигурност снабдевања тржишта", рекао је Којчић.

Ситуацију је сместио у шири контекст глобалне енергетске кризе, наводећи да у Европи долази до мањка дизела и керозина. Досад је био затворен само Ормуски мореуз, а сада је отежана пловидба и Црвеним морем, преко којег се Европа делимично снабдевала из Саудијске Арабије.

"Све то доводи до тога да се на глобалном тржишту дешавају поремећаји. Сви желе да обезбеде довољне количине и сирове нафте и деривата за себе", истакао је Којчић.

Зашто котације расту брже од цене сирове нафте

Котације готових деривата расту брже од цене сирове нафте због повећане потражње и смањене понуде, објаснио је Којчић.

"Ви на данашњи дан купујете сирову нафту која ће за месец или два стићи у рафинерију на прераду. Нафта која данас кошта 96 долара за барел за референтну сирову нафту типа брент, она за месец, месец и по дана улази у прераду и тад ће се одразити на цену котације", рекао је, додајући да у моменту повећане потражње тржиште диктира цену готових производа – дизела, бензина и керозина.

Танкери се враћају због ризика

Земље Персијског залива испоручивале су 20 одсто дневних потреба за сировом нафтом за цео свет. Саудијска Арабија је разрадила нафтовод исток–запад како би заобишла Ормуз, Ирак тражи опцију извоза нафтоводом од Киркука до турске луке, док Уједињени Арапски Емирати транспортују нафту до Оманског залива и изашли су из удружења ОПЕК плус како не би били ограничени.

Ситуација се додатно компликује код мореуза Баб ел Мандеб, на улазу у Црвено море.

"Сад је он у великој опасности. Чак је јуче дошло да су пет танкера са сировом нафтом се вратило. Нису желели да пролазе једноставно због ризика", рекао је Којчић.

Бродарске компаније нуде и по шест месечних плата морнарима за пролазак кроз Ормуз или Баб ел Мандеб, али остаје питање да ли су осигуравајуће куће спремне да осигурају те бродове, што све поскупљује транспорт и утиче на цену нафте.

Говорећи о НИС-у, Којчић је подсетио да рафинерија има оперативну лиценцу до 31. јула, а да су до истог датума НИС и МОЛ добили продужење да заврше преговоре око власничке трансформације.

"У сваком случају, мислим да ће рафинерија наставити да ради. Морамо гледати позитивно јер она је та која нам доноси сигурност снабдевања нашег тржишта свим врстама деривата", закључио је Којчић.

“Упркос томе што су сви ревитализовани агрегати у хидроелектрани 'Ђердап 1' потпуно погонски спремни и користе сваку кап Дунава да је претворе у енергију, производња струје на Дунаву и 2026. године, према тренутној ситуацији, биће једна од најлошијих у историји“, наводи ЕПС.

Како се истиче, ове године забележене су најлошије месечне производње за мај и јун од почетка рада електране. Тренутни дотоци Дунава упола су мањи у односу на просечне, близу су биолошког минимума, а ни прогнозе за наредне дане не указују на то да ће бити повећани.

“То значајно утиче на производњу електричне енергије, па тако последњих дана ХЕ ‘Ђердап 1‘ дневно у електроенергетски систем испоручује нешто више од 5.000 МWх, што је иначе трећина просечне дневне производње. Важно је истаћи да је завршена ревитализација реверзибилне хидроелектране ‘Бајина Башта‘ допринела да се изазовна ситуација превазиђе уз минималне финансијске ефекте и уз обезбеђивање енергије на тржишту у јефтиним, соларним сатима”, наводе у ЕПС-у.

Додају и да низак ниво водостаја на Дунаву утиче на рад система за хлађење у термоелектранама у Костолцу, због чега је смањена њихова производња.

“Наглашавамо да нема разлога за бригу јер стабилност снабдевања електричном енергијом грађана и привреде јесу и биће приоритет ‘Електропривреде Србије‘, уз финансијски одрживо и профитабилно пословање компаније“, поручују из ЕПС-а.

"Оперативне резерве омогућавају да се премосте тренутне тешкоће у снабдевању без трошења државних резерви, да нафтне компаније одмах добију гориво које им је неопходно и да наше тржиште буде добро снабдевено, као и до сада. То је био и захтев нафтних компанија, пре свега јер је увоз бродовима сведен на 30 до 40 одсто капацитета, што тренутно не могу да надоместе из других извора", рекла је Дубравка Ђедовић Хандановић.

Министарка је истакла да је ситуација у снабдевању тренутно веома изазовна јер се нафтне компаније не могу ослонити у довољној мери на Дунав, као ни на железницу и камионе, да би увезле планиране количине.

Зато је, истиче, било неопходно да држава омогући коришћење одређене количине горива из оперативних резерви самих компанија, које их закон обавезује да држе.

"Те резерве се потом релативно брзо обнове, чим се увоз деривата нормализује, у року који се заједнички усаглашава, а истовремено се избегава коришћење државних резерви које чувамо и настављамо да повећавамо. Такође, омогућићемо и НИС-у да, на њихов захтев, своје оперативне резерве стави на располагање компанијама које тренутно имају већу тражњу из домаће рафинерије, услед смањеног увоза, чиме ће се решити питање снабдевености домаћег тржишта у овом периоду", навела је министарка.

"Реаговаћемо на све што може угрозити снабдевање"

Ђедовић Хандановићева  је нагласила да Министарство прати ситуацију са нафтним дериватима на дневном нивоу и да је држава спремна да правовремено реагује на ситуације које могу утицати на сигурност снабдевања.

"На природу и глобалне токове не можемо да утичемо, али можемо да се припремамо унапред за кризе и непредвиђене ситуације, што смо и радили. У претходне три године повећали смо обавезне резерве нафтних деривата чак два пута и то нам даје сигурност да у ситуацијама кад се преливају негативни ефекти из окружења и света, можемо да правовремено и ефикасно реагујемо и да заштитимо наше грађане и привреду, као што смо то радили и до сада, те грађани нису осетили никакве потешкоће у снабдевању и поред свих изазова са којима се држава суочава од јануара 2025. године", рекла је министарка.

Додала је да је коришћење оперативних резерви мера којом ће се премостити привремени проблеми у увозу, а да за дуготрајну сигурност снабдевања остаје кључан рад рафинерије у Панчеву.

"Продужење оперативне лиценце, која истиче 31. јула, омогућило би НИС-у да настави да допрема сирову нафту у Панчево и да настави прераду у максималним количинама које су неопходне да би се задовољила повећана тражња за нафтним дериватима, а услед смањеног увоза других нафтних компанија", навела је Ђедовић Хандановићева.

Подсетила је и да је претходних дана држава смањила акцизе на нафтне деривате за 20 одсто како би заштитила грађане и привреду од наглог раста цена.

У Министарству рударства и енергетике је одржан састанак којем су присуствовали представници Нафтне индустрије Србије, Удружења нафтних компанија Србије, Министарства финансија, Републичке дирекције за робне резерве, на којем је разматрана снабдевање домаћег тржишта нафтним дериватима, актуелна и планирана производња Рафинерије Панчево и снабдевање сировом нафтом, стање залиха и реализација увоза нафтних компанија.

Игор Савић, генерални директор Сектора за девизне послове и кредитне односе са иностранством у Народној банци Србије, каже за РТС да ће грађани највеће користи осетити код дознака из иностранства, плаћања школарина и других трансакција, јер су оне брже и јефтиније.

"Овде није само бенефит јефтиније трансакције, она је ефикаснија и бржа. Значи, ви имате распоређивање средстава из иностранства у току истог дана или евентуално сутрадан, само у зависности од времена када је та трансакција иницирана у земљи из које потиче", навео је Савић.

Брже до новца уз ниже накнаде

Објашњавајући на конкретним примерима, Савић је навео да ће неко ко ради у Аустрији или има дете на студијама у Италији моћи да пребаци новац брже и уз ниже трошкове него раније.

"Другачије је прво што су ниже накнаде. Друго што су средства на рачуну истог дана или сутрадан. У постојећем СВИФТ систему некада је било потребно и по пар дана да средства буду на неком прелазном рачуну", рекао је Савић.

Накнаде за трансакције разликују се од банке до банке, али су, како каже Савић, већ сада ниже у односу на ранији систем плаћања.

"Накнаде се разликују од банке до банке, али свакако јесу ниже у односу на постојеће СВИФТ плаћање", додао је Савић.

Картице и апликације остају исте

За кориснике се ништа не мења у начину коришћења рачуна, картица и апликација – мења се само брзина и ефикасност плаћања.

"Само је потребно да иницирате ту трансакцију. Ништа се ту не мења у смислу корисника, осим ове, да кажем, ефикасности самог плаћања", рекао је Савић.

Цео банкарски сектор укључен у СЕПА систем

Србија је 41. чланица СЕПА подручја, а Савић истиче да је посебно важно што је у систем укључен цео банкарски сектор.

"Могу да кажем да смо од петог маја ове године целокупни банкарски сектор увели у СЕПА плаћање. Значи, оперативна СЕПА плаћања се извршавају како у Народној банци Србије за потребе буџетских корисника, тако и у целокупном банкарском сектору Републике Србије за грађане и привреду", рекао је Савић.

Он је додао да је циљ био да сви грађани имају једнак приступ систему, без обзира на то да ли живе у већим градовима или мањим местима.

"Више стотина хиљада трансакција већ је реализовано кроз СЕПА систем плаћања, а први подаци показују да су грађани и привреда прихватили нови начин прекограничног плаћања у еврима", рекао је Савић.

Привреда постепено прелази на нови систем

Када је реч о компанијама, Савић наводи да оне постепено прелазе на СЕПА систем, али да је привреди потребно више времена да у потпуности прихвати нови начин плаћања.

"Са привредом је увек потребно мало више времена, али свакако видимо и да домаће фирме полако прелазе на СЕПА канал", рекао је он.

Савић напомиње да су садашњи подаци још увек прелиминарни и да ће за коначну процену ефеката бити потребно дуже праћење.

"Два месеца је свакако мало. Ми као једна озбиљна и одговорна институција трудимо се увек да имамо неке серије бар шест месеци, годину дана", навео је Савић.

Следећи корак – инстант међународна плаћања

Следећа фаза развоја СЕПА система могла би да буде увођење инстант међународних плаћања, која би омогућила да трансакције буду реализоване за неколико секунди.

Том наглом клизању претходио је годишњи раст вредности акција од близу 200 посто. Но, тај снажни раст практично су на својим плећима носиле само две компаније - произвођачи врхунских меморијских чипова "Самсунг електроникс" и "СК Хајникс".

На њих је пред поменути крах отпадао лавовски део од чак 56 одсто вредности свих две стотине репрезентативних јужнокорејских компанија које су конституенти композитног берзанског индекса "КОСПИ".

Људи као мрави - масовно учешће грађана у берзанској трговини

Звучи невероватно, али вредност акција "СК Хајникса" се за само 12 месеци, од лета прошле до почетка лета ове године, удесетостручила. Ни акције "Самсунг електроникса" нису биле за бацање - и оне су у истом периоду скочиле за пет пута. То је било остварење најсмелијих или, боље рећи, најлуђих снова свих инвеститора, нарочито оних ситних - обичних јужнокорејских грађана.

И у томе лежи трагичност берзанског лома у Сеулу: у Републици Кореји чак 14 милиона грађана спекулише на тржишту акција. Укупна популација те земље износи 51 милион, што значи да више од четвртине становништва учествује у трговини акцијама.

За оне најстарије то је начин да се стекне пензија, јер је национални пензиони систем у тој земљи уведен тек крајем осамдесетих година прошлог века, па многи морају сами да се сналазе да обезбеде приходе за старост.

За средовечне, то је начин да се обезбеди додатни приход за образовање деце, куповину аутомобила или путовање, а за младе, да некако зараде за дом, будући да њих већ дуже време муче пренадуване цене некретнина.

Поред поменутих економских разлога, иза тако велике стопе учешћа налазе се и нове технологије - апликације које су лаке за коришћење, вештачка интелигенција и алгоритми који аутоматски прате и реагују на кретање цена, али и политика државе, која је у више наврата позивала народ да се укључи у ту трговину и за то нудила одређене пореске олакшице.

Управо су обични грађани (мали инвеститори) ти који су, у жељи да се домогну акција произвођача чипова "СК Хајникса" и "Самсунга електроникса", у протеклих годину дана гурали акције тих компанија на горе, у небеске висине.

Ово стога што су те акције, због праве помаме за вештачком интелигенцијом, која се физички базира на полупроводницима (чиповима), схватили као талисман за богаћење епских размера и панацеју за све економске муке у животу.

Куриозитет је да су у Јужној Кореји ти мали индивидуални инвеститори познати као "мрави", јер их је пуно и сами по себи не могу ништа да промене, али као маса која делује истовремено у истом смеру могу да преплаве тржиште и пресудно утичу на његова кретања.

Масовно учешће - масовни губици

Проблем је у томе што, док су грамзиво куповали акције поменутих предузећа, они нису користили само своја средства, већ и велике суме новца позајмљене од брокерских кућа.

А када нешто полети јако високо, оно потом падне врло ниско. Како је временом постајало све јасније да америчке компаније попут "Опен АИ, "Мајкрософта", "Гугла" и "Амазона", заправо нису у стању да преко вештачке интелигенције зараде новац који би оправдао стотине милијарди долара улагања и како је расла свест да њихови кинески конкуренти могу да услугу сличног квалитета понуде за десет пута мању цену, на сеулској берзи је почело да сазрева схватање да ће наведене мега компаније вероватно упасти у велики финансијски минус и да стога потражња за јужнокорејским чиповима неће бити тако велика како се веровало или маштало.

Односно, једноставно речено, дошло је до освешћења - које се берзанским жаргоном зове "корекција".

Страшна корекција

Наравно, реч је о корекцији надоле, па је КОСПИ за четири недеље, закључно са 20. јулом, изгубио више од четвртине своје вредности (27 одсто), срозавши се са преко 9.100 на само 6.615 вона. Већи пад спречен је административном интервенцијом, али за пуно јужнокорејских грађана већ је било прекасно.

Наиме, до средине јула корејски брокери су већ били припретили гашењем рачуна за трговину акцијама чак 1,2 милиона својих клијената, јер су се ови због драстичног пада вредности акција одједном нашли у великим дуговима.

То практично значи да корисници рачуна, да би вратили дуг брокерима, морају сместа да продају своје акције, макар били у губитку, и уплате суму коју су дужни - у случају да то не учине, брокерска кућа преузима њихове акције и сама их распродаје.

Посебан проблем је то што многи од тих малих инвеститора нису директно поседовали акције "СК Хајникса" и "Самсунга", већ (спекулативне) финансијске производе који се заснивају на њима и процентуално доносе дупло више профита од саме акције када она расте, али и дупло више губитка када она пада. Тако пад од 30 посто у вредности акције предузећа може да за инвеститора значи губитак од 60 одсто у капиталу који поседује.

Јужнокорејски медији јављају да су, отуд, ликвидирани рачуни око 360.000 субјеката и да су мали јужнокорејски инвеститори изгубили око 3,45 билиона вона (око 2,3 милијарде америчких долара).

Оно што посебно брине, истичу економисти, је да пад берзе и нагло сиромашење грађана инвеститора у Јужној Кореји може да буде увод у сличне догађаје у САД и Јапану, где је вредност берзи такође исувише надувана због (пре)великих очекивања везаних за вештачку интелигенцију и полупроводнике, у условима када је држава реално гледано у тешкој економској кризи због инфлације, растуће несташице енергената и ретких метала, те опште геополитичке нестабилности и неизвесности.

Дубравка Ђедовић Хандановић је нагласила да је до сада реализовано само око 25 одсто планираног увоза нафтних деривата у јулу. Она је објаснила да је због ниског водостаја Дунава отежан увоз, јер барже могу да превезу само 30 до 40 одсто укупног капацитета.

"У тој ситуацији се реализује транспорт камионима или железницом, али то није довољно да би се увезле све планиране количине, скупље је и утиче на цене које су већ изузетно високе", рекла је Ђедовић Хандановићева.

Указала је да је то ситуација у којој се јасно види да је рафинерија у Панчеву кључна за редовну снабдевеност нафтним дериватима. "Повећана је потражња на тржишту, као и увек у овом периоду године, али осим природно сезонског раста постоји и додатни притисак у велепродаји због сталног раста цена на тржишту.

На овај раст утичу пре свега глобални сукоби, због чега је држава интервенисала смањењем акциза за 20 одсто, да бисмо стабилизовали тржиште“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Битно смањене резерве деривата нафтних компанија

Тема разговора биле су и резерве нафтних деривата. Ђедовић Хандановић је навела да су због повећане потражње и отежаног увоза, залихе нафтних компанија, које су и велепродавци, значајно смањене.

"Државне резерве дизела су 269.000 тона, а додатне количине су у доласку. Без обзира на наше залихе које су дуплиране у последње три године и које настављамо да увећавамо, оне су резервно решење, које ћемо користити у нужди као што већ јесмо претходно, али је редован рад рафинерије кључан да бисмо одржали стабилност на тржишту“, навела је Ђедовић Хандановићева.

Према њеним речима, продужетак лиценце за оперативни рад Нафтној индустрији Србије омогућио да рафинерија у Панчеву прераду и производњу нафте и нафтних деривата подигне на максимум како би се превазишла ситуација за смањеним увозом због логистичких изазова до којих долази због природних услова, високих цена и увозних трошкова.

"Ако НИС-у не буде продужена лиценца, снабдевање ће зависити од државних резерви, јер је увоз знатно отежан, водостај Дунава је јако низак, потрошња је на пику. Лиценца би осигурала да рафинерија ради на максимуму, да редовно снабдева наше тржиште, али је важна и за ширу регионалну сигурност снабдевања у условима поремећаја који утичу и на друге земље", закључила је Ђедовић Хандановићева.

Енергетски стручњак Жељко Марковић каже да је успостављање стратешког дијалога Београда и Вашингтона пре свега значајан политички корак, али да би конкретне користи могао да донесе и енергетском сектору уколико се реализују пројекти предвиђени тим оквиром сарадње.

"Пројекат који је већ ушао у припремну фазу јесте реверзибилна хидроелектрана 'Ђердап 3'. Поред тога, држава је препознала могућности за развој гасне инфраструктуре, као и пројекте у области геотермалне и нуклеарне енергије", истиче Марковић.

Осврћући се на значај Вертикалног гасног коридора, наводи да је његова највећа предност у томе што Србији обезбеђује нове правце снабдевања природним гасом и смањује зависност од једног извора.

"До сада смо се углавном ослањали на руски гас. Пуштањем интерконекције са Бугарском већ смо направили корак ка диверсификацији, јер је омогућен транспорт азербејџанског гаса. Што имате више праваца снабдевања, мања је зависност од једног извора", напомиње енергетски стручњак.

Према његовим речима, постојећа гасна инфраструктура Србији већ омогућава двосмерни транспорт, што додатно повећава флексибилност система и могућност снабдевања из различитих праваца.

"Постојећи правац према Мађарској има довољан капацитет и омогућава да се гас који стиже са југа транспортује ка северу, али и обрнуто. Управо та двосмерност је једна од важних предности система", наглашава саговорник Јутарњег програма.

"Геополитика одређује енергетику и економију"

Говорећи о утицају глобалних геополитичких прилика на енергетику, Марковић сматра да већи број транспортних праваца значајно доприноси сигурности снабдевања, посебно у условима неизвесности на светском тржишту енергената.

"Геополитички поремећаји данас у великој мери одређују енергетску слику. Што имате више могућих рута, то је већа сигурност снабдевања. Наравно, потребно је да те руте прате и реалне испоруке гаса, али свакако повећавају стабилност система", тврди Марковић.

На питање о алтернативним изворима снабдевања, одговара да ће њихов значај зависити и од будуће политике Европске уније према руском гасу.

"Тај гас је тренутно најконкурентнији по цени и зато га већина земаља и даље увози. Међутим, ако ЕУ спроведе план да у наредне две до три године у потпуности обустави његово коришћење, онда ће ови нови правци снабдевања постати реална алтернатива", оцењује стручњак.

Подвлачи да Србија не би имала корист само као транзитна земља, већ и као регионални енергетски центар, уколико настави са развојем инфраструктуре и складишних капацитета.

"Србија може да развија трговину гасом, услуге балансирања система и друге комерцијалне активности које представљају додатан извор прихода", указује саговорник.

"Држава не може само на један колосек"

Марковић процењује да геополитички интереси у великој мери одређују доступне изворе и правце снабдевања енергентима, док економски критеријуми долазе до изражаја тек приликом избора међу понуђеним могућностима.

"Надам се да ће у будућности економски критеријуми ипак бити примарни и да се послови неће заснивати на диктату политике", поручује Марковић.

Говорећи о НИС-у, констатује да је исход уочи истека оперативне лиценце и лиценце за преговоре неизвестан, пошто још нема коначног споразума МОЛ-а и "Гаспрома", али да би глобални раст цена нафте и гаса могао да утиче на ново одлагање санкција.

"Докле год је НИС оптерећен санкцијама, сигурност снабдевања Србије је угрожена. До сада смо тај ризик ублажавали великим резервама и регулисањем тржишта, па смо и током заустављања рафинерије избегли веће гужве и редове на пумпама", објашњава Марковић.

Када је реч о наредних пет до десет година, Марковић појашњава да Србија мора истовремено да развија обновљиве изворе, повећава енергетску ефикасност, електрификује саобраћај и гради нове гасне и нафтне правце, како би постепено смањила увозну зависност.

"Држава не може да изабере само један колосек. Поред интерконекција и диверсификације снабдевања, морамо више да улажемо у сопствену производњу енергије. У соларној енергији смо на око 450 вати инсталисане снаге по становнику, док су Румунија и Мађарска већ изнад 900, што показује колико простора имамо за напредак", закључује Марковић.

Гостовање енергетског стручњака Жељка Марковића у Јутарњем програму у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.

Након завршетка трансакције, "D Express" ће бити спојен са компанијом "City Express", која је у стопроцентном власништву Аустријске поште и већ годинама послује на српском тржишту.

Вредност трансакције није објављена, а њено окончање зависи од одобрења надлежних регулаторних тела.

Генерални директор Аустријске поште Валтер Облин изјавио је да је аквизиција део стратегије међународног ширења компаније и јачања пословања у сегменту доставе пакета у југоисточној Европи. 

Како је навео, спајањем две компаније биће створен један од водећих приватних пружалаца курирских и логистичких услуга у Србији.

Фирма "D Express" је основана 2008. године, а од 2021. је била у власништву Јунајтед групе. Компанија је током 2025. године испоручила око 14 милиона пакета, остварила приход од приближно 36 милиона евра и запошљавала око 1.300 радника. 

Њена мрежа обухвата око 800 доставних возила, 35 пакетних пословница и више од 300 пакетомата и пунктова за преузимање пошиљака, наводи се у саопштењу Аустријске поште.

Како је навела, тај оквир омогућава нове инвестиције, размену технологија и већу сарадњу у областима у којима су америчке компаније глобални лидери, попут иновација и дигитализације.

"Ово је свакако изузетно добра вест за све нас у Србији, за нашу привреду, за наше грађане, зато што заправо отвара један нови простор за економску сарадњу, за нове инвестиције, за размену технологија“, рекла је Драшковићева.

Додала је да је стратешки дијалог пре свега платформа коју сада треба искористити кроз конкретне пројекте.

"Ово је платформа која нам отвара јако пуно простора, а на нама је да сада то искористимо кроз конкретне пројекте“, истакла је Драшковићева.

Меморандуми као први конкретни кораци

Говорећи о значају договора за компаније окупљене у Америчкој привредној комори, која има више од 270 међународних, америчких и домаћих компанија и запошљава око 120.000 људи, Драшковићева је нагласила да се пре свега отварају нове инвестиционе могућности и простор за размену знања.

Подсетила је да су у оквиру стратешког дијалога већ потписана два меморандума о разумевању – о академској сарадњи и сарадњи у области енергетике, што представља прве конкретне области у којима се могу очекивати нови кораци.

Енергетика – велики простор за сарадњу

Када је реч о енергетици, оценила је да постоји велики простор за сарадњу са америчким инвеститорима, пре свега у модернизацији инфраструктуре, развоју нових извора енергије, система преноса и примени савремених технологија.

Као пример навела је Румунију, која је након успостављања стратешког дијалога са САД обезбедила додатна средства развојних банака за обнову енергетске инфраструктуре и изградњу нових капацитета.

"То је један изузетно важан корак, с једне стране за стабилност енергетског система, али са друге стране, то даје велику конкурентску предност привреди“, рекла је Драшковићева. 

Добра пословна клима кључна за инвеститоре

Говорећи о условима које инвеститори очекују, истакла је да су сигурност и предвидивост кључни за доношење пословних одлука.

"Инвеститори траже сигурност и предвидивост. Имамо фантастичан кадровски потенцијал. Уз одређене институционалне оквире ми смо сасвим на добром путу", нагласила је Драшковићева.

Према њеним речима, предвидиво пословно окружење подразумева стабилан регулаторни оквир и макроекономске услове који компанијама омогућавају да дугорочно планирају пословање.

Највећи потенцијал у високим технологијама

Каже да се у наредном периоду највећи потенцијал за нова улагања налази у високим технологијама, дигитализацији, телекомуникацијама и енергетици.

Као пример успешне сарадње навела је и Пољску, која је кроз стратешки дијалог са САД обновила 5Г мрежу и развила нове капацитете у производњи полупроводника.

Осврћући се на економску размену две земље, Драшковићева је истакла да је робна размена прошле године премашила милијарду долара, док је размена услуга износила више од две и по милијарде долара.

Навела је и да су америчке компаније до сада у Србију уложиле близу пет милијарди долара и запослиле око 22.000 људи, изразивши уверење да ће тај тренд бити настављен и у наредном периоду.