Из МОЛ-а поручују: нови рок отворио је завршну фазу сложених преговора са "Гаспромњефтом" , напретка има, али још се траже решења за техничка питања. 

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да је основни циљ државе да Нафтна индустрија Србије настави стабилно пословање, да рафинерија у Панчеву остане у функцији и да домаће тржиште буде сигурно снабдевено у условима глобалне енергетске неизвесности и санкција.

Говорећи о даљим корацима у процесу тражења решења за НИС, министарка је истакла да је за Србију од кључног значаја да компанија настави несметано да ради, пре свега због енергетске безбедности земље.

"За нас је од изузетне важности да не зависимо од увоза, односно да зависимо у најмањој могућој мери, а да рафинерија настави успешно да снабдева наше тржиште“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Она је навела да је панчевачка рафинерија током априла и у првим данима маја радила готово максималним капацитетом, са прерадом између 11.000 и 11.500 тона дневно, што је омогућило да НИС у претходном периоду значајно попуни залихе нафте и деривата.

Према њеним речима, важну улогу у томе имало је и продужење лиценце НИС-у на два месеца, јер је дужи рок омогућио боље планирање пословања и снабдевања сировом нафтом.

Министарка је нагласила да држава паралелно води разговоре о изласку руског капитала из НИС-а, али и о очувању стабилности тржишта.

"Наш посао је да створимо услове да тржиште буде добро снабдевено, да нема несташица и наглих скокова цена. То смо успели да обезбедимо упркос бројним негативним прогнозама“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Подсетила је да су се у јавности појављивале процене да ће доћи до несташица горива и куповине у канистрима, али да је држава успела да очува стабилност снабдевања.

Напредак у разговорима са МОЛ-ом

Говорећи о преговорима са мађарском компанијом МОЛ, министарка је навела да је током претходне недеље било више рунди разговора и размене нацрта уговора акционара.

"Приближили смо ставове у циљу проналажења компромиса и мислим да ћемо успети да дођемо до задовољавајућег исхода“, рекла је министарка.

Истакла је да Србија инсистира да рафинерија у Панчеву ради у што већем обиму и да домаће тржиште буде снабдевано пре свега из домаће прераде, а не из увоза.

"Имамо рафинерију у изузетно добром стању. Капитални ремонт урађен је 2024. године и имамо услове да будемо стабилни кроз НИС“, нагласила је Ђедовић Хандановић.

Са друге стране, како је објаснила, МОЛ настоји да задржи већу оперативну флексибилност унутар своје групе, али је Србија, како каже, "веома јасна и искључива“ у ставу да НИС мора да остане доминантна компанија на српском тржишту.

Министарка је додала да држава жели да побољша своју позицију у односу на уговор из 2008. године, за који је оценила да је имао бројне недостатке.

Санкције и геополитички притисци

Осврћући се на санкције НИС-у, министарка је рекла да је Србија од јануара 2025. године у ситуацији велике неизвесности, након што је најављено увођење санкција компанији.

"Грађани то нису осетили, али ми на дневном нивоу трпимо притиске“, навела је Ђедовић Хандановић.

Према њеним речима, Србија покушава да у сложеним геополитичким околностима одржи комуникацију са свим странама – и са америчком администрацијом и са Руском Федерацијом.

Подсетила је да је председник Александар Вучић имао више разговора са руским председником Владимир Путин, као и да ће она за десетак дана боравити у Русији ради наставка разговора са представницима руске стране и компанија.

"Циљ је да осигурамо најбољу могућу позицију за Србију и пронађемо одрживо решење за НИС“, поручила је министарка.

Она је оценила да додатне проблеме стварају глобални конфликти и санкције Русији, као и нестабилност на Блиском истоку.

Државне резерве повећане, нова складишта у Смедереву

Говорећи о резервама нафте и деривата, министарка је рекла да Србија тренутно располаже значајним количинама горива.

Према њеним речима, укупне залихе дизела износе око 500.000 тона, од чега су приближно половина државне резерве, док бензина има око 125.000 тона.

"У претходне три године успели смо готово да дуплирамо резерве нафтних деривата“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Навела је и да су завршена нова складишта у Смедереву, где је смештено додатних 60.000 тона дизела, као и да се током лета очекује завршетак још два резервоара.

Министарка је подсетила да је држава већ интервенисала пуштањем резерви на тржиште како би ублажила последице раста цена горива.

"Интервенисали смо са 42.000 тона дизела на тржишту како бисмо омогућили стабилније пословање нафтних компанија, а да се притом раст цена не прелије директно на грађане“, рекла је она.

Додала је да ће држава наставити да обнавља резерве и да улаже у енергетску сигурност, иако су потребна велика финансијска средства.

Држава контролише цене горива

Говорећи о расту цена нафте на светском тржишту, министарка је подсетила да је цена барела од почетка године порасла са 65 на више од 100 долара, што је додатно оптеретило увоз деривата и сирове нафте.

"Наш циљ је да цене држимо под контролом и да интервенишемо на тржишту како би гориво остало што приступачније“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Она је нагласила да је Србија, упркос сложеним условима, имала најмање повећање цена горива у региону и да није било несташица, за разлику од појединих суседних земаља.

Министарка је подсетила да је држава интервенисала смањењем акциза, пуштањем резерви на тржиште и забраном извоза горива.

"То није једноставно јер умањује приходе буџета, али успевамо да очувамо стабилност захваљујући доброј припремљености државе“, рекла је министарка.

Напредује изградња нафтовода ка Мађарској

Ђедовић Хандановић је говорила и о изградњи новог нафтовода ка Мађарској, који би Србији обезбедио додатни правац снабдевања сировом нафтом.

Она је навела да је пројекат добро напредовао, да је велики број дозвола већ прибављен и да се очекује потписивање уговора са извођачем радова.

"Очекујемо да радови почну одмах после лета и да пројекат буде завршен до 2028. године“, рекла је министарка.

Према њеним речима, нови нафтовод омогућиће Србији да не зависи искључиво од ЈАНАФ-а и правца снабдевања преко Хрватске, већ да добије алтернативну везу са централном и источном Европом преко Мађарске.

Уочи летње сезоне и упозорења о могућим несташицама горива на глобалном нивоу, министарка је поручила да грађани не треба да брину.

"Значи да имамо још простора наредних две недеље, пре свега да се дође до споразума између Гаспромњефта и МOЛ-а са једне стране, са друге стране да ми, односно Република Србија заврши преговоре са МОЛ-ом о уговору акционара. Наш посао да ми створимо услове да до 6. јуна дође до завршетка трансакција, али имамо са друге стране и Газпромњефт који преговара са МОЛ-ом и они морају доћи до задовољавајућег завршетка преговора", рекла је министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

Србија је руководству МОЛ-а прошле седмице послала захтеве државе као другог акционара у НИС-у. И српска и мађарска страна потвдиле су да се о уређењу односа потецијалних партнера - и даље преговарта. Тај договор је пресудан за пословање компаније ако дође до промене власничке структуре.

Најважније сачувати рафинеријску прераду

"Ушли смо у завршну фазу ових веома сложених преговора. Оптимистични смо, међутим, одређени услови тек треба да буду финализовани у наредним недељама. И даље верујемо да би трансакција користила свим укљученим странама и допринела дугорочној безбедности снабдевања региона уопште, а посебно Србије", рекао је председник и генерални директор "МОЛ групе" Жолт Хернади.

Министарка енергетике је рекла да смо у понедељак добили одговор са њихове стране и да он није био још увек у потпуности задовољавајући.

"Ми смо њима одговорили у уторак, неке смо ствари прихватили, неке нисмо, онда су они нама опет одговорили, па ми њима синоћ последњи пут са наше стране, тако да сужава се број питања у сваком од тих итерација и као што сам рекла очекујем да када затворим поглавље, пре свега које се тичу и преговора који се тичу будућег рада рафинерије и покривености тржишта да нађемо компромис", каже министарка Ђедовић Хандановић.

И стручњаци сматрају да је за Србију најважније да сачува рафинеријску прераду. Главни преговори су на релацији МОЛ - руски већински власници, а хоће ли се све завршити за15 дана, зависи искључиво од потеза ОФАК-а које је тешко предвидети.

"У овом случају реч је о продаји која је била изнуђена санкцијама ОФАК-а. Свако даље поступање верујем да је условљено са заузимањем позиције даљег става ОФАК-а. У том смислу треба посматрати и руску позицију. Ми свакако морамо да останемо укључени у преговоре. Кажем, без обзира што нисмо главни преговарач у том смислу када је реч о самој трансакцији која је предмет одобрења од стране ОФАК-а", каже доцент на Факултету политичких наука Страхиња Обреновић.

Подсетимо, НИС- у 16. јуна истиче и опертивна лиценца за рад.

Министарка је рекла да је држава у понедељак добила одговор МОЛ-а о коначном ставу Србије у вези са продајом НИС-а, након чега су нека отворена питања решена и затворена.

"Ми смо њима након тога вратили наш одговор, па су онда они нама опет у среду одговорили, па ми њима синоћ. Тако да је то интензиван процес усаглашавања ставова, затварања одређених отворених питања и приближавања по одређеним другим питањима. То значи да преговори напредују и да једноставно обе стране показују интерес да дођу до компромиса", навела је Ђедовић Хандановић.

Према њеним речима, држава се поново изјаснила по питању рада Рафинерије у Панчеву.

"Ми смо рекли оно што је јако битно за нас, да нећемо угрозити наше интересе, односно да Рафинерија мора да настави рад у одређеном капацитету довољном за снабдевености тржишта Србије, а ослањајући се на претходна искуства када је Рафинерија радила изузетно добро и када је покривала велики део тржишта и у велепродаји и у малопродаји. Желимо да осигурамо да НИС и даље буде доминантна компанија на нашем тржишту, јер управо државе које имају рафинерије и које могу да се ослоне на сопствену производњу су заправо и боље одговориле у претходном периоду кризе и ми немамо апсолутно разлога да ту своју позицију компромитујемо. Наставићемо разговоре у том смеру и очекујем да МОЛ позитивно одговори на те захтеве", истакла је Ђедовић Хандановић. 

Мађари заинтересовани и за наставак рада Петрохемије 

Представници мађарске компаније су, како је рекла, поновили да је Рафинерија у добром стању и да желе наставак њеног рада. "Али оно што је јако битно јесте да одређени детаљи буду договорени и кроз уговор и кроз споразум (Србије и Мађарске) на шта ће се они обавезати и да једноставно имамо добар оквир за будућу сарадњу акционара", каже Ђедовић Хандановић и истиче да су Мађари заинтересовани и за наставак рада Петрохемије која послује у оквиру НИС-а.

На питање да ли очекује да се уговор између МОЛ-а и Гаспромњефта склопи до новог рока који је дао ОФАК, односно до 6. јуна, министарка одговара да то зависи и од Руса и од Мађара. 

"Свака страна има своје захтеве. Оно што знамо то је да се преговори настављају и да постоји рок до којег би они требало да буду завршени. Ми остајемо посвећени, пре свега да осигурамо да нема несташица на тржишту и да нема наглог скока цена", рекла је Ђедовић Хандановић.

Мађарска нафтна компанија МОЛ група објавила је у петак да је од Канцеларије за контролу стране имовине Министарства финансија САД (ОФАК) добила званичну лиценцу за наставак преговора о куповини већинског власничког удела у компанији НИС до 6. јуна и навела да одређени услови треба да буду договорени у наредним недељама.

Свечаном испраћају инаугурационог лета из Београда присуствовали су министарка привреде Адријана Месаровић, министар спољних послова Марко Ђурић и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић, министар туризма и омладине Хусеин Мемић, директорка Туристичке организације Србије Марија Лабовић, представници Амбасаде Канаде, "Ер Србије" и медија, као и званичне маскоте изложбе Експо 2027 Растко и Милица.

Месаровићева је навела да Србија данас наставља да се снажно позиционира као модерна, повезана и економски амбициозна држава која своје место у свету гради радом, резултатима и јасном визијом будућности.

"Управо зато, успостављање директне авио-линије Београд-Торонто представља догађај од великог националног и међународног значаја. Данас из Београда не полеће само авион за Торонто. Данас Србија још једном показује колико се променила, колико је ојачала и колико сигурно гради своје место међу државама које повезују континенте, људе, економије и нове развојне перспективе", истакла је Месаровићева.

Симболички и стратешки искорак за "Ер Србију"

Генерални директор "Ер Србије" Јиржи Марек је нагласио да национални авио-превозник Србије после више од три деценије поново уводи директну линију између Београда и Торонта, што представља значајан симболички и стратешки искорак за компанију.

"Торонто је наша трећа дестинација у Северној Америци, уз Њујорк и Чикаго, чиме додатно јачамо наше интерконтинентално присуство и доприносимо развоју Београда као важног чворишта које повезује Европу и Северну Америку", рекао је Марек.

Нова линија има посебан значај за српску дијаспору, имајући у виду да у Торонту живи велики број људи српског порекла, док потреба за директном авио-везом између два града постоји већ годинама.

Амбасадорка Канаде у Србији Мишел Камерон је такође истакла да је данас важан дан за односе две земље и изразила уверење да ће они бити још бољи.

"Обележавамо 85 година дипломатских односа – снажног темеља изграђеног на међусобном поштовању, сарадњи и све већем заједничком ангажовању. Увођење овог директног лета између Београда и Торонта представља конкретан корак усмерен ка будућности у нашим односима. Директна повезаност је од суштинског значаја", поручила је амбасадорка.

"Више од пуке везе између два града"

Мишел Камерон је истакла да пракса показује да увођење директних авио-линија значајно подстиче трговину, инвестиције и међуљудске везе.

"Овај лет је више од пуке везе између два града. То је платформа која отвара врата за пословање, институционалну сарадњу и одрживи раст наших билатералних односа", истакла је Камерон.

Поручила је министру спољних послова Марку Ђурићу да је уверене да ће његова предстојећа посета Отави бити успешна и да ће додатно оснажити политички дијалог и отворити нове могућности за сарадњу две владе.

Амбасадорка Камерон је рекла да су канадске компаније једнако заинтересоване за продубљивање сарадње са Србијом.

Првим летом за Торонто је кренула и привредна делегација Србије која ће боравити у том граду до 27. маја са циљем јачања економских веза и унапређења сарадње са канадским партнерима, уз подршку Привредне коморе Србије и Амбасаде Србије у Канади и учествовати на пословном форуму 26. маја.

Из "Ер Србије" поручују да настављају да развијају своју мрежу дестинација и да унапређују своју позицију на глобалном тржишту, истовремено доприносећи економском и туристичком развоју Србије.

"Па ево, чисто једна анегдота, само кад се прерачуна на једно јагње, авионска карта за једно јагње износи двеста педесет евра. Значи, није мало. У питању је специјални авион, специјални транспорт због добробити животиња", нагласио је министар.

Алжирци су, потврдио је Гламочић, били спремни да дају јако велики новац за јагњад која долази из Србије.

"Иде велики верски, највећи исламски верски празник Крбан бајрам. Велика је потражња за јагњадима и то је добро што је Република Србија показала да има квалитетну робу, јер треба испунити све међународне сертификате", рекао је Гламочић.

Оценио је да овај извоз показује да Србија има довољно производње и за домаће потребе и за страна тржишта, што је, како каже, јасан показатељ да је сточарство на добром путу. "Ми имамо довољно хране и увек имамо хране за извоз", рекао је Гламочић.

Гламочић је истакао да је задатак државе да настави са отварањем нових тржишта, подсећајући да су већ потписани споразуми са Кином, Уједињеним Арапским Емиратима и Египтом, као и да је током посете украјинске владе закључен споразум о слободној трговини.

"Значи, ако се деси нека кризна ситуација, ми увек имамо алтернативу", поручио је он.

Министар је навео да ће повећан извоз утицати и на стабилизацију цена меса на домаћем тржишту.

"Тренутно само можда неће бити задовољни они који иду у печењаре, пошто ће морати мало више да плате, али ће пољопривредници бити задовољни", сматра министар.

Какво је стање у сточарству

Говорећи о стању у сточарству, Гламочић је указао да је најслабија карика свињарство, али да је тај сектор у кризи и на глобалном нивоу. Иако аналитичари указују на пад укупног броја стоке, он наглашава да расте број квалитетних приплодних грла, као и сама производња.

"Како? Нама опада број крава музара, али расте количина млека. Нама опада укупан број свиња, али расте нам број приплодних крмача. Крмаче више не прасе годишње испод двадесет прасади. Сад имате годишње производњу по крмачи преко тридесет прасади", рекао је министар.

Нове мере подршке

Министар је подсетио да је недавно завршен јавни позив за набавку квалитетних приплодних грла, укључујући краве, крмаче и овце, као и да је у току позив за товна грла који траје до 11. јуна

Такође, најавио је нове мере подршке и инвестиције у сектору.

"Ова јагњад која су отишла, она ће остварити подстицаје за тов, па имамо за свиње, за товне свиње, за јунад и тако даље. Кредитна линија још увек траје до тридесетог јуна. У мају и јуну планирамо да распишемо јавне позиве за краве за узгој телади за тов. То нам је исто један ресурс и на ту тему смо и причали са нашим пријатељима из УАЕ да направимо један центар на Пештеру где ћемо једноставно појачати ту производњу зато што имамо шансу за извоз и на тржиште УАЕ, али и других азијских земаља", навео је министар.

Гостујући у Јутарњем програму, професор Факултета политичких наука Страхиња Обреновић оценио је да је овакво поступање OFAК-а постало "нови модус операнди“, јер се лиценце већ месецима продужавају непосредно пред истек рока.

Према његовим речима, за Србију је најважније да рафинерија настави несметан рад и да се настави допремање сирове нафте преко ЈАНАФ-а.

"Кључ када је реч о нашој нафтној индустрији и енергетском сектору јесте рад рафинерије“, истакао је Обреновић.

Да ли ће у наредне две недеље доћи до договора

Професор Обреновић сматра да је мало вероватно да ће у наредне две недеље доћи до коначног договора између "Гаспромњефта“ и МОЛ-а, које је означио као главне актере преговора.

"Нисмо се значајније одмакли од јануара када је реч о преговорима између главних преговарача, а то су Гаспромњефт и МОЛ“, навео је Обреновић.

Додаје да, иако је МОЛ формално приватна компанија, у енергетском сектору није могуће занемарити политички контекст и међудржавне односе.

Говорећи о поступању америчке администрације, Обреновић је оценио да је тешко изоловано тумачити одлуке OFAК-а, јер су оне део ширег санкционог режима према руским енергетским компанијама.

Подсетио је да су и друге европске земље, попут Немачке, лобирале код Сједињених Америчких Држава како би обезбедиле изузећа за рафинерије у којима руски субјекти и даље имају власнички удео.

Да ли је ОФАК изгубио стрпљење

"Тешко је закључити да ли је OFAК изгубио стрпљење када је реч о НИС-у“, рекао је Обреновић, додајући да на одлуке утичу и глобалне околности на енергетском тржишту, укључујући кризу на Блиском истоку и питање сигурности снабдевања.

На питање да ли Русији и даље одговара да МОЛ буде потенцијални купац НИС-а, Обреновић је оценио да је примарни интерес Москве да задржи присуство у региону.

"Русима је првенствени интерес да остану присутни, јер њихова рачуница није само економска, већ и геополитичка“, нагласио је Обреновић.

Он је подсетио да НИС послује и ван Србије, укључујући тржишта Босне и Херцеговине, Румуније и Бугарске, што додатно повећава значај компаније.

Обреновић је указао и да се не ради о добровољној продаји руског удела, већ о процесу који је условљен америчким санкцијама. "Овде није реч о уобичајеној тржишној трансакцији, већ о продаји која је изнуђена санкцијама OFAК-а“, рекао је професор.

Позиција Србије

Када је реч о позицији Србије, Обреновић сматра да Београд мора да остане укључен у преговоре и дипломатске активности, иако није директни учесник у разговорима о продаји удела.

Подсетио је да Србија планира да повећа свој власнички удео у НИС-у за додатних пет одсто, како би ојачала позицију унутар компаније.

Коментаришући изјаву председника Александра Вучића да је "немогуће живети и радити“ у условима сталног краткорочног одлагања санкција, Обреновић је оценио да је неопходно трајније решење, али да су маневарски простори Србије ограничени.

"Одбацили смо могућност национализације и сада је питање које нам опције преостају, осим ослањања на нове лиценце и наставак преговора“, закључио је Обреновић.

"Ушли смо у завршну фазу ових веома сложених преговора. Оптимистични смо, међутим, одређени услови тек треба да буду финализовани у наредним недељама. И даље верујемо да би трансакција користила свим укљученим странама и допринела дугорочној безбедности снабдевања региона уопште, а посебно Србије", рекао је Хернади.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић саопштила је јуче да је држава Србија обавештена да је МОЛ добио још две недеље да заврши преговоре са Гаспромњефтом о куповини руског удела у Нафтној индустрији Србије, односно до 6. јуна.

Америчка администрација је раније одобрила лиценцу за преговоре о промени власништва у НИС-у до 22. маја. Канцеларија за контролу стране имовине (ОФАК) америчког Министарства финансија продужила је 17. априла лиценцу за рад Нафтној индустрији Србије до 16. јуна.

Председник Александар Вучић изјавио је у четвртак да држава Србија преговара са свима и да има више опција.

"Наћи ћемо решење. Имамо више опција. Радимо и са Американцима. Почели смо одређене поруке да добијамо и од руске стране, али видећемо како ствари иду", рекао је Вучић и поручио грађанима да не треба да брину.

МОЛ Група је 19. јануара саопштила да је потписала главне одредбе обавезујућег оквирног споразума са компанијом Гаспромњефт о куповини удела од 56,15 одсто у српској компанији Нафтна индустрија Србије (НИС).

МОЛ Група, како је тада наведено, у преговорима и са националном нафтном компанијом Уједињених Арапских Емирата - АДНОК о њеном уласку у власничку структуру НИС-а као мањинског акционара.

САД су увеле санкције НИС-у 9. октобра 2025. године због већинског руског власништва. Да би се обавила куповина руског удела у НИС-у, неопходна је сагласност америчке канцеларије ОФАК.

Србија тражи одрживо решење за НИС и држава као други већински акционар жели да побољша позицију у компанији и очува рад Рафинерије у Панчеву.

"Морамо да пожуримо да нађемо то решење зато што је овако немогуће живети и радити. Грађани не морају да брину, да ћемо увек и у сваком тренутку обезбедити сигурност у снабдевању за људе, коју год меру морали да доносимо. Избегавамо национализацију, то вам је јасно од почетка“, рекао је председник Србије Александар Вучић.

Олакшавајућа околност је што НИС има оперативну лиценцу за рад до 16. јуна, па сирова нафта редовно стиже Јадранским нафтоводом до панчевачке рафинерије. Али неизвесност око судбине компаније због америчких санкција расте.

"Можемо очекивати да, како ови преговори наравно одмичу, ствари се позитивно одвијају, али као што видимо, стално има неких клинова у точковима. Дан де ће највероватније доћи једнога тренутка. Очекујемо, наравно, да интереси свих страна буду задовољени, и од тих интереса и отпора зависи колико ће преговори напредовати. Све док стране, наравно, имају интереса да се преговара и свој интерес у томе да преузму НИС, ти преговори ће се наставити“, каже професор Економског факултета у Београду Велимир Лукић.

Брокер Бранислав Јоргић каже да ипак треба да се ставимо у позицију НИС-а, због кратких продужења и неизвесности не може да прави планове развоја, покривања тржишта и то је лоша вест.

"Мислим да би требало да се учине додатни напори свих учесника у овом послу да се ипак до решења дође. Мислим да ником не одговара ово развлачење поступка у продаји  удела Гаспрома у НИС-у“, рекао је Јоргић.

Приоритет је да се обезбеди што више залиха нафте и деривата јер на глобалном тржишту већ има поремећаја у снабдевању. Из Међународне агенције за енергетику упозоравају на несташице горива у свету већ током лета.

"Проблем је крај јуна – почетак јула. Почиње сезона путовања. Типично, и потражња и потрошња за нафтом расте. Дакле, ове две ствари разарају – нова нафта не долази са Блиског истока, а потражња расте. Ако не видимо да постоје нека побољшања, можемо ући у црвену зону у јулу или августу“, рекао је извршни директор Међународне агенције за енергетику Фатих Бирол.

Барел је и даље изнад 100 долара па и цене деривата широм света константно расту. У Србији цене два најпродаванија деривата су у регулисаном режиму раста и до наредног петка скупља су за два динара – литар евродизела кошта 225 динара, а бензина 193 динара.

"Ми морамо да пожуримо да нађемо то решење зато што је овако немогуће живети и радити. Грађани не морају да брину, да ћемо увек и у сваком тренутку обезбедити сигурност у снабдевању за људе, коју год меру морали да доносимо. Избегавамо национализацију то вам је јасно од почетка“, рекао је председник Србије Александар Вучић.

Олакшавајућа околност је што НИС има оперативну лиценцу за рад до 16. јуна, па сирова нафта редовно стиже Јадранским нафтоводом до панчевачке рафинерије. Али неизвесност око судбине компаније због америчких санкција расте.

"Ми можемо очекивати да, како ови преговори наравно одмичу, ствари се позитивно одвијају, али као што видимо, стално има неких клинова у точковима. Дан Д ће највероватније доћи једнога тренутка. Ми негде очекујемо, наравно, да интереси свих страна буду задовољени, и од тих интереса и отпора зависи колико ће преговори да напредују. Све док стране, наравно, имају интереса да се преговара и свој интерес у томе да преузму НИС, ти преговори ће се наставити“, каже професор Економског факултета у Београду Велимир Лукић.

Брокер Бранислав Јоргић каже да ипак треба да се ставимо у позицију НИС-а, он на тако кратка продужења, неизвесност, не може да прави планове развоја, покривања тржишта и то је лоша вест.

"Мислим да би требало да се учине додатни напори свих учесника у овом послу да се ипак до решења дође. Мислим да ником не одговара ово развлачење поступка у продаји  удела Гаспрома у НИС-у“, рекао је Јоргић.

Приоритет је да се обезбеди што више залиха нафте и деривата јер на глобалном тржишту већ има поремећаја у снабдевању. Из Међународне агенције за енергетику упозоравају на несташце горива у свету већ током лета.

"Проблем је крај јуна, почетак јула. Почиње сезона путовања. Типично, и потражња и потрошња за нафтом расте. Дакле, ове две ствари разарају - нова нафта не долази са Блиског истока, а потражња расте. Ако не видимо да постоје нека побољшања можемо ући у црвену зону у јулу или августу“, рекао је извршни директор Међународне агенције за енергетику Фатих Бирол.

Барел је и даље изнад 100 долара па и цене деривата широм света константно расту. У Србији цене два најпродаванија деривата су у регулисаном режиму раста и до наредног петка скупља су за два динара - литар евродизела кошта 225 динара а бензина 193 динара.

Нове цене горива објављују се сваког петка до 15 часова.

Привредни субјекти који обављају делатност трговине моторним и другим горивима на станицама за снабдевање превозних средстава дужни су да утврђене малопродајне цене деривата нафте примене одмах по објављивању на званичној интернет страници Министарства унутрашње и спољне трговине.

Заменик председника Привредне коморе Србије Михаило Весовић је отварајући семинар  истакао да је у последње четири године извоз на тржиште Израела увећан четири пута, док је укупна робна размена утростручена, без обзира на специфичне околности у којима се пословна сарадња одвија.

"Од 10 главних производа које извозимо у Израел, три су прехрамбено-пољопривредни производи, што тему кошер сертификације чини једном од најважнијих. То није само питање испуњавања стандарда и уласка на тржиште, већ и доказ безбедности и квалитета производа", казао је Весовић.

Весовић је подсетио да Привредна комора Србије са Федерацијом привредних комора Израела има потписан споразум и "изузетно добре и пријатељске односе", што омогућава боље разумевање потреба израелског тржишта.

Присутне привреднике путем видео-порука поздравили су посланик Кнесета Боаз Топоровски, председавајући парламентарне групе пријатељства са Србијом, амбасадор Србије у Тел Авиву Мирољуб Петровић и председник Федерације привредних комора Израела Шахар Турђеман. 

У првом делу семинара, главни рабин Србије Исак Асиел говорио је о процесима и нивоима кошер сертификовања, осврнувши се на производе биљног и животињског порекла, као и на практичне аспекте примене стандарда.

У другом делу, директор Представништва ПКС у Јерусалиму и почасни конзул Србије у Израелу Александар Николић указао је на растуће потребе израелског тржишта и пословне прилике за српске извознике. Посебно је нагласио значај благовременог усклађивања сертификата и праћења царинских дажбина, као и важност процеса успостављања споразума о слободној трговини.

"Израелско тржиште је специфично и динамично и неопходно је бити благовремено информисан о свим регулаторним захтевима. Имајући у виду да око две трећине израелских Јевреја конзумира кошер храну, кошер сертификат је практично неопходан за озбиљнији искорак на то тржиште", навео је Николић.

Он је додао да су високи трошкови живота у Израелу и сложене геополитичке прилике отворили простор за нове добављаче, што представља значајну прилику за српске произвођаче.

Током 2025. године постављен је нови рекорд у робној размени Србије и Израела, која је премашила 260 милиона долара, уз значајан суфицит на страни Србије. Израел је тиме постао највећи извозни партнер Србије на Блиском истоку и трећи ван Европе.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, професор Економског факултета Велимир Лукић рекао је да ће се данашњи одговор америчке администрације пре свега односити на ток преговора о куповини НИС-а.

"Данашњи одговор ће се вероватно више тицати тога како напредују преговори и аквизиција НИС-а од стране МОЛ-а, него што ће се тицати нас самих", навео је Лукић.

Према његовим речима, Србија је од почетка године уложила значајне напоре како би дошло до промене власничке структуре НИС-а, али се у преговорима и даље појављују препреке.

"Можемо очекивати да, како ови преговори одмичу, долази до позитивног развоја ствари, али као што видимо, стално има неких клинова у точковима", оценио је Лукић.

Лукић сматра да питање санкција НИС-у није краткорочна тема и да ће притисци постојати и у наредном периоду.

"Идеја о томе да се наметну санкције нашем НИС-у није дошла првог дана после 24. фебруара 2022. године, и врло вероватно да та идеја и неће нестати намах, све и да сутра буде закључен неки мировни споразум", рекао је Лукић.

Истиче да ће се преговори наставити све док све стране буду имале интерес за договор.

"Све док стране имају интереса да се преговара и свој интерес у томе да преузму НИС, ти преговори ће се наставити. Уколико ти интереси буду у некој дисхармонији са оним што стране очекују, преговори ће се обуставити, наравно, и до закључка споразума неће доћи", навео је Лукић.

Две лиценце кључне за даљи рад компаније

Говорећи о оперативној лиценци НИС-а, која важи до 16. јуна, Лукић је указао да је она тесно повезана са лиценцом за преговоре о куповини НИС-а.

"Можда нисмо до краја свесни повезаности те две лиценце", оценио је Лукић.

Како је додао, уколико би лиценца за преговоре престала да важи, могла би да буде доведена у питање и оперативна дозвола за рад НИС-а.

"Уколико би се десило да лиценца за преговоре о куповини НИС-а не постоји, да није важећа некој страни која је заинтересована за куповину, да би тада врло вероватно и оперативна лиценца дошла у питање", рекао је Лукић.

Могући сценарији – продаја, санкције или најгори исход

Постоје три могућа решења за НИС: проналажење купца за руски већински удео, евентуална национализација компаније или укидање санкција енергетском сектору Русије од стране Сједињених Америчких Држава.

Професор Лукић је навео да, поред тих сценарија, постоји и најнеповољнији исход.

"Постоји још један сценарио који је можда и најпогубнији, а то је да се ништа од наведеног не догоди", упозорио је Лукић.

Коментаришући појаву нових заинтересованих купаца, оценио је да је то очекивано у великим енергетским трансакцијама, али да тренутно постоји само један купац који има одобрење ОФАК-а.

"У овом тренутку, наравно, ми немамо ниједног другог купца који је добио дозволу ОФАК-а, јер морате проћи одређене квалификације да бисте били купац, и знамо да постоји ефективно само један. Ако су неки други купци поднели захтев или исказали интересовање да уђу у преговоре о преузимању, ОФАК на те захтеве још није реаговао позитивно, и питање је да ли ће реаговати позитивно", навео је Лукић.

Цена нафте би могла да пређе 150 долара

Осврћући се на глобално тржиште нафте, Лукић је рекао да цена барела тренутно зависи од развоја кризе на Блиском истоку.

"Када заиста дође до истинске ескалације сукоба и дође до борбених дејстава, цена нафте ће се кретати негде између 120 и 140 долара", оценио је Лукић.

Упозорио је да би у случају већих поремећаја снабдевања цена могла додатно да расте.

"Нулта тачка крупних проблема глобално јесте онај тренутак када несташице буду распрострањене нафте и других нафтних деривата, и онда можемо гледати вероватну цену барела од 150 долара па навише", рекао је Лукић.

"Несташице нафте током лета реалан сценарио"

Коментаришући упозорења Међународне агенције за енергетику да би, уколико се сукоб настави, током јула и августа могло доћи до несташица на глобалном нивоу, Лукић је оценио да су такве процене оправдане.

"Тржиште нафте се налази у дефициту, производња не може да испрати потребе потрошње, и у неком тренутку доћи ће до ескалације несташица", навео је Лукић.

Према његовим речима, свет је до сада кризу превазилазио захваљујући великим залихама нафте, али су те резерве сада углавном исцрпљене.

"Мислим да и даље немамо утемељени оптимизам који би рекао да темељни извор проблема и снабдевања може бити скоро решен", закључио је Лукић.

Јоргић: НИС не може да планира у условима неизвесности

Брокер Бранислав Јоргић оценио је у Јутарњем програму да, упркос очекивањима о продужењу лиценце, суштинског помака у преговорима нема.

"То продужење од 15 дана, два месеца је добродошло, али ипак треба да се ставимо у позицију НИС-а. НИС на тако кратка продужења, неизвесност, не може да прави планове развоја, покривања тржишта и то је лоша вест", навео је Јоргић.

Према његовим речима, додатни напори свих страна били би неопходни како би се дошло до трајног решења.

Бјелићева: Преговори су, по свему судећи, запели још у јануару

Одговорна уредница рубрике Бизнис у Блицу Весна Бјелић истакла је да су преговори, према доступним информацијама, застали још почетком године.

"Очигледно да су ти преговори негде од јануара запели, да је негде ту МОЛ дошао можда са неким новим папиром, да можда ти неки услови који су договорени у јануару више нису исти", рекла је Бјелићева.

Она је додала да мађарски МОЛ анализира дугорочну исплативост пословања НИС-а, као и капацитете панчевачке рафинерије.

"Нама јесте у интересу да тај капацитет буде у пуном капацитету, тај рад. Оно што је за грађане најважније на крају дана јесте да ли има горива и по којој цени", нагласила је Бјелићева.

Различити интереси Гаспрома и МОЛ-а

Јоргић је оценио да "Гаспром" и МОЛ имају различит приступ НИС-у. Како је навео, "Гаспром" је НИС развијао као регионалну компанију, због чега је улагао у модернизацију панчевачке рафинерије и ширење пословања у региону.

"Гаспром, кад је долазио на ово тржиште, он је НИС видео као регионалну компанију", рекао је Јоргић, подсећајући да се НИС ширио и на тржишта Босне и Херцеговине, Бугарске и Румуније.

С друге стране, сматра да МОЛ пре свега интересује српско тржиште и дистрибуција нафте.

"Кад говоримо о МОЛ-у, њему није у интересу да НИС буде регионална компанија јер би онда то њему била конкуренција", оценио је Јоргић.

Упозорио је и да би панчевачка рафинерија у том случају могла да постане такозвана "вршна рафинерија", односно да ради у зависности од потреба тржишта.

"То значи, кад се појави вишак тражње, онда се укључује у снабдевање рафинерија у Панчеву. Кад се смањи та тражња, онда главна производња остаје у Мађарској", навео је Јоргић.

Како је додао, то би значило да би обим рада рафинерије варирао од 100 одсто до нула одсто, у зависности од тражње.

Нови ризици због кризе на Блиском истоку

Саговорници су упозорили и на могуће последице нове ескалације сукоба на Блиском истоку, пре свега када је реч о расту цена нафте и додатном притиску на инфлацију.

"Цене нафте реагују промптно. Имали смо сада и анализу Народне банке Србије која има свој најгори сценарио, а то је да нафта буде 109 или 125 долара. То би значило, наравно, уплив у инфлацију", рекла је Бјелићева.

Потребна дугорочна реорганизација енергетског сектора

Јоргић је истакао да би дугорочно Србија морала да ради на реорганизацији енергетског сектора и смањењу зависности од фосилних горива.

"Дугорочно мислим да би морали да направимо план реорганизације енергетског сектора у Србији, а то значи да се траже други извори снабдевања и производње струје", поручио је Јоргић.

Воћар из Ритопека Златко Игњатовић рекао је да је ова година много боља него прошла. 

"Видите и сами какав је то род. По мом мишљењу неке културе су чак и преродиле", рекао је Игњатовић.

Жарко Ковачевић, произвођач пшенице из Павловца, истакао је да се пољопривредници могу надати и очекивати "нормалнији принос".

"Пре овога је било у критичном стању, мислим да ћемо извући неки принос шест и по до седам тона по хектару", проценио је Ковачевић.

Да би ратари требало да имају добру сезону потврђују и агроекономисти.

Очекују веће приносе посебно код пшенице и сунцокрета који су ове године посејани на већим површинама него лане и то на уштрб кукуруза и соје који су се показали мање толерантним на сушу.

Задовољни и воћари

Климатске непогоде ове године заобишле су и воће, а посебно добар род се очекује за трешњу и кајсију.

Агроекономски аналитичар Жарко Галетин је рекао да се ове године може очекивати просечан, ако не и изнадпросечан принос.

"То би значило да би наша пољопривреда и аграр заједно са прерађивачком индустријом који партиципира у структури БДП-а негде између 10 и 12 одсто, могао да буде ове године генератор раста БДП-а, а не један кочничар", нагласио је Гелетин.

Гламочић: Пољопривреда је фабрика под отвореним небом

Иако је климатске промене успоравају, пољопривреда из године у годину расте, баш као и њена додата вредност, каже ресорни министар. Пад аграра у укупној привреди објашњава бржим растом сектора попут инфраструктуре и енергетике Драган Гламочић.

"У последњих пет година ми просечно негде око пет милијарди евра извозимо, а увозимо око три и по. Ми смо увек у суфициту око милијарду и по, то може да варира од године до године. Претходне године су заиста биле тешке, верујемо да ће ова бити боља", нада се министар Гламочић.

Иако српска поља изгледају много боље него претходних година у ово доба, ресорни министар је опрезан и каже: Пољопривреда је фабрика под отвореним небом.

Крајем прошле године, украјинска страна је поновила интерес за наставком преговора и доставила нацрт модалитета за вођење преговора. 

"Упркос кризи са којом се суочава, Европа је и даље наш кључан спољнотрговински партнер. Али важно је отварати и нова тржишта. Верујем да ћемо до краја године завршити све преговоре тако да у 2027. поченемо активно да сарађујемо", каже Јагода Лазаревић, министарка унутрашње и спољне трговине. 

Ко је учествовао на форуму

На српско-украјинском пословном форуму поред домаћих, учествовало је 12 украјинских компанија из сектора пољопривреде, речног транспорта и логистике, производње минералних ђубрива, трговине, електроиндустрије и металског комплекса.

"Ми смо веома амбициозни да ове године приведемо крају споразум о слободној трговини из много разлога. Први разлог је потреба за трговинском разменом", каже Тарас Качка, потпредседник Владе Украјине.

У првом кварталу ове године, робна размена Србије и Украјине износила је 152,8 милиона долара. Србија је у тој размени остварила суфицит од 36,8 милиона долара.

У разговору за РТС, уредница портала "Енергија Балкана" Јелица Путниковић указује да је ситуација на глобалном тржишту већ затегнута и да би евентуална блокада Ормуског мореуза могла додатно да поремети снабдевање.

"Ако се наставе тензије и не буде примирја, осетиће се још већи мањак нафте на тржишту. То значи нова поскупљења, али и трку ко ће успети да обезбеди енергенте на време", наводи Путниковићева.

Она истиче да је кључ у континуираном допуњавању резерви.

"Мора на време да се размишља да се залихе стално допуњују, како не бисмо остали без довољних количина и сирове нафте и деривата", додаје Путниковићева.

Резерве као сигурност, али и терет за буџет

Иако је Србија у претходне три и по године значајно увећала резерве, њихово даље пуњење носи и финансијски терет. Путниковићева подсећа да складиштење енергената значи и замрзавање значајних средстава.

"Када нешто купите и складиштите, то је новац који више немате за друге потребе. У ситуацији када ће приходи од НИС-а бити мањи, а истовремено се повећавају трошкови за резерве, то свакако оптерећује буџет", каже Јелица Путниковић.

Ипак, наглашава да је реч о оправданој инвестицији.

"То је паметно уложен новац, јер обезбеђује енергетску сигурност и даје привреди извесност да неће бити несташица", сматра уредница "Енергије Балкана".  

НИС између великих играча

Поред глобалних изазова, Србија се суочава и са неизвесношћу у вези са будућношћу НИС-а. Преговори између руског Газпром њефт и мађарског МОЛ одвијају се под надзором америчке канцеларије OFAC, а рок за договор истиче ускоро.

"Није јасно у којој су фази преговори. Можда постоје информације унутар власти, али јавност о томе није обавештена", истиче Путниковићева.

Кључно питање је судбина рафинерије у Панчеву.

"Оно што је за Србију најважније јесте да рафинерија настави да ради у пуном капацитету. То је тема о којој се сигурно разговара и са Русима и са Американцима", додаје.

Као једна од опција помиње се и национализација, али уз значајне ризике.

"Такав потез би могао да доведе до тужби и великих одштетних захтева. Видели смо пример Бугарске и Лукоил-а. Зато верујем да ће Србија покушати да све реши дипломатским путем", каже Путниковићева.

У међувремену, Србија паралелно преговара са МОЛ-ом о будућем пословању НИС-а.

"Ако дође до продаје, мора да се дефинише како ће компанија функционисати и шта ће бити са производњом", наводи уредница портала "Енергија Балкана".

Према њеним речима, исход преговора одредиће не само судбину НИС-а већ и стабилност читавог енергетског система.

"Најважније је да се обезбеди континуитет снабдевања и да не дође до застоја у раду рафинерије, јер би то био велики проблем за Србију", закључује Путниковићева.

"Дошли смо до једног интересантног производа који може бити атрактиван као суплемент за животиње, конкретно код крава има индиција да може допринети лечењу маститиса и производњи већих количина квалитетнијег млека", каже др Марија Милић, виши научни сарадник Технолошко-металуршког факултета.

Они који у наредна четири дана посете београдски сајам технике могу да виде и будућност у лечењу пацијената која је ту.

"Ту је наша термовизијска камера која је свима позната, користи се на широко, у медицини јер смо у тиму наших биоинжињера развили софтвер који јако помаже нашим васкуларним хирурзима да се припреме за врло сложене процесе када снимају исхемију", наводи Марија Спасић из Научно-истраживачког центра Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње".

Повезивање науке и привреде и пласирање производа на тржиште

Министарство за науку је више од 3.000 квадратних метара ставило на располагање научно-истраживачким организацијама, технолошким парковима, стартаповима и компанијама. Циљ јесте повезивање науке и привреде и пласирање производа на тржиште.

"Оваква машина припада класи најновије генерације ЦНЦ машина и робота и може се наћи само на светским сајмовима попут оног у Милану или у Хановеру, али и код нас на сајму у Београду. Оно што је јако важно да се напомене да је ово у потпуности домаћи производ", каже др Милан Милутиновић, руководилац Центра за машинство на Политехничкој академији.

"Посебно смо поносни ове године на наш други експонат, линеарни појачивач који ће се користити у акцелератору у институту, обједињеном институту за нуклеарна истраживања из Дубне. Овај уређај после сајма пакује се са два иста уређаја, иде на царину и франко Шереметјево", каже др Срећко Манасијевић, директор "Лола Институт".

"Знање, истраживање и иновације највећа снага једне земље"

Отварајући сајам, премијер Мацут рекао је да као лекар, професор и човек који је читав живот посветио науци верује да су знање, истраживање и иновације највећа снага једне земље.

"Поносан сам што Србија улаже у развој научно-технолошких паркова, дигитализацију, вештачку интелигенцију и повезивање науке и привреде јер управо у томе лежи основа нашег будућег развоја. Посебно је важно што ће се на овом месту представити и потенцијали Експо 2027", рекао је Ђуро Мацут, председник Владе.

Овогодишњи сајам је поред домаћих окупио и велики број страних фирми, углавном из Немачке.

"Окупили смо водеће компаније, инжењере, истраживаче и доносиоце одлука са заједничким циљем - да обликују правце развоја савремене индустрије и области које већ данас редефинишу начин на који радимо, производимо и живимо", каже Марко Блажић, председник Надзорног одбора београдског сајма.

Поред иновација, до 22. маја до када је сам отворен, одржаће се и више од 20 трибина уз учешће више од 60 говорника.

"Тржиште Србије је добро снабдевено нафтним дериватима али уколико се глобална неизвесност настави мораћемо пажљивије да управљамо залихама које смо дуплирали у предходне три и по године", навела је министарка.

Према њеним речима, резерве дизела које су уступљене нафтним компанијама да би се осигурала снабдевеност тржишта у предходном периоду од око 42.000 тона дизела су делимично зановљене, а помогле су у кључном моменту када је снабдевеност била угрожена.

"Снабдевеност је данас добра, а рафинерија је радила пуним капацитетом те су комерцијалне и оперативне резерве такође значајно увећане. Настављамо да надгледамо ситуацију у погледу цена како би и оне биле одрживе и у велепродаји и у малопродаји", истакла је министарка.

Најавила је да ће наставити пажљиво да управљају  резервама и да ће их увећавати у складу са финансијским могућностима.

"Као и у свим другим изазовима којима смо изложени када је енергетика у питању - штитимо интересе Србије на сатном нивоу", истакла је министарка Ђедовић Хандановић.

Француска Електропривреда радила је прелиминарну техничку студију о мирнодопској примени нуклеарне енергије у нашој земљи, a сарадњу наставља и са "Елeктродистрибуцијом Србије" – данас почиње серија тродневних радионица за запослене.

Директор "ЕДФ-а Интернешенел" у Србији Адмир Прелић појашњава да је ЕДФ присутан у целом свету у области енергетике, у различитим оквирима – нуклеарна енергија, хидроелектране, обновљиви извори и дистрибуција.

"Моја надлежност овде у Србији је у оквиру дистрибутивне мреже, а моје колеге су из ЕДФ-а за нуклеарну енергију и ЕДФ Power Solution што се тиче обновљивих извора", рекао је Прелић.

Модернизација дистрибутивне мреже

На питање шта доноси овај пројекат, објашњава да је реч о процесу који траје већ неколико година.

"Овај пројекат је започет пре три године и он је у оквиру пројекта аутоматизације и модернизације дистрибутивне мреже. Наша улога као EDF International Networks је консултантска, као и дељење знања и искуства из Француске. Такође, у оквиру овог пројекта предвиђене су техничке радионице", навео је Прелић.

Обуке за стручњаке и управљаче

Говорећи о обукама, истиче да су намењене ширем кругу стручњака.

"То су обуке које су предвиђене у наредна три дана. Оне покривају више тема – укључивање и управљање обновљивим изворима, електрична возила, дигитализација, аутоматизација и паметна бројила. Радионице су намењене директорима, инжењерима и оператерима зато што покривамо и техничку и стратешку димензију", истакао је Прелић.

Како смањити кварове у мрежи

На питање о унапређењу нисконапонске мреже у Србији, Директор "ЕДФ-а Интернешенел" у Србији наглашава да решења постоје.

"Наравно да постоје решења и пројекат аутоматизације је први део, а други део је дигитализација која омогућава бољу видљивост стања мреже у реалном времену, тако да паметна мрежа омогућава прецизно лоцирање квара, даљинско управљање и смањење времена прекида", објаснио је Прелић.

Паметна бројила и управљање потрошњом

Директор "ЕДФ-а Интернешенел" у Србији истиче значај увођења паметних бројила.

"Паметна бројила су важна за унапређење паметне мреже зато што подаци о потрошњи у реалном времену омогућавају развој плана инвестирања, одржавања, боље управљање мрежом и смањење губитака. Такође, омогућавају убрзање студија за интеграцију обновљивих извора. Са друге стране, крајњем потрошачу омогућавају да има увид у потрошњу у домаћинству на дневном нивоу и да мења своје навике", рекао је Прелић.

Дијаспора као покретач иновација

На питање о иновативној сарадњи са дијаспором, објашњава да она има посебан значај.

"Када причамо о иновацији, говоримо о новој технологији, дигитализацији и вештачкој интелигенцији, али и о начину сарадње. Моја анализа након прве две године овде показала је да је међудржавна сарадња кључна за развој енергетског сектора, али има изазове на људском нивоу. Како сам део српске дијаспоре у ЕДФ-у, покренуо сам позив широм Француске да пронађемо наше људе унутар ЕДФа- како бих могао да покренем иницијативу", објаснио је Прелић.

Додаје да је одзив био велики.

"Након месец дана добио сам педесет одговора што нам је омогућило да покренемо ову иницијативу", навео је.

Пионирска иницијатива у оквиру ЕДФ-а

Говорећи о пројектима у другим земљама, истиче да је ова иницијатива посебна.

"Пројекте аутоматизације спроводимо широм света, али ова иницијатива је пионирска унутар групе ЕДФ-а и показује посебне односе Француске и Србије, као и значај дијаспоре у оквиру компаније", рекао је Прелић.

Нуклеарна енергија – наредни кораци

Осврћући се на сарадњу у области нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе, наводи да су већ направљени кораци.

"Сарадња је започета 2024. године након посете председника Макрона Србији. Након студије потписано је писмо о намерама које подразумева експертизу у области технологије реактора, коришћења постојећег ланца снабдевања у ЕУ, развоју људских капацитета и подршку у прихватању пројекта од стране јавности", објаснио је саговорник РТС-а.

На крају истиче да се сарадња наставља и у наредном периоду.

"Након ове радионице предвиђена је посета Паризу, где ће Електродистрибуција Србије имати прилику да види како се примењује знање. У области нуклеарне енергије, следећи кораци су израда мапе пута и студије за интеграцију нуклеарних капацитета", закључио је Прелић.

Професор Економског факултета у Крагујевцу Петар Веселиновић оцењује да је ауто-индустрија у глобалној транзицији каква није виђена од настанка првог аутомобила.

”Кинези су ту битку добили када је у питању технологија, ресурсна база, батерије и на крају цена. Европљанима остаје или да им се придруже или да уђу у конкуренцију која све теже може да буде успешна“, рекао је Веселиновић у Јутарњем програму РТС-а.

Подсећа да су и други велики произвођачи, попут “Форда“ и “Нисана“, већ ушли у партнерства са кинеским компанијама, док “Стелантис“ покушава да кроз сарадњу смањи трошкове и прошири тржиште.

Пад продаје, затварање погона и тражење нове стратегије

Веселиновић указује на то да проблем није само у производњи, већ пре свега у паду продаје аутомобила у Европи.

“Тржиште није реаговало онако брзо како се очекивало на електричне аутомобиле. Купци и даље траже мање, приступачније градске моделе, а ту кинеске компаније имају значајну предност“, наводи Веселиновић.

Додаје да је шест “Стелантисових“ фабрика у Европи тренутно затворено и да компанија тражи краткорочне стратегије за стабилизацију пословања.

“Много тога зависи и од геополитике. Аутомобилска индустрија налази се на највећој прекретници у својој историји“, каже Веселиновић.

Италија у страху од нових резова, Крагујевац "светла тачка“

Дописница РТС-а из Италије Сања Лучић наводи да се криза “Стелантиса“ у тој земљи продубљује и да синдикати упозоравају на ризик за хиљаде радних места.

Производња у фабрикама у Помиљану, Мелфију и Касину бележи велики пад, док је једини делимично позитиван сигнал стигао из "Мирафиорија“, где је почела производња хибридног “фијата 500“.

Италијански медији преносе да компанија разматра додатну сарадњу са кинеским произвођачима и могуће инвестиције у поједине фабрике које тренутно раде смањеним капацитетом.

Истовремено, пажња се све више усмерава ка Србији.

"Фабрика ‘Стелантиса’ у Крагујевцу последњих месеци бележи раст производње ‘фијата гранде панде’ и ради готово пуним капацитетом“, наводи Сања Лучић.

Према писању италијанских медија и синдиката, компанија се већ припрема за увођење викенд смена, што би могло да донесе и неколико стотина нових радних места.

“Крагујевац тренутно представља једну од ретких позитивних прича у Европи“, закључује дописница РТС-а из Милана.

Професор Веселиновић додаје да би фабрика у Крагујевцу већ 2026. године могла да достигне производњу од око 150.000 возила годишње.

"То значи да би Крагујевац производио скоро 45 одсто онога што данас производи комплетан ‘Стелантис’ у Италији“, истиче Веселиновић.

Према његовим речима, у фабрици се већ ради у три смене, а од јуна се очекује и увођење викенд смена због велике тражње за моделом “фијат гранде панда“. Више од 90 одсто произведених возила намењено је европском тржишту, док део извоза иде и ка Африци и Азији.

Србија више није само земља јефтине радне снаге

Веселиновић сматра да Србија постепено мења позицију на мапи европске ауто-индустрије.

“Дуго смо били конкурентни пре свега због јефтине радне снаге. Данас то више није случај у тој мери. Просечне и минималне зараде расту, а све је више страних радника“, наводи Веселиновић.

Подсећа и да у Крагујевцу већ послују кинеске компаније које производе ауто-делове за "Мерцедес“ и БМВ, што додатно јача позицију Србије у европском ауто-кластеру.

“Србија је једна од ретких земаља у Европи која има производњу електричних и хибридних модела аутомобила. То значајно доприноси извозу, привредном расту и конкурентности“, оцењује Веселиновић.

Додаје да је Шумадијско-поморавски округ једини у Србији који бележи суфицит у спољнотрговинској размени, чему значајно доприноси управо аутомобилска индустрија.

Некадашњи помоћник министра енергетике Раша Којчић рекао је гостујући у Јутарњем програму РТС-а да су резерве енергената тренутно добре, али да треба константно радити на њиховом обезбеђивању, посебно у светлу дешавања у Персијском заливу.

"У претходном периоду доста тога се урадило да се обезбеде знатне количине резерви, како би могло да се реагује у оваквим ситуацијама", рекао је Којчић подсећајући да се 20 одсто целокупних количина сирове нафте набављало преко Ормуског мореуза.

Србија је, каже, у претходном периоду обезбедила довољно енергената у обавезним и оперативним резервама како би се могло стабилно функционисати.

“Видело се да ниједног момента код нас није било несташице деривата на пумпама и нико није осетио глобалну светску кризу“, рекао је Којчић.

Цена нафте осетљива и на изјаве

Проблем може да настане због глобалних поремећаја у снабдевању.

“Када је у прекиду снабдевање преко Персијског залива, сви који су се одатле снабдевали потражиће друге изворе сирове нафте“, рекао је Којчић.

Цена нафте типа "брент" јуче је износила 112 долара, док је гас скочио на 600 долара.

Којчић истиче да је након те вести председник САД Доналд Трамп изјавио да се настављају преговори са Ираном и продужава прекид ватре, због чега је аутоматски цена нафте типа "брент" пала на 108 долара по барелу.

Пуно складиште гаса у Банатском двору

Када је реч о гасу, Србија има стабилно снабдевање природним гасом према споразуму са Гаспромом.

“Са те стране смо безбедни и попуњеност складишта у Банатском двору је на максимуму, имамо ускладиштен део и у Мађарској и стабилан доток преко Турског, па Балканског тока на дневном нивоу, плус количине из Азербејџана“, објаснио је Којчић.

Којчић наводи и да се ради на више пројеката у гасном сектору који ће омогућити Србији да буде чвориште када је реч о овом делу света.

"Ради се на интерконекцији са Румунијом, интерконекцији са Северном Македонијом како бисмо се повезали са Грчком, и гради се нафтовод према Мађарској. У том моменту, када се све те инвестиције заврше, ми постајемо чвориште за, примера ради, гасно снабдевање и неких других тржишта", рекао је Којчић.

Зашто је Рафинерија толико важна

На питање да ли је решење за питање НИС-а још важније него раније због глобалних дешавања, Којчић је појаснио да је НИС значајан са становишта сигурности снабдевања свим врстама деривата и енергената који се добијају из сирове нафте.

С друге стране, 13.000 људи ради у НИС-у, чему треба додати и запослене који раде у фирмама које сарађују с том компанијом.

Истиче да је Рафинерија, која је "црвена линија" када је реч о преговорима, битна са становишта снабдевања нашег тржишта.

"Кажу да може и без ње да се снабдева – не може. Ако се израчунају количине деривата на дневном нивоу које су потребне за нормално функционисање, физички и логистички немогуће је допремити их било Дунавом, железницом, камионским цистернама. Државе у региону немају рафинерију па се снабдевају, али све оне имају излаз на море, и могу да дођу велики танкери за снабдевање", објаснио је Којчић.