Навео је и да ће брза саобраћајница од Бачког Брега до Српске Црње бити дуга 185,5 километара, као и да се ради пројекат до Србобрана и затражио од извођача, азербејџанске компаније "Азвирт", да заврши брзу саобраћајницу од Бачког Брега до Кљајићева до јуна 2028. године.

"До Видовдана 2028. да отворимо све до Кљајићева, 34,1 километар", рекао је Вучић и додао да је предвиђено да буде готова деоница Бачки Брег – Сомбор до априла 2028. у дужини од 22,7 километара.

По завршетку радова, како је рекао, од ауто-пута до Сомбора биће потребно 30 минута.

Председник Вучић је изјавио и да ће, када буду завршени ауто-путеви Београд–Зрењанин и Зрењанин – Нови Сад, све главне саобраћајнице у Војводини суштински бити решене.

Вучић: Гас, струја и добри путеви привлаче инвеститоре

Председник Вучић изјавио је данас да гас, струја и добри путеви привлаче инвеститоре који, како је рекао, дају живот местима у Србији, као и да држава не само да гради нове саобраћајнице већ улаже и 500 милиона евра у одржавање ауто-путева.

"Инвеститори дају живот неком месту. Он, када вам остане, шта год да треба, треба да им помогнете, зато што они вам својим порезима финансирају и град, општину. Они вам финансирају плате због којих људи могу да оду у град, у кафану, у ресторан, да потроше новац у биоскопу, у позоришту, у све друго. Тако да су то важне ствари, то су много важне ствари, и зато то радимо", рекао је Вучић.

Говорећи о економској ситуацији на северу Србије, Вучић је указао да је у Сомбору 2012. године просечна плата била 330 евра, а да је сада 864 евра. Истакао је да је потребно да се велики инвеститор доведе у Сомбор.

Саобраћајница пројектована за брзину од 100 километара на сат

Укупна дужина брзе саобраћајнице I-Б реда, гранични прелаз са Мађарском (Бачки Брег) – Сомбор – Кула – Врбас – Србобран – Бечеј – Нови Бечеј – Кикинда – гранични прелаз са Румунијом (Српска Црња) је 185,5 километара, а пројектована је за брзину од 100 километара на сат.

Укупна површина обухвата просторног плана је већа од 11.000 хектара и подељена је на два сектора и осам деоница.

Оквирни комерцијални Уговор потписан је са азербејџанском компанијом "Азвирт" за пет деоница у дужини од 94,2 км од Бачког Брега, преко Сомбора, Кљајићева, Сивца, Црвенке, Куле, Врбаса до Србобрана, Потписан је и Уговор о пројектовању и извођењу радова за прва 23 километра ове саобраћајнице.

Наведени уговори потписани су 18. марта ове године у присуству председника Александра Вучића, наводе из Коридора Србије.

На предметним деоницама брзе саобраћајнице планирана је изградња 11 петљи, 32 моста, 34 надвожњака, 12 пропуста. Такође, планирана је изградња и три површинске кружне раскрснице.

"Конференција први пут напушта Париз и креће у своју турнеју. Следеће године имамо част да ми будемо домаћини. То је на неки начин и потврда да Србија уме да буде и мост у све више подељеном свету, мост где се састају они што иначе седе на супротним странама стола", рекао је Чадеж за РТС.

Преговарање испред примене силе

Чадеж наводи да се данас преговара о свему – о ланцима снабдевања, клими, подацима, вештачкој интелигенцији.

"Чини ми се да свет све мање зависи од пуке силе, а више од вештине да ускладимо на неки начин различите интересе", рекао је Чадеж додајући да се и у бизнису и у политици све више посвећује пажња изучавању, али и примени преговарачких процеса.

То је и један од разлога због којих је ПКС основала прву западнобалканску академију преговарања.

Експо привлачи међународне догађаје

онференција ће бити одржана на маргинама Експа 2027. На питање колико организација Експа помаже да Србија привуче велике међународне догађаје, Чадеж одговара да Експо није само пројекат од три месеца.

"То је једноставно наслеђе за деценије, највећи сајамски комплекс у југоисточној Европи и на нама је да га испунимо и попунимо животом. Чини ми се да Београд има добру шансу да постане заиста центар сусрета", рекао је Чадеж.

"Два су главна разлога овако високе потражње пелета у овим врелим данима. Први – знак да су потрошачи, дакле домаћинства, кренули у набавку огрева за наредну грејну сезону, а други – бојазан великог броја потрошача дрвног пелета да би се ситуација са некаквим несташицама и евентуалним наглим поскупљењем пелета која се десила прошле године могла поновити и ове године", истакао је Главоњић.

Наводи да је снабдевеност већих стоваришта тренутно добра и да пелета има у довољним количинама.

"Снабдевеност стоваришта дрвним пелетом у овом тренутку је одлична. На већини стоваришта пелета има у довољним количинама. Редовно је снабдевање стоваришта од стране фабрика, тако да су и редовне испоруке потрошачима", наглашава Главоњић.

Добра снабдевеност, али су цене више него у мају

Истиче да се цене на већини стоваришта тренутно крећу између 38.000 и 42.000 динара по тони, што је за 2.000 до 4.000 динара више него у мају.

"Постоје велике разлике у ценама пелета истог произвођача од стоваришта до стоваришта, па је препорука да се пре куповине потрошачи распитају о ценама на више места", каже Главоњић.

Додаје да је најповољније пелет куповати директно у фабрикама, где се цена креће од 34.000 до 36.000 динара по тони.

Домаћа производња за сада задовољава потребе тржишта

Говорећи о производњи, наводи да Србија има 94 произвођача пелета и да њихови укупни капацитети могу да задовоље домаће потребе.

"Снабдевеност фабрика дрвном сировином је добра, производња се одвија нормално, нема неких већих проблема, тако да се и пелет редовно испоручује стовариштима у складу са њиховим уговорима", рекао је Главоњић, уз напомену да су залихе дрвне сировине различите од фабрике до фабрике.

Када је реч о европском тржишту, указује да висока потражња у већини земаља утиче и на кретања у Србији.

"У овом тренутку потражња за пелетом у већини европских земаља је на веома високом нивоу. Свака промена понуде, потражње, цена и неких других проблема који се десе у Европи неминовно се одражава и на регион, а самим тим и на Србију", истиче Главоњић.

Грађанима савет да не одлажу куповину огрева

За разлику од пелета, тржиште огревног дрвета је, како каже, потпуно стабилно. Цене се од новембра прошле године нису мењале и крећу се од 8.000 до 10.000 динара по просторном метру, док се за сечење и цепање доплаћује око 1.000 динара.

"Имајући у виду овако висок ниво потражње на тржишту дрвног пелета, али и кретање цена на тржиштима других енергената, врло је вероватно да ће ове цене тренутно бити и у наредним недељама у нашој земљи", каже Главоњић.

Међутим, како каже, уколико на јесен дође до промене цена других енергената, то ће неминовно утицати на повећање потражње, а самим тим и на раст цена дрвног пелета. Због тога саветује грађанима да не одлажу куповину огрева.

"Препорука је да то учине у наредних месец-два дана, јер сви параметри говоре да појефтињење пелета које се десило у априлу највероватније ће бити једино појефтињење пелета у овој години", нагласио је Главоњић.

Подсећа и да су од прошле године на снази строжа правила контроле квалитета дрвних горива. До сада су, како је навео, 44 домаћа и седам иностраних произвођача сертификовали производњу у складу са новим правилником, док се од августа очекује појачан надзор тржишне инспекције.

"Све ово заједно доприноси даљем развоју тржишта дрвног пелета, заштити потрошача од пелета лошег квалитета, уклањању пелета лошег квалитета са тржишта и смањењу нелојалне конкуренције", закључио је Главоњић.

Лазаревић је, након потписивања уговора, рекла да ће присуство суседне земље додатно потврдити регионални карактер ове манифестације и допринети јачању економске сарадње у региону.

Истакла да је БиХ један од кључних економских партнера Србије и да ће на Експу 2027 имати национални павиљон на атрактивној локацији, где ће представити своје привредне, туристичке и културне потенцијале.

"Експо није само српски пројекат, већ регионални пројекат. Очекујемо око четири милиона посетилаца и уверена сам да ће користи од ове манифестације имати не само грађани Србије већ и читавог региона. То свакако треба максимално искористити", рекла је Лазаревић.

Према њеним речима, Специјализована изложба Експо 2027 представљаће важну прилику за унапређење пословне сарадње и повезивање компанија из региона са партнерима из целог света.

Представљање потенцијала региона

Јеринић је навео да је учешће БиХ на Специјализованој изложби Експо 2027 од великог значаја, јер овај догађај представља прилику да се, осим Србије, свету представи и потенцијал читавог региона.

"За нас је посебно важно што ће БиХ бити део нашег Експа, јер верујемо да је изложба прилика не само да свету представимо Србију већ и да покажемо снагу и потенцијал читавог региона“, рекао је Јеринић.

Јеринић је додао да БиХ треба да искористи припреме за Експо 2027 како би додатно промовисала своје туристичке потенцијале, имајући у виду велики број међународних посетилаца који ће боравити у Београду и Србији.

Министар спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине и комесар те земље за Експо 2027 Сташа Кошарац рекао је да је потписани уговор о учешћу БиХ на Специјализованој изложби Експо 2027 у Београду значајна прилика за унапређење регионалне сарадње и јачање економских веза са Србијом.

Захвалио је државном руководству Србије, а посебно председнику Александру Вучићу, на позиву БиХ да учествује на Експу 2027, нагласивши да организација те међународне манифестације потврђује капацитете Србије да буде домаћин великих светских догађаја.

"Тиме се потврђује исправност политике председника Вучића да се Србија афирмише не само као регионални лидер већ и као земља која има могућност да буде домаћин великом броју држава и да повезује различитости", рекао је Кошарац.

Специјализована изложба Експо 2027 Београд биће одржана од 15. маја до 15. августа 2027. године, а очекује се више од четири милиона посета током њеног 93-дневног трајања.

Тема изложбе је "Игра(ј) за човечанство – спорт и музика за све".

Влада Србије је изменила Одлуку о привременој забрани извоза нафте и нафтних деривата 2. јула, а ступила је на снагу даном објављивања у Службеном гласнику.

Влада Србије у недељу је продужила Уредбу о ограничењу висине цена деривата нафте за 60 дана.

Привредни субјекти који обављају делатност трговине моторним и другим горивима на станицама за снабдевање превозних средстава дужни су да утврђене малопродајне цене деривата нафте примене одмах по објављивању на званичној интернет страници Министарства унутрашње и спољне трговине.

Добра пољопривредна сезона не гарантује и веће приходе произвођачима, јер на откупне цене, поред количине рода, утичу стање на међународном тржишту, квалитет производа и логистички услови, оценио је професор Пољопривредног факултета и саветник у Министарству пољопривреде Зоран Рајић.

"Не мора да значи да ће већи принос надокнадити ниже цене. На цену утиче и стање на међународном тржишту, посебно код берзанских производа, затим квалитет рода и логистички проблеми који су присутни последњих година“, навео је Рајић.

Ипак, додаје да би произвођачи који су применили све агротехничке мере могли да буду задовољни овогодишњим резултатима.

Пшеница доброг квалитета, али цене зависе од светског тржишта

Говорећи о овогодишњем роду пшенице, Рајић је подсетио да су домаћа складишта готово испражњена, јер је Србија у последњих једанаест месеци извезла око 1,2 милиона тона пшенице.

Ипак, не очекује значајнији раст цене.

"Цена пшенице је расла од почетка године до краја маја, али последњих недеља константно пада. У црноморском региону, који је за нас најважнији, цене су у паду“, истакао је Рајић.

Додаје да, иако се у свету очекује мања производња, истовремено расту залихе, што утиче на слабију тражњу.

Каже да Србија традиционално има купце за пшеницу, пре свега у земљама региона и Италији, али да би конкуренцију на појединим тржиштима могла да појача најављена руска помоћ афричким земљама у виду бесплатне пшенице.

Вишња родила више, али је квалитет слабији

Када је реч о вишњи, Рајић наводи да је род значајно већи него прошле године, али да је квалитет испод очекивања, што се одражава и на цену.

"Прошле године била је ванредна ситуација јер су конкурентске земље имале лош род. Ове године то није случај, а код нас је вишња преродила, па је и рандман слабији“, објаснио је.

Према његовим речима, доминантне откупне цене друге класе су око 50 динара по килограму, док се прва класа плаћа више, али не очекује да ће цена током сезоне достићи прошлогодишњи ниво.

"Не верујем да ће се поновити ситуација као прошле године, када је цена са око 100 порасла на 300 динара по килограму“, рекао је Рајић. Он истиче да су прерађивачки капацитети углавном спремни за нови род, али да ће откуп зависити од квалитета, јер се вишња највећим делом користи за прераду.

Малина доноси зараду, контроле засада оправдане

Професор Рајић оцењује да је тренутна откупна цена малине од 400 до 450 динара по килограму задовољавајућа.

"Наше калкулације показују да је цена коштања око два и по евра по килограму, тако да постоји простор за зараду произвођача“, навео је професор. Истиче да је важно да произвођачи део остварене добити поново уложе у производњу.

Коментаришући најављене ванредне контроле малињака, Рајић сматра да је реч о оправданој мери.

"Људи су већ на терену. Дат је рок да пољопривредници сами исправе неправилности ако постоје и мислим да је то добра мера“, рекао је Рајић.

На крају је оценио да је најважније да пољопривредници буду задовољни и да Србија задржи позитиван спољнотрговински биланс у аграру.

"Мање је важно да ли ће учешће пољопривреде у БДП-у бити три, пет или више процената. Најважније је да пољопривредници имају зараду", поручио је професор Рајић.

Такође се наглашава да то што је Србија домаћин Експа сведочи о њеном међународном значају, поштовању и поверењу које ужива, саопштила је Служба за сарадњу са медијима председника Републике.

"Ово ће бити изузетна прилика за Државу Палестину да се придружи и учествује на овом окупљању већине земаља света, као и да допринесе остваривању визије изложбе која тежи расту, сарадњи, заједничкој хуманости, напретку и јединству", наведено је у писму председника Абаса.

"Можда више није спорна цена, већ начин на који ће трансакција бити исплаћена. Имајући у виду да је Русија под санкцијама, сигурно није у њеном интересу да новац заврши на рачунима који су блокирани", каже за РТС стручњак за енергетику Жељко Марковић.

Он оцењује да би, уколико не буде решења за начин исплате, могло да уследи и ново тражење продужења лиценце.

Осврћући се на изјаву министарке рударства и енергетике Дубравке Ђедовић Хандановић да све три стране у процесу губе стрпљење, саговорник истиче да дуготрајна неизвесност ствара додатни притисак пре свега за Србију.

"Држава мора стално да одржава резерве, а неизвесност око НИС-а и потенцијалних проблема у снабдевању утиче и на привреду и на економски развој. Зато је важно да се процес што пре оконча и да знамо на чему смо“, наглашава Марковић.

Може ли Србија да преузме НИС

Према оцени стручњака, кључно питање остаје да ли је руска страна променила став о продаји већинског удела у НИС-у.

Подсећа да Москва у почетку није желела да прода компанију, али да би околности могле да се промене уколико процени да би даље одлагање довело до блокаде пословања и пада вредности компаније.

Уколико преговори са мађарским МОЛ-ом не буду окончани договором, једна од могућности остаје да Србија сама купи већински пакет акција.

"То би можда било и најбоље решење за Србију. Охрабрује што сада имамо потврду да постоје разговори српске и руске стране. Ако је Русија спремна да прода Србији, тешко је очекивати да ће држава чекати да то учини МОЛ", истиче Марковић.

Он додаје да су у буџету већ предвиђена средства за такву могућност.

Говорећи о америчким санкцијама, оцењује да је циљ Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАК) остао непромењен – излазак руског капитала из власничке структуре НИС-а.

"Чињеница да се лиценце продужавају показује да је америчка страна тренутно задовољна напретком преговора, али од свог основног циља сигурно неће одустати", сматра саговорник.

Истовремено, упозорава да, иако се после смиривања кризе на Блиском истоку цена нафте стабилизовала око 70 долара за барел, глобално енергетско тржиште остаје осетљиво. Напади на руске рафинерије и несташица деривата у појединим деловима Азије показују да су ризици и даље присутни.

"Не можемо рећи да је нафтна криза иза нас. Ситуација јесте мирнија, али је довољна једна политичка одлука или ново жариште да цена нафте у кратком року скочи и десет или двадесет долара", закључио је Жељко Марковић из Савеза енергетичара.

Продужена лиценца не значи и напредак преговора

Страхиња Обреновић са Факултета политичких наука, сматра да је продужење оперативне лиценце НИС-у и продужење рока за постизање договора око продаје руског удела очекиван, али да не указује на скори договор између руског Гаспромњефта и мађарског МОЛ-а.

Према његовим речима, продужење лиценце треба посматрати у ширем контексту америчких санкција руском енергетском сектору, а не као сигнал да су преговори пред завршетком.

"Овакво поступање ОФАК-а иде у прилог руској страни и не видим интерес да се она повуче или прода свој удео док год се лиценце продужавају", навео је Обреновић.

Он подсећа да су и у другим европским земљама примењивана различита решења за компаније у руском власништву, али да Србија, због специфичног положаја НИС-а као јединог домаћег произвођача нафтних деривата, има знатно мањи простор за маневрисање.

Русима се не жури, а Србија трпи последице неизвесности

Обреновић оцењује да највише последица продужене неизвесности трпе грађани и привреда, док руска страна, како каже, нема разлог да жури са продајом удела.

"Сама неизвесност производи трошкове и губитке за инвеститоре, али Русија и даље остварује свој утицај кроз присуство на српском тржишту. Овде није реч само о економији, већ и о геополитици", истакао је.

Он сматра да би МОЛ могао први да одустане од преговора уколико се настави одсуство конкретног помака, док ОФАК, како наводи, пре свега спроводи политику америчке администрације, а није њен креатор.

Говорећи о могућим решењима, Обреновић је навео да Србији стоји на располагању више опција – од наставка ослањања на продужење лиценци, преко активирања права прече куповине, до увођења принудне управе или других модела који су већ примењивани у појединим европским државама. Ипак, упозорава да свака од тих мера носи и политичке и правне последице, нарочито имајући у виду значај сарадње са Русијом у гасном сектору.

Осврћући се на утицај светских прилика, Обреновић је оценио да ситуација на Блиском истоку може допринети већој флексибилности Вашингтона приликом продужења лиценци, али да није једини фактор који утиче на одлуке ОФАК-а.

"До краја јула имамо извесност да НИС наставља да послује, али не и одговор шта ће бити коначно решење", закључио је Обреновић.

"Србија је урадила све што је до ње да не будемо камен спотицања, и оно што је јако важно, у последњих 18 месеци смо очували, сачували наше односе и са Сједињеним Државама и са Руском Федерацијом, а то није нимало лако у тренутним геополитичким изазовима", рекла је Ђедовић Хандановић.

Истакла је да је веома важно да за грађане није било никаквих несташица, упркос свим потешкоћама.

"Подсећам, то траје 18 месеци, што није нимало кратак период. Грађани нису осетили ни када је рафинерија стала, ни када нисмо имали дотока сирове нафте, ни када се десио конфликт на Блиском истоку од пре четири месеца који заиста утиче и на доступност и сирове нафте и нафтних деривата, али и на цене, где смо наставили да водимо одговорну политику, да заштитимо сигурност снабдевања и да одржимо ценовни ниво такав да надгледамо и да нема наглих и неочекиваних повећања", рекла је министарка.

Истакла је да Министарство прати ситуацију и наставља да ради веома посвећено и одговорно, као и да ће извештавати јавност транспарентно као и до сада.

"И у наредних 30 дана да дамо још једну шансу да видимо да ли ће се преговори између руских власника и мађарског МОЛ-а успешније окончати", поручила је Ђедовић Хандановић.

Јанаф-у су од Офак-а у континуитету издаване узастопне лиценце, односно дозволе за наставак извршавања наведеног уговора од 27. фебруара до 8. октобра 2025. године, као и од 31. децембра 2025. године до 16. јуна 2026. године.

Како је наведено, Јанаф ће и надаље пратити развој догађаја и у сталном контакту је с корисником нафтовода и осталим учесницима.

"Такође, наставиће се с даљим предузимањем свих расположивих активности према надлежним телима, као и с разрадом пословних модела за осигуравање стабилног пословања, како би се и у будућем периоду одржало пословање на нивоу које гарантује задовољство акционара, пословних партнера и запослених", наведено је у саопштењу Јанафа.

Амерички Офак је, такође, у уторак продужио и оперативну лиценцу Нафтној индустрији Србије, са важењем до 1. јула.

Истовремено, МОЛ је добио лиценцу за наставак преговора о куповини руског удела у НИС-у до 31. јула.

Професор Економског факултета у Београду Велимир Лукић оцењује да је продужење лиценце позитиван сигнал, јер су и НИС и Србија добили додатно време за проналажење одрживог решења.

"После годину и по дана санкција НИС-у и пола године преговора о његовој продаји, деловало је да ће 1. јул бити пресек на коме ћемо видети на чему смо. Краткоћа рока у којем су одобраване претходне две лиценце нам је говорила да је ОФАК нестрпљив, да жели да чује и да види који су то резултати и исход преговора и да су његова добра воља и толеранција углавном потрошени. Овога пута ОФАК нас је пријатно изненадио и добили смо месец дана да промислимо куда и како даље", истиче Лукић.

План постоји и ако преговори не успеју

Коментаришући наводе да су руске компаније спремне да продају свој већински удео у НИС-у, Лукић истиче да Србија мора да буде спремна за различите исходе.

Подсећа да држава већ поседује значајан власнички удео у НИС-у, због чега није искључено ни да покуша да додатно повећа своје учешће.

"Дугорочни интерес Србије је да нађе поузданог стратешког партнера који ће управљати компанијом, али уз задржавање утицаја и контроле које држава већ има", истиче Лукић.

Пошто је Србија и у извештају ММФ-а навела да има резервни план за НИС, Лукић сматра да то показује да држава неће допустити да компанија престане са радом.

"Када кажете да имате план, то не значи да имате једно решење и један сценарио на који се ослањате. Пре можемо рећи да тај план о ком Република Србија говори јесте фамилија сценарија, акционих сценарија које ће Република Србија да предузме у зависности од тога како се околности, односно како се учесници који су сада укључени буду односили према преговорима и онако како кључна страна која дефинише санкције гледа на преговоре и на оно што је за њу прихватљиво", наглашава професор.

Најважнији циљ – енергетска сигурност

Лукић сматра да коначно решење мора да обезбеди несметано пословање НИС-а и дугорочну енергетску стабилност Србије.

"Дугорочно решење је оно које ће Србији обезбедити енергетску сигурност и у ком компанија неће бити изложена претњама санкцијама. Мислим да треба тражити и нека решења која можда у овом тренутку нису тако чиста решења као што су апсолутни излазак из власништва, тотална продаја, него размотрити и друга решења која би за стране била прихватљива, а НИС-у омогућила да настави да послује", каже Лукић.

До краја године истиче и уговор НИС-а и ЈАНАФ-а о транспорту сирове нафте до Панчева. Лукић очекује да ће преговори бити захтевни.

"Kао и сваки продавац својих услуга, ЈАНАФ ће тражити корекцију цене која иде њему у корист, а ми ћемо свакако тражити да оно што буде понуђено и закључено одговара и нама. То су преговори који тек почињу и неће бити брзо завршени", оцењује Лукић.

Решење и даље на чекању

Јелица Путниковић, уредница портала Енергија Балкана, истиче да је продужење лиценце за НИС позитиван сигнал, али да се чека кључна одлука.

Када је реч о преговорима МОЛ-а и "Гаспромњефта", Путниковићева наглашава да је руска страна јасно ставила до знања са ким жели да разговара.

"'Гаспромњефт' је саопштио да преговара искључиво са МОЛ-ом. То показује да Руси Мађаре озбиљно виде као потенцијалног купца", наводи она.

Према њеним речима, ни договор Владе Србије и МОЛ-а о продаји пет одсто државних акција НИС-а не би био постигнут да у Будимпешти не верују да постоји реална могућност да постану сувласници компаније.

НИС може несметано да послује

Продужетак лиценце значи да НИС може да настави увоз сирове нафте, рад Рафинерије и формирање резерви горива.

"Рафинерија може несметано да ради, НИС може да увози сирову нафту и да прави залихе. То је сада веома важно, јер је током летње сезоне потрошња горива већа", објашњава Путниковићева.

"Може, не дај боже, да крајем јула дође до неког лошег резултата у тим преговорима, да НИС прави све веће залихе да би било довољно горива", додаје.

Подсећа да је Србија и током периода када је НИС више од 100 дана био без увоза нафте успела да обезбеди стабилно снабдевање горивом.

"Ни рат на Блиском истоку није угрозио снабдевање горивом у Србији. Он утиче на цену деривата, али не и на доступност горива", истиче Путниковићева.

Продужавање лиценци не решава суштински проблем

Ипак, упозорава да продужавање привремених лиценци не решава суштински проблем.

"То је на неки начин наставак агоније, јер и поред тога што може да увози нафту и да продаје гориво, НИС има проблем и у финансијским трансакцијама са неким иностраним банкама. У крајњем случају, не може можда да наручује неке резервне делове за Рафинерију. Не може да планира шта ће да ради убудуће. Тако велика компанија са истраживањем, експлоатацијом, прерадом нафте, малопродајом, складиштима, Петрохемијом – она би требало ипак да улаже у нешто, међутим, то ништа није сигурно", закључује уредница портала Енергија Балкана.

Нова лиценца важи до 31. јула 2026. године и омогућава наставак разговора о потенцијалној трансакцији у условима америчких санкција које се односе на руско власништво у НИС-у.

ОФАк је претходно продужио оперативну лиценцу и Нафтној индустрији Србије за још 30 дана.

Главне теме конгреса тицале су се будућности светског поретка, а порука државног врха Србије са отварања скупа била је јасна – морамо брже да се мењамо, јер падају у воду претпоставке које су обликовале светску економију у последњих 30 година.

Професорка Атанасијевић објашњава да су водећи светски умови анализирали управо ове супротности кроз призму геополитичких промена.

"Оно о чему су причали економисти најбоље је сумирано у самом називу скупа – супротстављање визија света: глобализам насупрот национализму, мултилатерализам насупрот билатерализму и демократија насупрот аутократији. Нова политичка померања у геополитичкој сфери несумњиво се одражавају на економију кроз прекиде у ланцима снабдевања и енергетске ризике", рекла је Атанасијевић.

На питање о ставу економиста према кинеско-америчким односима и питању да ли се глобализација завршава, професорка истиче да су виђења различита, али да је застој евидентан још од велике кризе 2008. године.

"Водећи мислиоци, попут Денија Родрика, сматрају да не може доћи до потпуног поништавања глобализације, јер је свет дубоко повезан у ланцима снабдевања. Међутим, де факто ће трговина робом имати мањи значај у привредном развоју. Послови у прерађивачкој индустрији губиће на значају у међународној конкурентности, док ће све већу улогу играти услуге", рекла је Атанасијевић.

Вештачка интелигенција и климатски намети

Поред геополитике, две велике теме доминирале су расправама: технолошки бум и зелена транзиција. Надирање вештачке интелигенције доноси нове изазове за које привреде морају хитно да се спреме.

"Технологија вештачке интелигенције мењаће тржиште рада, улогу рада у процесу производње и потребне вештине и компетенције у будућности. Са друге стране, она захтева много више енергије и огромне инвестиције у дата центре. Паралелно имамо и климатске промене које се користе и као основ за нове трговинске политике, попут карбонског пореза и пореза на прекогранични промет емисија који већ осећамо", рекла је Атанасијевић.

Где је ту Србија: Потрошња и путеви гурају БДП, али приватни сектор јењава

Иако Србија бележи солидне стопе раста, пројектоване за ову годину између 2,5 и 3 одсто, економска структура се значајно мења. Док су пре неколико година главни мотори развоја били приватне инвестиције и извоз, данашњи раст се ослања на потрошњу и државу.

Раст плата у јавном сектору и пензија, праћен ситуацијом на "тесном" домаћем тржишту рада где послодавци морају да подижу зараде, јер је тешко наћи раднике, директно подстиче потрошњу. Други стуб раста јесу масовни државни инфраструктурни пројекти.

"Раст који се остварује у великој мери је под утицајем раста потрошње с једне стране, а с друге стране под утицајем интензивне реализације јавних капиталних пројеката. Видите на све стране да се граде путеви и мостови. То јесте потребно, али ако се паралелно дешава губитак конкурентности и недостатак приватних инвестиција, то може да буде проблем. Добро би било да већ сада имамо план за приватни сектор", рекла је Атанасијевић.

Традиционални ИТ сектор постаје жртва вештачке интелигенције

Да би Србија обезбедила дугорочну стабилност и створила делатности које доносе већу вредност, неопходна је промишљена индустријска политика која прати глобалне трендове. То захтева хитну трансформацију наших најјачих адута, попут ИТ сектора.

"Фокусирали смо се на информационе технологије и то нам се материјализовало од 2015. године кроз огроман узлет ИТ сектора на темељима нашег инжењерског образовања. Међутим, традиционални ИТ сектор у свету полако постаје жртва вештачке интелигенције која мења програмере. Морамо размислити како да креативни сегмент тог великог броја људи преусмеримо да развија нове производе на бази компетенција које имамо", рекла је Атанасијевић.

Модел раста на преиспитивању: Специјализација и правна сигурност

Србија тренутно у истраживање и развој улаже мање од један одсто БДП-а, док је просек Европске уније око два одсто, што је према речима стручњака такође недовољно. Професорка Атанасијевић напомиње да мала економија мора да се ослони на себе и специјализује тамо где има компаративне предности – у храни, машинама, ИТ-ју и креативним индустријама.

"Ако се ствара нешто што је ниске додате вредности, ако се само вади руда и извози или ако се праве гуме, не можемо да живимо добро и богато као када продајемо знање. Можда се не треба ослањати искључиво на домаће капацитете, већ стратешки доводити партнере који нам могу помоћи у развоју производа заснованих на новим технологијама. Поред знања, кључни су услови пословања и правни оквир који даје сигурност. Без слободе да се мисли, комуницира и да се идеје развијају и штите, нема креативности у економији", рекла је Атанасијевић.

Парадокс финансијског система: Рекордни профити банака и бег у некретнине

Као један од кључних структурних проблема који коче развој иновативне домаће привреде и стартап компанија, професорка наводи неразвијеност целокупног финансијског система, упркос стабилности банкарског сектора.

"Банкарски сектор је веома регулисан и већ пар година уназад остварује рекордне профите, али остали сегменти финансијског система практично не постоје. Немамо финансијско тржиште и немамо где да уложимо новац, па зато толико инвестирамо у некретнине. У банкама се држање новца не исплати због ниских камата. Банке због строге регулативе не прихватају велике ризике, па је финансирање нових стартап идеја, одакле би могле да се створе нове вредности, изузетно отежано", рекла је Атанасијевић.

Значај економије као науке и бег од социјалистичког наслеђа

Сумирајући утиске са скупа, професорка Атанасијевић је указала на кључну улогу економске науке у доношењу стратешких одлука, али и на чињеницу да наша академска заједница и даље вуче репове прошлости.

Савремена светска економија се данас у великој мери ослања на егзактне податке, што је потврдио и овај конгрес.

"Већина излагања на конгресу били су математички модели. Економија у многоме користи језик математике да уопшти стварност, а онда уз помоћ података проверава да ли је то тако и шта нам модел поручује. То нам помаже да конзистентно и критички сагледавамо реалност. Лепота оваквих сусрета је управо у тој уживо размени мишљења и сугестијама како да се модели унапреде", рекла је Атанасијевић.

Како побећи из замке средње развијености

Као једну од најважнијих порука са конгреса, професорка издваја закључке са панела Азијске развојне банке, који директно могу да се примене и на планирање будућности Србије.

"Да бисмо се као друштво позиционирали, потребно је да се озбиљно размишља о економском развоју. То није нешто о чему се одлучује од данас до сутра, већ ствар о којој се колективно дискутује и планира. На панелу Азијске развојне банке слушали смо о томе како су неке земље изашле из такозване замке средњег развоја, а друге нису. Главна порука је јасна – кључни су стратегија и јасан циљ", закључила је Јасна Атанасијевић, професорка економије на Природно-математичком факултету у Новом Саду и чланица председништва Савеза економиста Србије, у емисији "У средишту пажње" Првог програма Радио Београда.

"Управо смо обавештени од стране ОФАК-а да је оперативна лиценца за наставак рада НИС-а продужена за још 30 дана - до 31. јула. На тај начин Рафинерија у Панчеву наставља да прерађује сирову нафту што је посебно значајно у глобалној енергетској кризи", објавила је на Инстаграму министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

Да подсетимо, НИС је 26. јуна Министарству финансија САД поднео нови захтев за лиценцу за оперативни рад. У образложењу је тада наведено да је продужетак дозволе за рад кључан за уредно снабдевање тржишта Србије.

Подсетимо и да је америчка администрација лиценцу за преговоре "Гаспромњефту" и МОЛ-у о продаји руског већинског власништва у компанији такође продужила само на 15 дана и да та дозвола истиче такође 1. јула, сазнаје РТС.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић потписала је у 16. јуна Уговор између акционара са МОЛ групом у вези са будућим управљањем Нафтном индустријом Србије, који ће ступити на снагу ако МОЛ и "Гаспромњефт" постигну договор и то одобри амерички ОФАК.

"Овај заливни систем значи много. Поготово последњих година када су се појавиле екстремне суше које трају од два и по до три месеца. Ми смо били принуђени да копамо неке бунаре, међутим ти бунари нису могли да задовоље потребе", каже Исидор Богдановић из села Трбушани код Чачка.

Од старог система до нове мреже за наводњавање

Пре седам деценија направљен је систем за наводњавање Чачак–Парменац, а пре три године "Србијаводе" су га модернизовале и изградиле канал за наводњавање дуг пет километара. Више од стотину корисника добило је прикључке и могућност да залива своје њиве. Инвестиција из Фонда Абу Дабија била је вредна 5,7 милиона евра.

"Овај заливни систем залива око 400 хектара обрадивих површина у два чачанска села Пријевор и Трбушани. У неким плановима за ову годину планирано је проширење овог заливног система ка вишим деловима ова два села где су углавном воћарске културе. Иначе, вода се захвата са Западне Мораве, са старе бране Парменац", објашњава Иван Петровић, инжењер за одржавање заливног система Чачак–Парменац.

Стручњаци наглашавају да је јако важно знати квалитет воде и земљишта пре наводњавања биљака.

"Вода се захвата из Јужне Мораве, а знамо да у Јужној Морави има доста испуста канализационих вода, односно комуналних вода, тако да се те воде свакако нађу у том каналу и врло је важан њихов мониторинг праћења квалитета и третмани тих вода пре примене у биљној производњи", поручује проф. Марија Ћосић са Пољопривредног факултета.

Хидросистем Дунав–Тиса–Дунав далеко испод својих могућности

Многи канали су запуштени и не одржавају се. У Војводини, Хидросистем Дунав–Тиса–Дунав, који је дугачак 730 километара, грађен је да обезбеди одводњавање и наводњавање великог дела војвођанске житнице.

"Ту су вишенаменски канали који поред одводњавања могу да имају функцију и у условима недостатка воде да се из њих наводњава. Односно, у условима када су вишкови воде та вода се сакупља, користи се за наводњавање. Тренутно је под системима за наводњавање, када је у питању Хидросистем Дунав–Тиса–Дунав, око 100.000 хектара, а потенцијал је пола милиона хектара", истиче професорка Ћосић.

До краја године нови хектари под системима за наводњавање

Из ресорног министарства најављују до краја ове године и завршетак пројекта из Развојног фонда Абу Дабија.

"Захваљујући овом пројекту, у Србији ће се наводњавати више од 122.000 нових хектара под системима за наводњавање. Желим да вам кажем још једном да је Србија лидер што се тиче наводњавања, наводњава проценатуално много површина него све земље у окружењу", наводи Драган Гламочић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Да би се вода и земљиште ефикасније користили, стручњаци саветују да се пре садње уради анализа која би показала на ком земљишту шта најбоље успева. Једна од препорука јесте да се воћњаци и виногради не подижу у Војводини, јер се наводњавањем и ђубрењем уништава плодна земља на којој најбоље успевају ратарске и повртарске културе.

НИС је пре четири дана, 26. јуна, поднео нови захтев ОФАК-у за продужење рока и после првог јула.

У образложењу је наведено да је продужетак дозволе за рад кључан за уредно снабдевање тржишта Србије. 

Брокерски стручњак Бранислав Јоргић каже да ће одлука зависити од процене америчке администрације, али упозорава да би, уколико не дође до новог продужења, санкције ступиле на снагу већ од 2. јула.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Јоргић је рекао да ће америчка ОФАК одлуку донети на основу аргумената које су доставили НИС, МОЛ и "Гаспромњефт".

"ОФАК ће проценити аргументе и донети одлуку – или ће продужити лиценцу на одређени период или ће одустати од продужења и практично почети примена санкција", навео је Јоргић.

Према његовим речима, преговори о промени власничке структуре су сложени, али не могу трајати у недоглед.

"Што пре дође до неког договора, то је боље за Србију", истакао је Јоргић.

Шта ако лиценца не буде продужена

Објашњава да би истеком лиценце без новог продужења дошло до примене санкција, што би првенствено погодило снабдевање сировом нафтом.

"Практично би дошло до престанка дотока свеже нафте кроз Јанаф. НИС има одређене резерве нафте и деривата, али би било проблема и у дистрибуцији", упозорио је Јоргић.

Додаје да би компаније које наставе сарадњу са НИС-ом могле да се изложе ризику од секундарних санкција. 

Потребна дугорочна енергетска стратегија

Јоргић сматра да актуелна ситуација показује да Србија мора да размишља дугорочно и смањује зависност од фосилних горива.

"Академска заједница и стручњаци требало би да направе дугорочни развој енергетског сектора, како бисмо повећали производњу енергије из домаћих извора и смањили зависност од увозних енергената", рекао је Јоргић.

Каже да такав пројекат мора да буде државна стратегија која неће зависити од смене власти.

"Морамо да почнемо данас да бисмо за десетак година имали већу енергетску независност", нагласио је Јоргић. 

Цена нафте у паду

Говорећи о светском тржишту нафте, Јоргић је оценио да цене настављају да падају и да би даља стабилизација зависила од развоја односа на Блиском истоку.

"Могуће је да се цена врати на нивое пре кризе, али то зависи од преговора између Ирана и Сједињених Америчких Држава, као и од смиривања ситуације у Ормуском мореузу", навео је Јоргић.

Потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали каже да се пакет вредан око 600 милиона евра односи на скоро три милиона грађана – пензионера, корисника новчане социјалне помоћи, дечјег и борачког додатка – а да ће новац сви добити у исто време, крајем септембра или почетком октобра.  

"Идеја нам је да помогнемо грађанима пред јесењу и зимску сезону, када трошкови расту. Још једном смо показали праву бригу према људима и испуњавамо обећање да ћемо наћи начин, простор и новац да помогнемо онима који имају нижа примања“, истиче Мали.

Према његовим речима, поред једнократне новчане помоћи, смањење цена лекова почеће већ 1. августа.

"С једне стране имамо велику новчану помоћ у кешу, као једнократну помоћ, а с друге стране велике уштеде када је реч о набавци лекова. То су две велике ствари за наше грађане – начин да им држава покаже колико брине о њима и да им конкретно, у новцу и кроз уштеде, помогне", наводи министар финансија.

Пензије, социјална помоћ, дечји и борачки додатак

Када је реч о пензионерима, прецизира да ће помоћ добити 1.663.000 најстаријих грађана.

"Пензионерима дугујемо велику захвалност за све оно што су последњих година издржали заједно са нама и за подршку реформама које смо спроводили. Ако погледате последњих неколико година, плате су расле мало брже него пензије. Хоћемо на овај начин да им узвратимо и да то надокнадимо“, наглашава саговорник Јутарњег дневника Радио-телевизије Србије.

Мали објашњава да ће пензионери са примањима до минималне пензије, која износи 31.092 динара, добити 35.000 динара једнократне помоћи. Такође, пензионери са примањима до просечне пензије, која према последњем податку из априла износи 56.848 динара, добиће, како напомиње, по 27.500 динара, док ће сви пензионери са примањима изнад просечне пензије добити по 20.000 динара.

"Помоћ ће добити и корисници новчане социјалне помоћи, дечјег додатка и борачког додатка. У Србији има око 150.000 појединаца који примају новчану социјалну помоћ и око 160.000 оних који примају дечји додатак, односно око 82.000 породица и 160.000 деце. Сви они добиће по 25.000 динара у исто време када и пензионери. Борци, којих има око 91.000, добиће по 10.000 динара. Нисмо ни њих заборавили", указује министар финансија.

Као део мера помиње и 30.000 ваучера од по 10.000 динара, које ће моћи да користе пензионери са пензијом нижом од 80.000 динара, док Мали подсећа да ће бити продужено и важење уредбе о енергетски угроженом купцу.

"Пензионери и борци имају и додатни попуст од 1.000 динара на рачуне за струју. Претпостављамо да ће у јесен и зиму рачуни бити већи и желимо да и на тај начин изађемо у сусрет грађанима", тврди Мали.

Буџет, Моравски коридор и Експо

Одговарајући на коментаре да се држава задужује због новог пакета мера, Мали подвлачи да Србија у овом тренутку има више од 500 милијарди динара на рачуну.

"То је скоро пет милијарди евра, а овај програм кошта око 600 милиона евра. Никакав проблем није за нас да то покријемо. У првом кварталу имали смо стопу раста од 3,2 одсто. Четврта смо најбрже растућа економија у Европи. Ниво јавног дуга је 43,7 одсто, док је просек у еврозони 88 или 89 одсто. Грађани не треба да брину", истиче ресорни министар.

Говорећи о Моравском коридору, сматра да је отварање нове деонице део ширег низа активности у претходних неколико дана.

"Имали сте отварање деонице Моравског коридора у петак, велики скуп у суботу, војну вежбу у недељу, а јуче представљање ових мера. Из дана у дан радимо да покажемо грађанима Србије колико нам Србија значи и колико улажемо у њен развој. Моравски коридор је вишедеценијски сан. То је спајање Коридора 11, који пре 12 или 13 година није ни постојао, и Коридора 10. Од Чачка до Појата, преко Краљева, Крушевца и других места. Замислите шта то значи за грађане који тамо живе", оцењује Мали.

Говорећи о Експу, каже да Србија већ има 140 учесника, а да раде на томе да привуку још више земаља.

"То смо поставили себи као циљ. Ово ће сигурно бити најуспешнији специјализовани Експо икада. Следеће године то ће бити највећи догађај на свету, а биће у Србији. То ће, наравно, бити највећи догађај у нашој историји", закључује Мали у разговору за Јутарњи дневник РТС-а. 

Гостовање Синише Малог у Јутарњем дневнику у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.

Вељко Мијушковић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да ће се ефекти једнократне помоћи најугроженијима, породицама са децом и борцима осетити одмах, док ће ниже цене лекова донети дугорочне користи.

"Ниже цене лекова нису мала ставка, па ће се тим породицама на средњи рок побољшати материјални положај. Моћи ће да располажу већом количином средстава, која ће, вероватно, поново усмерити у потрошњу. Тако се подстиче привредна активност и доприноси расту БДП-а", наводи Мијушковић.

Додаје да пакет мера има пре свега социјалну, али и економску компоненту.

Мијушковић сматра да због овог пакета неће бити потребе за додатним задуживањем, јер је реч о једнократним, циљаним и временски ограниченим мерама, док ће новац бити "упумпан“ у потрошњу, што ће подстаћи привредну активност.

"Социјална политика мора да постоји и она кошта, али искључивањем линеарности и временске неограничености, узимајући у обзир обим средстава, мислим да је овакав приступ оправдан", сматра Мијушковић.

Велике уштеде

Новинарка Ивана Божовић истиче да у Србији сваке године од кардиоваскуларних болести премине око 47.000 људи, да се код око 40.000 особа годишње дијагностикује рак, док око 20.000 премине од малигних болести. Са дијабетесом, додаје, живи више од 700.000 људи.

"Такве су тенденције у целом свету. Представљен је пакет мера који обухвата лекове за 12 група болести, укључујући кардиоваскуларне болести и дијабетес. Реч је о 742 лека, а практично ће бити обухваћено око три милиона грађана. Уштеде ће се осетити у кућном буџету и пензионера и радно активног становништва", наводи Божовићева.

Напомиње да број пацијената расте и да је велики изазов обезбедити довољне количине лекова и спречити несташице, као и да је држава најавила да ће преузети мере како до несташица не би дошло.

Гостовање у целости можете погледати у видео-снимку са почетка текста.

Мандић је рекао да је анализирана актуелна ситуација и да је оцењено да, иако проблеми и даље постоје, тренутно нису изражени као у претходном периоду.

"Договорили смо се да у овом тренутку не предузимамо конкретне активности, већ да са данашњег састанка упутимо писмо Европској комисији са роком до 10. августа да се пронађе прихватљиво, ако не коначно, онда бар прелазно решење како би наши возачи и транспортна предузећа могли несметано да раде", рекао је Мандић.

"Желимо да избегнемо протесте и блокаде, то наноси штету свима"

Најавио да ће се представници удружења поново састати око 10. августа уколико до тада не буде прихватљивог одговора из Брисела.

"У том случају најавићемо нове конкретне мере како бисмо убрзали решавање овог проблема", поручио је Мандић не прецизирајући које би мере могле бити предузете.

Према његовим речима, транспортна удружења су у претходне три године Европској комисији упутила више писама, а данашњи састанак потврда је заједништва и наставка борбе за решавање проблема.

Мандић је истакао и да транспортна удружења желе да избегну протесте и блокаде граница јер би, како каже, такве мере нанеле штету и превозницима и привреди региона, али и европским партнерима.

"Нама не одговара да не возимо, јер тада не зарађујемо, али то штети и привреди наших земаља, као и европској привреди, која је повезана са нашом. Зато апелујемо на оне који доносе одлуке, али и на наше пословне партнере у Европи, да помогну у проналажењу решења", рекао је Мандић.

Додао је и да су шпедитери из региона на недавном конгресу у Букурешту једногласно усвојили декларацију којом подржавају захтеве превозника.

"Не можемо ни на који начин прихватити да транзит значи боравак"

Мандић је подсетио и да садашње правило према којем држављани трећих земаља могу да бораве у шенгенском простору највише 90 дана у периоду од 180 дана није прилагођено професионалним возачима.

Kако је објаснио, анализа транспортних удружења показује да је возачима за несметано обављање међународног транспорта потребно око 130 дана рада у периоду од 180 дана.

Оценио је да професионални возачи не могу бити изједначени са туристима, јер време проведено у транзиту и обављању транспорта не представља стварни боравак.

"Професионални возачи су највећи део времена у камиону или на обавезним одморима на паркингу. Они не бораве у земљама Шенгена као туристи, већ обављају свој посао. Због тога сматрамо да садашњи начин рачунања дана није оправдан и озбиљно угрожава пословање транспортних компанија", рекао је Мандић.

Подсетио је да је проблем додатно изражен након проширења шенгенског простора на Хрватску, Румунију и Бугарску, због чега су земље региона практично у потпуности окружене државама чланицама Шенгена, па возачи велики део радног времена проводе у том простору.

"С обзиром на то да су сада већ 33 земље у Шенгену, то значи да ми не можемо ни на који начин прихватити да транзит значи боравак. Ако возимо за неку земљу или чак и за земљу која није чланица ЕУ, односно Велику Британију, ми смо све то време у Шенгену и ниједног момента не боравимо, јер смо или у камиону или на паркингу док правимо паузу, али ти дани се зачас потроше док стигнемо и вратимо се натраг, па практично испадне да ми боравимо 90 дана. То је потпуно некоректно да професионалац не може да ради свој посао", закључио је Мандић.