"То није само мој лични успех, то је успех свих жена у Србији које се баве пољопривредом и које, поред тога, живе на селу. Тако да, ја често говорим да су оне стубови српског села, зато што су оне наши чувари традиције", рекла је Вера Шкулић за РТС.

Истакла је да је ово признање за њу посебно важно и зато што је, како је навела, прва жена из Србије која је добила светско признање у својој области.

Додаје да је током боравка у Риму желела да представи Србију и домаћу пољопривреду у најбољем светлу.

"Била сам најпоноснија Српкиња на свету", рекла је Шкулићева, наглашавајући да успех не доживљава само као лични, већ и као признање свим женама које својим радом доприносе развоју села.

Током боравка у Риму имала је прилику да упозна представнике међународних организација, међу којима и генералног директора Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО) Ђуа Донгјуа, као и жене из различитих земаља.

Размена искустава, истиче, важна је за унапређење пољопривредне производње и проналажење решења која могу да се примене и у Србији.

Асоцијација окупља више од 120 жена

Шкулић је навела да је Асоцијацију агропредузетница Србије основала како би жене у пољопривреди биле видљивије и имале већу подршку у развоју својих послова.

Како је објаснила, и сама се суочавала са дискриминацијом, због чега је желела да другим женама пружи подршку и охрабри их да истрају.

Удружење постоји годину дана и окупља више од 120 жена. Један од главних циљева је едукација, јер је, према њеним речима, стално усавршавање неопходно за праћење савремених технологија и развој прецизне пољопривреде.

Асоцијација је до сада организовала четири велике едукативне конференције, посвећене различитим областима аграра. Наредни скуп, аграрна јесен, посвећен сточарству, биће одржан 23. октобра у Старчеву, где ће пољопривредници моћи да чују стручна предавања и размене савете и искуства.

Шкулић је истакла и значај сарадње са надлежним институцијама, јер је један од циљева удружења да пољопривредницама олакша приступ информацијама и подршци која им је потребна за развој производње.

Од Старчева до светске сцене

Иако се вратила са међународног скупа, Шкулићева наставља свакодневне обавезе на породичном имању.

У току су припреме за сетву пшенице, а њен радни дан, како каже, често траје од раног јутра до касно увече.

Поред пољопривреде, бави се и стварањем садржаја за друштвене мреже, где представља живот на селу и могућности које он пружа.

Младима који размишљају о животу на селу поручује да не одустају од пољопривреде и да верују у свој рад.

"Када много радите, не можете да не живите од свог посла. Када улажете максимум из свог знања, вере и рада, све се то на крају труда исплати, и ви добијете једне видљиве резултате", рекла је.

"Младима бих поручила да не одустају, да искористе прилику. Колико год да јесте то један велики излазак из зоне комфора, али је живот на селу и биће у будућности заиста велико богатство, а пољопривреда је наш извор живота, нешто што нас храни", рекла је Шкулићева.

Посебну поруку упутила је женама које имају идеју и знање, али се још нису одважиле да покрену сопствени посао. Сматра да примери добре праксе, удруживање и размена искустава могу да им помогну да направе први корак, док промоција живота на селу може да подстакне младе да остану у својим срединама или да им се врате.

"Држава је спремна да интервенише на тржишту, пре свега кроз своје резерве дизела и бензина, као што смо то радили и до сада, да грађанима ничега не би фалило. Цене се нису мењале од 18. септембра иако су на тржишту само расле у протеклом периоду. Имамо довољно резерви да реагујемо, тренутно 517.000 тона дизела и око 104.000 тона бензина, тако да грађанима неће ничега фалити", рекла је министарка енергетике у техничком мандату Дубравка Ђедовић Хандановић.

Мањак рафинерија повећава ризик од несташица

Стручњаци оцењу да је државна контрола цена неопходна јер се и уз постојећа ограничења европске земље тешко боре са сталним поскупљем горива. На европском тржишту за дизелом је јагма, а евидентан је мањак који гура раст цене.

"Несташице су могуће, посебно у оним државама у којима нема рафинеријских капацитета. Наше државе и Србија и Хрватска имају рафинерију и требало би, по некој логици, да будемо мање погођени. Иако нажалост једни и други не можемо се 100 одсто ослонити само на производњу из домаћих рафинерија, морамо да је увозимо, али смо ипак на неки начин заштићенији од ових који те рафинеријске капацитете немају", каже новинар хрватског "Пословног дневника" Синиша Малус.

Глобална неизвесност на тржишту нафте

Забрињава и то што је глобалних изазова у снабдевању нафтом и дериватима све више: земље извознице нафте чланице ОПЕК-а не повећавају производњу, траспорт је све отежанији и скупљи, светске залихе нафте и деривата убрзано се троше, а нових нафтних инвестиција готово да нема.

"Када анализирамо потражњу нафте до 2050. – од сценарија са највећом до оног са најмањом потражњом – разлика износи око сто милиона барела. То само показује колико је велика енерегтска неизвесност", каже председник Глобалног центра за енергетску анализу Џозеф Мекмонигл.

Готово месец дана цена барела сирове нафте држи висок ниво - од преко 100 долара, а цена дизела обара рекорде. Међународна агенција за енергетику договорила је да се из хитних резерви што пре испоручи више од 20 милиона барела дизела.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре издало је 6. октобра локацијске услове, што је, како је у Београдској хроници објаснио Слободан Радовановић из Института "Јарослав Черни", неопходан корак ка добијању грађевинске дозволе.

Тиме се дефинишу урбанистички и технички услови, као и услови прикључења на комуналну инфраструктуру, а очекује се да до краја јануара буду завршени пројекат за грађевинску дозволу и техничка контрола, и да дозвола буде издата у фебруару.

Копање почиње на дунавској страни, кад стиже "кртица"

На Дунавској падини, код зграде полиције, већ су почели припремни радови на измештању инсталација. Гради се галерија где се инсталације измештају, а на средини булевара биће изграђено окно пречника 33 метра и дубине 18 метара, "које ће служити да се спусти ТБМ машина и практично ће ископ тунела почети са те стране", рекао је Радовановић.

Тунел ће се копати механизованом ТБМ методом, уз напредовање од девет до десет метара дневно, а када машина заврши ископ прве цеви код Економског факултета, биће извађена, расклопљена и враћена на почетну тачку ради ископа друге цеви.

Према садашњем плану, радови неопходни за спуштање машине требало би да буду готови почетком 2028. године, када би, или крајем следеће године, могла да стигне и "кртица", јер "извођач радова сада ради интензивно на преговорима за набавку ТБМ машине", навео је Радовановић.

Рокови за завршетак радова

Завршетак радова очекује се крајем 2030. или почетком 2031. године, рекао је Радованвић, уз напомену да се рокови обично мало помере.

"Ја мислим да се то неће много мењати", оценио је Радовановић.

Тунел дуг око два километра имаће две цеви са по две саобраћајне траке. Њиме ће, од новог Савског моста ка Булевару деспота Стефана, ићи друмски саобраћај и јавни градски превоз, а пешаци неће моћи да га користе.

Бензин ће и у наредних седам дана коштати 207 динара по литру, а цена евродизела остаје 236 динара за литар.

Нове цене горива објављују се сваког петка до 15 часова.

Влада Србије је на још недељу дана продужила смањење акциза на нафтне деривате за 25 одсто.

Смањење акциза биће на снази до 25. октобра.

"Најгоре што можете да урадите јесте да се оглушите и да се повучете, да кажем, из било какве комуникације са банком", рекао је Узелац, гостујући у Јутарњем програму.

Објашњава да су приликом узимања кредита уговором утврђени износи, рокови и обавезе обе стране, као и последице уколико се договорено не испуњава.

Према његовим речима, банка има сопствени економски интерес, али јој је у интересу и да клијент настави редовно да измирује обавезе.

"Банкама заправо највише одговара да се кредит уредно отплаћује, да тече новац, да су паре добро пласиране", објашњава Узелац. Због тога је, сматра, боље на време потражити договор него дозволити да кашњење прерасте у спор, опомене и на крају принудну наплату.

Какве олакшице банка може да понуди

Узелац наводи да решење зависи од конкретне ситуације, врсте кредита и договора са банком.

Могућности укључују рефинансирање, краткотрајно одлагање плаћања или други договор који би клијенту омогућио да превазиђе привремене финансијске тешкоће.

Уколико је реч о кашњењу од петнаестак дана, последице могу бити ограничене на затезну камату. Међутим, када је јасно да дужник неће моћи да измирује обавезе ни наредних месеци, неопходно је да то предочи банци.

"Видите, то је све ствар преговора. И кажем, колико год ви имали проблем, морате га решавати са њима", истиче Узелац. Сматра да клијент не мора да излаже све приватне околности које су довеле до проблема, али треба јасно да објасни какве потешкоће има и какво решење тражи.

Нови прописи и саветовање грађана који имају дугове

Говорећи о правилима за заштиту корисника финансијских услуга, Узелац указује на значај уређивања саветовања грађана који имају потешкоће са отплатом дугова.

Наводи да се у регулаторним променама пажња посвећује и финансијским посредницима, односно агенцијама које у сарадњи са банкама нуде њихове производе.

Према његовој оцени, досадашње саветовање често је било усмерено пре свега на продају кредита, а не на помоћ грађанима да донесу одговарајућу финансијску одлуку.

"Ми смо имали саветнике за кредите, али они су били само из угла продаје, ту саветници. Значи, они су саветовали који производ да купите, не како ви да боље решите ваш проблем", каже Узелац.

Објашњава да су поједине посредничке агенције биле изразито усмерене на продају, што је допринело агресивнијем нуђењу готовинских кредита.

Упозорава да кредит не треба посматрати као обичан потрошачки производ, јер задуживање подразумева дугорочне финансијске обавезе.

Мања рата доноси растерећење, али и већу укупну камату

Једна од најважнијих одлука приликом узимања кредита јесте избор рока отплате.

Узелац објашњава да дужи рок најчешће омогућава мању месечну рату, али истовремено повећава укупан износ плаћене камате. "Каматна стопа је математика. Што га дуже плаћате, више ћете платити камате", каже Узелац.

Ипак, наглашава да избор мање рате није нужно погрешан, јер је важно да месечна обавеза буде усклађена са стварним приходима и трошковима домаћинства.

"Није погрешно изабрати нижу рату, зато што ћете, иако ћете скупље платити, имати мирнију ситуацију, имаћете миран сан у том смислу", истиче Узелац.

Посебно код стамбених кредита, објашњава, није реално инсистирати на што краћем року отплате ако би због тога месечна рата постала превелико оптерећење.

Сматра да је најбоље изабрати рату која може редовно да се плаћа, без сталног одрицања од основних животних потреба.

Пожељно је имати резерву за три до шест рата

Узелац саветује грађанима да, поред редовне отплате, настоје да обезбеде и финансијску резерву за непредвиђене ситуације.

Према његовим речима, пожељно је имати уштеђевину која може да покрије три, четири, пет или шест месечних рата.

Таква резерва може бити посебно важна у случају губитка посла, болести или потребе за променом места становања.

"Други савет би био да постоји резерва тих рата. Значи, буквално три, четири, пет, шест месеци резерве, баш због тих ситуација, да избегнете непријатности са банком, да имате комфор промене живота", наводи Узелац.

Објашњава да кредит без икакве финансијске резерве може да ограничи и друге важне животне одлуке, попут промене посла или пресељења.

Одлагање отплате не значи да камата престаје да тече

Говорећи о ситуацијама када велики број грађана истовремено има потешкоће са отплатом кредита, Узелац подсећа на мораторијуме уведене током пандемије коронавируса.

Истиче да су такве мере омогућиле привремени предах дужницима, али да нису значиле опроштај дуга нити нужно ослобађање од камате.

"Чак и тај мораторијум није био бесплатан. Значи, то је буквално оно: возимо се таксијем и само станемо са стране, али таксиметар куца за чекање", објашњава Узелац.

Наглашава да је финансијска одговорност за кредит и даље на особи која је потписала уговор, чак и када су тешкоће настале услед околности на које није могла да утиче.

Као пример другачијег системског приступа помиње институт личног банкрота, који постоји у појединим другим земљама.

Објашњава да тај механизам, под прописаним условима, омогућава особама које нису у стању да измире дугове да финансијски започну изнова, али уз одређена ограничења.

Када стижу опомене и колико времена има за договор

Узелац саветује да се банка контактира чим постане јасно да постоји могућност кашњења са отплатом кредита.

"Што пре. Мислим, не морате ићи тамо - да се припремате нешто, него просто можете написати мејл. Они су у обавези да вам одговоре", каже Узелац.

Објашњава да у пракси прва опомена због кашњења може стићи приближно 15 дана након доспећа рате.

Ако се дуг не измирује, опомене постају учесталије, следе писана обавештења, а касније могу бити покренути и поступци принудне наплате.

"Све зависи шта пише у уговору и која је врста кредита. Али рецимо да постоји неки процедурални простор од неких два месеца да то не оде у крајност која не може да се врати", наводи Узелац.

Наглашава да тај период није гарантован рок и да поступање банке зависи од уговора и околности конкретног случаја.

Банке имају интерес да се пронађе решење

Узелац сматра да банке не одобравају олакшице само због разумевања за личне проблеме клијената, већ и зато што желе да избегну неплаћање кредита и сложеније поступке наплате.

Зато је, истиче, важно да дужник не чека да дуг постане већи, већ да банци благовремено представи своју ситуацију и могућности за наставак отплате.

Порука грађанима који имају проблем са кредитом јесте да не избегавају одговорност, да пажљиво читају уговор и да што раније покушају да пронађу решење са банком.

Посебно је указала на недостатак дизела, који је најизраженији на европском тржишту.

"Мањак је дизел горива у свету, мањак је посебно на европском тржишту, и то је очигледно. И ми из дана у дан то видимо и по ценама. Цене не падају", истакла је Вранковићева.

Навела је да се цена нафте ове седмице кретала између 104 и 107 долара по барелу, а да је јутрос износила око 105 долара.

"Мислим да је свет ушао у један геополитички нафтни, рекла бих, обруч који све више стеже. Једноставно, нема неког помака и не видимо нека решења", оценила је Врањковићева.

Преговори о НИС-у без нових званичних информација

Говорећи о преговорима МОЛ-а и "Гаспром њефта" о власничком уделу у Нафтној индустрији Србије, Вранковићева је навела да мађарска компанија не жели да износи додатне детаље.

"У МОЛ-у не желе да причају. Дали су то саопштење да се преговарачки процес наставља у складу са оном лиценцом коју је издао ОФАК и не желе да коментаришу даље", рекла је Вранковићева.

Истиче да се 30. октобра очекују нове одлуке о лиценцама и да до тада нема званичних информација о исходу преговора.

"У јавности можемо чути разне информације, од тога да су преговори пропали, с друге стране да су завршени, али ми немамо званичних информација док се ОФАК не огласи", нагласила је Врањковићева.

Подсетила је да НИС има лиценцу за рад, МОЛ за преговоре, а Јанаф за испоруку нафте у Србију, односно рафинерију у Панчеву.

"Ништа се не може догодити док ОФАК не одобри", поручила је.

Као позитиван пример издвојила је продужење лиценце "Лукоилу" за шест месеци, што је, како је навела, значајно и за Србију, где та компанија има 112 бензинских станица и два складишта.

Нови нафтовод из Мађарске – додатни правац снабдевања

Напредује припрема за градњу новог нафтовода који ће спојити Србију.  и Мађаарску. За српску деоницу од Хоргоша до Новог Сада, дугу око 113 километара, издата је дозвола Министарства заштите животне средине.

Врањковићева истиче да би нови нафтовод имао велики значај за енергетску сигурност обе земље.

"И једној и другој земљи су потребни нови дотоци, нове руте снабдевања", рекла је Вранковићева.

Како је објаснила, додатни правац био би посебно важан у случају поремећаја у снабдевању, какви се тренутно дешавају на светском тржишту.

Дозвола Министарства заштите животне средине, нагласила је, представља важан корак, али је само једна од фаза у реализацији пројекта.

Криза дизела могла би да потраје до средине наредне године

О стању на тржишту нафте говорио је и Синиша Малус, новинар "Пословног дневника" из Хрватске, који се бави анализом нафтног тржишта.

Он је оценио да је ситуација са дизелом тежа него на тржишту сирове нафте, јер нема довољно сировине и прерађивачких капацитета за задовољавање европске потражње.

"Можемо очекивати високе цене дизела, нажалост, најмање до половине идуће године, а вероватно и дуже", упозорио је.

Према његовој оцени, евентуалне несташице највише би погодиле земље без сопствених рафинерија, док су Србија и Хрватска у нешто повољнијем положају.

"Наше државе, и Србија и Хрватска, имају рафинерију и ми бисмо требали, по некој логици ствари, да будемо мање погођени“, навео је саговорник.

С друге стране, ово је златно доба за власнике рафинерија", рекао је Малус.  

Вранковићева је додала да је и Међународна агенција за енергетику изнела прогнозу према којој би криза дизела могла да потраје до средине наредне године.

Објаснила је да проблем истовремено представљају успорен доток сирове нафте и недостатак рафинеријских капацитета, посебно у Европи.

Србија добро снабдевена, за сада нема несташица

Упркос поремећајима на светском тржишту, Вранковићева истиче да је снабдевање Србије горивом стабилно.

"Српско тржиште, мора да се каже, добро је снабдевено. Нисмо имали проблема, држава је пустила и  залихе", рекла је Вранковићева.

Навела је да је потражња за дизелом повећана због јесењих пољопривредних радова и припрема за зимску сезону, али да у региону нема несташица.

"Ево, и Хрватска и Србија и Мађарска и Словачка, сви имају своје рафинеријске капацитете и наш регион је ту покривен“, истакла је. 

ЕПС поручује да је спреман за грејну сезону

Говорећи о снабдевању електричном енергијом, Вранковићева је подсетила да са почетком грејне сезоне расте и потрошња струје, док ниски водостаји додатно утичу на производњу.

"За сада из ЕПС-а кажу да су спремни и да ће струје бити довољно", навела је.

Истакла је да ће снабдевање зависити и од временских услова, али да надлежни за сада поручују да не очекују проблеме током грејне сезоне и да ће свих енергената бити довољно.

Општа лиценца наглашава да то укључује и подружнице руске корпорације на западној хемисфери.

Финансијска управа је такође издала посебну општу лиценцу којом се одобравају трансакције везане за подружнице Лукоила у Бугарској до 24. априла 2027. године.

У октобру 2025. године, Министарство финансија САД уврстило је Лукоил и Росњефт, као и 34 подружнице ових компанија за производњу нафте, у нови пакет америчких санкција.

Директор Националне службе за запошљавање Милан Боснић истиче да су подаци о паду незапослености охрабрујући, али да их треба посматрати у ширем контексту.

Према његовим речима, на домаћем тржишту рада постоји добра динамика, довољан број отворених радних места и људи који желе да раде. Међутим, то не значи да су потребе послодаваца задовољене.

"Ми већ неко време немамо проблем са незапосленошћу. Наша привреда се заправо сусреће са проблемом да не постоји довољан број људи са адекватним нивоом знања и вештина", наглашава Боснић.

Објашњава да постоји несклад између онога што знају и умеју људи који траже посао и онога што компаније очекују од будућих запослених.

Зато смањење стопе незапослености само по себи не значи да је достигнута пуна запосленост нити да послодавци лако долазе до потребних кадрова.

Дугорочно незапосленима потребна додатна подршка

Боснић указује да се међу људима на евиденцији Националне службе налази значајан број оних који дуже време нису радили. 

Такве особе често немају знања и вештине које се тренутно траже, а дуго одсуство са тржишта рада може да утиче и на њихову мотивацију и самопоуздање. 

Због тога Национална служба развија посебне програме подршке, који не подразумевају само помоћ у проналажењу радног места већ и припрему кандидата за разговоре са послодавцима.

"То су људи који се налазе дуже на евиденцији незапослених лица, самим тим мало су изгубили корак са тржиштем, немају ниво знања и вештина који су потребни тренутно, и немају ни тај ниво мотивације и самоуверености да изађу и, када се појаве на разговору за посао, да се заправо на најбољи могући начин представе", објашњава Боснић.

Поред помоћи у изради савремене радне биографије, Национална служба настоји да кандидатима помогне да боље представе своје способности и превазиђу несигурност приликом конкурисања.

Национална служба разговарала са више од 150.000 компанија

Говорећи о променама у раду Националне службе за запошљавање, Боснић наводи да је та институција током претходне две године прошла кроз свеобухватну реформу.

Један од најважнијих циљева био је да се боље разумеју стварне потребе привреде.

"Ми смо у том периоду разговарали са преко 150.000 компанија, зато што нам је био циљ да разумемо које су њихове потребе, која су то знања и вештине које њима тренутно недостају, која су то знања и вештине које они виде да ће им требати у наредних 12, 24, 36 месеци", каже Боснић. 

На основу тих разговора Национална служба је прилагођавала своје услуге потребама послодаваца и људи који траже посао.

Према Боснићевим речима, у претходне две године помогли су више од 150.000 људи да се запосле или промене посао.

Процењује да је међу њима било око 50.000 људи који су до новог запослења дошли уз помоћ Националне службе, а да претходно нису били на евиденцији незапослених. Напомиње, међутим, да тачан број тек треба да провери.

"Нисмо институција која се бави само незапосленима"

Боснић наглашава да Национална служба настоји да прошири своју улогу и да помогне и људима који већ имају посао, али желе да напредују или промене занимање.

"Ми нисмо институција која се бави само незапосленима. Ми смо институција која се бави свим људима који желе да раде, да улажу у себе, да повећавају своју вредност на тржишту људског капитала", истиче Боснић.

Сматра да је за успешније посредовање у запошљавању важно познавати не само тренутну понуду радних места већ и будуће потребе компанија.

На тај начин, објашњава, могуће је на време усмеравати људе ка додатним обукама и вештинама које ће им повећати шансе за запослење.

Најтраженији столари, керамичари, тесари, мехатроничари и инжењери

Потражња за радницима разликује се од града до града, у зависности од привредне структуре, присуства индустрије и тога да ли је реч о универзитетском центру, наводи Боснић.

Ипак, одређена занимања тражена су у готово целој Србији. "Оно што је генерална ствар је да сви људи са мајсторским вештинама лако долазе до посла, и то су послови који су јако добро плаћени – столари, керамичари, армирачи, тесари", каже Боснић.

Поред занатлија, велика је потражња и за мехатроничарима и инжењерима.

Боснић истиче да је отварање нових радних места повезано и са улагањима у инфраструктуру, која омогућавају долазак нових компанија и развој пословања.

Посебно указује на значај логистике, телекомуникација и стабилног снабдевања електричном енергијом као предуслова за развој привреде. 

На питање да ли је занимање за које се школујемо уједно и посао којим ћемо се бавити читавог радног века, Боснић одговара да је формално образовање важно, али да више није довољно. 

"На ниво из 2019. не да смо се вратили, него смо га и претекли. Ја могу да поменем само као једну информацију за увод: ми смо у оном ранијем периоду, 2006–2007, кад смо имали домаћу производњу 'заставе 10', односно 'пунта', достизали цифре од чак 50.000 нових возила. Причамо о продаји, односно о првим регистрацијама“, наводи Ћоровић.

Додаје да српско тржиште нових путничких и лаких комерцијалних возила константно расте од 2023. године, а у претходне две године остварује двоцифрени раст.

Према најсвежијим подацима за три квартала, тржиште бележи раст од 23 одсто у односу на исти период претходне године, при чему је први пут регистровано 29.517 путничких возила и 3.931 лако комерцијално возило.

Поређења ради, на нивоу Европске уније, према подацима Европске асоцијације произвођача моторних возила са становишта података до 31. августа, остварен је раст од 5,3 одсто, што указује на то да је српско тржиште расло знатно брже.

Доминација хибрида, бензин на другом месту, дизел у паду

Када је реч о структури погонског горива, на српском тржишту нових возила доминирају хибриди, који су већ од другог квартала претекли бензинце.

"Тржишни удео хибрида у овим возилима које смо поменули, у овим првим регистрацијама је чак 44,76 одсто. Кад кажемо хибриди, овде мислимо и на plug-in хибриде и такозване благе mild хибриде. Возила на бензин 41 одсто, и оно што је посебно интересантно, погон на дизел, када говоримо о новим возилима, је у паду и сада износи 9,3 одсто“, објашњава генерални секретар Асоцијације.

Када је реч о електричним аутомобилима, иако су у апсолутним износима и даље на симболичном нивоу, они су достигли четири одсто тржишта, за разлику од прошле године када је то било два одсто, пратећи европске трендове.

Офанзива кинеских брендова и развој инфраструктуре

На тржишту се бележи и све већа понуда и присуство брендова из Кине, који су међу првима препознали интересовање за хибридна возила.

Према речима Бориса Ћоровића, од свих брендова који се налазе на евиденцији првих регистрација, чак 23 бренда су кинеска, док је 34 традиционалних са простора Европске уније, Јапана и Јужне Кореје. На овогодишњем Београдском сајму аутомобила више од пола изложених брендова били су управо кинески.

Говорећи о потпуно електричним возилима, Ћоровић напомиње да раст продаје не прати у потпуности развој инфраструктуре и броја пуњача.

Са два главна оператера, мрежом на бензинским станицама и капацитетима јавног предузећа "Путеви Србије", у земљи се процењује да постоји око 250 јавних пуњача, док је у Србији регистровано око 7.000 електричних возила.

"Ми морамо да мало убрзамо развој те инфраструктуре за пуњење и измене неке законске регулативе везано за електрична возила, имајући у виду и чињеницу да смо ми транзитна земља, да све већи број путника из западне Европе пролази кроз Србију, иде у Турску, Грчку, обрнуто. Имамо следеће године и Eкспо, очекује се да ће један број посетилаца можда доћи електричним возилима“, упозорава Ћоровић, додајући да је летос усвојен нацрт закона о алтернативним горивима који прати европску регулативу.

Идеална инфраструктура, према његовим речима, подразумева покривање главних путних праваца и коридора брзим ДЦ пуњачима на сваких 60 километара, у складу са правилима Европске комисије, уз ширење мреже на регионалне путеве и веће градове.

Стање на тржишту лаких комерцијалних возила и планови за луксузне брендове

Тржиште лаких комерцијалних возила бележи опоравак, мада са знатно мањим растом у односу на путничка возила. За девет месеци ове године регистровано је 3.931 лако комерцијално возило, што је раст од 3,69 одсто у односу на исти период прошле године.

Као потврду тренда доласка луксузних возила, уз повратак бренда Лексус, Ћоровић најављује и долазак нових светских и луксузних брендова са кинеског тржишта чије се званичне презентације и продаја ускоро очекују.

"Циљ је да јасно представимо да 'Експо' обухвата целу Србију и да се, осим Београда, велики број дестинација може лако обићи. Посетиоци их могу укључити у свој боравак у Србији, уз посету изложби у трајању од једног или два дана", истакао је извршни директор компаније "Експо 2027" Београд Игор Ковачевић.

Према његовим речима, припремљен је велики број туристичких пакета, а партнери из Србије и Хрватске моћи ће да их прилагоде потребама својих клијената и програмима путовања.

На пословном сусрету разговара се и о унапређењу економских односа Србије и Хрватске, повећању робне размене и новим инвестицијама. "Експо 2027" представљен је као прилика за јачање сарадње и повезивање компанија из две земље.

Очекује се да ће Београд током међународне изложбе, од 15. маја до 15. августа 2027. године, посетити више од четири милиона људи из целог света.

У сусрет "Експу", пројекат је представљен у Братислави, Скопљу и Загребу, а 15. октобра ће бити представљен и у Љубљани.

"Нашим посетиоцима желимо да обезбедимо удобан, брз и поуздан превоз како би имали што више времена за посете павиљонима, за спорт, за музику или за сусрете због којих долазе. Да би све то било могуће важна је техничка поузаност ових возова. Важно је међународно искуство наших домаћина које свакако имају, али су нам важни наши пријатељи из Србије због своје стручности, због припреме техничке документације и због познавања потреба путника", каже менаџер Одељења за транспорт и мобилност у Сектору операција компаније Експо 2027 Београд д.о.о. Милош Живановић.

Набавка нових гарнитура представља наставак успешне сарадње СрбијаВоза са кинеским произвођачем.

"Први пројекат који је већ заживео представља пројекат возова велике брзине од 200км на сатку и већ саобраћају између Београда и Субутице. а од децембра то ће бити воз који ће превозити наше путнике од Београда до Будимпешта, то је веома успешно. Са овима почињемо једну нову генерацију производње возова за градско привредски железницу, која ће наставити након специјализоване изложбе Експо 2027 да се користи у систему БГ воз", каже извршни директор за саобраћај и комерцијалне послове компаније "Србијавоз" Зоран Пузовић.

"Оно што је јако важно истаћи јесте да и након Експо ови возови остају у служби грађана, радиће у систему БГ воза и свакодневно ће превозити путнике на аеродром, на посао или ће их превозити на концерте, на утакмице или на сајмове. Јер када говоримо о наслеђу Експоа мислимо управо на то. Да оно што данас припремамо за један велики међународни догађај након Експоа постане део боље свакодневнице", истиче Живановић.

Нове електромоторне гарнитуре, дуге су 63,2 метра, капацитета до 380 путника и развијају брзину до 120 километара на час.

Прогноза је такође подигнута у односу на априлске Светске економске изгледе, када се најављивао привредни раст од 2,8 одсто у 2026. и 3,5 одсто у 2027.

Према најновијој пројекцији, потрошачке цене у Србији ће након 3,9 одсто у 2025. порасти за 3,1 одсто у 2026. и 4,2 одсто у 2027.

Стопа незапослености у Србији ће, након 8,7 одсто у 2025, износити 8,6 одсто у 2026. и 8,5 одсто у 2027.

ММФ очекује да ће дефицит текућег рачуна платног биланса Србије износити 4,6 одсто БДП-а у 2026. и 3,5 одсто у 2027, што значи да ће се снизити у односу на 4,9 одсто у 2025.

Годишњи састанак Међународног монетарног фонда и Светске банке почео је у понедељак у Бангкоку и трајаће до 18. октобра, а у фокусу ће бити изгледи за светску економију, финансијска стабилност, дуг, инфлација и економски раст, али и све већи утицај вештачке интелигенције на тржишта рада, јавне финансије и глобалну економију.

"Има аутомобила по тој цени, попут југа и стојадина, које волимо да видимо на улици, мада нису комфорни нити задовољавају савремене безбедносне стандарде. Ту су и модели попут пежоа 307, реноа клио, цитроена и фијатових аутомобила, који су нешто бољи за вожњу од тачке А до тачке Б", каже Величковић.

Према његовим речима, реално је очекивати да ће власници аутомобила у овом ценовном рангу чешће морати да посећују мајстора. Ипак, постоје и примери људи који су своје возило пажљиво одржавали и третирали га као члана породице.

Додатни трошкови и "златна средина"

Приликом куповине важно је детаљно проверити аутомобил, односно обратити пажњу на све, од стања мотора до каросерије.

"Када на аутомобил потрошите 1.000 евра, додатни трошкови могу да настану већ приликом замене зимских гума, што је неопходно у одговарајућем периоду године. Може се испоставити да је потребан и мали сервис или да акумулатор није у добром стању. Треба избећи зачарани круг у којем купите аутомобил, а затим стално улажете новац у поправке. За 1.000 евра данас могу да се купе и мотоцикли, мопеди и тротинети", указује Величковић.

Гост Јутарњег програма РТС-а напомиње да половних аутомобила има у понуди, али да је златна средина куповина возила за 3.000, 5.000 или 7.000 евра. Додаје да су бензинци често исплативији за одржавање од дизелаша, иако троше више горива.

"Дизел је сада знатно скупљи од бензина у односу на претходни период, али се, упркос енергетској кризи, навике возача не мењају и они и даље купују дизелаше. Хибридна половна возила учествују са пет одсто у продаји. Купци се чешће одлучују за хибриде када купују нова возила, док дизелаши чине око десет одсто продаје", каже Величковић.

Милијарде уложене у хибридна и електрична возила  

Величковић истиче да се аутомобилска индустрија у Европској унији развија у правцу хибридних и електричних возила, чему ће и наше тржиште морати да се прилагоди. У ту технологију уложене су милијарде евра, па није реално очекивати повратак на искључиво бензинске и дизел моторе.

"Бензинци и дизелаши неће нестати са наших путева и наставиће да се производе, али се генерално иде ка електрификацији. Хибридни аутомобили су будућност, а хибридни погон је међу најзаступљенијима на светском тржишту и то се неће променити у скоријем периоду. Електрични аутомобили могу да буду још исплативији, нарочито тамо где се паркинг плаћа, а пуњење возила је бесплатно", сматра Величковић.

С друге стране, као један од проблема код електричних аутомобила Величковић наводи доступност места за пуњење, посебно у ситуацијама када су сви пуњачи заузети. Очекује, међутим, да ће се ситуација променити са развојем инфраструктуре.

"Пре три године на сајту је било око 300 електричних аутомобила у понуди, а сада их има близу 700. Њихов број расте из године у годину, али и даље чине мање од један одсто укупне понуде. Технологија се брзо развија, батерије постају све боље, а модели брже застаревају. Ипак, интересовање за електричне аутомобиле све више расте", закључује Величковић.

Иако су берзе у почетку реаговале благим падом цена нафте, нови безбедносни ризици на Блиском истоку поново су подстакли њихов раст, док Међународна агенција за енергетику упозорава на озбиљне притиске на тржишту дизела и потребу за ослобађањем стратешких резерви.

Енергетски аналитичар Жељко Марковић сматра да договор Вашингтона и Москве треба посматрати и у контексту унутрашњих политичких прилика у САД, али и ограничених могућности Русије да повећа испоруке због последица рата у Украјини и оштећења енергетске инфраструктуре.

"Чини ми се да је више рекламни потез него да ће то стварно моћи нешто да уради", оценио је Марковић, указујући на то да су количине које се најављују релативно мале у односу на потребе великих тржишта.

Ограничене количине дизела не могу да реше глобалне проблеме

Према најављеним плановима, прва испорука руског дизела требало би да износи 300.000 тона, након чега би уследиле количине од 500.000 тона, милион тона, а потенцијално и до три милиона тона, уколико Русија буде у могућности да их обезбеди.

Међутим, Марковић наглашава да је кључно питање да ли Москва заиста располаже додатним количинама горива које би могла да извезе. Од почетка рата у Украјини руска енергетска инфраструктура изложена је нападима, а оштећени рафинеријски капацитети нису у потпуности обновљени. Русија је раније чак ограничавала извоз дизела због потреба сопственог тржишта.

"Ако гледамо те количине, 300.000 тона је око 14 сати америчке потрошње. Петсто хиљада тона је отприлике за један дан потрошње дизела у Америци. То су доста мале количине", објаснио је Марковић.

Он сматра да би додатне испоруке ипак могле да донесу извесно смиривање цена, али не и значајнији преокрет, посебно ако се не ради о новим количинама на светском тржишту, већ о преусмеравању постојећих испорука ка америчким купцима.

Проблем додатно отежавају дешавања на Блиском истоку, одакле долазе значајне количине нафте и нафтних деривата, укључујући оне које пролазе кроз Ормуски мореуз. Истовремено, смањени капацитети за прераду нафте отежавају снабдевање дизелом, због чега је тржиште посебно осетљиво на нове поремећаје.

У таквим околностима, ослобађање стратешких резерви представља привремену меру за ублажавање притисака, али не и трајно решење.

"И те залихе које се ослобађају нису бесконачне. Врло су ограничене. Тражи се управо та реакција да би се колико-толико држала цена под контролом", упозорио је Марковић.

Он додаје да раст цена енергената има последице далеко шире од трошкова горива, јер поскупљује производњу, транспорт и пољопривреду, што се на крају прелива и на цене робе широке потрошње. Због тога државе, поред коришћења резерви и смањења пореза и акциза, морају дугорочно да раде на енергетској ефикасности и смањењу зависности од увоза.

НИС остаје кључан за сигурност снабдевања Србије

Када је реч о Србији, Марковић оцењује да тренутно нема разлога за већу забринутост због снабдевања горивом, јер рафинерија НИС-а ради, а домаће тржиште је стабилно. Ипак, упозорава да би евентуални престанак рада рафинерије услед санкција могао да створи озбиљне проблеме у релативно кратком року.

Према његовим речима, Србија би у таквом сценарију могла да се ослони на постојеће резерве и увоз током месец или два, али би након тога снабдевање постало знатно неизвесније.

"Сада је питање само да НИС мора да ради, мора да прерађује нафту и производи дизел. Мислим да код нас ситуација није толико критична. Далеко смо још од несташица", рекао је Марковић.

Он је подсетио да је Србија већ ослобађала део резерви, укључујући око 5.000 тона дизела, што је, иако релативно мала количина у односу на месечну потрошњу, допринело одржавању стабилности тржишта.

Ипак, питање НИС-а и даље у великој мери зависи од односа Москве и Вашингтона, као и од одлука америчких власти о санкцијама. Марковић указује да је после договора Трампа и Путина дошло до привремене суспензије одређених санкција које се односе на руски дизел, али да санкције према Русији у целини, као и оне које се односе на НИС, нису тиме укинуте.

"Генерално гледано, договор за НИС зависи од великих сила. Нисмо ми ту толико моћни да нешто можемо да урадимо. Како се Руси и Американци договоре, тако ће бити", оценио је Марковић.

Према његовим речима, побољшање односа двеју сила могло би позитивно да утиче и на решавање проблема НИС-а и да Србији отвори повољније могућности. С друге стране, додатно заоштравање односа могло би да повећа притисак и отежа проналажење решења.

Због тога је, како истиче, у овом тренутку тешко предвидети да ли ће договор Вашингтона и Москве донети конкретно олакшање Србији.

Док се чекају нове одлуке о санкцијама и будућности НИС-а, стабилност домаћег снабдевања остаје тесно повезана са радом рафинерије. Управо зато ће наредни потези великих сила, поред кретања цена нафте и дизела на светском тржишту, бити од пресудног значаја за енергетску сигурност Србије.

"Берзе још увек анализирају ову информацију, имајући у виду мало неке контроверзе. То је прво чињеница да практично Америка укида санкције Русији. Друго, ту унутар Вашингтона постоје значајни отпори везано за то“, објашњава Јоргић.

Једна од највећих препрека је, истиче, питање да ли Русија уопште може да извезе најављене количине дизела, будући да су украјински напади оштетили постројења за прераду и претовар нафте.

Јоргић наводи да је постигнут и одређени договор о обустави међусобних напада на енергетска постројења Русије и Украјине, али упозорава да су све мере привремене и да су рафинерије оштећене и у земљама Персијског залива.

"Постројења су оштећена у Русији, постројења су оштећена на Блиском истоку, значи у земљама Залива, и поправка тих постројења није једноставна. Значи, то ће трајати годину дана, две, а у неким случајевима и три године“, истиче Јоргић.

Стабилизација цене могућа, али...

Према оцени Бранислава Јоргића, већа понуда руског дизела могла би да доведе до смиривања цена и у Европи, чак и ако европске земље не буду директно куповале то гориво. Ипак, наглашава да тек треба видети да ли ће договор бити реализован, јер је ограничен на приближно шест месеци, док трајнија стабилизација зависи од окончања сукоба и обнове оштећене енергетске инфраструктуре.

"Појавом нафте и дизела руског порекла на светском тржишту повећава се понуда и то ће утицати на смирење и вероватно пад цена“, оцењује Јоргић.

Он је указао и да је цена гаса у Европи подложна додатном расту, нарочито уколико зима буде оштрија.

"Та цена ће се вероватно кретати на том нивоу од око 77, 78 до 80 долара по мегават-часу. То је отприлике цена која ће вероватно и у наредном периоду да се држи, али врло битно је и каква ће зима да буде, с обзиром на то да Европска унија доста користи гас за грејање“, навео је Јоргић.

Питање НИС-а кључно за Србију

Јоргић истиче да је за снабдевање Србије дизелом кључно питање рада НИС-а и рафинерије, док је ситуација са гасом повољнија захваљујући уговору са Русијом и попуњеним складиштима.

“Што се тиче гаса, ми имамо уговор са руском страном који је повољан и у погледу континуитета снабдевања и у погледу цене. И у том смислу смо ми у бољем положају него што је тренутно Европска унија“, навео је Јоргић и додао да би проблем могао да настане уколико Европска унија забрани транспорт руског гаса преко својих чланица, тј. преко Бугарске у нашем случају.

“Што се тиче дизела, главна ствар су санкције америчке стране према НИС-у, рад рафинерије и доток сирове нафте у ту рафинерију“, додаје Јоргић.

Радичевић: Европска унија против ублажавања санкција Русији

Дописпник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић каже да су прве реакције европских званичника на договор Трампа и Путина веома оштре, јер у Бриселу сматрају да би ублажавање санкција могло да ојача Русију и ослаби украјинске одбрамбене напоре.

Истиче да Европска унија не планира да ублажи сопствене санкције, већ припрема нови пакет, док је цена дизела у Немачкој око 2,25 евра по литру, након смањења акциза.

"Ово је један краткорочни маневар Доналда Трампа. Чак и у самој објави се говори о томе да је ово привремено укидање до априла 2027. године“, наводи Радичевић, објашњавајући да Вашингтон настоји да обузда раст цена горива уочи избора за Конгрес, док дугорочно жели да потисне руски енергетски утицај из Европе.

Радичевић упозорава и да би евентуално оживљавање Северног тока, уз улазак америчких инвеститора, могло да продуби енергетску зависност Европе и изазове поделе унутар ЕУ.

Повезаност Београда и утицај нискотарифних компанија

Говорећи о мрежи линија и повезаности Београда са европским градовима, Војиновић истиче да је Србија "диспропорционално повезана у односу на величину наше економије, пре свега због националне авио-компаније, али и двадесетогодишње одлуке демократизације избора".

"Дакле, имамо и нискотарифне авио-превознике. Оно што нискотарифни авио-превозници нуде су додатне опције, односно опслуживање готово свих категорија путника и сада имате и ту врсту избора", наводи Војиновић.

Ипак, наглашава да нискотарифни превозници понекад користе маркетиншке трикове – попут рекламирања летова за Париз, иако је аеродром удаљен више од 80 километара од центра града – због чега веће авио-компаније и даље имају своје путнике.

Да ли раст цена авио-горива води ка поскупљењу карата

Упркос спољним факторима, као што је раст цена авио-горива, који утиче на билансе превозника, Војиновић истиче да путници не треба да страхују од драматичног поскупљења карата.

Такође, национална авио-компанија "Ер Србија" забележила је историјски рекорд са више од 80 одсто попуњености авиона у одређеним периодима године.

Изазови и припреме пред "Експо 2027"

Са доласком манифестације "Експо 2027" и очекиваним приливом великог броја страних посетилаца, кључно питање је да ли ће инфраструктура београдског аеродрома издржати оптерећење.

Концесионар аеродрома, компанија Винчи, већ спроводи инфраструктурне припреме и продужава пристанишну зграду. Према речима Војиновића, физичка ограничења и потенцијални проблеми због прилива неуобичајено великог броја путника предупређени су изградњом пет до шест нових гејтова, чији се завршетак очекује на време.

Спор око базе Визера и европска регулатива

Једна од тема о којима се спекулисало јесте и статус базе компаније "Визер" на београдском аеродрому и тумачење европских прописа о либерализацији авио-саобраћаја.

После неслагања између домаћих регулатора и авио-компаније у вези са применом одређених одредби и могућим ограничењем ноћења (базирања) четири авиона у Београду, ситуација је решена уз интервенцију Европске комисије.

"На крају се десило да ће то остати статус кво, то јест како је до сада било, неће базирати авионе, али ће поново у предследећу летњу сезону да се поново то све размотри", наводи Војиновић, уз напомену да би, у случају најгорег сценарија, компанија морала да смањи поједине фреквенције летова.

Шта доносе нова правила о пртљагу и правима путника

Говорећи о новим европским законима о заштити права путника, Војиновић је разјаснио недоумице у вези са ручним пртљагом.

"Ипак, и по том новом законодавном оквиру неће бити бесплатног ручног пртљага, односно мањих кофера, односно кофера који могу да стану у преграде изнад у путничкој кабини... Два комада пртљага можете у било коју авио-компанију коју тај закон обухвата унети. Ону мању која се дефинише по центиметрима... и то је за џабе од сада, и то се ставља у предео тамо испод седишта испред вас", закључује Војиновић.

Када је реч о коферима д точкићима који се смештају у горње преграде, они ће се и даље плаћати, али се уводи важна новина: авио-компаније ће морати да их укључе у прву цену коју промовишу, чиме се елиминише пракса скривених трошкова током процеса резервације.

У случају кашњења летова дужих од три сата или отказивања, компаније ће бити у обавези да проактивно контактирају путнике у року од 96 сати, а финансијске компензације остају непромењене.

Безбедност и савети за путнике

Осврћући се на безбедносне протоколе и недавне изоловане инциденте у авио-саобраћају, Војиновић у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је" наглашава да концепт апсолутне безбедности не постоји, али да летачко особље пролази кроз исте строге контроле као и обични путници.

За саме путнике кључни савет остаје непромењен.

"Увек слушајте кабинско особље. Можете као физичко лице да мислите да знате нешто боље за вас и за некога с ким путујете, међутим, то чињенично и процедурално није тачно јер ви доста тога шта се дешава у вашем ширем контексту не знате", сматра Војиновић.

Када је реч о одабиру превозника, саветује се опрез са нискотарифним компанијама због мањег броја летова током недеље, док класичне авио-компаније нуде веће могућности алтернативног преусмеравања путника у случају непредвиђених отказивања.

У међувремену, приводе се крају радови на комплексу у Сурчину, припремају се нове линије градског превоза, а гради се и железничка пруга која ће повезати аеродром, Експо и центар Београда. Први павиљони требало би да буду предати у наредних неколико недеља, док се завршава и Експо село са 1.500 станова.

Како теку припреме за највећи међународни догађај у Србији и шта ће све бити спремно до почетка изложбе? О томе је говорио директор Експа Данило Јеринић.

Волонтери из више од 140 земаља: Циљ је 20.000 учесника

За волонтерски програм Експа 2027 до сада се пријавило 16.000 кандидата, а организатори очекују да ће ускоро достићи планирани број од 20.000 волонтера. Интересовање, како истиче Јеринић, присутно је од самог почетка пријављивања, а међу кандидатима има и оних који већ имају искуства у волонтирању.

"Имамо волонтере из 140 земаља, влада огромно интересовање за волонтирање од првог дана. Имамо део волонтера којима ово није прво искуство, што не значи да ће радити на истим пословима“, рекао је Јеринић.

Он је нагласио да ће учешће у организацији међународне изложбе бити значајно искуство, нарочито за младе људе у Србији. Организатори припремају и нови пакет погодности за волонтере, од којег очекују додатни подстицај за пријављивање.

"Ово ће бити највећа учионица за наше младе људе следеће године и то ће бити једна изванредна прилика и искуство за младе људе у нашој земљи“, поручио је директор Експа.

Железница, нове аутобуске линије и 11.000 паркинг места

Један од важних сегмената припрема јесте саобраћајна повезаност изложбеног комплекса са остатком Београда и аеродромом. У току је изградња железничке пруге која ће омогућити бржи превоз посетилаца између аеродрома, Експа и центра града.

Према речима Јеринића, први део пруге до аеродрома је завршен, а у наредној фази радиће се деоница до Националног стадиона. Очекује се да и тај део буде завршен до краја године, док би тестирање железничке везе требало да почне наредне године.

"Дневно ће моћи да превезу од 20.000 до 30.000 људи на деоници од аеродрома, Експа и центра града“, навео је Јеринић, говорећи о капацитетима железничког превоза.

Паралелно са железницом, планирано је увођење нових линија градског превоза. До 31. марта требало би да почну са радом прве нове линије, док је од 1. априла предвиђено увођење линије која ће повезивати аеродром и Експо, као и линије унутар изложбеног комплекса до железничке станице.

Од 1. маја требало би да буду успостављене све планиране линије, укључујући оне које ће повезивати Борчу 2, Белвил и Блок 4 са изложбеним простором. Према најавама, поласци ће бити организовани на сваких седам до 13 минута. Посетиоцима ће на располагању бити и 11.000 паркинг места.

Први павиљони ускоро, Експо село при крају

Поред инфраструктуре и превоза, у завршну фазу улазе и радови на самом изложбеном комплексу. Први павиљони требало би да буду предати у наредних неколико недеља, чиме ће бити настављене припреме за долазак учесника и организацију изложбе.

"Огроман посао је и иза нас, али и испред нас", истакао је Јеринић.

При крају је и изградња Експо села, у којем се налази 1.500 станова. Према најавама директора Експа, први корисници требало би да се уселе већ наредних месеци.

Завршетак павиљона, припрема смештајних капацитета и развој саобраћајне инфраструктуре представљају кључне делове организације међународне изложбе, која ће Београд наредне године повезати са учесницима и посетиоцима из целог света.

Нови возови већ су, како је наведено, брендирани препознатљивим мотивима "Експо 2027", како би посетиоци атмосферу изложбе осетили већ на путу до изложбеног комплекса.

Менаџер Одељења за транспорт и мобилност у Сектору операција компаније "Експо 2027 Београд" д.о.о. Милош Живановић истакао је да ће железничка инфраструктура имати кључну улогу у организацији изложбе, током које се очекује више од четири милиона посета.

"Пред нама је велика одговорност да током 93 дана 'Експа' обезбедимо ефикасан и поуздан превоз за госте који ће у Београд долазити из целог света. Зато је нова железничка веза изузетно важна, јер ће омогућити једноставан долазак на изложбу, како из града, тако и са аеродрома, уз несметано функционисање свакодневног живота Београда", рекао је Живановић.

Нагласио је да организатори желе да посетиоци већ током путовања осете удобност, сигурност и гостопримство Србије.

"Желимо да дочек наших гостију почне већ у возу, да до изложбе стигну брзо, удобно и безбедно и да им остане што више времена за обилазак павиљона, спортске и музичке програме и сусрете због којих долазе", рекао је Живановић додајући да је квалитет превоза важан део укупног искуства које ће посетиоци понети из Србије.

Живановић је посебно нагласио да ће нови возови и железничка инфраструктура представљати једно од важних трајних наслеђа "Експа 2027".

"Kада говоримо о наслеђу 'Експа', ови возови и нова железничка веза наставиће да служе људима за одлазак на посао, пут до аеродрома, на сајмове, утакмице и концерте. У томе видимо трајну вредност овог пројекта и значај сарадње Србије и Kине", поручио је Живановић.

Извршни директор за саобраћај и комерцијалне послове компаније "Србијавоз" Зоран Пузовић истакао је да набавка нових гарнитура представља наставак успешне сарадње са кинеским произвођачем CRRC.

"Ово је други велики пројекат који 'Србијавоз' успешно реализује са компанијом CRRC. Након набавке брзих возова за брзине до 200 километара на час, који већ саобраћају између Београда и Суботице, започињемо нову генерацију возова намењених градском и приградском саобраћају, тако да овај пројекат представља још један мост сарадње Србије и Kине и потврду успешног партнерства у развоју железничког саобраћаја", изјавио је Пузовић.

За потребе "Експа 2027" планирана је нова железничка линија од станице Београд центар, преко Земун Поља и Аеродрома "Никола Тесла" до Националног стадиона.

Нове електромоторне гарнитуре, дужине 63,2 метра, имају капацитет од 380 путника и развијају брзину до 120 километара на час.

Специјализована изложба "Експо 2027 Београд" биће одржана од 15. маја до 15. августа 2027. године, под темом "Игра(ј) за човечанство: спорт и музика за све", а очекује се више од четири милиона посета.

У реализацији пројекта учествују "Србијавоз", "CRRC Changchun Railway Vehicles" и "Експо 2027 Београд" д.о.о., уз подршку Министарства финансија Републике Србије.

Двојица економиста поделиће награду од 12 милиона шведских круна, односно око 1,2 милиона долара, саопштила је Краљевска шведска академија наука.

Двојица економиста поделиће награду од 12 милиона шведских круна, односно око 1,2 милиона долара, саопштила је Краљевска шведска академија наука.

Њихов рад помогао је у развоју теоријских модела који се данас користе у централним банкама и владама широм света за вођење економске политике, посебно у условима енергетских криза и наглих промена потрошње домаћинстава, преноси Блумберг.

Хол је добио признање за рад из 1978. године у којем је анализирао зашто потрошачи настоје да одрже релативно стабилан ниво потрошње током времена, док је Вудфорд касније развио такозвани нови кејнезијански модел, који је постао један од важних теоријских оквира за савремену макроекономску политику.

Теоријска основа за моделе који се користе

Њихов рад представља део развоја економске мисли након нафтних криза седамдесетих година прошлог века, када су економисти настојали да боље објасне како привреда реагује на изненадне поремећаје и како економске власти могу да ублаже њихове последице.

"Рад добитника пружио је стабилну теоријску основу за моделе који се данас користе у централним банкама и владама широм света", изјавио је председник комитета за доделу награде Џон Хаслер.

Према његовим речима, захваљујући њиховом раду, економисти и креатори економске политике боље су опремљени за суочавање са привредним шоковима, попут енергетских криза или наглих промена у потрошњи домаћинстава.

Вудфорд је, коментаришући одлуку о додели награде, рекао да је то велика част и да га је признање изненадило.

Награда за економске науке установљена је 1968. године одлуком шведске централне банке, а први пут је додељена 1969. године. 

За разлику од пет оригиналних Нобелових награда, које је у тестаменту предвидео шведски проналазач Алфред Нобел, награда за економију установљена је накнадно.

Директор Пословног удружења топлана Србије Дејан Стојановић рекао је у Јутарњем програму РТС-а да прописи омогућавају почетак грејања и пре 15. октобра, у зависности од спољашње температуре.

"Већи део система даљинског грејања ће данас почети са такозваним топлим пробама, па ћемо, сходно спољашњим температурама ваздуха, пратити ситуацију и испуњавати своју законску обавезу у складу са оним што нам време буде налагало", каже Стојановић.

Истиче да су топлане технички спремне за почетак сезоне, али да финансијски проблеми и даље оптерећују њихово пословање.

Када ће радијатори бити топли и коме пријављивати кварове

Стојановић објашњава да радијатори неће одмах бити врели и да ће температура зависити од временских услова, али и од величине система даљинског грејања.

Према његовим речима, млаки радијатори могу бити већ у поподневним сатима.

"У зависности од величине система, док течност проциркулише кроз топловодну мрежу, негде ће то бити раније, негде касније. Фина подешавања следе тек када се пусти радни флуид у мрежу, подстанице и радијаторе", објашњава Стојановић.

Апелује на грађане да током првих дана рада система пријављују само озбиљније кварове, попут већих цурења.

"Систем је био ван функције претходних шест месеци и увек имамо те, како их можемо назвати, дечје болести на почетку грејне сезоне. Није то термоакумулациона пећ да је укључите и топлота одмах крене", наводи Стојановић.

Врбас једина критична тачка

Иако су топлане углавном спремне, у Врбасу су финансијски проблеми утицали на благовремену припрему система.

Стојановић каже да је претходних година обично било три до пет проблематичних топлана, док је ове године као критична тачка остао само Врбас.

„Уговор за гас је регулисан и надам се да ће данас, односно у наредних дан-два, и та ситуација бити разрешена, да практично умиримо све крајње купце топлотне енергије“, истиче Стојановић.

Грејни дан и прописана температура 

Режим грејања разликује се од града до града, јер локалне самоуправе доносе одлуке о условима снабдевања топлотном енергијом.

"По правилу, грејни дан траје од 6 до 21 или од 6 до 22 часа. Викендом и празницима нешто је краћи, па грејање почиње од седам часова. Прелазак на 24-часовно грејање такође је регулисан за случај екстремно ниских температура", објашњава Стојановић.

Наводи да је прописана температура у загреваном простору око 20 степени, уз дозвољена одступања од једног или два степена, у зависности од локалних прописа.

Цене грејања углавном остају исте

Стојановић каже да у већини градова није било промена цена даљинског грејања, иако су топлане почетком септембра поднеле захтеве локалним самоуправама за евентуалне корекције.

"Корекције су биле практично у три града, односно општине. Током лета, у јулу, у Трстенику и у фиксном делу тарифе у Новом Пазару, као и у Топлани Ниш, која стално врши корекције у складу са прописаном методологијом", наводи Стојановић.

Наглашава да дуговања топлана не могу бити основ за повећање цена корисницима.

"Нико никада, нити то прописи дозвољавају, нити се то ради, не повећава цену зато што неко није извршио своје обавезе. Цене се формирају искључиво у складу са оправданим трошковима производње, дистрибуције и снабдевања топлотом", истиче Стојановић.

Дуг топлана за гас скоро 12 милијарди динара

Према последњим подацима Пословног удружења топлана Србије, прикупљеним до почетка септембра, укупан дуг топлана за природни гас износио је скоро 12 милијарди динара, а за мазут готово милијарду.

Стојановић објашњава да су у те износе урачуната и стара дуговања, од којих нека потичу од пре десет, петнаест, па и тридесет година.

"Оно што је важно јесте да системи даљинског грејања своју годишњу обавезу за испоручене енергенте мање или више углавном у довољној мери плате. То практично држи систем", каже Стојановић.

Природни гас чини 85 одсто енергената за даљинско грејање

Највећи део топлотне енергије у системима даљинског грејања производи се из природног гаса, док се употреба мазута и угља смањује.

"Око 85 одсто енергије производи се из природног гаса. Обновљиви извори енергије достигли су скоро пет одсто. Мазут је пао на око 2,5 одсто, а угаљ на 7,5 одсто", наводи Стојановић.

Према његовим речима, стратегијом развоја енергетике до 2040. године, са пројекцијама до 2050, предвиђено је смањење удела природног гаса на 50 до 52 одсто.

Стојановић: Не очекујемо проблеме у раду система

Стојановић истиче да су обезбеђене количине енергената, укључујући природни гас који се складишти у Банатском Двору и складиштима у Мађарској, док топлане имају и одређене залихе течних и чврстих горива.

"Све што је до система даљинског грејања, људи, менаџмента и одговорних који се тиме баве, не очекујемо проблеме. Наравно, пошто гас долази са разних страна, услед геополитичке и сваке друге ситуације нико не зна шта може да се дешава, али оно што је до нас, чини ми се да смо урадили све што је могуће у задатим условима", закључује Стојановић.