БДП је, према флеш процени, порастао за три одсто. Очекивања су премашили и индустријска производња и промет у трговини на мало.

Председник Савета гувернера Народне банке Србије Иван Николић рекао је за РТС да се Србија враћа на пројектовану стопу раста за ову годину од 3 до 3,5 одсто.

"У прва два месеца стопа раста је била два одсто, али је у марту скочила на пет одсто, тако да је то три одсто за прво тромесечје. Вратили смо се на циљано што је јако добро и то је вероватно једна од највиших стопа раста у Европи, поготово у марту", рекао је Николић.

Који су извори раста

Индустрија једина не доприноси расту, пре свега због кризе на Блиском истоку.

"Највећа кочница је Рафинерија чији статус није решен, али чак је и она допринела резултату индустрије у марту. У прерађивачком сектору имамо међугодишњи раст од 8,4 одсто. Производња моторних возила имала је јако чврст и стабилан раст током целе прошле године и тај тренд се наставља", навео је Николић.

Са производњом кокса и деривата нафте и покретањем Рафинерије вратила се и хемијска индустрија, а у марту је добар резултат забележен и у производњи фармацеутских производа.

"Повратила се и прехрамбена индустрија, која је целе прошле година била у проблему", истакао је Николић.

Шири се производња у "Стелантису"

Председник Савета гувернера Народне банке Србије подсећа да се од прошле године у крагујевачкој фабрици производи "фијат гранде панда", у електричној хибридној верзији.

"Од почетка прошле године имамо покретање новог модела у крагујевачкој фабрици, што је и даље производ који има тражњу и за разлику од претходног модела "фијат 500Л" који је у првој години достигао максимум, чини се да је овде производња лагано увећавана, па је тек крајем прошле почела производња верзије са мотором са унутрашњим сагоревањем", навео је Николић.

Производња се шири, радници раде у три смене, као и викендом.

"Да ли је то био одговор на неизвесност на европском тржишту, јер ово је модел за европско тржиште, или опипавање тражње и покушај да се задовоље купци, али очигледно је да се производња шири", рекао је Николић.

Раст промета у трговини на мало

Напомиње да се бележи и јак раст промета у трговини на мало, до чак 14 одсто. То је, између осталог што је база са којом се пореди нижа јер смо прошле године у марту имали протесте и краткорочне акције попут бојкота трговинских ланаца.

Николић очекује да ће се раст на том пољу одржати, ако цене остану стабилне.

Грађевинарство је такође извор раста и на то се рачунало.

"Држава инсистира на високом улагању у грађевинске пројекте, имамо капитално интензивна улагања, завршава се Експо, имамо друге пројекте у реализацији, али и приватни сектор улаже. Грађевинарство је јако високо, можда ће расти и читавих 10 одсто", рекао је Николић.

Предвиђања су и да ће пољопривреда имати много боље резултате него прошле године.

"Што се тиче првих усева, род је неупоредиво бољи него прошле године, све ће се то одразити на стабилност цена, јер храна је најдоминантнија у потрошачкој корпи", рекао је Николић.

Висока неизвесност због Блиског истока

Говорећи о предвиђањима ММФ-а, Николић каже да су њихова предвиђања увек конзервативнија, али да је прогноза раста свакако у опсегу од 2,7 до 3 одсто.

"Раст ће бити у том неком опсегу, ако пођемо од претпоставке да се ништа битније неће погоршати. Неизвесност је висока, с тим смо и ишли у сагледавање аранжмана јер ова ситуација је неупоредива са кризама од претходних година", истиче Николић.

Указује да имамо велики ризик због пораста цена енергената које увозимо – природног гаса и нафте, али и подсећа да држава реагује из резерви, као и да се одрекла фискалних прихода.

"То ће бити довољно за ову годину ако не дође до даљих погоршања, онда ћемо на друге начине реаговати. Ако се даље не погорша, са инфлацијом нећемо имати проблем и самим тим ће се то позитивно одразити на реалне стопе раста промета и услуга и на томе се заснива пројекција, на релативно високом расту", објаснио је Николић.

Закључује да има пуно добрих вести и оптимизма – осим индустрије, све је у расту.

"Показало се да је индустрија у стагнацији, што је узимајући у обзир околности и добро", закључио је председник Савета гувернера НБС Иван Николић.

Приликом поласка из Београда организован је свечани испраћај на аеродрому, док је у Бакуу долазак првог лета обележен традиционалним воденим луком за авион српске националне авио-компаније.

Ред летења и учесталост линије

Нова линија ће саобраћати два пута недељно — из Београда средом и недељом, док су повратни летови из Бакуа планирани уторком и недељом. Очекује се да ће овај директан лет допринети интензивирању економских, културних и туристичких веза две земље, које већ имају успостављено стратешко партнерство.

Посебно се истиче да ће линија олакшати путовања како пословним људима и туристима, тако и спортистима, који су до сада због дугих и сложених путовања губили значајно време и енергију. Додатна погодност је што за грађане Србије и Азербејџана није потребна виза.

Осим ове руте, "Ер Србија" је у текућој години најавила увођење још десет нових линија.

Селаковић: Од данас Београд и Баку су много ближи него што су били

Током боравка у Бакуу планирани су и билатерални сусрети представника влада Србије и Азербејџана, укључујући састанке ресорних министара културе и спорта, као и разговоре са министром спољних послова.

У изјавама званичника истакнут је значај нове линије за унапређење односа две земље.

"Од данас Београд и Баку су много ближи него што су били, поносни смо и што су наше две земље стратешки партнери и све што смо развијали протеклих година део је велике визије председника наших двеју држава. Желим да додам и да смо у протеклих пет година повећали трговинску размену између наших земаља шеснаест пута. Очекујемо да ће ова директна авиолинија бити покретач за много већу размену туриста, пословних људи и различитих контаката између две земље", навео је министар културе Никола Селаковић.

Марек: Баку као транзитна тачка ка Централној Азији

"Не само да ће бити директне линије између два града, већ ће аеродром у Бакуу бити коришћен за трансфер ка дестинацијама ка централној Азији. За српску привреду ово значи отварање нових врата на тржишту које нуди огроман потенцијал за инвестиције и трговинску размену. Овај лет симболизује континуитет изврсних билатералних односа наших држава, заснованих на међусобном уважавању и заједничким интересима", додао је Марек.

Рзајев: Линија Баку–Београд важна за путовања и туризам

Из "Азербејџан Ерлајнза" поручено је да нова рута има шири значај за регионалну повезаност.

"Покретање директних летова Баку-Београд је веома важан догађај за нас. То није само додавање нове дестинације, већ и јачање улоге Међународног аеродрома 'Хајдар Алијев' као међународног транспортног чворишта. Рута покренута у оквиру сарадње са 'Ер Србијом' ствара практичније и флексибилније могућности путовања. Летови два пута недељно имаће позитиван утицај и на пословна путовања и на развој туризма. Дестинација Београд проширује међународну мрежу рута аеродрома у Бакуу и пружа путницима приступачније везе са југоисточном Европом", истакакао је Самир Рзајев из "Азербејџан Ерлајнза".

Очекује се да ће нова авио-линија допринети даљем развоју туризма и пословне сарадње, као и јачању економских веза Србије и Азербејџана. У наредном периоду, домаћини у Бакуу најављују и представљање туристичких потенцијала Азербејџана српским медијима

Министар Мали је навео да су подаци о индустријској производњи и промету у трговини на мало посебно снажни и премашили су очекивања.

"Индустријска производња порасла је за 6,4 одсто међугодишње, чиме је у великој мери неутралисан пад из прва два месеца ове године. Посебно се издваја раст прерађивачке индустрије од 11,4 одсто у односу на претходни месец, десезонирано, у односу на фебруар 2026. године", истакао је Мали.

Мали је у Београду са делегацијом мисије ММФ разговарао о свим изазовима са којима се сусрећу светске економије, њиховим утицајем на Србију, најновијим макроекономским кретањима, изгледима и ризицима.

Министар је представио кључне параметре Србије у спровођењу реформи, а поводом трећег разматрања спровођења економског програма подржаног актуелним Инструментом за координацију политике, који је ММФ одобрио Србији 9. децембра 2024. године. 

Промет у трговини на мало

Министар је додао да је промет у трговини на мало такође премашио очекивања, уз реални раст од 14 одсто, што указује на снажну домаћу тражњу. Како је рекао, за 2026. пројектује се раст од око три одсто, док је за 2027. пројекција ревидирана на 4,5 одсто, али је, како је рекао, свестан конзервативнијег приступа ММФ-а, те разуме ревидирање њихових пројекција раста.

"Србија је пронашла своје изворе раста. Ми ћемо следеће године бити домаћин највеће специјализоване Експо изложбе и велика улагања која прате организацију ове манифестације биће наш додатни мотор раста на који снажно рачунамо", објаснио је Мали.

Додао је да фискална политика Србије остаје чврсто усидрена у средњорочном оквиру, са јасно дефинисаним циљем дефицита до три одсто БДП-а у 2026. и 2027. години, уз његово даље смањење на 2,5 одсто у 2028. години. Овај пут, истакао је, обезбеђује наставак силазне путање јавног дуга, који је смањен са 44,4 одсто БДП-а у 2025. на око 41,7 одсто БДП-а тренутно.

Мали је посебно нагласио да је раст јавних инвестиција стратешки усмерен и компатибилан са фискалном одрживошћу, на нивоу од око 6,7 одсто БДП-а, што је, оценио је, један од кључних стубова раста без угрожавања стабилности јавних финансија.

Мисија Међународног монетарног фонда боравиће у Београду до 5. маја. 

Црвену траку су заједно пресекли министри у Влади Србије Александра Софронијевић, Зоран Гајић и Никола Селаковић, амбасадор Азербејџана Камил Хасијев и генерални директор компаније "Ер Србија" Јиржи Марек.

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић изјавила је уочи полетања да је Србија данас направила још један корак напред да се повеже са светом.

"Данас успостављамо директну линију са престоницом Азербејџана, са главним градом Бакуом и то није још само једна тачка на мапи дестинација које 'Ер Србија' развија, то је доказ и нашег пријатељства са Азербејџаном које се темељи на узајамном и поверењу и поштовању", поручила је министарка.

Указала је да "Ер Србија" за ову годину планира десет нових дестинација, стално показујући да се дубоко позиционирала као један од најбољих националних авио-превозника у региону.

"Истовремено са тим и аеродром 'Никола Тесла' бележи константан раст, тако да се Србија и Београд позиционирају најчвршће могуће као најважнији регионални авио-центар", нагласила је Софронијевићева.

Поручила је да лет за Баку, али и друге дестинације које ће бити успостављене ове године, дају нове прилике и нове могућности српској привреди и туризму, као и грађанима Србије.

"Рецимо 20. априла је полетео први авион на директној линији за Санторини у Грчкој што отвара нове туристичке понуде. Међутим, један веома важан догађај нас чека врло брзо – 23. маја је предвиђено успостављање прве директне линије са Торонтом. Знајући колико је важна дестинација и колико наших исељеника, наше дијаспоре има, а притом и јачамо и унапређујемо и повезујемо се додатно са дестинацијама у Северној Америци, поред Њујорка и Чикага који су већ успостављени”, додала је министарка.

Национална авио-компанија "Ер Србија" је у априлу превезла јубиларног милионитог путника и то током првог лета ка Малти.

Компанија је крајем априла обавила и први лет ка грчком острву Санторини, док ће крајем маја, после дуже паузе, успоставити лет и ка Торонту у Канади.

"Ер Србија" ће током ове године, а први пут у својој историји, поред Бакуа, летети и ка Тенерифима и Севиљи у Шпанији и Тромзу у Норвешкој.

Ипак, Брисел не одустаје од забране увоза и руског гаса. Од 26. априла на снази је прва забрана - са Русима нема више склапања краткорочних уговора за течни гас ЛНГ. То фазно гасно одрицање од Русије за сада не важи за транзит кроз треће земље укључујући и Србију. Европска комисија усвојила је и нове мере за ублажавње енергетске кризе.

"Од укупне потрошње енергије у Европској унији, око 57 одсто чине увозна фосилна горива, а трошак њиховог увоза прошле године износио је око 340 милијарди евра. Само у периоду од марта до априла, због рата у Ирану, ти трошкови су повећани за 26 милијарди евра, што, како се оцењује, снажно утиче на економије земаља чланица", рекао је за РТС Глиго Вуковић, програмски менаџер за енергетику у Делегацији Европске уније у Србији.  

Због тога је Европска унија усвојила додатне мере за стабилизацију енергетског тржишта.

"Што се тиче саме нафте, највише је урађено ослобађањем из обавезних резерви. Координисано са Међународном комиијомм за енергетику, на тржиште је пуштено укупно 400 милиона барела нафте, од чега су земље Европске уније допринеле са око 20 одсто“, наводи Вуковић.

Истиче да је сличну меру применила и Србија – најпре је из резерви пуштено 40.000 тона нафте, а затим је донета одлука да се ослободи још 30.000 тона.

Заједничка набавка гаса и пуњење складишта

Европска унија припрема пуњење складишта гаса преко заједничке платформе за набавку, на чему Брисел посебно инсистира.

Циљ је, како каже, да се понуда и тражња обједине на једном месту и да се координисаном куповином утиче на цене.

"Битно је напоменути да и ‘Србијагас’ учествује на тој платформи, као и друге земље Европске уније. Покушава се диверзификацијом рута и извора снабдевања што више утицати на тржиште, да не дође до наглог скока цена", каже Вуковић.

Посебно указује на раст значаја течног природног гаса ЛНГ. "Пре рата у Украјини, удео ЛНГ-а у потрошњи гаса у ЕУ био је око 25 одсто, док је сада већи од 40, односно 45 одсто", рекао је.

Према његовим речима, попуњеност складишта у Европској унији тренутно је око 30 одсто, али је у појединим великим земљама знатно нижа.

"У Немачкој је испод 30 одсто, а у Холандији чак испод 10 одсто. Циљ ЕУ је да до грејне сезоне складишта буду попуњена 80 одсто, прошле године је било 90 одсто. Складишта су изузетно важна за Европску унију, јер током зимског периода чак 35 одсто потрошње долази из складишта", наглашава саговорник.

Цене гаса и одрицање од руског енергента

Цене гаса су, наводи, до краја фебруара биле око 30 евра по мегават-сату, али су после почетка рата у Украјини нагло порасле на око 60 евра. Тренутно су, према његовим речима, на нивоу од 46 до 47 евра по мегават-сату.

"То је доста и сигурно утиче на економију и врши притисак на инфлацију", исткао је Вуковић.

Упркос кризи, Европска унија не одустаје од забране руских енергената

Од 26. априла више нема склапања краткорочних уговора за ЛНГ, док је предвиђено да од 17. јуна 2026. престане увоз гаса по краткорочним уговорима преко гасовода. Дугорочни уговори требало би да буду окончани до 30. септембра 2027. године, уз могућу флексибилност до краја новембра, у зависности од стања на тржишту.

Удео руског гаса на тржишту ЕУ у 2025. години био је 12,5 одсто, а очекује се да ове године падне испод 10 одсто.

"Очекује се да ће удео бити практично нула до краја 2027. године", рекао је Вуковић.

Штедња, ефикасност и нове технологије

Европска унија ће, како се оцењује, покушати да недостајуће количине надомести из других извора, али и улагањем у обновљиве изворе енергије и енергетску ефикасност.

"То је озбиљан и тежак пут са много изазова, али Европска унија од тог пута сигурно неће одустати", истиче саговорник.

Према његовим речима, краткорочне мере односе се пре свега на штедњу, док дугорочне подразумевају смањење потрошње гаса и фосилних горива, већа улагања у обновљиве изворе, складиштење енергије и електрификацију.

Посебна пажња биће усмерена на заштиту најугроженијих потрошача.

"Размишља се о ваучерима за област енергетике, посебним социјалним тарифама за социјално угрожене категорије становништва и мерама као што је смањење ПДВ-а за производе који доприносе енергетској ефикасности – соларне панеле, топлотне пумпе и нове технологије", објашњава саговорник.

Оцењује да је енергетска криза упозорење да се мора штедети енергија, али и дугорочно улагати у ефикасније уређаје и технологије.

"Енергетска ефикасност је дугорочно најисплативија мера. Мора се улагати у нове технологије и нове уређаје да би се смањила потрошња", закључио је Вуковић.

У Европи је слична ситуација.

Према подацима Европског удружења произвођача аутомобила, електрична возила (ЕВ) у Европској унији чине око 18,8 одсто нових регистрација.

Највеће тржиште је Немачка. Италија бележи значајан пораст за чак 29,5 процената, а Шпанија са - 13,4 одсто више регистрованих електричних аутомобила.

Студија Асоцијације немачких осигуривача (ГДВ) показује да је почетком прошле године у овој земљи регистровано 1,65 милиона е-возила - пет пута више него 2021.

На продају није пуно утицао податак из ове анализе да су трошкови поправке ЕВ и даље за 15 до 20 одсто скупљи од оних на "обичним" возилима.

Анализирајући податке сакупљене од сервисера у периоду од 2021. до 2023. ГДВ наводи да су најчешћи кварови софтверске грешке, инфотејнмент системи, осветљење и електрични системи, кочнице...

У Србији овакво истраживање још не постоји зато што је и број е-возила, у односу на европски просек - симболичан.

Према подацима МУП Србије почетком ове године регистровано је 7.155 возила на електрични погон, односно 55.184 тзв. хибридних возила.

Из фирми које се баве продајом половних возила наводе да криза око нафте није повећала потражњу за аутомобилима на струју.

До 80 одсто јефтиније одржавање

Досадашња искуства мајстора у Србији показују да су електрична возила без дилеме исплатљивија.

"Редовно одржавање електричних возила је и до 80 процената јефтиније од редовног одржавања возила са бензинским или дизел моторима. Ако се томе придода да је код електричних возила значајно смањена потрошња елемената кочионог система, уштеда у одржавању је још већа", истиче у разговору за Интернет портал Урош Митровић, сертификовани тренер једног од значајнијих увозника електричних возила у Србији - Делта ауто групе.

Да би то и пластично дочарао нуди пример модела лаког комерцијалног возила бренда Фаризон који ова компанија заступа.

"Фаризон возила, у зависности од режима и оптерећења, на 100 км вожње троше индустријске струје за максимално 400 динара, док код сличних дизел возила тај трошак горива за 100 км вожње иде сада и до 2.500 - 3.000 динара. Дакле разлика у трошку је од пет до седам пута. Лако се може израчунати да на већим километражама то значи уштеде које могу бити и веће од саме цене возила. Уз то, ту су и нижи трошкови и једноставније одржавање, мање времена у сервисима, дужи гарантни рокови и све оно што је кључно за компаније које зависе од ефикасне логистике", каже Митровић.

Најчешћи кварови код е-возила

Када је реч о кваровима, овај сервисер каже да они најчешћи "нису једноставни за једнозначно дефинисање", али и да су генерално ретки.

"У пракси се најчешће односе на управљачку јединицу батерије (СМЕ/БМС) и компоненте високог напона, попут контаката, али то у великој мери зависи од конкретног техничког решења и концепта возила. У одређеним случајевима, изазов може представљати и систем термалног менаџмента, на пример компресор клима уређаја који је у случају е-возила високонапонска компонента. Ипак, кварови су генерално ретки, а када се појаве, најчешће су повезани са системом управљања батеријом", објашњава Митровић.

Отуда не може да генерализује цену поправке на електричним возилима јер она зависи од конструкције возила и система електропогона.

"Генерално су најскупљи радови на самим батеријама и њеним елементима. У зависности од потребних радова, цена може варирати од 100.000 па и до значајно више од 1.000.000 динара", наводи овај сервисер.

Поправке од 200 до 15.000 евра

У студији Асоцијације немачких осигуривача (ГДВ) најчешћи кварови због којих електрична возила не пролазе технички преглед су повезана са осветљењем и електричним системима.

Поправка ових кварова у Немачкој кошта од 200 до 600 евра.

Проблем са кочницама је нешто скупљи и мајстори наплаћују од 300 до 800 евра.

За власнике је и даље ноћна мора квар батерија јер се цене оправке или замене крећу од 5.000 до 15.000 евра.

Поред осећаја сигурности кроз штедњу, грађани штеде и за конкретне циљеве. Међу популацијом 18–29 година то је куповина стана и аутомобила. За оне од 30 до 39 година родитељство, а код испитаника старијих од 65 година здравствена ситуација.

Тридесет три одсто грађана одлучило се да почне да штеди у претходне три године. Главни разлози скоро за половину њих јесу навике које су стекли у породици. Такође и због несигурности од спољашњих фактора, страха од губитка посла или инфлације.

Извршни директор АИК банке Петар Јовановић каже да би каматна стопа по правилу требало да покрива инфлацију у тој години и да се на тај начин омогућава заштита вредности новца који поседују.

"Ако се тај новац држи у сламарици или у сефу или на неком другом месту, инфлација је та која умањује вредност тог новца", наводи Јовановић.

Штедња од 100 евра месечно, колико добијете после 10 година

Сигурност депозита је увек већи мотив за штедњу од приноса на камате. Међутим, и дужина рока има значајну улогу. Ако бисте, на пример, сваког месеца одвајали сто евра штедње уз садашње тржишне услове и камату од три одсто годишње, после 10 година бисте подигли 13.000 евра. Ако бисте то учинили на 30 година, принос би био 52.000 евра.

Међутим, многи се одлучују за штедњу куповином стана и издавањем те некретнине. Али, ако је поврат кредита дужи од 15 година, та инвестиција није исплатива.

Економисти кажу да су банке почеле да упоређују исплативост извора депозита које су могле да позајме из иностранства или из домаће штедње, и зато маневришу и нуде исплативије камате и на динарску и на девизну штедњу.

Банке нуде и улагања у фондове

Међутим, осим штедње, банке желе да привуку вишак новца нудећи улагања у фондове са већим приносом, али и ризиком, и ту је већ прикупљено три милијарде евра.

Декан Београдске банкарске академије Зоран Грубишић каже да нуде целу "фамилију" инвестиционих фондова, од оних нискоризичних, стабилних, који су врло блиски штедњи, такозваних фондова новца.

"Има у еврима, има у динарима, наравно да је мало атрактивнији у динарима, преузимате ризик кретања девизног курса. Имате балансиране са неким умереним нивоом ризика, али атрактивнијим приносом, на неком средњем нивоу, и имате такозване алтернативне фондове који доста ничу", наводи Грубишић.

За сигурност штедних депозита држава гарантује за 50.000 евра по улогу, а ту је и Агенција за осигурање депозита која има гарантни фонд у који саме банке уплаћују премију осигурања пропорционално ризику.

Стручњак за искуства потрошача Миљан Премовић указује за РТС да компаније још увек не користе пуни потенцијал нових платформи.

Вајбер као главни канал комуникације

Када је реч о начинима комуникације између потрошача и компанија у Србији, апликације за размену порука имају водећу улогу, а посебно се издваја Вајбер.

Премовић истиче да је ова платформа убедљиво најзаступљенија међу корисницима.

"Вајбер је на првом месту. Од укупног броја становника у Србији 75 одсто има инсталиран Вајбер и користи Вајбер“, наводи Премовић. Додаје да ову апликацију користе све генерације, без обзира на године.

Премовић указујући да постоји "узајамна љубав“ између корисника у Србији и ове платформе". Према његовим речима, Србија има значајну улогу и на глобалном нивоу.

"Од укупног броја комуникација на виберу, Србија има десет посто од укупне количине глобално“, истиче Премовић.

Компаније тек уче да користе нове канале

Иако су дигитални канали широко распрострањени, компаније у Србији још увек нису у потпуности прилагодиле своје системе новим навикама потрошача.

Премовић објашњава да компаније често покушавају да нове облике комуникације уклопе у постојеће процедуре.

"Компаније покушавају да калеме те нове ствари на већ постојеће процедуре. Међутим, мислим да то није баш најбољи приступ“, каже стручњак за искуства потрошача.

Према његовим речима, неопходно је другачије размишљање, потребно је свој план комуникације редефинисати потпуно у складу са начином комуникације коју потрошачи користе.

Четботови за једноставне упите, телефон за хитне ситуације

Начин комуникације зависи од природе проблема и нивоа хитности. Премовић истиче да аутоматизовани системи имају своју улогу, али само у одређеним ситуацијама.

"Практични јесу делимично, за одређени ниво информација, то су углавном информације ниског интензитета интересовања или проблема“, наводи гост Јутарњег програма.

Када се ради о сложенијим питањима, корисници се окрећу другим каналима.

"Када је то мало на вишем нивоу, онда је то слање мејла или поруке, а на највишем нивоу јесте телефонски позив“, каже Премовић.

У хитним ситуацијама, корисници очекују брз одговор.

"Када је нешто ултра хитно, очекује се одговор врло брзо“, додаје Премовић, док се код мејла очекује реакција у року од неколико сати .

Проблем као прилика – пример добре праксе

Премовић истиче да је начин на који компанија реагује у проблематичним ситуацијама кључан за однос са потрошачима, наводећи конкретан пример из личног искуства.

Описује ситуацију у којој је током плаћања на бензинској пумпи дошло до двоструког скидања новца са рачуна (није прошло IPS плаћање).

"После минут стиже порука да је скинут новац са рачуна. На апликацији не постоји процедура за тако нешто, само општи број телефона и општи мејл. Позвао сам општи број и послао мејл - није прошло три минута, добијем позив назад са објашњењем шта се десило, у понедељак добијем мејл, у уторак добијем новац назад", каже Премовић, напомињући да се све дешавало у петак увече.

Истиче да је управо таква реакција пример добре праксе. "То је јако добар начин како да ви од једног проблема и стресне ситуације претворите потрошача у бренд амбасадора“, наглашава Премовић.

Истиче да је управо таква реакција пример добре праксе. "То је јако добар начин како да ви од једног проблема и стресне ситуације претворите потрошача у бренд амбасадора“, наглашава Премовић.

Персонализација као кључ лојалности

Савремени потрошачи очекују персонализован приступ, што директно утиче на њихову лојалност.

"Персонализација је јако важна - обраћање по имену, историја и тако даље“, истиче Премовић.

Додаје да су потрошачи све упућенији у то како функционишу системи персонализације и да је некада персонализација јаснија потрошачу него компанији.

Лоша комуникација доводи до губитка корисника

Према речима Премовића, лоша комуникација често доводи до одласка корисника.

"Око шест до седам пута је скупље да добијете новог корисника него да задржите старог“, наглашава Премовић, указујући на економски аспект.

Посебно истиче значај запослених који су у директном контакту са потрошачима. "Они су репрезент свих вредности и свих маркетинг стратегија“, додаје Премовић.

Мала и средња предузећа активно користе доступне платформе, често и ефикасније од великих компанија.

Премовић наводи да је разлог у томе што немају много избора. "Код малих предузетничких активности, једноставно немаш избор и мораш да користиш све што ти је доступно“, објашњава.

Иако постоји одређена забринутост за приватност, она је мања него у неким западноевропским земљама.

Премовић истиче да су потрошачи у Србији спремнији да поделе податке ако заузврат добију корист. "Вољнији су да дају податке о себи да би добили нешто заузврат“, напомиње.

Баланс процедура и флексибилности

Кључ успешне комуникације је, како истиче, у проналажењу праве мере између правила и флексибилности.

"Процедуре не смеју бити превише детаљне нити превише ригидне, потребно је пронаћи добру меру“, наглашава Премовић.

Додаје да су за то неопходни и људи који умеју да процене ситуацију. "Потребни су добри људи који интуитивно знају шта треба да ураде“, закључује Миљан Премовић.

Најскупља кућа продата је на територији градске општине Савски венац (Град Београд) за 3,8 милиона евра, а на територији исте градске општине је најскупље гаражно место плаћено 66.000 евра.

Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на територији београдске општине Стари град за 8.974 евра, а највиша постигнута цена пословног простора је 2,8 милиона евра.

За најскупље пољопривредно земљиште у Републици Србији у 2025. години је издвојено 5,9 милиона евра на територији општине Шид.

Највећи део укупне вредности промета на тржишту непокретности инвестиран је у станове, са износом од 4,8 милијарди евра и уделом од 60 одсто укупно прометоване вредности.

Град Београд доминира у укупној вредности прометованих станова на нивоу Републике Србије, са уделом од 53 одсто, закључује се у саопштењу.

Један високи званичник европског министарства енергетике, који је за Политико говорио под условом анонимности како би могао отворено да се изјасни, каже да имају веома ограничено познавање тржишта и податке када је реч о гасу и нафти.

"Наше разумевање онога што се пушта у промет, повлачи и шаље различитим правцима… свакако показује недостатак праћења тржишта", рекао је он.

Када је реч о рафинисаним горивима попут дизела и авио-горива, слика је посебно нејасна.

Европска унија се првенствено ослања на своју званичну статистичку службу "Евростат" (Eurostat) и координационе састанке са државама чланицама како би проценила нивое снабдевања.

Међутим, већина залиха остаје ван видокруга, распршена у комерцијалним резервама широм различитих сектора, при чему компаније нерадо откривају осетљиве пословне податке које по закону нису обавезне да пријаве.

Професор Економског факултета у Београду Велимир Лукић објаснио је у Дневнику РТС-а да је раст цене нафте последица више фактора, пре свега истека двонедељног примирја и најава наставка блокаде Ормуског мореуза.

Лукић указује да су поремећаји у снабдевању већ видљиви широм света – од Азије до Аустралије, где поједине привредне гране трпе озбиљне последице.

"Све то ствара извесну додатну психозу на тржишту и та психоза не погодује стању на тржишту, подиже изузетно тражњу и подиже и цене", наглашава Лукић.

Шта за Европу значи губитак казахстанске нафте

Додатни удар за Европу могла би да буде обустава транзита казахстанске нафте ка Немачкој. Према његовим речима, то би значило губитак важног извора снабдевања.

"И то је нови европски шок који може да изазове проблеме за друге земље, јер ако Немачка уђе у трку за нафтом, она ће да победи друге земље са оним што нуди", истиче професор.

"Показало се да они који су снажни нису толико снажни као што су мислили"

Говорећи о могућим сценаријима, Лукић каже да тржиште шаље помешане сигнале – док фјучерси указују на могуће смиривање, дешавања на терену и даље су неизвесна.

"И у овом веку се показало да они који су снажни нису толико снажни као што су мислили и не могу оном брзином да постигну успех као што су намеравали, а са друге стране да ови слабији нису толико немоћни да могу да пруже јак отпор", додаје Лукић.

Разлози за песимистичан сценарио

Као разлоге за песимистичан сценарио у кратком року наводи спор опоравак логистике, опасност од подводних мина и неизвесност око стања рафинерија.

"Танкери се брзо крећу, пре свега. Престанак сукоба није престанак препрека у снабдевању. Поморска логистика захтева недеље да се поново успостави. Затим, ту имамо подводне мине, миниран мореуз. Свако деминирање захтева одређено време и ту може доћи до жртава. Одређени танкери на крају ипак могу бити погођени. Са свим тим, и све то заједно, наравно, не улива поверење, уз рафинерије за које не знамо колико су и како оштећене као трећи разлог у земљама Блиског истока, па не можемо да предвидимо да ли ће радити пуним капацитетом", објашњава Лукић.

"Зјапе" милиони барела који не могу да се подмире

Посебан проблем представља питање како надоместити количине нафте које су пролазиле кроз Ормуз.

"Кад све пресаберемо, видећемо да нам зјапи много милиона барела који не могу да се подмире и нема начина да се подмире", упозорава он.

Ко ће остати кратких рукава

На глобалном нивоу, како каже, свет иде ка енергетској неравнотежи.

"Идемо ка оној ситуацији у којој они који могу да плате плаћаће веће цене, што значи да ће њихови становници, грађани, видети већу празнину у свом новчанику, али неће видети толику празнину у животу, јер њихов живот ће се наставити. И они, наравно, који ће остати кратких рукава и чији живот ће се из корена променити, и то је свет у несташицама", оцењује Лукић.

"Преговори о НИС-у, за сада, иду у добром току"

Када је реч о Србији, професор наводи да преговори о НИС-у, за сада, иду у добром току.

"Чини се да преговори са МОЛ-ом, барем када је реч о нашој држави, немамо неке информације о лошим тоновима који владају. Очигледно да је МОЛ дошао са коректном понудом, да са наше стране не постоји неки специјални, барем не видимо назнаке томе, услови или захтеви који нису задовољени од стране МОЛ-а", каже професор.

"Ми сваког дана у буџету губимо милионе"

Ипак, државни буџет већ осећа последице кризе. "Ми сваког дана у буџету губимо милионе. Око два милиона по последњим подацима евра у буџету недостаје", истиче Лукић.

Додаје да висина трошкова директно зависи од цене нафте на светском тржишту.

"Наравно, те процене колико месечно ми издвајамо из буџета зависе и од тога колика је светска цена нафте. Дакле, тај буџет надомешћује, односно то је пропорционалан извозни, увозни, улазни инпут, а то је колико кошта нафта. Што нафта више кошта и што се одричемо већег дела акциза, то наравно има већи трошак за нас. Док је нафта била до 100 долара по барелу, мислим да је ситуација била далеко смиренија, али када пређе 100 долара по барелу, онда морате радити нове рекалкулације како изгледа одрицање од акцизе и колико можете да је се одрекнете", објашњава професор.

Недостатак керозина у Европи

У Европи се, како каже, већ осећа недостатак појединих деривата, посебно керозина.

"Ми не зависимо толико од њихове нафте, али зависимо од других производа који долазе до нас. Керозин је један од њих. Европа је јако зависна од керозина и гаса, наравно, из Персијског залива. Око 30 одсто потреба за керозином допрема се из Персијског залива, из тих земаља, и наравно, појављују се сада проблеми код авио-компанија. Авио-компаније прво укидају нископрофитабилне летове. Под великим проблемом биће low-cost компаније које се увек налазе на рубу прихода и трошкова", наводи Лукић.

Има ли алтернативних путева

Говорећи о алтернативним правцима снабдевања, истиче да нови путеви постоје, али су ограничени.

"То су земље Латинске Америке, Бразил, Аргентина, нова налазишта. Оно што је проблем са новим путевима јесте што ти нови путеви, чим су нове земље у питању, нису они стари путеви. Појавио се, рецимо, алтернативни пут допремања нафте који је доста ограниченог обима преко Панамског канала, али ако знате да кроз Панамски канал дневно може да прође око 40 пловила, то је јако мало, и не она велика пловила која носе милионе барела као што је то случај у Персијском заливу. То је недовољно и уска је пропусна моћ да надомести све оно што је потребно", закључује професор Лукић.

"Знамо које смо имали осцилације у ценама када је кренуо рат у Украјини. Због рата на Блиском истоку поскупело је вештачко ђубриво, расте цена нафте. Постоји бојазан шта ће бити и како ће бити. Знамо да вештачка ђубрива у великој мери зависе од гаса. Сетву смо обавили, али у јуну долази вршидба јесењих култура, за то ће нам бити потребно гориво. На јесен ће нам опет требати ђубриво. Како је кренуло, ко зна какве ће тада бити цене”, каже Јовица Јакшић из Независне асоцијације пољопривредника Србије.

Рат, каже, никоме добро није донео. И сада се нестабилност осећа у читавом свету. Питање је и шта ће бити са новом производњом, јер се и постојеће залихе слабо продају. Пшеницу и кукуруз готово да нико и не тражи. Домаћи млинови су добро снабдевени, а извоз тешко иде.

"Ако и неко тражи нешто, то је са дугим роковима плаћања, што нам није прихватљиво. Знамо да је Америка раније, када је имала проблема са нафтом, производила биоетанол од кукуруза. То је довело до померања тржишта, па је тада кукуруз достигао добру цену. Ако се настави рат на Блиском истоку, питање је шта ће бити са снабдевањем горивом. Можда ће Америка опет почети да откупљује кукуруз, па да он достигне неку реалну цену. Али, то су све нагађања”, објашњава.

Рат на Блиском истоку ће оставити много озбиљније последице на пољопривреду него сукоб Русије и Украјине

Тренутне прилике у свету сигурно ће погодити светско тржиште хране, каже Жарко Галетин, агроекономски аналитичар. Ипак, оно различито реагује сада у односу на период када је почео сукоб између Русије и Украјине.

"Пре четири године када је избио рат у Украјини све се дешавало врло брзо. Тржиште хране је веома бруно одреаговало. Цене хране драстично отишле горе. Сада је ситуација са благим одложеним дејством, које, по мом мишљењу, може бити чак дуготрајније и са далеко лошијим последицама на глобалном светском тржишту него што је то руско-украјински сукоб. Сада је на удару цена нафте, а знамо да нафта утиче на све остале цене”, наводи Галетин.

Најнепосредније цена нафте ће утицати на производњу хране, тако што без нафте нема пољопривредних радова. С друге стране, енергија је потребна за производњу минералних ђубрива, без којих, опет нема производње хране. Галетин подсећа да више од 30 одсто светске производње минералног ђубрива пролази кроз Ормуски мореуз.

"То се можда у овом тренутку и не осети толико колико ће се осетити, ако се ситуација не смири ускоро. Ми сада имамо раст цена горива, али далеко мање него што је то у свету. Знате да су неке земље предузеле рестриктивне мере како би сачувале тај енергент. Врло је ту ситуација напета. Ако то све потраје, а на основу најновијих дешавања, чини ми се да ће потрајати, то ће имати врло озбиљне последице по светско тржиште хране, а непосредно на светско тржиште базичних пољопривредних производа, житарице и уљарице", истиче Галетин.

Тржиште реагује нервозно

Питање је и колико ће храна коштати, јер нафта и минерална ђубрива чине чак 60 процената произвођачке цене.

Србија је у додатном проблему, због санкција НИС-у и чињенице да се лиценца продужава готово од месеца до месеца.

"Замислите ситуацију да и НИС стане, да не може да функционише, ако му се не обнови лиценца. Поставља се питање техничке природе, како ће се точити гориво по повољнијим ценама за пољопривреднике, како ће се реализовати систем рефакције за дизел гориво, будући да је држава потписала партнерски уговор са НИС-ом. Милион питања која су довољна сама по себи, да се тржиште унервози до те мере да имате једну врло, врло неизвесну ситуацију”, каже Галетин.

Суша и даље велики проблем пољопривреде

Агроекономиста Милан Простран сматра да су највећи изазов произвођачима у Србији и даље климатске промене. Пре свега, због сувог земљишта и недостатка падавина.

"Постоји страх да би ово могла бити трећа заредом сушна година која би оставила трага на економски положај произвођача и на укупне билансе хране. И до децембра је недостајало између 100 и 150 литара влаге, а посебно је критично на дубини преко 70 центиметара земљишта. Нама су празни депои влаге у дубини. Те влаге нема последњих 15-ак година”, наводи Простран.

Инвестициона политика, каже, мора да се води у правцу стварања брана и акумулација воде. То је озбиљан новац, али само тако не бисмо у потпуности били зависни од неба.

"Морамо то што током зиме и у пролеће падне да акумулирамо негде како бисмо могли да наводњавамо. Не можемо дозволити да нам реке теку, али да их не укротимо. То не можемо да радимо на међународним рекама, али можемо на домаћим. Вода је кључно питање у сектору пољопривреде”, упозорава агроекономиста.

Храна ће поскупети, али је питање до које мере ће потрошачи то моћи да поднесу

Сматра да ће сигурно доћи до корекција цена основних пољопривредних производа, јер су додатни изазови високи трошкови производње и доступност тржишта.

"Питање је да ли ће произвођачи хране моћи да у конкурентским условима са другим земљама понуде своје производе. Питање је и како извести производе на тржишта која су у рату или у близини ратних дејстава. Знамо да држава даје субвенције до 100 хектара, али шта је са онима који имају површине које су изнад тих 100 хектара. Њихови трошкови на тим површинама се не амортизују кроз субвенције и они ће сигурно вршити притисак на тржиште и на цене хране", каже Простран.

Ипак, треба знати да је раст цена хране двосекли мач, јер су потрошачи ограничени примањима.

"Ако идете на тај скок цена, са намером да донекле испеглате трошкове производње, а то расте до нивоа који потрошач не може да поднесе, онда он редуцира потрошњу. Тада произвођачу остају велике залихе, а потрошач смањује квалитет хране коју конзумира", објашњава агроекономиста.

Нико не зна колико ће криза у свету да траје, али се сви надају да тренутне прилике нису улазак у нови светски рат. Оно што је сигурно јесте да ниједна држава која има аграрне услове у оваквој ситуацији не би смела да дозволи да не користи тај ресурс, јер је једино тако може да очува прехрамбену сигурност.

Зоран Марковић, председник Самосталних синдиката металаца Србије, упозорава за емисију “У средишту пажње” Првог програма Радио Београда да су угрожена бројна радна места и да је неопходна хитна дипломатска акција државе. 

Одлука Европске уније да драстично смањи квоте за бесцарински увоз челика на 18,3 милиона тона и удвостручи царине на увоз изван тих оквира има за циљ заштиту око 2,5 милиона радних места у земљама чланицама. Међутим, за Србију, која се налази у групи земаља са Кином, Турском и Индијом, ове мере представљају "велику прекретницу и опасност", сматра Зоран Марковић.

Угрожено Смедерево и пратећа индустрија

Марковић је истакао да је смедеревска железара "Хестил", која запошљава око 4.400 радника, посебно рањива јер је 60 до 70 одсто своје производње усмеравала ка тржишту ЕУ. 

"Ако железара, која је радила са једном високом пећи и производила око 400.000 тона годишње, сада доживи пад, имаћемо огроман проблем. То нас доводи у тежак, незавидан положај који може резултирати смањењем производње за више од 50 одсто, а самим тим и отпуштањем радника,” упозорава Марковић.

Он наглашава да се директни ефекти већ осећају кроз притисак на зараде и слање запослених на плаћена одсуства. Према подацима синдиката, у овој календарској години већ је око 7.295 радника упућено на плаћено одсуство, док је прошле године тај број у реалном сектору износио преко 12.600.

Строжа контрола порекла и "зелена” трансформација

Додатни изазов представља најава ЕУ да ће појачати контролу целокупног ланца производње. Тражиће се подаци о томе где је челик истопљен и где је примарно обликован, чиме се онемогућава извоз полупроизвода ради заобилажења квота.

Марковић указује и на проблем високе енергетске зависности домаће индустрије и учешће фосилних горива, што отежава прилагођавање новим стандардима.

"Држава треба да помогне у инвестирању у технологију са ниским емисијама CO2 како бисмо заштитили наше тржиште и раднике. Одлагање инвестиција значи да нас време прегази и да нећемо моћи да пратимо трку са европским, кинеским или индијским челичанама,” наводи председник синдиката.

Дипломатија као једино решење

Србија, као земља кандидат за чланство у ЕУ, узда се у преговоре и евентуалне олакшице кроз билатералне аранжмане. Иако Споразум о стабилизацији и придруживању омогућава слободан извоз, он не пружа апсолутну заштиту од мера које ЕУ уводи ради очувања сопственог тржишта.

"Наше очекивање је да ће држава покушати да искористи дипломатске мере и преговара о повећању квота. Радна места нису трошак, већ основ индустријског развоја. Надамо се да ће нам, као озбиљном кандидату, дати додатне заштитне мере или повољније услове,” закључује Марковић.

Док се формално усвајање мера очекује у наредним недељама, српска металургија се налази пред периодом велике неизвесности, у којем ће ликвидност предузећа и очување стручне радне снаге бити приоритети привредне политике.

Цене горива саопштио је председник Србије Александар Вучић, отварајући дата ценатар у Крагујевцу.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да је Државни дата центар у Каргујевцу добио сертификат 4, што значи највиши ниво поузданости и безбедности и истакао да то нема ни једна земља у региону.

Вучић је рекао да тај сертификат немају ни Хрватска, Румунија, Бугарска, као ни остале земље региона.

''Нема нико у Европи да то припада држави, да то припада делу онога што називамо национални суверенитет, осим нас и Пољске. Углавном су то приватни, говоримо суперкомпујетери'', рекао је Вучић у Крагујевцу.

Највиши ниво поузданости и безбедности

Додао је да Србија има два суперкомпјутера са таквим сертификатом, а да ће ускоро стићи и трећи.

''Само ми и Пољаци имамо да то служи очувању и националног суверенитета, наравно захваљујући америчкој Нвидиа и огромном улагању наше државе'', указао је Вучић.

Навео је да ''сви путеви'' што се тога тиче воде у Крагујевац и да ће Крагујевац од тога у будућности имати огромне користи, али и цела држава.

''Колико је поверење у нас и у наш начин заштите података говори и то да су овде Оракле, Ханивел и многе друге фирме, најмоћније светске, чувале своје податке и тек ће то бити случај'', истакао је Вучић.

Директор Канцеларије за ИТ и еУправу Михаило Јовановић рекао да се у рад пуштају модули 3 и 4 капацитета по четири мегавата и додао да је укупни капацитет дата центра 14 мегавата.

Додао је и да нови суперкомпјутер има 48 графичких картица и да је седам пута бржи.

Нови суперкомпјутер француске компаније Евиден, вредности око пет милиона евра, инсталиран је и повезан са постојећим, који је Србија купила 2021. године.

Снага новог суперкомпјутер огледа се у томе што за свега неколико секунди може да изврши захтевне процесе обраде података, а обичном рачунару за то би требало неколико десетина година.

Када је реч о проширењу, досадашњи капацитети Државног дата центра су попуњени, тако да данашњим отварањем новог модула снаге 4 мегавата, биће дуплирани.

У Државном дата центру у Крагујевцу, који је један од осам у Европи са највишим степеном безбедности, инсталирана је и соларна електрана снаге 300 киловата.

Због свега тога је сектор информационо-комуникационих технологија постао један од најјачих извозних потенцијала Србије. У претходних тринаест година извоз тих услуга је повећан 12 пута и 2025. је износио 4,55 милијарди евра, показују подаци Народне банке Србије.

У циљу даљег развоја вештачке интелигенције у Србији, председник Александар Вучић раније је најавио да би до краја ове године у Државном дата центру требало да буде пуштен у рад и трећи суперкомпјутер, који ће са пратећим софтверима коштати око 50 милиона евра.

"Такође, одлучили смо да продужимо забрану извоза нафте и нафтних деривата за погон мотора за још месец дана, до краја јуна. Забрана се односи на извоз дизела, бензина и сирове нафте свим видовима транспорта а продужили смо је као још једну од мера како бисмо заштитили снабдевеност нашег тржишта а услед глобалног поремећаја и пораста цена нафте. Уз то, акцизе су смањене за 25 одсто", навела је министарка.

Оценила је да је ситуација на светском тржишту је све сложенија и изазовнија и да нема назнака колико ће још поремећаји трајати што ствара велике притиске на нашу економију.

"Мере које доносимо да заштитимо наше градјане нису лаке за државу јер значајно умањују буџетске приходе и повећавају расходе, али смо спремно одговорили на изазове и поносна сам што успешно штитимо наше градане и привреду од наглог скока цена горива већ два месеца", нагласила је Ђедовић Хандановић.

Како је додала, обавезне резерве нафте и нафтних деривата повећане су у претходне четири године са 31 дана просечне дневне потрошње на 55 дана, а да су од 2022. обавезне резерве евродизела удвостручене, док су резерве бензина повећане чак два пута.

Брокер Бранислав Јорговић указује да су цене већ сада на високом нивоу и да се разликују по регионима.

"Задња цена на америчком тржишту била је око 114 долара, док је на Далеком истоку достигла и 122 до 124 долара по барелу, што указује да ће и на осталим тржиштима доћи до повећања цена", каже Јорговић.

Геополитика диктира тржиште

Према његовим речима, даљи раст цена зависи пре свега од политичких одлука.

"Ако се наставе тензије, постоји опасност да цене достигну и 150 долара по барелу. Питање је да ли ће доћи до договора или ескалације, јер је у позадини политичке кризе цена нафте која утиче на целу светску економију", истиче Јорговић.

Он додаје да тренутна ситуација представља застој без јасног исхода.

"Имамо статус без договора и без рата, а блокада Ормуског мореуза има последице не само по Иран, већ и по глобалну економију", наводи Јорговић.

Уредница портала "Енергија Балкана" Јелица Путниковић сматра да излазак Уједињених Арапских Емирата из ОПЕК-а неће значајније утицати на тржиште.

"То није вест која ће битно променити стање, јер они ионако имају ограничене могућности транспорта нафте, па је одлука више политичке природе", објашњава Путниковићева.

Домаће тржиште под контролом

Када је реч о Србији, Путниковићева наглашава да држава предузима мере како би ублажила последице раста цена.

"Добро је што је НИС добио пролонгирање санкција до јуна, што омогућава да се нафта набавља на тржишту и да се резерве допуњују. Интервенција из робних резерви значи да нема несташица и да се снабдевање одвија стабилно", каже Путниковићева.

Јорговић додаје да је политика постепеног прилагођавања цена оправдана, и да постепено повећање од два до три динара недељно даје стабилност и предвидивост тржишту

"Али то не може трајати у недоглед, јер су и резерве и фискалне мере ограничене", упозорава Јорговић.

Саговорници указују и на могуће шире последице кризе. Путниковићева подсећа да поред економских постоје и еколошки ризици.

"Ако дође до ескалације и напада на енергетска постројења, можемо се суочити и са озбиљном еколошком кризом чије би последице биле дуготрајне", наглашава Путниковићева.

Иако домаће тржиште за сада остаје стабилно, даљи развој ситуације зависиће од глобалних политичких одлука и исхода преговора, који ће, како оцењују саговорници, одредити и будући ток цена енергената.

"Овакво интересовање инвеститора за наше државне обвезнице нам је најбољи показатељ макроекономског успеха наше земље. Овога пута, Србија је забележила веома високу тражњу у износу од више од осам милијарди евра. У овај тип хартија инвеститори улажу када верују у дугорочну стабилност земље, што нам говори да се финансијска слика Србије у свету драстично променила током последње деценије", рекао је Мали.

Он је нагласио да је први пут емисија реализована у три транше и у две различите валуте.

"Прва транша, у износу од једне милијарде евра, са доспећем 2031. године и купонском стопом од 4,25% ће се искористити за превремени откуп обвезница које доспевају следеће године. Друга транша, у износу од 900 милиона евра, са доспећем 2038. године и купонском стопом од 4,875% представља још једну у низу ʹодрживихʹ обвезница Републике Србије", навео је Мали.

Објашњава да ће се та зелена обвезница користити искључиво за финансирање зелених пројеката, као што су унапређење железничке инфраструктуре, за набавку возова, пројекат београдског метроа и друго.

"Остатак прикупљених средстава кроз трећу траншу ће се такође користити за велике капиталне пројекте у оквиру националне стратегије ʹСрбија 2030ʹ", истакао је први потпредседник Владе.

Када је реч о последњој транши у износу од 1,25 милијарде долара, она доспева 2036. године.

Емисија је, како је објаснио, у складу са планираном динамиком финансирања великих инфраструктурних пројеката у Србији, а такође и у складу са пројекцијом јавног дуга, која за крај ове године износи 44,5 одсто.

Министар је додао да овом трансакцијом Република Србија додатно јача отпорност на спољне ризике и обезбеђује стабилне изворе финансирања.

“Економија Србије је данас далеко отпорнија на шокове јер се новцем, инвестицијама и реформама управља одговорно. То су ствари које су Србији пре две године први пут донеле инвестициони кредитни рејтинг. Очување фискалне стабилности, пажљиво планирање тренутка задуживања и благовремено управљање јавним дугом постају од суштинског значаја за заштиту економских интереса државе и грађана”, поручио је министар.

Очекује се скромно убрзање раста у региону Западног Балкана на 3,2 одсто у 2027. години, рекао је Рекорд.

Рекорд је навео да привредни раст Западног Балкана успорава и да ће раст земаља региона остати успорен током 2026. и 2027. године, под утицајем ефеката конфликта на Блиском истоку, упорне инфлације и појачане неизвесности.

Лична потрошња, која је покретач раста, не може заувек да функционише.

"Веома је тешко давати прогнозе када не знамо до када ће конфликт на Блиском истоку да траје. Процењујемо да ће просечна цена нафте Брент ове године износити око 90 долара по барелу. Видећемо како ће инвеститори да реагују", каже Рекорд.

Скок цена енергената генерише инфлацију

Енергенти су и главни извор инфлације у Србији.

"То је две трећине инфлације тренутно и оно што је битно када ће то да се прелије на домаће цене ако цена нафте расте, цена струје, гаса, свих могућих инпута расте онда дефинитивно ће то извршити притисак и на домаће цене. Можемо то мало да кроз акцизну политику апсорбујемо али свакако не у потпуности“, напомиње економиста Светске банке за Србију Лазар Шестовић.

Привремено смањивање акциза на нафтне деривате смањује приходе државе за неких 30 до 40 милиона евра месечно, што не утиче значајније на буџет.

Значило би да се питање НИС-а и рафинерије реши што пре, сматра Шестовић. Каже и да је мало повећање текућих трансакција далеко од нивоа који би захтевао додатно задуживање.

Штедња као једна од опција

Ако криза потраје, међутим, требало би размислити о штедњи.

"Дошло је до малог повећања субвенција. Сад опет, питање је како оне да се смање, да се врате и други дискрециони расходи, укључујући јавне инвестиције, набавка робе и услуга, то су прве категорије, оне су доста велике и то су прве категорије расхода које се гледају где могу да се направе неке уштеде“, указује Шестовић.

Специфичност Србије је и релативно значајно учешће пољопривреде у привредном расту, али су лоше сезоне последњих година довеле до већег увоза за прехрамбену индустрију.

Имамо развијену индустрију компоненти за аутомобилску индустрију, али на руку нам не иде ситуација у којој су европски произвођачи. Изузетак је "Стелантис" који показује добре резултате.

Уредница економске рубрике листа "Политика" Јасна Петровић Стојановић каже да су Емирати очигледно већ неко време посматрали ситуацију и увидели да могу да произведу знатно више нафте, што им је онемогућено учешћем у ОПЕК-у.

"Потенцирају да је то национални интерес, већ дуже време су имали проблема са Саудијском Арабијом око капацитета извоза и производње, пошто могу да произведу много више него што је у ОПЕК-у договорено. Направили су отклон од комшија и приклонили се Сједињеним Америчким Државама, која је имала примедбе на чланице ОПЕК-а у текућем рату са Ираном", истиче Петровић Стојановић.

Наводи да ће Емирати овим потезом имати већу флексибилност јер могу одлично да зараде на нафти и практично су пронашли своју рачуницу.

"Што се тиче ОПЕК-а, није смак света што су УАЕ изашли. Раније је отишао и Катар, па се ништа није догодило. Могуће је да ће да се смање цене нафте, али имамо нарушену понуду и потражњу, ово је ударац за сам ОПЕК", наглашава уредница економске рубрике у Политици.

Петровић Стојановић напомиње да је због сукоба на Блиском истоку цео свет у проблему, како цене нафте скачу и да се дефинитивно неће вратити на ниво од 60 долара по барелу, који је важио пре конфликта са Исламском Републиком.

"Још неко време се цене неће вратити на стари ниво све и да се рат сутра оконча. Керозин и дизел су највише поскупели и вероватно ће цене још расти. То се још увек не осећа јер залиха има, али је питање колико и у ком тренутку плаћамо", објашњава саговорница Јутарњег програма.

Тврди да се Нафтна индустрија Србије снабдела нафтом на време, односно да су попуњена складишта, као што је и ресорна министарка најавила.

"Можда бензин појефтини, али ће дизел ићи горе. Морају да издрже и продавци на пумпама. Срећа је да у априлу на бензинским станицама није било гужви, као и да више нема такозваног танковања", сматра Петровић Стојановић.

Процењује да ће поскупљења у неком тренутку прелити на крајњег потрошача у смислу раста цена хране и инфлације, али да верује да ће и држава реаговати у таквој ситуацији.

Гостовање Јасне Петровић Стојановић у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.