Цене хране су, како наводи НБС, у просеку имале готово неутралан допринос месечној инфлацији. Цене непрерађене хране су у мају снижене за 0,6 одсто (по основу снижења цена свежег поврћа и меса), док су цене прерађене хране порасле за 0,4 одсто, показују подаци РЗС-а.

Додаје се да су у односу на мај прошле године, цене хране и безалкохолних пића ниже у просеку за 1,5 одсто.

Расту цена у оквиру базне инфлације од 0,4 одсто на месечном нивоу, према наводима НБС, у готово под‌једнакој мери допринеле су цене производа и цене услуга.

Очекиван благи раст инфлације крајем године

НБС наводи да је на међугодишњем нивоу базна инфлација наставила релативно стабилно кретање и у мају је износила 4,5 одсто.

Цене енергената су, под утицајем поскупљења нафтних деривата, на месечном нивоу повећане за 0,8 одсто, док је у међугодишњем оквиру, раст цена енергената у мају убрзао на 10,3 одсто, показали су подаци РЗС-а.

Према актуелној пројекцији, инфлација би требало да настави да се креће у границама циља до септембра, а да се након тога, крајем ове и почетком наредне године, привремено нађе благо изнад горње границе циља.

Разлог за то је пораст цене сирове нафте и других примарних производа, као и ниске базе из септембра прошле године, услед примене уредбе којом су марже у трговини на велико и мало биле ограничене на 20 одсто, објавила је НБС.

Под претпоставком да је актуелни енергетски шок привремен, инфлација би потом требало да успори и да се врати у границе циља средином 2027, а затим да у тим границама остане до краја периода пројекције, истиче се у објави.

"То је глобално место сусрета где се знање, креативност и иновације спајају. Посета Експу је богато и корисно образовно искуство. За људе свих узраста, а посебно за младе људе, Експо отвара врата открићима и машти", каже Димитри Керкенцес.

Посетиоци Експо изложби могу да се упознају са културним традицијама далеких нација, али и најновијим технолошким иновацијама.

"Од непознатих кухиња до нових облика забаве, Експо окупља разноликост искустава која је тешко упоредити на било ком другом месту или догађају. Експо буди радозналост и позива на размишљање. Као резултат тога, свака особа прати свој пут, обликован тренуцима чуда, инспирације и изненађења, и одлази са јединственим разумевањем света и његових могућности", истакао је Димитри Керкенцес.

Уредник портала Танго сикс Петар Војиновић каже да је, пре свега, потребно разјаснити разлику између права на помоћ или збрињавање због кашњења лета и права на одштету.

"Помоћ и збрињавање су вам храна, пиће, смештај, преусмеравање на први следећи лет, а новчана одштета је већ установљена као фиксни износ по регулативи коју примењује и Србија. То су надокнаде између 250 и 600 евра, у зависности од дужине лета", истиче Војиновић.

Наглашава да путник нема аутоматско право на новчану надокнаду сваки пут када лет касни, већ само онда када је за кашњење одговорна авио-компанија.

"Кључно питање да добијете новац није колико сам чекао, него чија је кривица. Кашњење од три сата и више отвара право на одштету, али само ако узрок није ван контроле компаније", наводи саговорник Јутарњег програма.

Осврћући се на начин обрачуна кашњења, објашњава да многи путници не знају да се не посматра време поласка већ време доласка на коначну дестинацију.

"Практично, ако авион полети касније, али надокнади време током лета, нема основа за одштету. Са друге стране, ако због преусмеравања, штрајкова или других околности стигне касније на одредиште, право на накнаду може да се оствари", сматра уредник портала Танго сикс.

Говорећи о изменама које се разматрају на нивоу Европске уније, напомиње да се највеће промене не односе на висину одштета, већ на процедуре које би требало да буду једноставније и ефикасније.

"Једном кад је захтев поднет, компанија би требало да има 30 дана да исплати надокнаду или образложи зашто је одбија. Данас се на одговор некада чека месецима, а нова правила требало би да оставе мање простора за одуговлачење", тврди саговорник.

Указује да би једна од најзначајнијих новина могла да буде обавеза авио-компанија да саме контактирају путнике и доставе им потребну документацију за подношење захтева.

"Компаније би морале да пошаљу путнику директан линк ка обрасцу за одштету у року од 48 сати од планираног времена доласка лета, путем имејла или другог валидног канала комуникације. Данас је терет на путнику – он мора сам да зна да има то право, сам да пронађе образац и попуни захтев. Према предложеним реформама, образац би требало да буде и делимично попуњен, како би се терет пребацио са путника на компанију", оцењује Војиновић.

Став авио-компанија и кључна документација

Осврћући се на ставове авио-превозника, Војиновић каже да управо око процедура и висине одштета постоји највише неслагања између компанија и заступника права путника.

"На годишњој скупштини авио-компанија у Рио де Жанеиру могли смо да видимо да се компаније буне управо због тих предлога и промена које се тичу одштета и процедура", упућује уредник портала Танго сикс.

Говорећи о ванредним околностима, поручује да постоји јасна разлика између догађаја на које компанија не може да утиче и проблема који су последица њеног пословања.

"Кроз праксу Европског суда утврђено је да су ванредне околности невреме, удар грома, судар са птицом, вулкански пепео, штрајк контроле летења, безбедносне претње, политичка нестабилност, па чак и неки скривени фабрички дефекти", прецизира саговорник.

Истовремено, појашњава да се одређени разлози не могу користити као оправдање за избегавање исплате одштете.

"Рутински технички кварови, пропусти у одржавању авиона, недостатак посаде, штрајк сопствених запослених, комерцијални разлози или пребукираност летова не могу бити изговор. Када компанија каже да је дошло до техничког квара, то није чаробна формула која је аутоматски ослобађа одговорности. Путник има пуно право да тражи прецизно објашњење о каквом је квару реч", образлаже Војиновић.

На питање шта путници треба да сачувају као доказ у случају кашњења или отказивања лета, подвлачи да документација може бити од пресудног значаја за касније остваривање права.

"Дефинитивно треба сачувати boarding pass и почетну резервацију као доказ да сте били путник на том лету. Корисно је фотографисати екране са приказаним кашњењем или отказивањем, затражити писмено обавештење о узроку кашњења и сачувати све рачуне за храну, превоз или смештај", разјашњава уредник портала Танго сикс.

Констатује да путници не би требало да забораве ни један детаљ који може бити важан у поступку остваривања права.

"Поред фиксне одштете, могуће је тражити и надокнаду стварних трошкова, због чега је важно сачувати сваку потврду о плаћању. Такође, потребно је забележити тачно време слетања на одредиште, јер се управо на основу тога рачуна кашњење", сумира саговорник.

Исхитрена понуда и права адреса

Говорећи о положају путника из Србије, Војиновић каже да домаћи путници уживају готово иста права као и путници у Европској унији.

"Иако нисмо чланица Европске уније, Србија је део Европског заједничког ваздухопловног подручја кроз ECАA споразум. Правило 'ЕУ 261' практично је преузето у наше законодавство, што значи да летови из Београда ка ЕУ и летови из Уније ка Београду потпадају под исти режим заштите путника", истиче саговорник.

Према његовим речима, у случају спора постоји јасно дефинисана процедура којом путници треба да се воде.

"Прво се треба обратити авио-компанији која је обавила лет, а не аеродрому или туристичкој агенцији. Рекламација се подноси писаним путем, имејлом или кроз формулар компаније. Ако компанија не одговори, одбије захтев или одуговлачи поступак, следећа адреса је Директорат цивилног ваздухопловства Србије, а тек потом суд", наводи Војиновић.

На крају, упозорава да путници не би требало исхитрено да прихватају понуде које им се представљају као брзо решење проблема.

"Најважније је да ништа не потписујете и не прихватате унапред, било да је реч о ваучеру уместо новца или некој брзој нагодби на шалтеру. Све зависи од конкретне ситуације и висине штете, али је важно да путник најпре провери своја права и тек онда донесе одлуку", закључује Војиновић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

"Добра ствар је што је држава сада коначно кренула у то да са новим власником разјасни оно што је битно за националну енергетску безбедност, јер знамо да нема ни друге безбедности ако нема енергената", нагласила је Путниковићева.

Додаје да ће позиција Србије бити ојачана тек након што ОФАК прихвати договор између "Гаспромњефта" и МОЛ-а, а потом буду дефинисани конкретни уговори и евентуалне измене унутрашњих аката НИС-а.

"Кључно је шта ће се десити у уторак", поручује Путниковићева будући да тада истичу досадашње лиценце НИС-у.

Рафинерија у Панчеву стратешки важна

Једна од најважнијих тема преговора био је наставак рада Рафинерије нафте у Панчеву. Према речима Путниковићеве, постигнути договор подразумева да рафинерија настави да послује као и пре кризе и увођења санкција.

"Јако је добро што је држава инсистирала да рафинерија ради, јер ако се гориво производи у Мађарској, а увози код нас, ми онда немамо домаћу прераду нафте. Стратешки је важна у кризним тренуцима", рекла је Путниковићева.

Подсетила је да је панчевачка рафинерија технолошки повезана са "Петрохемијом" и да је важно очувати читав производни ланац, али и приходе које домаћа прерада доноси државном буџету.

"Надам се да је у том пакету такође и договор око 'Петрохемије', јер 'Петрохемија' је технолошки повезана са Рафинеријом у Панчеву и то ће значити да и тај примарни бензин ће моћи да се прерађује у 'Петрохемији'", додаје Путниковићева.

На питање да ли очекује да Рафинерија у Панчеву и даље буде спорна тачка, Путниковићева каже да је она модернија чак од рафинерије у Будимпешти, као и да има добар европски квалитет горива.

"Нема разлога, што се тиче нас, да та рафинерија не ради. Наравно, постоји процена власника. Ако МОЛ буде будући власник, он ће да каже: 'Мени не треба да ради рафинерија у Панчеву, у Мађарској, у Словачкој'. Знамо да су јако отезали са модернизацијом ове једне рафинерије у Хрватској, једну су затворили. Питање је да ли ће њима требати за њихов обим посла", додаје Путниковићева.

Најава споразума САД и Ирана доноси оптимизам на тржишту

Осврћући се на глобално енергетско тржиште, Путниковићева је оценила да су најављени преговори и могуће потписивање споразума између Ирана и Сједињених Америчких Држава већ утицали на пад цена нафте.

"Мислим да ће то вратити нафту можда не одмах на оне цене које су биле раније, али је добра ствар што ће то сигурно значити отварање Ормуског мореуза", истакла је Путниковићева.

Према њеним речима, евентуална стабилизација прилика на Блиском истоку омогућила би поновно несметано функционисање Ормуског мореуза, што би позитивно утицало на снабдевање и цене енергената.

"Подаци ОПЕK-а, земаља произвођача нафте, кажу да су на пример и Саудијска Арабија која је чланица, али и Уједињени Арапски Емирати који су изашли из те алијансе, повећали производњу", навела је Путниковићева.

Како је указала, кретање цена нафте директно утиче и на цене бројних производа и услуга, од авио-карата до хране.

"Сада је питање хоће ли, када падне цена керозина, авио-компаније да врате цене карата. Знамо да су и многи други производи поскупели", рекла је Путниковићева, наводећи као лични пример да је за већ уплаћено летовање добила захтев за доплату због повећања цене горива.

НИС и геополитика

Говорећи о ширем контексту, Путниковићева сматра да се питање НИС-а не може одвојити од геополитичких односа великих сила.

"Балкан, а поготово Србија, подручје је где велике силе покушавају да имају што већи утицај. То није само Америка, нити само ни Русија. Знамо да смо слушали разне коментаре из Немачке, из Француске, Велике Британије. Једноставно, ради се о томе да су увек велике силе покушавале да малим земљама наметну неке своје ставове", оценила је Путниковићева.

Када је реч о тврдњама да Москва кочи решење НИС-а, Путниковићева каже да је то геополитичка прича.

"Има оних који тврде да да Руси не желе да продају акције у НИС-у зато што неће да дозволе да буду отерани из Србије, јер то би заправо значило то. Видећемо каква ће бити одлука ОФАК-а у уторак, али оно што је сигурно је да смо ми платили цех тога што смо на Балкану, на тој некој траси и геополитичких утицаја, али и иначе путева разних", указала је Путниковићева.

Додала је да ће, чак и у случају постизања договора између ОФАК-а, "Гаспромњефта" и МОЛ-а, читав процес морати да добије и сагласност надлежних тела за заштиту конкуренције и Европске уније и наших, јер би МОЛ могао да постане доминантан играч на регионалном тржишту нафтних деривата.

"МОЛ ће постати једна доминантна компанија са великим бројем бензинских пумпи и моћи ће да диктира цене на тржишту", закључила је Путниковићева.

Комесар секције Чешке за Експо 2027 Београд Криштоф Шафер каже да ће централна тема чешког павиљона бити национални свемирски програм.

"Следеће године Чешка шаље астронаута у свемир. То ће бити и главна тема нашег павиљона. Мислим да ћемо организовати и активности у близини споменика Николи Тесли у Прагу, где ћемо промовисати београдски Експо и у нашој земљи", истиче Шафер.

Формално потписивање споразума са Чешком део је припрема за представљање те земље на изложби, која ће бити још једна прилика да свету представи своје потенцијале. Директор компаније Експо 2027 Данило Јеринић оцењује да ће посетиоци у Београду имати прилику да виде веома атрактивну поставку.

"Мислим да ћете имати једну веома атрактивну изложбу и нешто што ће заиста оставити дубок траг 2027. године у Београду. Наша тема 'Играј за човечанство' позива нас да наставимо да градимо мостове, да заједно исписујемо заједничку историју и да будемо поносни на њу", наглашава Јеринић.

Србију и Чешку повезују и снажне економске везе. Тржиште Чешке постало је једно од кључних за пласман српске робе, а током прошле године вредност трговинске размене достигла је готово 2,5 милијарде евра. Министарка унутрашње и спољне трговине и комесарка Србије за Експо 2027 Јагода Лазаревић истиче да постоји простор за додатно унапређење економске сарадње две земље.

"Наравно, ту је и присуство чешких инвеститора. Желели бисмо да их буде још више и зато очекујемо да ћемо, и пре Експа и током његовог трајања, заједно са нашим чешким пријатељима радити и на том сегменту, који ће бити од користи и једној и другој земљи. Радујемо се учешћу Чешке и очекујемо једно лепо представљање", поручује Лазаревићева.

Учешће на Специјализованој изложби Експо 2027 Београд до сада је потврдило 139 међународних учесника. На позив за волонтере пријавило се више од 6.500, а за потребе изложбе биће ангажовано њих 20.000. Управо ће волонтери бити једно од заштитних лица Експа и део утиска који ће учесници и посетиоци понети из Београда.

Да ли је Србија у тој замци и може ли да је прескочи уз помоћ Кине или ће, чак и кад кинески роботи стигну у Шабац, Србија остати склапачка економија?

Са бруто домаћим производом по становнику од 13.500 евра, Србија је изашла из групе сиромашних земаља, слажу се саговорници у емисији. 

"Према методологији Светске банке, која није савршена, али за сада не постоји нека боља, Србија се налази у горњем делу интервала средње развијених земаља", каже професор Економског факултета Милојко Арсић.

Истиче да су интервали иначе доста широки, тако да и кад земља можда уђе у групу развијених земаља за пар година, као што је ушла Бугарска, то "не значи да ће нешто много у животу грађана да се промени".

"Још ћемо им бити далеко иза Немачке или других земаља западне и средње Европе", наводи Арсић.

Председник Савета гувернера Народне банке Србије, сарадник Института друштвених наука и уредник другог билтена "Макроекономске анализе и трендови" Иван Николић наглашава да је тешко упоређивати се са Немачком, али да су релативни односи који постоје између економија врло чврсти.
 
"Можемо, наравно, да се такмичимо у региону са неким земљама, ето, са Бугарском која је у Европској унији већ 20 година", каже Николић и уверава "да смо по стандарду слични".

Према подацима Светске банке, из те замке изашло је само 30-ак земаља од деведесетих до данас, што Арсић спомиње као мали број.

"То је доста солидан резултат и говори да је нешто могуће. Није лако, многи нису успели у томе, али имамо примере земаља као што је Пољска, рецимо, у Европи, или балтичке земље", указује Арсић.

Као пример парадокса у тој методологији Николић наводи управо пример Кине, која је у групи високо средње развијених, а заправо је по технологији једна од најразвијенијих земаља света. Одговарајући на питање да ли је једна од последица замке средње развијености то што одлазе компаније попут "Дрекселмајера", "Леонија", "Бенетона" и "Геокса", одговара да не постоји потпуна веза.

"Нема потпуне везе с феноменом високих трошкова рада, јер цела Европа је у неким индустријама изгубила своју доминацију и драстично је покварила свој положај. Део ових компанија на које вероватно мислите припада тим секторима, тако да они трпе и неке друге последице и негативне шокове који се тичу и других ефеката. Свакако је ово значајан фактор и свакако у тој трансформацији ће долазити до промена које се управо тичу те структуре економије. Дакле, увећаваће се део економије који припада, пре свега, средњим и вишим технологијама", објашњава Николић.

Професор Арсић није сагласан, сматра да је раст трошкова зараде, али и трошкова енергије у Србији, који су такође порасли, неке технологије у којима се ствара ниска додата вредност по радном месту, као што су текстилна индустрија, индустрија аутомобилских каблова, учинио да се сада измештају из Србије у земље где су просечне плате 300, 400, 500 евра.

"То су земље Северне Африке, затим Блиског Истока и слично. И просто то је један природни процес. Не треба због тога бринути, под условом да ми отварамо радна места на којима се ствара већа додата вредност", оцењује саговорник са Економског факултета.
 
На питање да ли се та могућност отвара преко Кине и фабрике робота, Арсић одговара да то не може да промени привреду.

"А ово неће бити нарочито велико предузеће. И друго, реч је заиста о врло напредној технологији, али изгледа да ћемо ми ту само да склапамо роботе. Наше учешће у производњи компоненти, бар у почетку, неће бити велико. Наш развој ће да се огледа у томе ако током времена почнемо да производимо све више делова и за аутомобилску индустрију", сматра Арсић.

Иван Николић, са друге стране, мисли да ће ефекат бити већи.

"Део радне снаге свакако ће потицати из Србије, ту нема дилеме. Али у којој мери ће трансфер знања постојати, што је и оно чему тежимо, осим отварања производних капацитета, то ћемо видети. Али када говоримо уопште о домаћој памети, знању – ту често волимо да потцењујемо, ниподаштавамо резултате", тврди Николић и процењује да постоје најављене инвестиције које потпуно мењају технолошку структуру домаће производње и извоза у перспективи.

Арсић указује да Кина може да помогне, као и да нема ништа нужно против кинеских инвестиција.

"Али бих у случају Кинеза, као и свих других, тражио да се придржавају закона који важе у Србији. Значи, да се закони који се односе на права радника поштују од стране кинеских предузећа. Њихова култура је другачија од наше. Тамо права радника нису тако високо вреднована као у Западној Европи. Друго, да се еколошки стандарди такође поштују и од стране кинеских предузећа. Просто, закони би требало да буду исти за све. И ту ја не замерам Кинезима. Они се боре да остваре што већи профит. Ту је проблем да наша држава мора да постави те услове и да се оријентише, да кажем, и према другим земљама из Европске уније које су природни наши кооперанти", закључује Арсић.

Емисију "Око" у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.

Професор економије Драган Ђуричин оценио је да је реч о очекиваном потезу централне банке, чији је основни задатак контрола инфлације.

Главни разлог инфлационог притиска су, према његовим речима, раст цена енергената, нафте, гаса и вештачког ђубрива, као и поремећаји у снабдевању због геополитичких криза, попут оне у Ирану.

"Ја мислим да је ово први корак у даљем прилагођавању, због тога што је монетарна логика да када постоји инфлациони притисак, а инфлација је иначе монетарни феномен, ви морате да смањите рестриктивним мерама количину новца“, рекао је Ђуричин, гостујући у Јутарњем програму РТС-а,

Раст камата у еврозони утицаће и на кредите у Србији

Према његовим речима, повећање каматних стопа у еврозони утицаће и на Еурибор, који је један од елемената за обрачун каматних стопа на кредите у Србији.

"За нас је битна ова стопа од 2,25 одсто због тога што она индикативно утиче на један од два дела камате које наше пословне банке обрачунавају на све врсте позајмица, од кеш кредита до стамбених кредита", навео је Ђуричин.

До сада је, каже, та стопа била 2 одсто, сада ће бити 2,25 и на то банке додају такозвани кредитни распон. 

Колико ће раст рата кредита бити осетан зависи од рока отплате и периода усклађивања каматне стопе.

"Што дужи период отплате, то је веће повећање дуга. Што краћи период усклађивања, оно три или шест месеци, то веће повећање дуга", објаснио је.

Ипак, сматра да тренутно повећање није драматично, али упозорава да даљи развој ситуације зависи од кретања на глобалном тржишту енергената и геополитичких ризика.

Народна банка има простор за реакцију

Говорећи о Србији, Ђуричин је оценио да Народна банка Србије има довољно простора да својим мерама подржи банкарски сектор и очува кредитну активност.

Подсетио је да је инфлациони циљ у Србији три одсто, уз одступање од плус или минус 1,5 процената, као и да је домаћа централна банка претходних година успешно одржавала монетарну стабилност.

"Треба имати поверење у Народну банку Србије, не само из разлога што имамо још увек инвестициони кредит рејтинг, него и због тога што је прошле године од стране Међународног монетарног фонда и Светске банке наша Народна банка ушла у три најбоље оцењене банке са кредит рејтингом 3А минус", рекао је професор. 

Каже да ће НБС својим мерама олакшати могућност да банке наставе са кредитирањем, с обзиром да је прошле године ниво депозита био мањи од нивоа кредита. 

"Тако да ће Народна банка, свесна те ситуације, олакшати пословним банкама да наставе своју функцију, али ће клијенти банака плаћати нешто веће рате за своје дугорочне кредите. Не говоримо о кеш кредитима са фиксном каматом, то је у динарима и ту нема промене. Али, стамбени кредити са девизном клаузулом ће бити скупљи у отплати и у добијању новог кредита", рекао је професор. 

Европа већ улази у стагфлацију

Коментаришући привредне изгледе Европе, Ђуричин је оценио да се европске економије већ налазе у стању стагфлације.

"Стагфлација је око нас и она се може решити само новом индустријализацијом која је заснована на технологијама које су климатски неутралне", нагласио је Ђуричин. 

Према оцени професора економије, будући инвестициони циклуси у Европи биће усмерени ка зеленим технологијама и енергетској транзицији.

Због тога, каже, Србија треба више да се ослони на сопствене природне ресурсе, пре свега биомасу и геотермалне изворе енергије.

"Било би много значајније због балансирања система да се користе извори које Србија има, а то су зелена енергија из биомасе и геотермална зелена енергија", закључио је Ђуричин.

Нове цене горива објављују се сваког петка до 15 часова.

Привредни субјекти који обављају делатност трговине моторним и другим горивима на станицама за снабдевање превозних средстава дужни су да утврђене малопродајне цене деривата нафте примене одмах по објављивању на званичној интернет страници Министарства унутрашње и спољне трговине.

Иако су Цефта, "Отворени Балкан" и Берлински процес представљени као важни кораци ка повезивању региона, резултати су, према оцени помоћника директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију у Привредној комори Србије Бојана Станића, били различити.

"Оне су најављене као значајан помак, али су резултати били симболични", оценио је Станић, говорећи пре свега о иницијативама "Отворени Балкан“ и Берлинском процесу.

Он истиче да потреба за регионалном интеграцијом постоји, нарочито у привреди, јер су економије Западног Балкана мале и снажно ослоњене и на увоз и на извоз. Заједнички наступ, како каже, омогућио би лакши приступ тржиштима и јачу преговарачку позицију у све сложенијем међународном окружењу.

Као најуспешнији пример регионалног повезивања издваја Цефта споразум, који је значајно повећао обим унутаррегионалне трговине.

"Све земље Западног Балкана које су чланице Цефта значајно су повећале обим унутаррегионалне трговине, што се одразило на раст компанија и ново запошљавање", навео је Станић.

Према његовим речима, Србија је као најконкурентнија привреда региона у робној размени са тржиштима Западног Балкана достигла суфицит од око три милијарде евра. Ипак, упозорава да Цефта има своје границе, јер се углавном односи на слободну трговину робом, док је за потпунији економски простор неопходно омогућити и лакши проток људи, услуга и капитала.

Политика успорила регионално повезивање

Станић сматра да су политичке околности и недостатак доследне примене договореног главни разлог што иницијативе нису дале веће резултате. Подсећа да је идеја "Отвореног Балкана" била да се постепено успостави јединствено регионално тржиште и омогући привилегован приступ јединственом европском тржишту.

"Идеја је била да, ако већ дуго чекамо на улазак у Европску унију, Западни Балкан буде интегрисан и добије привилегован приступ јединственом европском тржишту. До тога, међутим, није дошло", нагласио је Станић.

Према његовој оцени, додатну неизвесност ствара чињеница да се као најозбиљнији кандидати за приступање ЕУ данас помињу Црна Гора и Албанија, док се за Србију, Босну и Херцеговину и Северну Македонију не назире бржи пут ка чланству.

Станић указује да привреда региона у међувремену трпи нове препреке – од квота на челик и ограничења у друмском транспорту до механизама попут Цбам-а и других трговинских баријера које постепено уводи Европска унија.

Иако су поједини помаци видљиви, попут лакшег путовања између Србије, Албаније и Северне Македоније или почетака сарадње на јединственом тржишту рада, они су, како оцењује, далеко испод првобитних очекивања.

"Направили смо одређене помаке, али далеко мање од онога што је било потребно, имајући у виду време које смо изгубили. А време је сада кључни фактор, јер то утиче и на економију, и на демографију, и на укупну стабилност региона", поручио је Станић.

Он додаје да би крајњи циљ требало да буде простор на којем ће грађани и привреда функционисати без осетних административних препрека, по узору на земље Европске уније, али да је за то неопходно више политичке воље и доследнија примена већ постигнутих договора.

Фабрика запошљава близу 2.500 радника и највећа је гринфилд инвестиција и међу 20 водећих кинеских улагача у Србији. Производња пнеуматика за светско тржиште у зрењанинској фабрици "Линглонг" почела је пре две године.

"Ова инвестиција је била изузетно велика и до сада је милијарду евра уложено. Очекује се да у наредном периоду, у другој фази која је најављена, буде негде преко још 500 милиона евра што ће донети нова радна места, а разговарали смо и о могућностима да се број запослених повећа кроз програме дуалног образовања, али не само тога, већ и потребе да се отвори један институт за развој", рекао је премијер Мацут.

Унапређење зелене агенде

Ванг Фенг, председник Компаније "Линглонг", каже да кроз додатна истраживања желе да унапреде зелену агенду и употребу обновљивих извора енергије у производњи.

"Све уз адекватну обуку радника и унапређење процеса производње како би се још више убрзала сарадња српске и кинеске привреде“, рекао је Ванг Фенг.

Премијер Србије је обишао погоне за припрему, прераду и складиштење гума за све врсте возила. Хале се простиру на више од 370.000 квадратних метара. Прошле године “Линглонг“ је имао промет од око 40 милијарди динара.

Како је најавио министар Гламочић, посебна пажња биће посвећена већим пријављеним површинама, засадима са видљивим неслагањем у односу на пријављено стање и парцелама код којих постоје назнаке да нису у активној производњи.

Циљ ових активности није кажњавање произвођача, већ обезбеђивање да средства државне подршке стигну до оних који заиста производе, као и прикупљање података који ће омогућити креирање квалитетнијих мера за сектор воћарства у наредном периоду.

"Држава жели јасну и реалну слику стања на терену, јер су поуздани подаци основ за одговорну аграрну политику. Наш циљ је да заштитимо пољопривреднике који раде и производе, да обезбедимо правичнију расподелу подстицаја и да на основу стварног стања на терену планирамо будуће мере подршке. Србија је земља малине и зато је важно да имамо тачне податке о стању засада и реалним производним капацитетима", поручио је Гламочић.

Мониторинг ће бити реализован у наредном периоду у сарадњи са надлежним службама на терену, а резултати ће бити коришћени за даље унапређење аграрне политике.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће се разматрати економска кретања и донети одлука о референтној каматној стопи одржаће се 9. јула.

Поводом отварања припремљене су посебне погодности за потрошаче. Првих 200 купаца добили су поклон пакете и цегере, док је свака 100. куповина на дан отварања бесплатна.

Поред тога, до 24. јуна у новоотвореном објекту важи посебна акција са великим бројем артикала по сниженим ценама.

Kупцима ће на новој локацији бити доступне и препознатљиве робне марке компаније – Баш Баш, Дај Дај и Наше најбоље, као и производи из личне производње, међу којима су свеже домаће месо, месни деликатеси Бачка и органски производи Органа.

"Отварањем новог објекта на Вождовцу настављамо да ширимо нашу малопродајну мрежу у Београду, као и широм Србије, са циљем да потрошачима омогућимо квалитетну куповину уз широк асортиман производа, бројне погодности и пријатно искуство куповине", наводе из компаније.

"Универекспорт" је за јун најавио и отварање реновираног објекта на адреси Јапанска 19, Блок 62 на Новом Београду.

Kако наводе из компаније, купце од 18. јуна очекује унапређен простор и ново искуство куповине на већ познатој локацији – Јапанска 19, Блок 62 – Нови Београд.

Према њеним речима, Србија је у разговорима са МОЛ-ом водила рачуна пре свега о заштити државних интереса и јачању свог утицаја у НИС-у.

"Ми смо водили интензивне и тешке преговоре са мађарским МОЛ-ом, пре свега да бисмо нашу позицију, српску позицију, у Нафтној индустрији Србије побољшали и то смо успели", истиче Ђедовић Хандановићева.

Додатних пет одсто у НИС-у и већа права у одлучивању

Објаснила је да би, уколико трансакција буде реализована и добије одобрење америчке администрације, Србија добила додатних пет одсто власништва у НИС-у, што би јој донело већи утицај у процесу одлучивања.

"Србија добија додатних пет одсто учешћа у Нафтној индустрији Србије, што је веома важно са аспекта доношења важних одлука за компанију, али и блокирања одлука које нису у интересу наше земље", рекла је Ђедовић Хандановићева.

Као један од кључних резултата преговора издвојила је и обезбеђивање континуитета рада Рафинерије нафте у Панчеву.

"Веома важан је будући рад Рафинерије у Панчеву, а то је да се ми осигурамо да она ради у капацитетима барем оноликим колико је НИС имао у прошлости и то у најбољим годинама свог рада, а да се наше тржиште нафтних деривата задовољава пре свега радом Рафинерије у Панчеву", указала је министарка.

Јачање позиције Србије у НИС-у

Додала је да ће представници Србије у Одбору директора НИС-а, у случају реализације договора, имати и шира овлашћења.

"Представници Србије у Одбору директора Нафтне индустрије Србије добијају већа овлашћења у смислу да могу да подрже одлуке које су у интересу Републике Србије, а да буду против оних, односно да блокирају одлуке које то нису", поручује Ђедовић Хандановићева.

Министарка је подсетила да је значај панчевачке рафинерије посебно дошао до изражаја током актуелне кризе изазване сукобима на Блиском истоку и растом цена енергената.

"Видели смо колико је значајан рад Рафинерије у Панчеву, пре свега у моментима кризе као што је ова последња која се догађа услед конфликта на Блиском истоку, где имамо велика повећања цена сирове нафте и нафтних деривата, колико смо, ослањајући се на нашу Рафинерију у Панчеву, могли да осигурамо стабилност снабдевања, али и да цене надгледамо да оне буду прихватљиве за наше грађане", додала је Ђедовић Хандановићева.

Нагласила је да је управо због тога било важно да Србија кроз преговоре што боље заштити своју позицију.

"Није било несташица, није било наглих скокова цена. Грађани нису осетили све проблеме са којима се суочавамо већ осамнаест месеци када су у питању изазови око НИС-а", закључила је министарка.

Компанија МОЛ потврдила је да је успешно окончала преговоре са Владом Србије у вези са закључењем акционарског уговора за стицање већинског удела у компанији НИС.

Министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић претходно је изјавила да су успешно затворили сва отворена питања са мађарским МОЛ-ом и постигли компромис када је у питању уговор акционара (“shareholder agreement”) између Републике Србије и МОЛ-а.

Министарка је објавила и детаље договора који, између осталог, предвиђа да уколико "Гаспромњефт" направи договор са МОЛ-ом о продаји 56,15 одсто удела у НИС-у, а амерички ОФАК одобри трансакцију, држава Србија ће купити додатних пет одсто акција у НИС-у што ће држави дати додатна права када је у питању доношење или блокирање важних одлука за нашу земљу.

Што се рада Рафинерије у Панчеву тиче, мађарска страна се обавезала да ће Рафинерија наставити да ради као и до сада са најмање истим просечним годишњим капацитетима, као у последње четири године пре увођења америчких санкција, када је НИС одлично пословао.

Чланови српске стране у одбору директора НИС-а имаће генерално већа овлашћења него до сада у доношењу, али и блокирању евентуално неповољних одлука за Републику Србију.

Обреновић је указао да су први пут у јавности представљени конкретнији детаљи разговора Србије и МОЛ-а, али да остаје најважније питање – да ли ће "Гаспромњефт" прихватити да прода свој удео мађарској компанији.

"Било је неколико отворених питања када је реч о преговорима између српске стране и МОЛ-а као потенцијалног купца. Међутим, и даље стоји отворено питање како теку преговори између самог 'Гаспромњефта' и МОЛ-а, с обзиром да је то спорно питање", навео је Обреновић.

Подсетио је да је МОЛ као потенцијални купац препознат још почетком године и да је то било једно од полазишта за издавање лиценци које су омогућиле наставак рада НИС-а и увоза сирове нафте.

"Уколико до трансакције дође, она ће уредити односе са купцем који је био предвиђен још од јануара, на основу чега је издата лиценца која је омогућила да рафинерија након периода 'тихог рада' и даље функционише и да наставимо да увозимо сирову нафту преко ЈАНАФ-а", истакао је Обреновић.

Континуитет рада рафинерије од кључног значаја

Говорећи о значају панчевачке рафинерије, Обреновић је нагласио да је њен континуирани рад један од предуслова стабилног снабдевања домаћег тржишта.

Према његовим речима, у претходном периоду постојале су различите опције око којих су се ломили преговори, укључујући и могућност да постројење ради смањеним капацитетом.

"Питање је да ли би рафинерија била затворена или би радила смањеним капацитетом, нарочито ако говоримо о потенцијалном купцу МОЛ-у који у свом портфолију већ има неколико рафинерија", рекао је Обреновић.

Подсетио је да је панчевачка рафинерија модернизована и да може да прерађује различите типове нафте.

"Од 2022. године практично немамо могућност да увозимо сирову нафту из Русије, што нас је усмерило на друге изворе снабдевања. Чини ми се да сада највећи удео у структури увоза има нафта из Казахстана, док је раније то био Ирак", навео је Обреновић.

Како је додао, то је посебно важно у условима нестабилности на глобалном тржишту енергената и неизвесности због кризе на Блиском истоку.

"Ситуација на Блиском истоку и даље није добила свој епилог и зато је важно што Србија има могућност да прерађује различите врсте нафте и обезбеђује алтернативне правце снабдевања“, оценио је Обреновић.

Зашто још нема договора Гаспромњефта и МОЛ-а

Говорећи о томе зашто још нема договора између руске стране и МОЛ-а, Обреновић каже да је Русија на неки начин добила флексибилност од америчке стране, што се види и кроз серију изузетака за руску сирову нафту која је већ била на танкерима на отвореном мору како би се ситуација на глобалном нафтном тржишту ублажила.

"Тако да се трећи пут продужавало и то изузеће, иако је било критика унутар самих Сједињених Америчких Држава, укључујући пре свега демократске представнике, али било је, рецимо, и гласова из републиканског табора попут државног секретара Рубија који је такође хтео да се убрза тај процес поновног санкционисања руске нафте и сматрао је да такве флексибилности доприносе руским напорима да остварују профите на тржишту које бележи рекордне цене", додаје Обреновић.

Додатних пет одсто не значи аутоматски и пресудан утицај

Коментаришући најаву да би Србија могла да повећа свој власнички удео у НИС-у за пет одсто, Обреновић сматра да би значај таквог потеза пре свега зависио од конкретног уговорног аранжмана.

"То би зависило од уговорног аранжмана који ми постигнемо. У упоредној пракси познати су модели такозване 'златне акције', којима државе могу да спрече доношење неких кључних одлука које нису у јавном интересу", објаснио је Обреновић.

Подсетио је и на искуства Мађарске и односе МОЛ-а и ИНЕ, указујући да је праг од "50 плус једне акције" од суштинског значаја за контролу компаније.

"Што већи удео имате у некој компанији, то се пропорционално повећава и значај вашег гласа приликом доношења одлука. Ипак, мислим да постоји та могућност права прече куповине. Видећемо да ли ћемо је искористити. С обзиром да је то уговорно загарантовано и свакако да би руски партнер у том случају морао да понуду упути и нашој страни", навео је Обреновић.

Најизвеснији сценарио – ново продужење лиценце

Према оцени Обреновића, не треба очекивати да ће до истека актуелне лиценце бити постигнут коначан договор о продаји.

"Мени се чини да је изгледнији сценарио да ћемо поново на неки начин пословати орочено са лиценцама које ће се продужавати. Тешко је у овако кратком периоду постићи коначан купопродајни уговор“, рекао је Обреновић.

Сматра да руској страни тренутно не одговара журба, указујући на то да су поједине руске енергетске компаније већ добиле одређене изузетке на другим тржиштима.

"Не видим интерес руске стране да то учини у овако кратком периоду. Рецимо, Немци су успели да испреговарају изузеће на неодређено када је реч о уделу 'Росњефта' у појединим рафинеријама, док је 'Лукоил' добио флексибилност до краја октобра“, подсетио је Обреновић.

Ипак, наглашава да договор Србије и МОЛ-а представља важан сигнал.

"То ће бити значајно када дође до начелног пробоја између руске и мађарске стране“, оценио је Обеновић.

Будућност "Петрохемије"

Осврћући се на будућност НИС-ове малопродајне мреже и компаније "Петрохемија", Обреновић је рекао да не очекује значајније промене уколико буде обезбеђен континуитет снабдевања сировом нафтом.

"Ако се обезбеди доток сирове нафте и ако рафинерија буде пословала, самим тим НИС задржава своје присуство на малопродајном тржишту. Не видим да ће ту доћи до неких већих промена“, навео је Обреновић.

Када је реч о "Петрохемији", очекује наставак испуњавања преузетих обавеза и даља улагања.

"Очекујем да ће се наставити испуњавање обавеза које су преузете у претходном периоду, односно да ће се наставити улагања и пословање 'Петрохемије', врло извесно уз руско власништво у краткорочном периоду", закључио је Обреновић

- уколико Гаспромњефт направи договор са МОЛ-ом о продаји 56,15 одсто удела у НИС-у, а амерички ОФАК одобри трансакцију, држава Србија ће купити додатних пет одсто акција у НИС-у што ће држави дати додатна права када је у питању доношење или блокирање важних одлука за нашу земљу.

- Што се рада Рафинерије у Панчеву тиче, мађарска страна се обавезала да ће Рафинерија наставити да ради као и до сада са најмање истим просечним годишњим капацитетима, као у последње четири године пре увођења америчких санкција, када је НИС одлично пословао. Управо овакав рад Рафинерије, а неопходан да задовољи српско тржиште нафтних деривата, било је једно од кључних питања за српску страну и поносна сам што смо успели да направимо веома важан и користан договор за грађане Србије.

- Чланови српске стране у одбору директора НИС-а имаће генерално већа овлашћења него до сада у доношењу али и блокирању евентуално неповољних одлука за Републику Србију. Такав утицај држава Србија није имала од 2008. године када је НИС приватизован.

Настављамо да радимо посвећено на проналажењу дугорочног решења за компанију НИС, а услед увођења америчких санкција, за које држава Србија, њена влада или њени грађани нису ништа криви, наводи се у објави министарке Ђедовић Хандановић на Инстаграму.

Граде се саобраћајнице, национални павиљон, као и будући тематски павиљони који ће после изложбе бити искоришћени за изградњу фискултурних сала и других објеката.

Увелико се ради и на припремању програма и наступу учесника. Долазак на Експу припрема и Јапан који је прошле године у Осаки био домаћин светске изложбе.

"Данас су и светски и специјализовани Експо много више од обичне изложбе, постали глобалне, динамичне платформе за културолошке размене, иновацију, дијалог. Експо повезује идеје, технологије и на неки начин обликује будућност. Желимо да нашим павиљоном створимо платформу за културну и економску размену и да нагласимо разне аспекте, трендове и атракције које постоје у Јапану", каже Сачико Јошимура, комесарка секције Јапана за Експо 2027 Београд.

Јагода Лазаревић, министарка унутрашње и спољне трговине каже да ће Јапан имати велики павиљон, из категорије највећих и да се ова фасцинанта земља која је познета по суптилном споју традиције и нових технологија, једна од водећих светских економија, представља у нашем граду, у нашој земљи, што отвара могућност за даљу сарадњу. 

Као путовање испуњено креативношћу, везама и заједничким искуствима - Експо треба да обележи 145. годишњицу дипломатксих односа Србије и Јапана. На павиљону те земље у складу са темом Експа у Србији, откривају гости, посетиоце очекује и наступ познатог јапанског диригента Кеничија Шимуре.

"Универзално значајна тема Експа 2027. “Играј за човечанство” долази у правом тренутку када се свет суочава са све већим поделама и несигурностима. Подсећа нас на важност окупљања и размишљања о заједничкој будућности. Тема јапанског павиљона биће “Играј се и повежи се заједно” и биће у духу Јапана. Показаћемо како игра и повезивање води до боље будућности. Верујемо да дух игре има моћ да превазиђе поделе у свету", рекла је Сачико Јошимура, комесарка секције Јапана за Експо 2027 Београд.

Данило Јеринић, директор компаније "Експо 2027 д.о.о. Београд", рекао је да до данас има велики број пријављених волонтера из Јапана.

"Велика је заинтересованост ваших људи да буду део нашег волонтерског програма, то нас заиста радује и једва чекамо да буду део нашег програма и то заиста само показује колико је наш пројекат глобално и видљив и важан. Имамо скоро из 70 земаља пријављене волонтере и заиста су то прави показатељи за нас да смо на правом путу", рекао је Јеринић.

Долазак на Експо 2027 у Београду до сада је потврдило 139 међународних учесника.

До сада је одобрено више од 7.000 кредита за куповину станова, док је поднето више од 11.000 захтева. Због великог интересовања, држава је проширила гарантну шему за додатних 300 милиона евра.

Власништво над некретнином и даље је приоритет

Стручњак за некретнине Ервин Пашановић истиче да Србија има специфичан однос према власништву над станом или кућом.

"Код нас је културолошки веома важно да човек што пре обезбеди себи и својој деци кров над главом у власништву. За разлику од западноевропских земаља, где велики број људи читав живот проведе као подстанар, у Србији је поседовање некретнине један од главних животних циљева“, наводи Пашановић.

Према његовим речима, програм субвенционисаних кредита младима доноси већу сигурност и олакшава прве кораке ка самосталном животу.

Повољнији услови за куповину стана

Једна од најзначајнијих погодности је минимално учешће од један одсто, као и могућност да родитељи буду жиранти или да обезбеде додатни колатерал.

"Цео пакет је осмишљен тако да младима омогући лакши приступ стамбеним кредитима и помогне им да што пре дођу до сопствене некретнине“, истиче Пашановић.

Ненад Ђорђевић из Кластера некретнина наводи да је тешко одредити профил просечног корисника кредита јер су услови омогућили да се зајмовима користе различите категорије младих – од запослених до студената који имају подршку породице.

Београд најтраженији, али интересовање расте и у другим градовима

Највећи број станова купљен је у Београду, али су због цена многи купци били усмерени и ка другим градовима и приступачнијим локацијама.

Стручњаци истичу да млади приликом куповине не гледају само цену квадрата већ и доступност садржаја – радних места, школа, вртића, факултета, спортских и културних објеката.

"Људи не траже само стан већ и окружење у ком могу да живе, раде и подижу породицу“, наглашава Ервин Пашановић.

Према његовим речима, у Београду је и даље могуће пронаћи станове до 100.000 евра у насељима попут Миријева, Жаркова, Раковице, Бановог брда или делова општине Звездара, који су добро инфраструктурно повезани са центром града.

Цене квадрата ће наставити благи раст

Саговорници се слажу да нема назнака пада цена на тржишту некретнина.

"Уколико не дође до већих геополитичких или економских потреса, очекујемо наставак благог раста цена до краја године и током наредне године“, истичу стручњаци.

Као разлоге наводе чињеницу да је потражња и даље већа од понуде, као и да велики део слободног капитала грађани усмеравају управо у куповину некретнина.

Порука младима је да, уколико су у могућности, не одлажу куповину стана очекујући пад цена.

"Када цене почну значајно да падају, обично је реч о кризи. А у кризним периодима теже је доћи до кредита. Зато је важно искористити прилику онда када постоји могућност за куповину“, закључују Пашановић и Ђорђевић.

Америчка администрација је, иначе, продужила и лиценцу за преговоре "Гаспромњефта" и МОЛ-а о продаји руског већинског власништва у компанији.

Мађарска компанија МОЛ добила је званичну лиценцу од ОФАК-а за наставак преговора о куповини руског већинског удела у Нафтној индустрији Србије до 16. јуна.

ОФАК је увео санкције НИС-у 9. октобра 2025. године управо због већинског руског власништва.