Први и најједноставнији тест који сви могу да ураде јесте провера папира. Домаће новчанице направљене су од 100 одсто памучних влакана, изузетно су компактне, постојане и тешко се цепају.

"Имају специфичан звук при савијању. То је изузетно квалитетан папир који практично говори о томе да наше новчанице могу да издрже у оптицају између две и три и по године, значи издрже све што треба да се поднесе“, наводи представница НБС.

Дубока штампа као главни знак аутентичности

Поред квалитетног папира, грађани треба да обрате пажњу на елементе заштите, међу којима је најважнија дубока штампа. Она се налази на лицу новчанице, и то на тачно одређеним местима.

"Где да нађете такву дубоку штампу, односно где да нађете тај елемент заштите који ће вам дати одређену рељефност? На главном лику и на називу банке која се налази на лицу новчанице, ту се налази дубока штампа. Када дубоку штампу загребете ноктом, осећате извесну рељефност под прстима“, објашњава Поповићева.

Она наглашава да не постоје фалсификати који имају дубоку штампу и ту врсту рељефности.

"Суштина приче је да се дубока штампа никада није појављивала на фалсификатима. Зато су фалсификати глатки на додир, они су запрљани, они немају ту врсту штампе на себи. Они имају најјефтиније штампе које се користе и добијају се преко обичних фотокопир апарата, поготово наши фалсификати“, објашњава она.

Изузетак је забележен тек у једној историјској серији фалсификата деведесетих година.

"Постојао је само један фалсификат који је имао дубоку штампу, то је био 'супердолар'. Они су владали деведесетих година на апоенима од 50 и од 100. Сада нема фалсификата са дубоком штампом“, додаје Поповићева.

Каква је ситуација са страним новцем и којим апоенима динара

Домаћи фалсификати су углавном лошег квалитета и могу се лако детектовати обичним погледом и додиром, без икаквих уређаја попут лупа или УВ лампи. Међутим, код ефективног страног новца ситуација је другачија јер фалсификатори више улажу у визуелни изглед, мада никада не могу да направе добар водени жиг, дубоку штампу ни аутентичан папир.

Када је реч о динарима, статистика Народне банке Србије за првих шест месеци показује који се апоени најчешће фалсификују:

Приближно 75 одсто од укупног броја фалсификованих новчаница чинили су апоени од 2.000 динара, 12 се односило на апоен од 500 динара, осам на апоен од 1.000 динара, пет посто на апоен од 5.000 динара.

Разлог лежи у томе што се апоен од 2.000 динара највише користи у свакодневним трансакцијама, па грађани на њега обраћају мање пажње, док се код новчаница од 5.000 динара чешће проверава аутентичност због веће вредности.

Шта урадити ако посумњате да је новчаница лажна

Уколико грађанин посумња да поседује фалсификовану новчаницу, процедура је јасна и неопходно је испратити правила.

"Прва и основна ствар, ако имате било какву сумњу, идете у прву станицу полиције или у прву експозитуру банке чији сте клијент. Предате новчаницу и добићете једну потврду о привремено одузетом новцу и на једном и на другом месту. Онда чекате да се код нас одради експертиза и ми шаљемо одговор“, објашњава Ирена Поповић.

Након експертизе у Народној банци Србије могућа су два исхода:

Уколико је новчаница фалсификат: Фалсификати остају трајно у Народној банци Србије и чувају се у трезорима 20 година.

Уколико је новчаница оригинал: НБС шаље одговор банци која клијенту уплаћује износ на рачун, док се полицији враћа оригинална новчаница уз извештај о извршеној експертизи.

Стручњаци у Народној банци Србије детаљно проверавају око 20 елемената заштите – од воденог жига, заштитне нити и микротекстова, до оптичких варијабилних боја, кинограма, холограма, као и скривених заштита које служе за машинску обраду новца у банкама и банкоматима.

Будућност готовине и картица

Говорећи о савременим навикама и све већој заступљености плаћања картицама, Поповићева наводи да то са једне стране ослобађа грађане ризика од добијања оштећених новчаница или фалсификата, али да она лично преферира готовину.

"Ја се некако лично увек плашим тих неких превара везаних за картице, да нестане картица, да вам неко скине неконтролисано неки новац са картице. Тако да сам ја за „оld school“. Кеш је за мене апсолутни закон“ закључила је за Радио Београд 1, Ирена Поповић.

Ставови синдиката: Неопходна динамика достизања 650 евра

Драган Тодоровић из Савеза самосталних синдиката Србије истиче, у емисији Првог програма Радио Београда "У ритму дана", да је понуда Владе од 9,2 одсто била позната још са првог састанка, али да се не може занемарити вишегодишње обећање надлежних да ће минимална зарада у 2027. години износити 650 евра.

"Ми већ две године имамо обећање да ће у 2027. години бити 650 евра, и то најава од представника Владе. У међувремену се ништа није десило, ми смо само тражили појашњење и да видимо ту неку динамику кад долазимо до тих 650 евра", наводи Тодоровић.

Он додаје да јавност и чланство синдиката знају за информацију о минималцу од 650 евра, због чега је тешко прихватити износ од 600 евра без прецизног плана.

"Осим реченице да Влада остаје посвећена тој идеји да се дође до минималне зараде од 650 евра, ништа конкретније нисмо чули. Е сад, и јавност и Влада и Унија послодаваца, наравно, требало би да разумеју и нашу позицију. Значи, наше чланство и јавност зна за ту информацију из Владе Србије о 650 евра. И сад прихватити 600 евра? Испашће да је Влада нудила 650 евра, а ми прихватили 600", објашњава Тодоровић.

Наглашава и да се минимална потрошачка корпа, која тренутно износи око 104.000 динара, налази у сфери сиромаштва, те да радно способни грађани са минималном зарадом не смеју бити сиромашни. Такође је указао на проблем сиве економије и исплате дела зарада „на руке“, што ствара нелојалну конкуренцију на тржишту.

Позиција послодаваца: повећање условљено растерећењем привреде

Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије наводи да је предложени раст од 9,2 одсто озбиљно повећање које је, за поједине средине и делатности, изузетно тешко достижно. Послодавци су овај предлог прихватили условно.

"Оно што смо ми прихватили јесте и нека најава да би можда у том истом проценту у ком би порасла минимална цена рада био увећан и неопорезиви део зараде, што би у некој мери заиста олакшало, односно утицало на смањење трошкова послодаваца када су у питању трошкови зараде", истиче Павловићева.

Када је реч о параметрима који се узимају у обзир приликом утврђивања минималне цене рада, Павловићева - у емисији "У ритму дана", напомиње да они не указују на то да минималац треба да расте у том обиму.

"Дакле, када сагледате све те параметре, све то не доводи до тога да би минимална цена рада у 2027. требала да буде 9,2 одсто, него значајно нижа. И у том смислу, уколико постоје жеље наших представника Владе да минимална цена рада расте, у том смислу и наша очекивања иду у погледу тога да онда држава мора тај део терета да преузме и на себе", објашњава она.

Унија послодаваца спровела је и истраживање које показује да је раст минималне зараде у претходном периоду оставио последице на пословање. Скоро 40 одсто послодаваца навело је да је претходни раст озбиљно утицао на њихово пословање, док је проценат оних који безусловно подржавају раст минималне зараде преполовљен са прошлогодишњих 21 одсто на свега 11одсто ове године.

Међугодишња инфлација је наставила да се креће у границама циља, три плус минус 1,5 одсто, с тим да се у јуну спустила испод централне вредности циља од 3,0 одсто, да би у јулу била додатно снижена на 1,9 одсто.

Остварена инфлација у претходним месецима била је нижа од очекивања, пре свега због доброг рода воћа и поврћа који се одразио на кретање њихових цена.

Имајући то у виду, као и чињеницу да су за сада изостали већи секундарни ефекти енергетског шока, Извршни одбор очекује да ће инфлација у овој години бити на нижем нивоу него што је очекивао према мајској пројекцији и да ће наставити да се креће у границама циља до краја периода пројекције.

И даље се очекује да се инфлација у септембру нађе око нивоа од 4,0 одсто првенствено због ефекта ниске базе из прошле године услед примене уредбе о ограничењу трговачких маржи.

Маја Наумовић, кандидаткиња волонтерског програма, каже да се пријавила за одељење за маркетинг.

"Ја сам се пријавила за одељење за маркетинг и то је нешто што ме интересује и са чим сам се већ сусретала раније у животу", наводи Наумовићева.

Милица Наумовић, студенткиња међународних односа у Шангају, истиче да је ово јединствена прилика за стицање искуства.

"Верујем да је ово једна јединствена прилика за све нас да стекнемо искуство у овако великој глобалној манифестацији и такође да се повежемо са људима из читавог света", каже Наумовићева.

Будући Експо Плејмејкери биће ангажовани на 48 различитих позиција, дочекиваће госте, помагати међународним делегацијама, усмеравати посетиоце и подржавати организациони тим. Претходно волонтерско искуство није неопходно.

Нина Стојановић, координатор волонтерског програма "Експо Плејмејкери", наводи да их радује велика заинтересованост.

"Оно што нас радује је да је заинтересованост огромна, да се сви радују да допринесу експу, које се пријаве путем волонтерске платформе и у процесу репроцеса изабраћемо оне који имају мотивацију, који издваја и који желе да дају додатну вредност", каже Стојановићева.

Међу девет хиљада пријављених кандидата до сада налази се 1.200 страних држављана из 62 земље света.

Због тога многи грађани већ сада размишљају како да додатним задуживањем покрију трошкове који их очекују. 

Уредник портала Каматица Душан Узелац оцењује да раст потрошачких кредита има више разлога, а један од њих је промена животних навика.

"Све смо више потрошачко друштво. Кеш кредити намењени су управо некој генералној потрошњи. Промениле су се наше навике у последњих 20 или 30 година – више се путује, више трошимо и желимо да имамо лепе ствари око себе“, констатује Узелац.

Како каже, проблем настаје када се изгуби граница између жеље и потребе.

"Сви имамо жељу да видимо далеке дестинације и да имамо лепе ствари око себе. Питање је да ли је то потреба и да ли нам то квари финансијски живот. Финансије имају одложено дејство – све што данас урадимо, рефлектоваће се за три до шест месеци на нашим рачунима“, објашњава Узелац.

Грађане позивају да узму кредит

На раст задуживања, према његовим речима, утиче и све агресивнија продаја финансијских производа.

"Имамо развијену мрежу посредника који кредите агресивније продају. Данас имате кол-центре који позивају грађане да узму кредит. Грађани имају право да кажу 'не'“, истиче Узелац.

Додаје да проблем није у самој продаји, већ у притиску којем су грађани често изложени.

"Ми нисмо у проблему да потрошимо новац. Проблем је када препознамо да друга страна на све начине покушава да нам нешто прода, да не кажем – ували“, наводи Узелац.

Кредит није нужно лош – важно је за шта се користи

Раст задуживања, каже Узелац, не мора да буде знак бољег животног стандарда.

"Кредити показују да нам за нешто недостаје новац. Најчешће не зарађујемо довољно да би нам кредити били само успутна станица, па смо приморани да правимо разне финансијске маневре и бирамо шта можемо да приуштимо, а шта не“, каже он.

Ипак, то не значи да је сваки кредит погрешна одлука.

"Кредит је финансијски алат. То је прича до стања које вам треба. Када узимате кредит, морате да разумете шта ће он проузроковати у вашим финансијама. То обећање да ћете рате враћати морате да доживите у тренутку када кредит подижете“, објашњава Узелац.

Не гледајте само каматну стопу

Када грађанин добије понуде више банака, није довољно гледати само висину месечне рате или каматну стопу.

Најважније је, према Узелчевом савету, погледати колико ће новца укупно бити враћено банци.

"Ако за 500.000 динара кредита једној банци враћате 700.000, другој 730.000, а трећој 690.000 динара, логично је да је најповољнија она којој враћате 690.000“, наводи Узелац.

Додаје да грађани не морају нужно да разумеју сву банкарску терминологију.

Дозвољени минус може бити најскупља опција

На питање шта је боље користити за покривање непланираних септембарских трошкова – дозвољени минус, кредитну картицу или готовински кредит – Узелац као повољнију опцију издваја готовински кредит.

"То су све кредитни производи, али готовински кредит је најповољнији. Што је чвршће ваше обећање банци да ћете вратити кредит, то је повољнија каматна стопа“, објашњава.

Проблем настаје када се дозвољени минус користи као трајни начин финансирања.

"Они који загазе у дозвољени минус на крају сваког месеца, јер је то најкомфорније и најједноставније, заправо све време подижу један прескупи кредит. Они су константно у кредиту“, упозорава Узелац.

Зато је, сматра, боље подвући црту и суочити се са основним питањем: Да ли живим живот који могу да приуштим?

Направити рачуницу

Узелац кредит описује као "новац из будућности“. "Ви ћете тај новац зарадити и вратити банци, уз камату. Зато кредит није бесплатан новац, већ одлука која утиче на ваше будуће приходе“, каже он.

Због тога, пре задуживања, треба направити једноставну рачуницу – колико новца месечно остаје након свих обавезних трошкова и да ли ће рата кредита моћи да се плаћа без новог задуживања.

Узелац сматра да део проблема лежи и у томе што грађани нису довољно учени како да управљају својим новцем, али ни како да вреднују сопствени рад.

"На овим просторима зарађивање није била нека посебна пракса. Нове генерације много боље разумеју како да монетизују свој рад, своје способности и присуство у фирми“, закључио је Узелац.

“Принос ће бити мањи јер зрно није наливено, већ принудно зри. Сунцокрет има величину погаче коју треба, али зрно ће бити јако лако. У жетву крећем за који дан, иако се сунцокрет у редовним годинама скида између 25. августа и 10. септембра. Надам се да ће принос прећи тону по јутру”, објашњава пољопривредник из Мошорина.

Подбачај ће бити и на кукурузу.

“Што се тиче кукуруза зрно ће бити јадно и бедно. Није се налило. Није било влаге. И ту ће жетва бити ранија. Не очекујем принос већи од 2,5 тоне по јутру”, додаје.

Суша већ неколико година заредом односи род са њива

У појединим деловима земље овог лета је због ниског водостаја на рекама и у каналима захватање воде за наводњавање забрањено. На Тителском брегу, наводи наш саговорник, ни када је ситуација повољнија нема начина да се биљке наводњавају. 

“На тој локацији не постоје бунари који могу да се избуше да бисмо наводњавали. С друге стране, имам једну парцелу близу села од око три јутра. На њој сам поставио систем кап по кап. Ту је кукуруз и сад зелен. Очекујем принос 9 тона по јутру. Колика је суша показује и податак да сваки пети дан пуштамо 60 литара воде по квадратном метру и после пет дана земља је сува као да нисмо заливали”, каже Ђурђевић.

Већ неколико година заредном ратари уместо зараде рачунају колико су у минусу.

“На 163 јутра, колико обрађујемо, уложили смо 5,7 милиона динара. Пшеница је вратила половину улога. Половину треба да врате сунцокрет и кукуруз, а закуп је на нашу штету. Биће минуса дебелог. Ово је четврта година. Нама је срећа што радимо поврће на четири јутра и нешто мало услуга комбајном, тако да те паре пребацујемо да покријемо минус на ратарству”, објашњава овај пољопривредник.

Произвођачи секу кукуруз за силажу

Његов колега Душан Станков из Орловата каже да је кукуруз у читавом атару у веома лошем стању. Озбиљне кише није било више од месец дана. Осим ратарством овај пољопривредник има и фарму крава, па је сејао и силажни кукуруз који је почео да сече сигурно десет дана раније него прошле године.

“Првог дана када смо секли, силажа је била зелена и у стабљици је било сока. Другог дана када смо секли то је било суво, листови су летели из приколице. Споља када смо гледали парцелу она је изгледала лепо. Међутим, када смо ушли пет метара у њиву унутра кукуруз је обарен, као да је преливен врелом водом”, објашњава.

Овогодишњем кукурузу, каже, више помоћи нема.

“Кукурузи не могу да се опораве колико год воде сад да им дате. Клипови су спуштени доле. Ту нема помоћи. Ако се ове врућине наставе пре ће се скидати кукуруз него сунцокрет. Толико се кукуруз сасушио у последњих неколико дана. Мислим да принос неће бити већи од две или три тоне по јутру”, додаје Станков.

Иако је топлољубива биљка, ни сунцокрету не пријају температуре које смо имали протеклих дана.

“Он сад налива зрно, мислим да ће оно бити лагано. У атару има сунцокрета који ће се косити за који дан. Неке колеге из Тараша и Меленаца, већ су косили прошле недеље. То је на лошијим земљиштима”, наводи.

Сунцокрет најбоље подноси топло време и сушу

Производња сунцокрета у Средњем Банату је на трећем месту, иза кукуруза и стрних жита. Како је лане кукуруз подбацио, произвођачи су одлучили да повећају површине под овом уљарицом за око 15 посто. И поред тога највеће површине у овом округу заузео је кукуруз. Улагања у оба ова усева пролетос су била много већа, јер се очекивао бољи принос.

“Прве знаке подгоревања кукуруза уочили смо почетком задње декаде јула, јер су температуре почеле интензивно да расту од 15.7.Тадашњим прегледом усева констатовали смо да је на већини парцела оплодња клипова завршена тј. да није дошло до негативног утицаја високих температура на полен или свилу. Величина клипова била је у категорији мањи до средњи, уз доминацију средње развијених клипова. Лошије стање забележено је на парцелама из каснијих рокова сетве. На појединим њивама уочене су биљке без клипова”, каже Снежана Парађеновић , ПСС Зрењанин.

Недостатак падавина оставио је траг на свим усевима. Проблем је, наводи, што је у Средњем Банату веома мали проценат парцела које могу да се наводњавају. Тамо где је то могуће трошкови су веома велики.

Високе температуре повећале број штеточина, али умањиле њихов утицај

Топло време погодовало је развоју штеточина.

“Штете на клипу кукуруза у сувом ратарењу проузроковане кукурузним пламенцем и кукурузном совицом су мање изражене него лане, иако су обе штеточине у овој години екстремно присутне. Њихов број је почео да се повећава од средине јула, од када бележимо висок степен положених јајних легала, присутних ларви које могу проузроковати веће штете на клиповима кукуруза у наводњавању, нарочито кукуруза шећерца”, каже.

У сувом ратарењу, високе температуре су утицале на засушивање овојних листова кукуруза. То је спречило штеточине да направе озбиљније проблеме, али је утицало и на изостанак оплодње врхова клипа.

“Због засушивања овојних листова клипа ларве пламенца друге генерације нису могле да се пробију до зрна, па штете на клипу нису драстичне. Такође, ова појава проузроковала је стискање листова при врху што је онемогућило и дубљи пролазак ларви кукурузне совице. Међутим, пошто је свила унутар клипа још незрела и утиче на његову влагу на оштећеним зрнима се могу створити услови за развој сапрофитских болести клипа”, упозорава Парађеновић.

Суво време и високе температуре погодују појави афлатоксина у кукурузу

Најважнији задатак пољопривредника пре жетве кукуруза јесте да прегледају своје парцеле.

“Пољопривредници морају да погледају да ли има оштећења од инсеката и да ли се појављује трулеж клипа. То је важно ове године, јер ови услови погодују развоју аспергилуса, гљиви која као секундарни производ ствара афлатоксине. Бојим се да ћемо ове године имати проблем са афлатоксинима. Усеве који су заражени треба елиминисати, ту не сме да се жање. Они не смеју да стигну до здравог кукуруза да се не би све контаминирало”, каже Горан Бекавац из Института за ратарство и повртарсво Нови Сад.

Тропске температуре убијају биљке

Врели талас у којем смо није утицао на брже сазревање, већ је прекинуо вегетацију.

“Оптималне температуре за метлање и свилање и почетак наливања зрна су између 25 и 30 степени. Међутим, ми смо врло брзо почели да имамо температуре преко 30 степени, а већ на 35 степени успорава се фотосинтеза, стају физиолошки процеси и биљка троши воду да би се охладила. Када температура дође на 38 степени, биљка уврће лист како би се заштитила од губитка воде. Ту више нема наливања зрна, нема фотосинтетских процеса. Биљка само покушава да преживи. Температуре преко 40 степени, а бојим се да смо их имали, изазивају ћелијску смрт”, каже Бекавац.

Избор хибрида био је веома битан у сетви. Али, како наводи овај стручњак, не постоји хибрид који може да преживи у оваквим условима.

Повећање уношења органске материје у земљиште циљ којем треба тежити

Ове године падавине су биле изражено локално заступљене. Док их је у неким деловима било, други нису добили ни кап кише. Делови Бачке и Срема су боље прошли од Баната, источне и јужне Србије који су у највећем проблему.

“Људи који су успели да сачувају квалитет земљишта, поготово органску материју, који су могли да изнесу стајњак и који су редовно водили рачуна о минералној исхрани биљака, ће релативно добро проћи ове године. Веома је битно да хранива има у сваком слоју земљишта, јер су потребе за њим велике. Органска материја је одговорна за структуру земљишта тј. за пољски водни капацитет”, објашњава.

Које агротехничке мере могу да ублаже последице суше

Осим повећања садржаја органске материје у земљишту постоји још низ агротехничких мера које могу да ублаже последице суше и сачувају део производње.

“Међу најважнијим мерама су и смањена или редукована обрада земљишта, малчирање ради смањења испаравања, спречавања раста корова и одржавања уједначене температуре земљишта, што је нарочито ефикасно у воћњацима, виноградима и повртарској производњи, затим правилна и правовремена обрада земљишта, избор сорти и хибрида отпорнијих на сушу, спречавање збијања земљишта, као и примена система прецизног наводњавања 'кап по кап' када је вода доступна”, кажу у ресорном министарству.

Кроз националне фондове и ИПАРД програм, држава финансира дигиталне системе и сензоре за влажност земљишта који пољопривредницима омогућавају прецизно наводњавање – троши се тачно онолико воде колико је потребно за биљку, без расипања ресурса.

“Кроз актуелну Меру 1 - Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава пољопривредни произвођачи могу конкурисати за повраћај од 60% до 75% средстава за набавку наменске механизације за конзервацијску обраду земљишта нпр. сејалице за покровне усеве директно у стрниште, специјализоване малчере, унутарредне фрезе које замењују хербициде”, наводе.

Због високих температура ратарска производња није угрожена само у нашој земљи, већ и у читавом региону, па и свету. Мањи приноси прогнозирају се у Мађарској, Румунији, Бугарској, Украјини, Шпанији, Немачкој, Француској, Великој Британији...

"Заиста имамо у понуди широку палету обука. Дакле, од финансија и рачуноводства преко правних аспеката до курса маркетинга и комуникације... Све оно што може да пружи практична решења послодавцима за проблеме који се дешавају у току њихових радних процеса", истиче Ковачевић и додаје како је пријава могућа на сајту Привредне коморе Србије.

Обуке су креиране, како наводи, у тесној сарадњи са привредом, па су у складу са тим и предавачи реномирани стручњаци у својим областима али и власници компанија. Труде се да одговоре на све нове захтеве привредника.

"Имамо јако велики број захтева да се у стандардне обуке које се односе на комуникацију, јавне набавке, маркетинг, укључе и алати вештачке интелигенције. Циљ свих обука јесте да полазник са свим стеченим знањима и вештинама да то одмах примени на свом радном месту", указује Ковачевић.

Обуке ће бити спроведене по хибридном моделу, и онлајн и уживо, наводи Ковачевић и додаје како ће ускоро бити доступна бесплатна платформа ChambreLearn на којој ће бити доступне едукације.

Први пут у Привредној комори одржаће се и једна ускостручна обука која се тиче професије конобара.

"Добили смо предлог да се развије једна оваква обука у сектору угоститељства. Тешко је доћи до радне снаге, а још теже је доћи до квалитетне радне снаге. Ова обука је практична јер ће конобари моћи да стекну знања, а послодавцима омогућити да задрже квалитетног запосленог, док ће се гости враћати у њихове објекте", указује Ковачевић.

Обуке за конобаре ће бити организоване у септембру и октобру у Крушевцу и Београду. У плану су и семинари и за друге професије.

Суша смањује и производњу струје, и код нас и у другим европским земљама. Прогнозе за хидроелектране још су црње на дуже стазе - половина њих у целом свету неће моћи да се користи након 2060. године, показује нова студија.

Професор Електротехничког факултета и председник Савеза енергетичара Србије Никола Рајаковић каже да енергетска ситуација тренутно прилично деликатна, посебно у сектору фосилних горива, али да нема места паници.

"Ако кренемо од рата у Украјини, преко кризе на Блиском истоку, ОПЕК-а, па сад када се све то сабере – имамо преслагивање путева снабдевања и бомбардовање рафинерија. Ја нисам специјалиста за нафтно-гасни сектор, већ за електроенергетику, али наша енергетика су спојени судови, све на све утиче", каже Рајаковић.

Додаје да проблеми у једном делу енергетског система могу директно да се одразе на друге секторе.

"Ако нема довољно гаса, ми имамо проблем у електроенергетици, јер производимо електричну енергију у великој мери и из гаса. Пред ову зиму, мој закључак је да прогнозе нису песимистичне, али цене ће сигурно ићи горе", каже Рајаковић.

Како каже, последице ће на крају највише осетити крајњи потрошачи.

"Већ је дизел 226 динара. Већ имате врло јасне сигнале да људи беже од дизел аутомобила. Продаја и заступљеност дизел аутомобила у европској флоти је пала, никад нижа није била. То је испод осам одсто заступљености. Дизел је некад био главни избор за нас грађане, али та слика се врло озбиљно променила. Не мислим да ће последице бити драматичне, већ да ће се огледати у ценама које ћемо плаћати", рекао је Рајаковић.

Низак водостај Дунава додатни проблем

Посебан проблем за Србију представља низак водостај Дунава, преко којег је раније стизао значајан део енергената.

"Имамо Дунав који је готово никад нижи. Ми смо до готово једне четвртине укупних потреба које имамо у енергентима, дизелу, нафти и тако даље, добијали тим путем. Сада је то угрожено", рекао је Рајаковић. 

Ипак, Рајаковић сматра да овај проблем не треба посматрати као трајну кризу.

"Доћи ће киша, биће боље стање, Дунав ће порасти. Али док је овакво стање, сигурно је напетост. Уз то имамо и нерешено стање НИС-а. Са два краја имамо притисак", каже Рајаковић.

Хидроелектране и климатске промене

Говорећи о прогнозама да би до 2060. године велики број хидроелектрана у свету могао бити угрожен због климатских промена, Рајаковић каже да је податак песимистичан, али да инжењерска струка може да пронађе решења.

"Главни резултат те студије је, колико сам разумео, замуљивање наших акумулација. Наравно, хидрологија се мења, све је мање прилива кише. Међутим, инжењерска струка већ делом налази одговор на то, а биће још бољих одговора", рекао је Рајаковић.

Подсећа да искуство већ постоји.

"Ми смо чистили Зворничко језеро, Србија је то радила. Већ имамо искуство. Наравно да ће се морати и Ђердапско језеро чистити. Али ми инжењери ћемо наћи решење како да се тај муљ склони и како да се проблем решава", рекао је Рајаковић.

Више воде сачувати за периоде суше

Рајаковић сматра да ће управљање водама бити један од кључних изазова у будућности.

"Кише ће бити екстремне - биће их превише или их неће уопште бити. Да би се тај проблем решио, он се решава акумулацијама. Када кише има превише, ту воду не смемо изгубити, него морамо да је сачувамо за дане када нема кише", рекао је Рајаковић.

Као део решења види реверзибилне хидроелектране.

"Због тога се у мојој области развијају реверзибилне хидроелектране. Оне су дефинитивно део решења. Бистрица би требало да буде завршена за четири-пет година, ја бих волео и пре. Било би јако добро да прича о Ђердапу 3 постане реалност. Онда бисмо са водом управљали далеко лакше и имали бисмо одговоре које практично до пре тих догађаја нисмо могли ни слутити колико могу бити позитивни", рекао је Рајаковић.

Србија може без угља, али су потребне велике инвестиције

На питање да ли Србија до 2050. године може да производи струју и греје се без угља, Рајаковић одговара потврдно.

"Мој одговор је да. Поново оптимистичан, и врло озбиљно то мислим. Све анализе показују да може", рекао је професор.

За такву промену, међутим, потребна је снажна инфраструктура.

"Морамо имати врло моћну инфраструктуру у којој можемо да складиштимо пуно енергије, а производићемо је из сунца, ветра и воде. Морамо увести и неке нове технологије, попут водоника, а видећемо да ли ће морати и нуклеарке", навео је Рајаковић.

Додаје да би волео да Србија енергетску једначину затвори без нуклеарних електрана, али да ни ту опцију не треба унапред искључити.

"Дакле, без угља дефинитивно може. Мора сектор далеко озбиљније и одговорније да ради", рекао је Рајаковић.

До 2030. кључне одлуке за наредних 40 до 50 година

Рајаковић посебно упозорава да је садашња деценија кључна за будућност српске енергетике.

"Ми око Савеза енергетичара сматрамо да је ова декада, до 2030-31. године, кључна за резултате које ћемо имати наредних 40–50 година", рекао је Рајаковић.

Према његовим речима, за укупну енергетику Србије - од електроенергетике и електрана, до нафтно-гасне привреде, енергетске ефикасности и индустрије, потребне су инвестиције између 15 и 20 милијарди долара.

"То је за овако малу земљу изузетно велико. То мора да иде из буџета, из приватних ресурса, кроз јавно-приватна партнерства и кредитне линије. Мора да се сабере цео систем", рекао је професор.

Летови за Малту и Беч биће доступни два пута седмично - средом и недељом.

"Верујемо да ће летови ка Бечу и Малти додатно допринети развоју саобраћаја с аеродрома ‘Константин Велики’“, изјавио је генерални директор "Ер Србије", Јиржи Марек.

"Од почетка године до дана данашњег, укупно је угинула и еутаназирана 36.101 домаћа свиња. Оно што охрабрује јесте да смо претходних дана имали све мање заражених случајева и надамо се да ће тако остати“, рекао је Николић.

Истакао је да запослени у сектору шумарства, али и грађани, морају да поштују биосигурносне мере како би се спречило даље ширење вируса.

Према његовим речима, на подручју Шумског газдинства Сремска Митровица и Шумске управе Купиново постављене су дезинфекционе баријере и информативне табле, док се евидентира улазак и излазак свих лица која улазе у шуму.

Најкритичније у Срему, обустављен лов у Купинову

Афричка куга свиња присутна је у 16 од укупно 17 ловишта којима газдује ЈП "Војводинашуме“, рекао је извршни директор за ловство тог предузећа Бранислав Станков. Једино ловиште у којем болест за сада није забележена јесу "Суботичке шуме“.

Најкритичнија ситуација је на подручју Срема, где су уведене најстроже биосигурносне мере.

У ловишту "Купиново“ лов је обустављен на 60 дана, док је у ограђеном делу у којем се гаје дивље свиње кретање потпуно забрањено. У тај део могу да улазе искључиво ловочувари задужени за контролу и евиденцију.

Станков је навео да је вирус у шумским и ограђеним ловиштима посебне намене у Срему стављен под контролу и апеловао на грађане да не улазе у затворена подручја.

Човек се не може заразити

Афричка куга свиња је веома заразна вирусна болест која погађа домаће и дивље свиње, али није опасна за људе и не преноси се на друге врсте животиња.

Због великих економских последица у сточарству, надлежни апелују на одгајиваче да поштују прописане биосигурносне мере, укључујући дезинфекцију обуће, одеће и опреме, ограничавање приступа објектима у којима се држе свиње и пријављивање сваке промене здравственог стања животиња.

 Суша и високе температуре све озбиљније погађају европску привреду, а највећи ризици тренутно су у енергетици, транспорту и туризму, оценио је професор Економског факултета Велимир Лукић, гостујући у Дневнику.

Према његовим речима, Европа се загрева брже од других делова света, док је ове године додатни проблем веома мала количина падавина.

"Европа је континент који се најбрже загрева, готово двоструко брже од других“, рекао је Лукић, указујући да је комбинација високих температура и недостатка падавина створила бројне поремећаје широм континента.

Као најугроженије издвојио енергетику, транспорт и туризам. Посебно су погођене нуклеарне и хидроелектране, јер зависе од довољних количина воде.

"Уколико је нема у довољним количинама, у том случају, да не би дошло до прекомерног прегревања нуклеарних реактора, неки морају да се искључе“, објаснио је професор.

Ниски водостаји угрожавају речни транспорт

Проблеми се преливају и на транспорт, пре свега речни саобраћај. Ниски водостаји смањују количину терета коју барже могу да превозе, што ствара додатне логистичке трошкове и приморава привреду да користи друмски или железнички транспорт.

"Барже, због ниског водостаја, не могу да буду оптерећене оном тежином којом су декларисане, већ је то најчешће у неком распону 10 до 40 одсто уобичајеног терета“, навео је Лукић.

Последице осећају и индустрије које зависе од речног транспорта, попут прераде нафте и хемијске индустрије, јер недостатак могућности за допремање сировина и терета доводи до ограничења производње.

Погођен је и туризам, јер екстремне температуре утичу на кретање туриста и њихову потрошњу.

Рекордни економски губици због топлотног таласа

Лукић сматра да ће овогодишњи топлотни талас вероватно довести до рекордних економских губитака. Иако су поплаве, према његовој оцени, генерално економски скупље, овогодишња суша и врућине већ су изазвале поремећаје какви до сада нису виђени.

"Овај топлотни талас који имамо јесте произвео дисрупцију каква није до сад виђена и вероватно ћемо имати рекордне економске губитке“, рекао је професор.

На годишњем нивоу, економски губици у Европској унији последњих година кретали су се између 40 и 45 милијарди евра, навео је професор.

Европа се све више окреће обновљивим изворима

Када је реч о европском енергетском тржишту, професор оцењује да је у току постепена трансформација система и померање ка обновљивим изворима енергије.

"Обновљиви извори енергије су нешто што Европи даје енергетску сигурност коју Европа на други начин не може да има“, навео је Лукић.

Ипак, предстојећа грејна сезона могла би да буде изазовна због стања гасних залиха у Европи. Професор упозорава да су залихе у већини европских земаља на ниским нивоима.

Ормуски мореуз и нови притисак на цене енергената

Лукић се осврнуо и на ситуацију око Ормуског мореуза, која би могла додатно да утиче на цене нафте и гаса.

Према његовој оцени, тренутна ситуација је релативно мирна, али би у сваком тренутку могла да буде нарушена. Потпуно отварање мореуза, сматра он, могло би да донесе и нова правила за пролазак енергената.

У таквим околностима, додатне накнаде за транспорт могле би да повећају цену енергената на светском тржишту.

О цени нафте

Говорећи о кретању цене нафте, Лукић је оценио да тренутни ниво тензија не указује на велики обим ескалације.

"У некој перспективи, даље гледано, када бисте тражили у пројекцијама понуде и тражње где би она могла да иде, она би вероватно, по већини пројекција, ишла тамо где је предвиђено, а то је требало би полако да се спушта“, рекао је професор.

Ипак, прогнозе о паду цене испод 70, односно ка 60 долара за барел, Лукић тренутно не сматра реалним.

Србија успела да очува енергетску стабилност

Говорећи о Србији, професор је оценио да је земља енергетски зависна, али да је, упркос бројним изазовима, успела да очува релативну стабилност.

"Ми смо много успешнији и стабилнији у односу на друге земље, и поред свих проблема које смо имали у дужем временском периоду“, рекао је Лукић.

Ипак, стање енергетских резерви више није тако снажно као раније, а важан фактор за будућу стабилност биће и коначни расплет ситуације са НИС-ом. 

Крај глобалне енергетске кризе се још не назире

На глобалном нивоу, Лукић не очекује брз крај енергетске кризе, јер су бројна геополитичка питања и даље отворена.

"Сва отворена геополитичка питања у овој деценији нису до сада сравњена. А са сваким новим отвореним геополитичким питањем, наравно, енергетско питање је било у фокусу и у центру“, рекао је Лукић.

Посебно забрињава то што су енергетска постројења и инфраструктура све чешће део различитих конфликата, што додатно отежава дугорочно снабдевање светског тржишта.

Нуклеарна енергија поново у фокусу

Говорећи о будућим инвестицијама, професор је издвојио САД, које су последњих година значајно улагале у енергетику и сада имају могућност да понуде велике количине нафте и гаса светском тржишту.

Као један од важних праваца будућег развоја издвојио је и нуклеарну енергију, која се после деценија поново враћа у фокус.

"Чини ми се да је то један извор енергије који ће вероватно добити на значају у будућности“, оценио је Лукић.

Према његовим речима, нафта и гас дугорочно вероватно неће имати исти значај као данас, док ће глобална енергетика морати да пронађе нови оптимални микс извора енергије.

"Нама у Србији, па ни Народној банци, није циљ да буде инфлација нула. Инфлација је нешто што је позитивно уколико је она ниска и контролисана", каже Станић.

Наводи да је тешко очекивати да инфлација настави са опадањем али да подаци из јуна показују да је разлог успореног опадања на страни пољопривреде.

"Услови за воћарство и повртларство били су веома добри, па је ту забележен значајан пад, готово 10 процената. У просеку за период од годину дана цене су опале за неких 7 до 8 одсто", објаснио је Станић.

Станић подсећа на период 2025. године када је принос производа био низак, а цене високе.

"Инфлација јесте опала кад је реч о ценама хране, али сте имали и пад других цена нпр. енергената, становања, здравствене заштите, па чак и ресторана, рекреације", наводи Станић.

Наглашава да се у наредном периоду очекује да инфлација буде у оквиру циља Народне банке Србије.

"Кључно је да смо на последњем мерењу, када је у питању просечна зарада, имали реалан раст од 6 посто. Дакле, у том погледу се куповна моћ опоравља и расте, а то је други стуб најзначајнији за покретање привредног раста у овој земљи", објаснио је Станић.

Истиче да опасност од инфлације још није прошла.

"Она јесте под контролом, али постоје разни фактори који су ван контроле Народне банке и не само у Србији, него генерално, а то је пре свега питање енергената. Блиски исток и даље диктира притисак на цену нафте", појаснио је Станић.

Како каже, зима ће бити изазовна јер се, према изгледима, ни у Украјини не назире завршетак сукоба.

"Опет са друге стране имате бројне изазове са којима се суочава генерално европска привреда, пад конкурентности и тако даље. Наравно и питање односа са Кином, а доста зависимо од увоза из Кине. Ланци снабдевања који су дугачки такође трпе пораст тих трошкова због цене нафте и све то може у једном моменту да се скупи и одрази на инфлацију", каже Станић.

Објашњава да суша и Блиски исток не утичу једнако на инфлацију.

"Ратови су људски фактор и не зна се колико ће трајати, а суше нису. Пре или касније ће да падне киша, па ће се стабилизовати и ниво Дунава", каже Станић.

Цео разговор можете погледати у видеу на почетку текста.

Успех домаћег стартапа који је недавно достигао вредност већу од милијарду долара и тако постао први српски "једнорог" показује да домаћи програмери имају знање и вештине да направе компанију глобалног успеха, оценио је Давор Сокач, генерални директор фонда ТС Вентурес.

Сокач је истакао да се у овом случају не ради само о доброј идеји, већ и о врхунском извршењу посла. Компанија је, како је навео, за свега две године остварила велики финансијски резултат, приходујући неколико стотина милиона евра продајом полиса осигурања за возила на тржиштима Европске уније.

Поручује да тај пример треба да охрабри и друге стартапе, посебно јер земље региона већ имају по једног или два "једнорога".

Према његовим речима, раст стартапа може у одређеној мери да се предвиди јер компаније пролазе кроз јасне фазе и морају да достигну одређена мерила, односно KPI-јеве. Домаћи екосистем тренутно углавном обухвата пре-сид и сид фазу финансирања, али постоје компаније које су прешле границу прихода од милион до два милиона евра и спремне су за веће инвестиционе рунде.

Као пример успешног развоја навео је Нордеус, који је прошао кроз рунду финансирања серије Б и достигао вредност већу од 1,6 милијарди долара.

"Тај неки нормалан след раста нам гарантује да можемо да верујемо да ће се оваква прича у једном тренутку сигурно и поновити, можда и више пута", нагласио је Сокач.

Разлика између стартапа и обичног новооснованог предузећа

Објашњавајући шта стартап разликује од обичног новооснованог предузећа, Сокач је навео да он мора да решава постојећи проблем на нов, иновативнији и технолошки напреднији начин.

"Стартап пре свега мора да има једну иновативност", рекао је Сокач.

Добра идеја, међутим, није довољна. Сокач указује да, према индустријским стандардима, од хиљаду идеја само стотину стигне до производа или извора финансирања.

Кључни изазов долази када производ треба учинити "скалабилним", односно способним за брз раст који није директно условљен повећањем броја запослених.

"Недостаје зрелост и искуство у глобалном ширењу пословања"

Говорећи о финансирању, Сокач је оценио да у Србији и региону постоји довољно капитала за перспективне компаније.

"Мислим и стојим иза тога да новца има. Има и стартапа", поручио је, додајући да недостају зрелост и искуство у глобалном ширењу пословања. Највећи изазов, како каже, представља комерцијализација изван региона, посебно излазак на захтевно северноамеричко тржиште.

Сокач сматра да држава и инвеститори функционишу у својеврсној симбиози, при чему је задатак државе да обезбеди инфраструктуру и подстицајно окружење. Као позитивне примере издвојио је научно-технолошке паркове, пореске олакшице и суперкомпјутере који омогућавају развој домаћих модела вештачке интелигенције.

Оценио је и да Србија, будући да није чланица ЕУ, тренутно има одређену предност због мање ригидног регулаторног оквира за развој вештачке интелигенције.

Провера је обухватила видео-конференције и обилазак пољопривредних газдинстава, прерађивачких погона и лабораторија, а односила се на производњу свежег и замрзнутог јагодичастог и другог ситног воћа, као и лиснатог зеленог поврћа.

У извештају се наводи да Србија има успостављен законодавни и институционални оквир који омогућава ефикасно спровођење службених контрола и управљање микробиолошким ризицима у производњи хране биљног порекла намењене домаћем тржишту и извозу на тржиште Европске уније.

Европски стручњаци оценили су да су надлежни органи добро организовани, да службене лабораторије обезбеђују поуздане резултате, да су поступци узорковања усклађени са међународним стандардима, као и да је систем реаговања на обавештења Европске уније о небезбедној храни (РАСФФ) одговарајуће успостављен и да ефикасно функционише.

Посебно је истакнуто да су службене контроле у примарној производњи јагодичастог и осталог ситног воћа значајно унапређене у односу на претходну стручну проверу и да сада испуњавају стандарде Европске уније, чиме је потврђено да се микробиолошки ризици у примарној производњи процењују и контролишу на одговарајући начин.

Истовремено, Европска комисија дала је препоруке за даље унапређење система, које се пре свега односе на додатно стручно усавршавање инспектора у делу контроле прераде ради побољшања знања о микробиолошким ризицима за производе који су спремни за конзумирање, као и на потпуну примену система службених контрола у сектору прераде лиснатог зеленог поврћа намењеног извозу у Европску унију.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде ће, у складу са процедуром Европске комисије, доставити коментаре на Нацрт извештаја и припремити акциони план за спровођење препорука, чиме ће бити настављено унапређење система службених контрола, додатно јачање заштите здравља потрошача и стварање још повољнијих услова за несметан извоз пољопривредно-прехрамбених производа на тржиште Европске уније, додаје се у саопштењу.

"У духу историјског искуства окренуто ка избегавању ризика, а самим тим то значи да је капитал је пре свега усмерен ка ороченим штедњама и штедњама по виђењу у банкама, док се инвестициони фондови схватају као једна ризичнија инвестиција и негде можемо да кажемо да је тржиште депозита процењено на око 17 милијарди, а инвестиционих фондова око две милијарде", рекао је Ђорђе Остојић, финансијски аналитичар.

Због чега грађани и даље пре бирају банкарску штедњу

Стручњаци оцењују да је управо неповерење према ризичнијим облицима улагања један од главних разлога због којег грађани и даље бирају банкарску штедњу, иако она често не прати раст цена и инфлацију.

"На берзи има једно правило - ако не инвестираш и новац ти стоји, то је највећи ризик зато што 100 посто онда губиш. Инфлација чини да твој новац губи вредност", навео је Иван Ивановски, директор инвестиционе консултантске компаније.

Ипак, улагање у инвестиционе фондове више није резервисано само за грађане са великим капиталом. Минимални износи за почетак улагања данас су знатно нижи него што већина мисли.

"Увек можете да очекујете свој новац назад. То апсолутно није спорно Многи инвестициони фондови омогућавају улагање већ од 500 динара и мислим да је то достижно свима", нагласио је Ђорђе Остојић.

Млађи се окрећу и другим облицима улагања

Осим инвестиционих фондова, све више грађана, нарочито млађих, окреће се и другим облицима улагања - од акција до дигиталне имовине. Србија је међу ретким државама региона која има посебан закон којим је уређено тржиште дигиталне имовине.

"У банци ћете добити неку мању камату, али сте прилично сигурни да ће се средства на крају вратити. Други видови инвестирања између осталог и дигитална имовина, пружа могућност да заратите и више. Мој савет је да то људи раде код лиценираних пружалаца услуга и да се едукују по питању ризика", рекао је Радоје Марић, директор компаније за трговину и услуге у области дигиталне имовине

Иако тржиште инвестиционих фондова у Србији бележи раст, оно је и даље вишеструко мање од тржишта банкарске штедње. Хоће ли се то променити зависиће, кажу стручњаци, пре свега од финансијске писмености грађана, али и њихове спремности да прихвате већи ризик зарад потенцијално већег приноса.

"Велике проблеме имају Мађарска, Румунија, Бугарска и остали због ниског водостаја Дунава, који је сада на историјском минимуму. Овако је било 1985. и 2003. године, али је сада још горе“, каже Шкобаљ.

Низак водостај најдиректније се одражава на рад хидроелектрана. У Србији конкретно на Ђердап, који ради значајно смањеним капацитетом, око 20 одсто.

"Код нас хидроелектране учествују са до 30 одсто производње електричне енергије. Срећом, хидроелектране на Дрини раде и у функцији су“, објашњава Шкобаљ.

Због тога се систем сада више ослања на термоелектране на лигнит.

"Проблем је што су резерве у Костолачком и Колубарском басену на издисају. Имамо их још отприлике за 20 до 30 година. Ми из два разлога морамо да тражимо нови пут – први је што немамо довољно угља, а други што смо потписници Париског споразума, који нас обавезује да смањимо емисију CO2“, навео је Шкобаљ.

Низак Дунав погађа и производњу и транспорт

Проблем ниског водостаја није само енергетски већ и економски, јер Дунав има важну улогу у транспорту робе и енергената.

"Свима је тешко и привредници налазе различите путеве. То ће се највише одразити на економију и цене. Све поскупи и све скаче“, каже Шкобаљ.

Као пример наводи Мађарску, која значајан део струје добија из нуклеарне електране Пакш.

"Мађарска око 35 одсто електричне енергије добија из своје нуклеарке Пакш 1, где су од четири блока три привремено угашена, а један је на минимуму. Покренули су гасну електрану у околини Будимпеште, али она не може све да надомести, па део надокнађују увозом“, објашњава Шкобаљ.

Нуклеарке могу да раде и без великог ослањања на реку

Шкобаљ наглашава да проблем са ниским водостајем не значи да је нуклеарна енергија непоуздана.

"Све ово може да се избегне уколико поседујете другачији систем хлађења – са влажним торњевима или сувим хлађењем. То су ствари које се могу технолошки предупредити, али је инвестициони циклус скупљи“, објашњава Шкобаљ.

Према његовим речима, ниски водостаји могу да смање производњу и подигну цену струје, али не представљају проблем за безбедност саме нуклеарне електране ако је систем хлађења адекватно пројектован.

Потрошња струје лети достигла зимски ниво

Високе температуре и масовна употреба клима-уређаја додатно оптерећују електроенергетску мрежу.

"Без климе се не може, али то оптерећује мрежу. Сада достижемо потрошњу електричне енергије колика је зими. То су енормне потрошње и велики удар на електроенергетски систем“, каже Шкобаљ.

Као један од кључних проблема издваја енергетску неефикасност зграда.

"Србија је веома енергетски неефикасна. Ми трошимо два или три пута више енергије него у Европској унији када је реч о енергетској ефикасности у зградарству“, наглашава Шкобаљ.

Боља изолација, фасаде, столарија и зелени кровови, како каже, могу значајно да смање потрошњу енергије и лети и зими.

Џаба обновљиви извори ако немамо батерије

Дугорочно решење, сматра Шкобаљ, лежи у енергетском миксу.

"Енергетски микс подразумева изградњу прве српске нуклеарне електране и обновљиве изворе енергије – ветар и сунце, а са друге стране реверзибилне хидроелектране Бистрица и Ђердап 3, које би служиле као батерије, као складиште те енергије“, објашњава.

Складиштење је, наглашава, један од највећих изазова обновљивих извора.

"Џаба онима који имају много производње из обновљивих извора ако немају батерије“, каже Шкобаљ.

Наводи пример Румуније и Мађарске, где у тренуцима велике производње соларне енергије цена струје на берзи може бити веома ниска или чак негативна.

"Није само питање производње. На крају се све своди и на економију – колико нешто кошта. Али основна ствар је обезбедити енергетску независност и стабилност једне земље“, истиче.

Нуклеарке начин да се мање зависи од временских прилика

На питање како смањити зависност производње струје од суше, ветра и сунца, Шкобаљ одговара – нуклеарном енергијом.

"Нуклеаркама. То је једини начин“, каже помоћник директора "Винче".

"Сада је суша, имамо проблеме на Дунаву и веома смо зависни што се тиче хидроелектране Ђердап. Код обновљивих извора зависимо од тога какве су временске прилике, исто тако и код ветро-генератора. Оно од чега не зависите су нуклеарне електране, уколико имамо одговарајући расхладни систем“, објашњава Шкобаљ.

Истовремено сматра да Србија не треба нагло да се одрекне угља.

"Не смемо гасити ни наше постојеће термокапацитете на угаљ, јер нам они омогућавају стабилност и обезбеђују електроенергетски систем“, наглашава.

Нови капацитети неопходни, али систем за сада стабилан

Шкобаљ каже да садашњи електроенергетски систем одговара потребама грађана и привреде.

"Видимо да нема рестрикција и проблема у напајању електричном енергијом. Не треба имати страх, али морамо што пре да кренемо у изградњу нових енергетских капацитета“, каже Шкобаљ.

Као приоритете наводи Бистрицу, Ђердап 3, потенцијалну нуклеарну електрану и даљи развој обновљивих извора.

Први киловати из нуклеарке најраније око 2040.

Србија је, према Шкобаљевим речима, тек на почетку нуклеарног пута.

"Република Србија још увек није ушла у нуклеарни програм. Године 2024. смо, укидањем мораторијума из 1989., кренули тим путем“, наводи Шкобаљ.

Према његовим речима, средином 2027. могла би да буде донета одлука о уласку у нуклеарни програм.

"Уколико сви заједно наступимо и потрудимо се, могли бисмо можда да очекујемо 2040. године, у најбољем случају, да добијемо прве киловате из нуклеарне електране“, каже Шкобаљ.

До тада, истиче, Србија има производњу из угља, планира нове хидроенергетске капацитете и развија соларну и енергију ветра.

"Надам се да ћемо уз паметну политику и консултовање струке изгурати тим путем“, закључује Предраг Шкобаљ.

Генерални директор "Ер Србије" Јиржи Марек каже да знају где је њихово место и да желе да буду водећа регионална авио-компанија. Заправо, верују да су то већ постали.

"Можемо потенцијално да проширимо амбиције на оно што називамо ширим балканским регионом – не само простор бивше Југославије, већ и шири Балкан. То није трка само за бројем путника или бројем авиона. Много је важније да пословање буде здраво, да будемо профитабилни и одрживи", напомиње Марек.

Национални авио-превозник за наредни период најављује повећање флоте са два нова авиона. Током ове године, Ер Србија проширила је мрежу за десет нових директних летова, чиме је број дестинација премашио 100.

Два нова авиона у флоти

Директорка за људске ресурсе "Ер Србије" Милица Нетковић каже да за сада имају разлога да, по броју превезених путника и прихода, буду задовољни и да њихова петогодишња стратегија иде у жељеном правцу.

"Можемо да потврдимо – очекујемо два нова авиона у флоти, једног 'ербаса А320' и једног 'ембраера'", наводи Нетковићева.

При избору нових линија "Ер Србија" анализира потребе путника, али и пословни и туристички потенцијал дестинација.

Око 40 одсто путника, који настављају путовање преседањем, пролазе кроз Београд, што показује колико је важна улога главног града у мрежи летова ове компаније.

Јиржи Марек не жели да открива које су конкретно њихове циљне дестинације, како не би открили своје планове конкуренцији.

Ер Србија има и двоцифрен број жена пилота

"Имамо петогодишње и десетогодишње планове у којима континуирано тражимо нове тржишне могућности. Са једне стране, постоји дугорочна стратегија развоја, а са друге стране користимо прилике које се појаве и реагујемо на промене на тржишту. На пример, Минхен и Брач нису биле дестинације које су првобитно биле планиране, али смо реаговали на промене на тржишту и прилагодили се потребама путника", објашњава Марек.

Компанија је у 2025. остварила приход од готово 720 милиона евра, а развој пословања прати и улагање у кадар. Данас жене заузимају око 40 одсто менаџерских и руководећих позиција, док Ер Србија има и двоцифрен број жена пилота.

Милица Нетковић каже да префикс "национална" за ту авио-компанију подразумева велику одговорност, као и да њихове активности не буду уско усмерене на профит.

"Оне треба да имају шири контекст, па осим тога што ми наше грађане повезујемо својом мрежом линија, ми утичемо на привредни раст наше земље, наше активности имају друштвено одговорни карактер", истиче Нетковићева.

У индустрији у којој се промене дешавају брзо, планови "Ер Србије" за наредни период ослањају се на три кључна правца: развој мреже, проширење флоте и улагање у људе који ће тај систем градити.

Претходно су медији пренели да је "Рајанер" повукао продају карата из система резервација за летове са нишког аеродрома.

Менаџмент аеродрома "Константин Велики" у Нишу саопштава са прати ситуацију поводом повлачења продаје карата из система резервације за летове са нишког аеродрома за период након летњег реда летења.

"У комуникацији смо са менаџментом компаније 'Рајанер' и очекујемо званичан одговор за даљи развој ситуације", наводи се у сапштењу.

Како кажу, почетком јула "Рајанер" је указао на проблем са снабдевањем горивом због санкција НИС-у, али да верују да ће се ти проблеми превазићи на задовољство свих нас. 

Ирска компанија тренутно током целе године лети из нишког Аеродрома “Kонстантин Велики” ка Бечу и Малти, док сезонски саобраћа и на линијама ка Стокхолму и Kрфу.

Kарте за летове ка Бечу и Малти неће бити доступне на сајту авио-компаније од краја октобра, за Стокхолм од краја августа, а за Kрф од краја септембра.

Канцеларија за контролу стране имовине (ОФАK) при Министарству финансија САД продужила је лиценцу за рад Нафтној индустрији Србије до 28. августа.

Раније издата лиценца ОФАK-а НИС-у за наставак рада односно прераду сирове нафте је важила до 31. јула.

Такође, мађарска компанија МОЛ добила је 31. јула званичну лиценцу од Канцеларије за контролу стране имовине Министарства финансија САД за наставак преговора о куповини руског већинског удела у Нафтној индустрији Србије а.д. до 28. августа, објавио је МОЛ на Будимпештанској берзи.

САД су 9. октобра 2025. године увеле санкције НИС-у због већинског руског власништва.

Максималне малопродајне цене евродизела биће виша за динар у наредних седам дана, па ће евродизел коштати 227 динара по литру.

Цена бензина остаје непромењена и у наредних седам дана коштаће 202 динара по литру.

Нове цене горива објављују се сваког петка до 15 часова.

Одлука о привременом смањењу акциза на нафтне деривате продужава се до 16. августа

Постојеће смањење акциза важи до 9. августа као мера ублажавања последица скупе нафте и деривата на светском тржишту.

Одлука представља једну од мера усмерених на очување стабилности снабдевања и заштиту домаћег тржишта од негативних последица поремећаја у међународним токовима.