Народна банка Србије пре три године донела је мораторијум у отплати и зауставила потенцијално повећање проблематичних кредита – пре свега доношењем Закона о заштити корисника финансијских услуга.

Тада су креирани кровни механизми да тај нагли, брзи раст не може трајно да онеспособи клијенте да враћају кредите.

"Уведена су ограничења. Та ограничења на сваких шест месеци Народна банка Србије (усклађује) у односу на просечну пондерисану каматну стопу – дозвољено је да у наредних шест месеци раст каматне стопе не пређе више од двадесет посто у односу на просечну пондерисану каматну стопу која се утврђује двапут годишње", објашњава Дарко Стаменковић, директор Сектора контроле банака НБС.

Док се чека ново усклађивање камата у децембру, стручњаци сматрају да укупан дуг на стамбене кредите не би требало да поскупи више од 6 одсто, а рата за петину.

Инфлација у ЕУ требало би да се врати у циљани оквир

Препорука је сачекати да се ствари смире, јер пројекције говоре да би инфлација у Европској унији требало да се врати у циљани оквир.

"Ово су привремени разлози екстерне природе – енергетски шок, такозвани скок цена нафте, екстерни шок. Значи, нешто на шта централне банке не могу да утичу, али који је ипак исцрпљив", указује декан Београдске банкарске академије Зоран Грубишић.

Ипак, то стрпљење није било могуће пре три године, када је каматни шок био неупоредиво јачи.

"Ограничили смо каматне стопе 2023. и рате обухваћених кредита снижене су од 10 до више од 25 процената. Просечна (каматна) стопа на нове стамбене кредите снижена је са 6,4 одсто у септембру 2023. на 4,5 одсто у јуну 2026. На кредит чија је рата била 518 евра, то је 76 евра мање сваког месеца", напомиње гувренер НБС Јоргованка Табаковић.

Најављено доношење закона о финансијским саветницима

Народна банка је паралелним мерама уштедела клијентима 5,12 милијарди динара кроз враћање једнострано повећаних камата. Још око 700 милиона динара кроз отпис дуга по неактивним текућим рачунима на основу притужби грађана или контроле.

На основу уједначења курса при узимању и враћању кредита грађани су у уштедели још 52 милиона евра.

У Народној банци најављују и доношење закона о финансијским саветницима, на основу којег би клијентима који желе да се задуже морали да се предоче сви ризици током отплате.

Такође, морала би да им се покаже и симулација различитих сценарија и план отплате, посебно дугорочних стамбених кредита.

Главни диспечер Електромреже Србије Драган Ракић је подсетио да су у претходна два месеца забележене врло високе температуре, што је довело до великих транзита и оптерећења мреже. Због тога део планираних искључења није могао да буде реализован, али је то надокнађено, тако да су сада завршени сви планирани ремонти далековода.

"Те радове смо одложили како бисмо систем одржали на високом нивоу за потребе не само Србије, него и система у региону", истакао је Ракић, додајући да се одложена искључења сада надокнађују и да се преносна мрежа спремно дочекује зиму.

Када је реч о потрошњи струје, током лета је бележена рекордна потрошња, и то између деведесет пет и деведесет осам милиона киловат-часова на дневном нивоу. Како је рекао, почетком септембра дневна потрошња кретала се око деведесет једног до деведесет два милиона киловат-часова, док се сада, услед пада температура, бележи потрошња од осамдесет до осамдесет два милиона киловат-часова.

"То је смањење потрошње од седамнаест до осамнаест процената у односу на најмвише бележено током лета, односно нека десет процената нижи конзум у односу на почетак месеца", прецизирао је главни диспечер ЕМС-а.

Ситуација са нуклеаркама у региону

Осврћући се на ситуацију у региону, где су сушно лето и низак водостај утицали на смањену производњу у хидроелектранама, али и у термо и нуклеарним електранама које воду користе за хлађење, Ракић је рекао да је стање сада нешто боље него у августу.

Мађарска је, како је навео, подигла производњу у нуклеарним електранама на око две хиљаде мегавата, што је приближно номинални капацитет, док у Румунији нуклеарна електрана Черна Вода и даље не производи електричну енергију.

"Очекујемо у наредном периоду да се то врати, али и даље је водостај низак", навео је Ракић.

Што се тиче понуде струје на европском тржишту, производни микс је, према његовим речима, и даље разнолик, при чему је производња из хидропотенцијала најмања због недостатка воде. Значајну улогу и даље имају соларне електране, а све већи значај добијају и батеријска складишта, која вишак енергије произведене током дана чувају и пуштају у систем у вечерњим и јутарњим врховима потрошње.

Ракић је указао и на то да су цене струје тренутно високе у односу на прошлу годину – преко дана се крећу од стотинак до сто двадесет евра по мегават-часу на берзи, док у вечерњем врху достижу и четиристо до петсто евра по мегават-часу. Гасне електране, како је објаснио, раде управо због високих цена у тим вршним сатима, будући да их цена диктира.

На питање да ли неке земље имају мањак струје, одговорио је да је читав регион погођен сушом и знатно мањом производњом из хидропотенцијала, при чему Италија традиционално током целе године увози највише струје у Европи.

Мобилни стубови и заштита од временских непогода

Говорећи о припремљености за зиму и евентуалне веће снежне падавине, главни диспечер ЕМС-а истакао је да Електромрежа Србије спроводи припреме и развија сценарије, те да је у контакту са свим суседним земљама ради размене информација и договора о заједничким акцијама.

Подсетио је да ЕМС располаже и мобилним, односно сервисним стубовима, чији је број недавно повећан на двадесет пет сетова.

"Ти стубови су заиста корисна ствар јер у случају већих хаварија, проблема са далеководима и стубовима, можемо врло брзо да реагујемо и да далековод вратимо у оперативан рад за много краће време него да морамо да радимо санацију стубова нормалним процесом", објаснио је Ракић.

Екипе које рукују тим стубовима су обучене, а стубови се налазе на целој територији Србије.

Трансбалкански далеководни коридор

Ракић је говорио и о напретку изградње деонице кроз Србију у оквиру Трансбалканског далеководног коридора, паневропског пројекта који треба да повеже Румунију преко Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе, испод Јадрана, са Италијом.

"Изградња на територији Србије спроводи се у четири фазе, од којих су прве две завршене. Прва фаза обухватила је изградњу двоструког далековода између Панчева и Ресице, на релацији Румунија–Србија, који је већ у погону. Друга фаза подразумевала је изградњу четиристо киловолтног далековода између Крагујевца и Краљева, као и подизање трафостанице Краљево 3 на напонски ниво од четиристо киловолти, што је такође завршено и у погону", наводи ракић.

Тренутно је у току трећа фаза, која обухвата изградњу двоструког четиристо киловолтног далековода између Обреновца и Бајине Баште, у дужини од око сто девет километара. Недавно је почео и други део ове фазе – подизање трафостанице Бајина Башта на напонски ниво од четиристо киловолти. Очекује се да трећа фаза буде завршена током 2028. године.

Четврта, последња фаза, предвиђа повезивање Бајине Баште са црногорским и босанским електроенергетским системом преко четиристо киловолтне мреже, односно изградњу далековода ка Вишеграду и ка Плевљима, чиме ће бити формирана трансверзала од Румуније до Италије.

"Тај преносни капацитет ће помоћи не само Србији, него и читавом региону", закључио је Ракић, наглашавајући значај стабилности преносног система, како у ванредним ситуацијама, тако и у нормалним околностима.

"Имамо право да купујемо гориво на НИС-овим пумпама по цени од 184 динара. Али, нема у свим насељеним местима ових пумпи. Конкретно у Баваништу нема. Ми морамо да идемо или у Панчево, што је 20-ак километара или у Ковин, што је 12-13 километара у једном правцу. Проблем је транспорт горива, јер морамо да сипамо у канистере или галоне. Да идемо са пољопривредним машинама неколико десетина километара по гориво то није исплативо. Такође, код куће морамо да чувамо то гориво док га не потрошимо”, објашњава Јакшић из Националне асоцијације пољопривредника Србије.

Исти проблем, кажу у Удружењу Банатска црница, имају и пољопривредници из Средњег Баната, али и других крајева земље.

“Ниједна пумпа сем НИС-а не сипа дизел по цени од 184 динара. Кажу да не могу по тој цени да сипају”, наводи Бранислав Чолић из Удружења “Банатска црница”.

“Коме је далеко НИС сипа по редовној цени дизел. И ми када нам је хитно сипамо по редовној цени, а то је велика разлика у цени, јер је сада литар дизела преко 235 динара”, додаје Јакшић.

Да ли су све пумпе у обавези да пољопривредницима точе јефтинији дизел

Држава је уредбом омогућила свим пумпама да дизел понуде пољопривредницима по повлашћеној цени. Ипак, власници пумпи су раније објаснили да то није изводљиво, јер је набавна цена дизела виша од 184 динара, а није јасно ко би покрио разлику у цени.

У Министарству пољопривреде кажу да они нису надлежни за примену и тумачење Уредбе о ограничењу висине цена нафтних деривата.

“Сагласно Члану 5. наведене уредбе, обавеза да пољопривредним произвођачима стави у промет евро дизел по максималној малопродајној цени од 184 динара по литру је прописана за НИС, док је за остале привредне субјекте који се баве трговином моторним и другим горивима прописана могућност да гориво понуде под истим условима. С тим у вези, доступност горива по овој цени на другим бензинским станицама није у надлежности Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде”, наводе.

Колико се чека на рефакцију

Пољопривредници кажу и да се на рефакцију тј. поврат дела новца за дизел чека и по неколико месеци.

“Рефакција иде мало спорије, не иде током којим смо очекивали. Најбоље решење би било оно које смо ми предложили да се на пумпи одмах сипа гориво по цени која је одмах умањена за тај повраћај од државе. Да не морамо да чекамо некад и по два, три или четити месеца на поврат новца који смо дали. Процедура је таква да ми платимо гориво у пуној цени, па улазимо у систем е-Аграра и подносимо захтев. Онда иде процедура која зна да траје и неколико месеци”, наводи Јакшић.

Надлежни кажу да се захтеви за рефакцију акцизе на гориво обрађују континуирано, без застоја у поступању.

“У појединим случајевима рок за решавање може бити дужи због потребе за допуном документације, провере испуњености прописаних услова или повећаног броја поднетих захтева. Исплата се врши након што решење постане правноснажно. Решење постаје правноснажно по истеку рока од 15 дана од његовог прихватања у еСандучету, уколико у том року није изјављено одрицање од права на жалбу или уложена жалба, након чега се приступа реализацији исплате у складу са прописаним процедурама”, наводе у ресорном министарству.

Износ рефакције зависи од висине акцизе

Недавно је међу пољопривредницима било и незадовољства када је износ за рефакцију био мањи од 50 динара.

“Рефакција је договорена у новембру 2023. у износу од 50 динара. Ми смо тражили да буде потпуни поврат акцизе који је био и тада више од 50 динара, али нам је речено да нема могућности да се тако уради, већ да се враћа по 50 динара, а ако се створе услови повећаће се износ. Када је смањена акциза, због кризе у свету и повећања цена горива, нама је смањен износ рефакције, а ни тада акциза није била мање од 50 динара. Али, када се акциза увећавала, због годишњег усклађивања, нама рефакција није била повећана”, објашањава Чолић.

У Министарству пољопривреде кажу да висина рефакције није одређена у фиксном износу.

“Висина рефакције није фиксна, већ зависи од важећег износа акцизе на дизел гориво у периоду за који се остварује право на рефакцију. Напомињемо да утврђивање висине акцизе није у надлежности Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Сходно томе, обрачун рефакције врши се у складу са важећим прописима и износом акцизе за конкретни период. Због тога износ повраћаја може да се мења у зависности од висине акцизе која се примењује у датом периоду”, објашњавају.

Зашто Србија још нема “плави дизел”

Пољопривредници и даље траже да држава уведе тзв. плави дизел, по моделу из неких европских земаља.

“Ми желимо да имамо тзв. плави дизел. То се примењује у Хрватској, на пример. Да се та количина коју имамо, 100 литара за 100 хектара по газдинству, на пумпама точи по умањеној цени, а не да ми плаћамо пуну цену, па да подносимо захтев и да чекамо повраћај нашег новца. 2023. су рекли да им треба годину дана да измене законе и правилнике да би то било могуће, а ево прошло је три године, а ми немамо тзв. плави дизел”, каже Бранислав Чолић.

У ресорном министарству кажу да континуирано разматрају могућности за унапређење система подршке и за смањење трошкова пољопривредне производње, у сарадњи са другим надлежним институцијама.

“Када је реч о предлозима за увођење такозваног „плавог дизела“, као и о могућности потпуног укидања акцизе на гориво за пољопривреднике, реч је о питањима која захтевају сагледавање свих фискалних, економских и других ефеката”, наводе.

Коме је 100 литара по хектару довољно, а коме није

Ратари кажу да је количина од 100 литара по хектару, за највише 100 хектара довољна за њих, под условом да њиве не наводњавају, али не и за произвођаче воћа и поврћа који без заливања не могу ни да замисле производњу.

“Електирфикација поља у Србији није зажвела, за наводњавање се користе агрегати или трактори”, каже Јовица Јакшић.

“За ратарство је то коректно, али за људе који се баве повртарством, воћарством и сточарством сигурно је да би та количина требало да буде већа, јер ако неко има хектар воћа или поврћа да би одрадио све неопходне радње, прискао, заливао, њему је то ништа”, наводи Чолић.

Надлежни кажу да је за рефакцију акцизе на гориво у 2026. обезбеђено је укупно 11 милијарди динара.

"До сада у банци имам четири субвенционисана кредита. Један је од пре две године за трактор и ове године три кредита сам добила. Један је за ђубриво, један је за средства за заштиту биља и један је за бокс палете", каже Ведрана Недељков.

Интересовање младих расте, нарочито у Војводини, али се све више упита за кредите бележи и у другим крајевима Србије.

Повољни кредити као ослонац 

У банкама наглашавају да приходи у пољопривреди нису увек сигурни, јер производња зависи од временских услова, цена на тржишту и трошкова репроматеријала. Зато је важно да банкарске олакшице буду прилагођене производном циклусу.

"Уколико узмемо у обзир да Министарство пољопривреде субвенционише део камате, а у одређеним мерама су кредити бескаматни, ово је најповољнији вид финансирања који пољопривредници могу себе да приуште. У структури 55 одсто исплата кредита ишло је за финансирање текуће производње", објашњава Александар Јаковљевић из Прокредит банке.

За млађе од 40 година камата један одсто

У ресорном министарству наглашавају да је подршка младима до 40 година један од најважнијих циљева аграрне политике. Уз подршку државе и добар бизнис план, српска села добијају нову шансу.

"Од преко 5.200 захтева, негде око 800 захтева је било млађих од 40 година и они су добили најповољније услове са каматном стопом од један одсто. Најчешће су узимали нову механизацију, то су кредити са роком отплате од три до пет година, грејс период 12 месеци. Укупно је Министарство ангажовано од средстава од банака негде око милијарда и по. Негде око 13 милиона евра је отишло само код млађих 40 година, што значи да пољопривреда у Србији има будућност", поручује Драган Гламочић, министар пољопривреде у техничкој Влади Србије.

Словенија младима даје и до 70.000 евра бесповратно

За разлику од Србије која располаже са 4,8 милиона хектара обрадивог земљишта, Словенија је далеко мања – на око 600.000 хектара површине само једна трећина је обрадиво земљиште.

Ипак, тамошње министарство бесповратним средствима снажно подржава младе на почетку бављења пољопривредом.

"Веома је важан програм помоћи за рурални развој и доделе средстава за покретање производње. Премија износи 45.000 евра за младог пољопривредника који одлучи да ради на свом породичном газдинству. Ако одлучи и да преузме то газдинство, добија додатних 25.000 евра. Реч је о бесповратним средствима Европске уније која се не враћају", наглашава Бранко Врабец, новинар уредник регионалног ТВ Програма Копер.

У Србији званично има 4.720 села. Према подацима Републичког завода за статистику, 24 села су потпуно празна, док је још око 1.200 села у фази нестајања, односно имају мање од 100 становника.

Додаје и да је сврха програма отклањање уских грла у преносу гаса и унапређење инфраструктуре за подземно складиштење гаса, као и јачање механизама управљања и унапређење регулаторних и планских оквира.

Све то део је подршке Групе Светске банке успостављању отпорног и поузданог система, усклађеног са планом развоја енергетике у Србији и циљевима будућег приступања Србије ЕУ, каже се у саопштењу.

Смањивање зависности од угља и нафтних деривата

Шефица канцеларије СБ у Србији Ајша Вилијамс истакла је да природни гас игра важну улогу у прелазном периоду, током којег ће Србија смањивати своју зависност од угља и нафтних деривата и повећавати употребу алтернативних извора енергије, укључујући и обновљиве изворе.

"Највећу корист од овог програма оствариће првенствено домаћинства, привредници, индустријски потрошачи и топлане широм земље. Већа енергетска безбедност допринеће економском расту, развоју приватног сектора и креирању радних места", рекла је Вилијамс.

У саопштењу се прецизира да ће за прву фазу програма бити опредељено финансирање у износу од 170 милиона евра (око 195,5 милиона долара), ради унапређења безбедности и поузданости снабдевања гасом у Србији, почевши од магистралног гасовода Трупале–Појате, као и подстицања изградње организационих, институционалних и техничких капацитета.

"Од среде до данас новац је исплаћен и на рачуне грађана који су се пријављивали преко портала Управе за трезор, а којих је око 1,75 милиона. Грађани који су се пријављивали за 6.000 динара имају рок од годину дана од дана уплате да тај новац и подигну, док они који су новац добили из Акционарског фонда немају рок за његово подизање", рекао је Мали.

Нове цене горива објављују се сваког петка до 15 часова.

Смањење акциза продужено до 4. октобра

Влада Србије је на још недељу дана продужила смањење акциза на нафтне деривате за 25 одсто.

Смањење акциза биће на снази до 4. октобра.

"Ове недеље, од понедељка, био је благи пад. Цена је у понедељак, уторак и среду била око 99, 100, 101 долар, да би јуче цена поново порасла. Једноставно, непредвидиво је. Не може нико да процени шта ће се догађати на берзи", каже Врањковићева.

Некадашњи помоћник министра за енергетику Раша Којчић наводи да је јутрос трговање почело са ценом од 105,6 долара за барел брента и указује да на кретања на берзи снажно утичу и политичке поруке.

"На то да је дошло до пада цена сирове нафте утицало је када се појавила информација у медијима да се иде ка томе да ће се постићи дипломатски споразум између Америке и Ирана", објашњава Којчић.

Ормуз затворен, алтернативни правци ограничени

Један од главних проблема за светско тржиште остаје блокада Ормуског мореуза.

"Ми сада имамо затворен Ормуски мореуз, куда је пролазила једна петина извоза сирове нафте ка целом свету", наводи Којчић.

Као једна од алтернатива активиран је саудијски нафтовод Исток–Запад, којим нафта може да стигне до луке Јанбу на Црвеном мору. Међутим, и тај правац је погођен нападима Хута.

"Пуштен је опет тај нафтовод, али он не може у пуном капацитету", каже Којчић.

Истовремено, производњу повећавају афрички и јужноамерички произвођачи, а нафта стиже и из Северне Америке и Северног мора. Којчић очекује да би смиривање тензија довело и до стабилизације снабдевања.

Поред тога, руска сирова нафта је ишла ка неким купцима у Азији, али и ту постоје проблеми због сталних напада на луке преко којих се врши извоз сирове нафте.

"Оног момента када дође до смиривања ових тензија, треба очекивати да ће се стабилизовати снабдевање сировом нафтом", истиче Којчић.

Нафте има, али недостају капацитети за производњу дизела

Проблем, међутим, није само у количини сирове нафте. Којчић указује да је значајна количина дизела и авио-горива стизала из рафинерија у Персијском заливу које су оштећене. Поред тога, погођене су рафинерије и у Русији.

"Сирове нафте има у довољној количини, али капацитета за прераду мањка", наглашава Којчић.

Врањковићева наводи да последњи подаци Међународне агенције за енергетику показују да дневно недостаје 1,6 милиона барела у односу на почетак године.

"Боља је ситуација са сировом нафтом, али недостаје дизел", истиче Врањковићева.

Колико значи пет хиљада тона дизела из резерви 

На тржиште Србије биће пуштено 5.000 тона дизела из државних резерви. Врањковићева објашњава да је сврха те мере да се ублаже последице поремећаја на светском тржишту.

"Послужиће, наравно, да не осетимо тај мањак и да ублажи пре свега цене. Зато се и праве државне резерве", каже Врањковићева.

Истиче да Србија има добре државне, као и оперативне резерве и да ово није први пут од почетка кризе да се део залиха пушта на тржиште.

"Државне резерве и јесу предвиђене и мора пажљиво са њима да се руководи управо за овакве ситуације и поремећаје снабдевања и ублажавање цена, а сада јесте та ситуација", наглашава Врањковићева.

Којчић такође указује да Србија има довољно горива за интервенције у случају поремећаја.

"У овом моменту најбитније је сигурно снабдевање. Ми имамо довољне количине обезбеђене у резервама за интервенције ако би дошло до поремећаја у снабдевању", каже Којчић.

Европа затворила део рафинеријских капацитета

Додатни проблем за европско тржиште, према Којчићу, представља смањење рафинеријских капацитета.

"Треба навести и то да су они 30 одсто рафинеријских капацитета затворили", каже Којчић, указујући на високе инвестиције које су биле потребне како би рафинерије испуниле строге еколошке норме.

Врањковићева наводи пример Француске, где већ постоје локални проблеми у снабдевању.

"Кажу да на свакој деветој пумпи има проблема са снабдевањем и зато је председник Макрон и најавио да ће наредних недеља сазвати Г7 како би решили ситуацију“, каже Врањковићева.

Додатни трошак представља транспорт, а Врањковићева указује да су цене осигурања бродова вишеструко повећане.

НИС чека 30. септембар

Поред кретања на светском тржишту, за Србију је важно и питање продужења лиценци за НИС. Врањковићева наводи да 30. септембра истиче више важних рокова.

"Истиче лиценца за оперативни рад НИС-у, истиче лиценца за преговоре МОЛ-а и НИС-а за куповину руског удела и истиче дозвола ЈАНАФ-у за транспорт сирове нафте Јадранским нафтоводом у рафинерију, а истиче и гасни аранжман“, каже Врањковићева.

Очекује да би могло да дође до новог продужења, али наглашава да је исход неизвестан.

Када је реч о гасу, каже да са Русима више нема потписивања дугорочних уговора.

"Ја се надам неком продужењу. Обично су продужавали на три месеца. Видећемо, близу је 30. Многе одлуке се чекају управо тог 30", истиче Врањковићева.

И Којчић очекује продужење оперативне лиценце НИС-у и наглашава значај домаће рафинерије у условима поремећаја на тржишту.

"До сада сам увек био оптимиста по питању продужења лиценце за оперативни рад рафинерије, која је кључна и што се показује у овом моменту, када постоји проблем са логистиком и допремом деривата, колико та рафинерија доприноси енергетској стабилности и сигурности", каже Којчић.

"Морамо да будемо оптимисти и да очекујемо да ћемо добити продужење оперативне лиценце“, закључује Којчић.

"Можемо да спустимо температуру, не да појачамо на максимум као што то обично радимо, него да спустимо за један степен и осетићемо уштеде на нашем рачуну, а са друге стране, уколико треба да на дужи период грејемо неку просторију, не треба да гасимо клима уређаје, него да их спустимо на неку нижу температуру, јер паљењем и гашењем само можемо да повећамо утрошак електричне енергије", објаснио је Предраг Шкобаљ из Института "Винча".

Када је реч о прецизним температурама, Шкобаљ наводи да је савет да унутар дома температура буде око 24 степена, док се при изласку из стана може оставити на 19 или 20 степени.

Међутим, додаје да је дугорочна уштеда немогућа без улагања у енергетску ефикасност зграда и кућа, попут квалитетне изолације и замене столарије, с обзиром на то да Србија троши око 160 киловат-сати по метру квадратном у грејној сезони, што је двоструко више од просека Европске уније.

Стање у српским шумама и квалитет огревног дрвета

Извршни директор за шумарство "Војводинашума" Марко Маринковић рекао је да Србија спада у земље богате шумама, пошто је близу 40 процената територије под шумом, што представља значајну сировинску базу за дрвну индустрију и огрев који користи више од половине домаћинстава у земљи.

"Наша земља је богата шумама и то је добро зато што су шуме наша сировинска база, осим свих оних еколошких бенефита које имамо. То је од природе дато и тај прираст који долази", нагласио је Марко Маринковић.

Када је у питању квалитет дрвета, Маринковић истиче да је кључно на време купити и правилно складиштити огрев како би се проценат влаге свео са 45 на око 25 посто. Наводи да је довољно да дрво буде исечено, сложено и наткривено тако да ваздух слободно струји, чиме се добија двострука ефикасност и смањује загађење ваздуха.

Шта се више исплати – дрво, пелет или инвертер климе

Анализирајући различите начине грејања, стручњаци истичу да је за масовни систем на нивоу државе најефикасније централно грејање, док су појединачно инвертер климе изузетно исплативе јер на један киловат утрошене струје испоручују три до четири киловата топлотне енергије.

Са друге стране, конвектори и кварцне грејалице представљају избор који је енергетски најмање исплатив. Поредећи дрво и пелет, пелет је еколошки и енергетски ефикаснији, као и много комфорнији за манипулацију, али му је цена тренутно виша због тржишне потражње.

"Пелет је енергетски ефикасније и пелет је чисто дрво, само је компромитовано са процентом влаге испод десет посто са много малим процентом пепела. С те стране енергетски ефикасније, еколошки је оправданије, али цена пелета, због тржишне психологије, потражње и користи одређених привредних активности, цена је нереално висока", упозорио је Шкобаљ.

Како препознати квалитетан пелет и дрво

Марко Маринковић је истакао да је у циљу заштите потрошача уведен нови правилник о квалитету пелета који прописује строге стандарде лабораторијске контроле кроз чак 27 параметара.

Додао је да купци тренутно могу да бирају прву или другу класу обележену као А1 или А2 квалитет, док је стари Б квалитет у потпуности испуштен из употребе према правилима Европске уније.

Маринковић је навео да је код куповине огревног дрвета најважније обратити пажњу да дрво нема трулежи, уз ослоњање на проверене ланце снабдевања и подршку стручњака из "Србијашума" и "Војводинашума".

Како фондовима олакшати прву инвестицију?

На састанку су учествовали партнери из фондова који заједно управљају средствима за инвестиције у вредности од скоро 10 милијарди евра, међу којима су "Antler", "Breega", "Battery", "Apax", "Speedinvest", "Earlybird", "Kaya".

Део присутних фондова већ је инвестирао у стартапе из Србије и региона, док други још нису имали прилику да уложе на овом тржишту. Управо је тај спој искустава био у фокусу разговора – како регион виде инвеститори који овде већ имају стартапе у свом портфолију, и шта је потребно да би се фондовима који тек упознају регион олакшала прва инвестиција.

Из Лондона ка региону

Лондонско окупљање део је ширег плана DSI да инвеститори не долазе у регион повремено, већ да буду у сталном контакту са оснивачима и екосистемом. Оно уједно представља увод у друго издање конференције unlockit, која ће се одржати у марту 2027. године у Београду када ће ови фондови доћи у регион. Unlockit конференција замишљена је као окупљање неких од најуспешнијих оснивача, инвеститора, и оператора на гллобалном нивоу који ће кроз своје искуство поделити шта је потребно за достизање глобалног раста.

Директан контакт са инвеститорима кључан за глобални раст

"Реалност је да наш екосистем данас нема довољно релевантних контаката и односа са озбиљним VC фондовима. Уз то, мали број оснивача у региону заиста разуме притисак међународног тржишта и оно што глобални фондови очекују када је реч о расту – темпо, амбицију и резултате по којима ће њихов стартап бити процењиван у свакој наредној инвестиционој рунди. То могу да науче и разумеју само из директног контакта са људима који доносе инвестиционе одлуке. Зато смо у Лондон довели партнере из неких од најзначајнијих фондова и зато ће унлоцкит 2027 бити место на којем наши оснивачи и ти фондови граде односе који трају дуже од једног састанка", изјавила је Тања Кузман, извршна директорка DSI.

"Зато смо одлучили да део залиха евродизела од око 5.000 тона из државних резерви пустимо на тржиште. Раније ове недеље рекла сам да очекујемо веома високу потрошњу у октобру од око 205.000 тона, те да су компаније престале да увозе због високих трошкова дизела на тржишту, а који је последица глобалних сукоба и поремећаја, док су због ниског водостаја Дунава логистички трошкови високи – и зато смо реаговали у најкраћем могућем року. Очекујемо да се уговори са компанијама потпишу у наредних дан-два и да крене повлачење”, рекла је Ђедовић Хандановић.

Министарка додаје и да ће залихе, упркос овом пуштању, у државним складиштима остати на високом нивоу, јер је држава на време планирала и пунила своја складишта, те да су се резерве нафтних деривата удвостручиле од 2022. године.

Канцеларија за контролу стране имовине Министарства финансија САД ОФАК издала је последњу оперативну лиценцу Нафтној индустрији Србије 28. августа, која истиче 30. септембра. Тиме је омогућено пословање компаније и рад Рафинерије нафте у Панчеву. 

Марија Лабовић, директорка Туристичке организације Србије, каже да туристи који долазе у нашу земљу са различитих дестинација имају различите потребе.

"Не нудимо свакако исти туристички производ некоме ко долази са далеких тржишта у односу на то шта нудимо некоме ко долази из региона. Морају бити прилагођени како би свако ко дође у Србију био задовољан и како бисмо испунили очекивања туриста", истакла је Лабовић.

У склопу Експа гради се Српска кућа у којој ће се представити сваки кутак Србије, а на гостима је да одаберу шта ће обићи.

Маја Бојовић, специјална саветница у Кабинету председника Владе Србије, објашњава да ће Србија бити представљена не само на дигиталан начин и кроз приказ, кроз интерактивну мапу сваког дела Србије, већ и кроз аналогну музејску поставку која ће приказати историјат и културно-историјско наслеђе, Унеско и све оно најбоље што Србија има да покаже.

На традиционалном туристичком форуму који се ове године одржава у Крагујевцу, локалне туристичке организације договарају сарадњу уочи догађаја који ће бити важан испит за сваку од њих. Испит који ваља положити високом оценом. Крагујевац има своје адуте.

Мирјана Миленковић, директорка ТО Крагујевац, наводи да су то зграда Старе скупштине, порта Старе цркве и Кнежев арсенал, где се форум одржава, спомен-парк Шумарице, као и бројна сеоска домаћинства која ће, поред идиличне шумадијске природе, понудити туристима и аутентичну домаћу гастрономију.

Сеоски туризам у успону

Пре три године имали смо шест стотина категоризованих сеоских туристичких домаћинстава. Схватајући потенцијал сеоског туризма, ресорно министарство је почело да додељује бесповратна средства домаћинима.

Помоћница министра туризма Вишња Ракић истиче да их на данашњи дан има 1.947, што говори да је њихова идеја била права и да је инвестирање у сеоски туризам, гледајући туристички промет сеоског туризма, нешто што је допринело развоју туризма Србије.

Србија ове године има шест одсто туриста више, а девизни прилив је већ сада милијарду и 600 милиона евра. До краја године биће две милијарде.

Бошко Рупић додаје да је компанија добила јуче и признање "Ерлајн маркет лидер" за 2024. годину, једно од највиших у комерцијалној авијацији.

Само у августу 616.000 путника

"Ер Србија" је за првих осам месеци ове године превезла више од 3,2 милиона путника, док је 20. јула забележен дневни рекорд од 22.000 путника.

Август је, наглашава Рупић, био рекордан месец са 616.000 превезених путника. Истиче да тај раст није заснован само на повећаном броју дестинација, већ и на постојећима ка којима лете.

"С једне стране, то је обавеза да наставимо у том правцу, а с друге и потврда да неке ствари прилично добро радимо. Није мала ствар бити други у источној Европи, трећи у Европи у категорији регионалних авио-компанија, а на светском нивоу бити на 17. позицији", рекао је Рупић.

Више од 100.000 корисника програма лојалности

Рупић истиче да су међународна признања заснована на искуствима и оценама путника и да компанија континуирано ради на побољшању услуге пре, током и после лета.

Наводи да је на београдском аеродрому уведена могућност самосталног чекирања на десетак киоска, које тренутно користи између 10 и 11 одсто путника. Путницима је на располагању и десет додатних шалтера на којима могу сами да предају пртљаг.

"Увек је добро чути крајњег корисника и гледати да неке ствари исправите, ако можете. Позиционирање на овим листама говори да се неке ствари ипак померају у добром правцу", наглашава директор за комерцијалу и стратегију "Ер Србије".

Компанија је ове године покренула и програм лојалности "Елевејт", који је за око три месеца окупио више од 100.000 регистрованих корисника.

Цена горива један од највећих изазова

Као највеће изазове за авио-индустрију, Рупић издваја тачност летова, раст броја путника који инфраструктура не прати у довољној мери, као и високе цене авио-горива.

Објашњава да број путника и летова у свету расте, док развој аеродромских капацитета и контроле летења, посебно у Европи, не прати тај раст истим темпом.

"Један број компанија је доживео и банкрот ове године. Ми у авијацији знамо да кажемо да је ова година слична ковид години, с обзиром на то да је авијација под огромним притиском цена горива", указује директор.

Наводи да је цена авио-горива почела да пада, али да је и даље на високом нивоу.

Упркос томе, додаје, "Ер Србија" наставља да расте, а попуњеност летова је већа него што је компанија планирала за ову годину.

После Тенерифа, Севиља и Тромсе

Недавно је покренута директна линија из Београда за Тенерифе, а Рупић истиче да је попуњеност летова за септембар и октобар већ између 85 и 90 одсто.

Најављује и да од 30. септембра "Ер Србија" почиње да лети за Севиљу два пута недељно, док ће од 14. децембра бити уведена прва зимска сезонска линија до Тромсеа на северу Норвешке.

Када је реч о летњој сезони, истиче да је посебно велико интересовање забележено за Црну Гору.

"У појединим данима за Црну Гору имали смо више од десет летова. Повећао се број летова, а највећи број није обављен мањим авионима типа АТР, већ смо углавном летели 'ербасима' и 'ембраерима', што је додатни капацитет на рути", указује Рупић.

Велико интересовање, каже, постоји и за Шпанију, где ће "Ер Србија" ове године имати осам дестинација.

План за наредну годину је, додаје, да се уз разматрање нових дестинација повећа и број летова на постојећим линијама.

Исплата једнократне новчане помоћи свим пунолетним грађанима Србије у износу од 6.000 динара почела је јуче и трајаће до 25. септембра.

Право на ову помоћ имају грађани уписани у Акционарски фонд, као и пунолетни грађани који нису носиоци права у складу са Законом о праву на бесплатне акције, а који су се од 7. до 21. септембра у поноћ пријавили преко портала Управе за трезор (idp.trezor.gov.rs).

Банка Поштанска штедионица објавила је јуче да су исплаћена средства на све рачуне грађана обухваћених првим таласом исплате једнократне државне новчане помоћи.

Новац се прво исплаћује грађанима који та средства добијају из Акционарског фонда, као и пензионерима и корисницима новчане социјалне помоћи.

За грађане који су се пријављивали за 6.000 динара исплата је почела данас, 23. септембра.

Грађанима који немају рачун у банци, за исплату ове помоћи биће отворени наменски рачуни у банци Поштанска штедионица.

За ову једнократну новчану помоћ пензионери и примаоци новчане социјалне помоћи се нису пријављивали и њима ће 6.000 динара аутоматски бити исплаћено.

Службеним путем из државних евиденција новац се аутоматски уплаћује и лицима у заводима за извршење кривичних санкција.

Право на исплату новчане помоћи од 6.000 динара имају и наследници преминулих грађана који су имали бесплатне акције и њима ће новац аутоматски бити исплаћен преко Поштанске штедионице уз правоснажно оставинско решење да су наследници и важећу личну карту.

Према подацима које је раније изнео министар финансија у техничком мандату Синиша Мали, за исплату једнократне новчане надокнаде од 6.000 динара путем портала Управе за трезор се било пријавило 1.696.000 грађана, а скоро три милиона грађана је проверило свој статус у Акционарском фонду.

Ова једнократна накнада део је ширег пакета подршке грађанима, вредног 980,6 милиона евра, који обухвата и раније исплаћена једнократна давања, јефтиније лекове, ваучере за пензионере, као и продужење Уредбе о енергетски угроженом купцу.

Министарка рударства и енергетике у техничком мандату Дубравка Ђедовић Хандановић поводом потписивања уговора казала је да РХЕ Ђердап 3 представља један од најважнијих стратешких пројеката за будућност електроенергетског система Србије.

"У зависности од капацитета РХЕ Ђердап 3 има потенцијал да буде и највећа природна батерија Европе, односно складиште енергије. Реализација овог пројекта омогућиће већу интеграцију обновљивих извора енергије (ОИЕ) из Србије и региона Југоисточне Европе, обезбедити значајне капацитете за балансирање електроенергетског система, додатно унапредити енергетску сигурност и безбедност Србије и ојачати позицију наше земље на регионалном тржишту", рекла је она.

Ђедовић Хандановић је додала да потписивањем уговора између Министарства рударства и енергетике и Института "Јарослав Черни", РХЕ Ђердап 3 прелази из фазе анализа и разматрања у конкретну фазу реализације.

"То је јасан показатељ опредељења државе да овај пројекат развија као један од најзначајнијих електроенергетских пројеката Србије у наредним деценијама", нагласила је она.

Разговори са румунском страном

Додала је и да ће паралелно са израдом документације бити интензивирани разговори са румунском страном о свим релевантним питањима пројекта која се односе на обе државе, како би благовремено усагласили све неопходне елементе за његову даљу реализацију, а за шта је основа Меморандум о разумевању који је летос потписан са румунском Владом.

Према њеним речима, у току су преговори са америчком компанијом "Бехтел", која је једина испунила услове за наставак преговарачког поступка спроведеног на основу јавног позива за избор партнера за реализацију пројекта РХЕ Ђердап 3, објављеног у јуну ове године, а на основу споразума између Србије и Сједињених Америчких Држава о стратешкој сарадњи у области енергетике.

"Циљ државе је да пројектну документацију завршимо у најкраћем могућем року, а најкасније до краја 2029, како би овај нови енергетски капацитет могао што пре да уђе у изградњу", закључила је министарка.

У саопштењу ресорног министарства се наглашава да пројекат РХЕ Ђердап 3 предвиђа коришћење расположивог хидроенергетског потенцијала Дунава кроз могућност фазне изградње реверзибилне хидроелектране са потенцијално две горње акумулације на подручју Северног Кучаја и машинском зградом на десној обали Дунава, око 64 километра узводно од ХЕ Ђердап 1.

Додаје се да су у досадашњим анализама разматране различите варијанте развоја пројекта, док полазне основе предвиђају капацитет до 1.800 мегавата (МW), уз процењену инвестициону вредност од око 2,6 милијарди евра и могућност даљег проширења.

Коначни технички концепт, капацитет и инвестициона вредност, како се истиче биће утврђени кроз даљу израду и ревизију пројектно-техничке документације.

Даљинско очитавање потрошње струје је неопходност коју намеће дигитализација енергетског система, а грађанима даје могућност да управљају потрошњом струје у домаћинству. То је и једна од тема енергетског саветовања на Копаонику.

У Србији има 3.900.000 бројила и стално расте број новоприкључених потрошача. Циљ је даљинско очитавање бројила, јер са очитавањем има и највише примедби грађана. Са увођењем паметних бројила, грађани би имали увид у своју потрошњу, а дистрибуција смањила трошкове.

Саша Марчета из Електродистрибуције Србије каже да је у овом тренутку у систему више од 900.000 паметних бројила, што значи да је свако четврто бројило паметно.

"Завршили смо велику градњу из кредита Европске банке за обнову и развој, 200.000 бројила за Ниш, Краљево и Чачак. Добили смо за то и грант од Европске уније од 7,8 милиона евра. Тај пројекат је завршен. Тренутно се завршава уградња паметних бројила из сопствених средстава. Електродистрибуција Србије је набавила 150.000 бројила у претходне две године и очекује се да ће до краја 2026. бити достигнут милион паметних бројила на мрежи", рекао је Марчета.

Марчета наводи да је тренутно у изради тендер за други део пројекта, за који су обезбеђена средства Европске инвестиционе банке од 80 милиона евра.

"У том тендеру планирамо 400.000 бројила. Требало би да то буде имплементирано у току 2027. године, тако да би крај следеће године отприлике милион и по бројила било на мрежи", навео је Марчета.

Које су користи за потрошаче

Када је реч о користима за потрошаче, Марчета истиче да они више неће морати да воде рачуна о очитавању, јер бројило памти своје стање и преноси га у систем.

"Други део је што ће добити увид у своју потрошњу, а трећи је оно што ће омогућити у будућности да снабдевачи понуде разне пакете енергетских услуга који још увек нису доступни, али паметна бројила су инфраструктура која ће омогућити такве услуге. Што се тиче дистрибуције, поред података о потрошњи и енергетских показатеља, прикупљају се и подаци о напонским приликама и интегритету бројила, како би могло предиктивно да се делује на решавање проблема у мрежи и циљано обављају контроле мерних места", објаснио је Марчета.

Електродистрибуција је најавила и портал за праћење потрошње, чије се пуштање очекује до краја године. Портал је тренутно у фази тестирања.

"То значи да ће сваки корисник који има паметно бројило, после регистрације на порталу, имати могућност да има увид у своју потрошњу", рекао је Марчета. Корисници ће добити све енергетске податке, као што их види и дистрибуција, у смислу месечних, дневних и сатних очитавања. На тај начин моћи ће да виде како троше струју по сатима и да закључе да ли неки уређаји троше више енергије него што су претпостављали", рекао је Марчета.

Комплетна упутства у апликацији

Од прошле године и грађани који немају паметна бројила имају могућност да сами очитају бројило и пријаве потрошњу.

Марчета каже да је одзив одличан и да ту могућност путем апликације Електродистрибуције Србије сваког месеца искористи више од пола милиона корисника.

"Врло је једноставно. У апликацији имате комплетна упутства. Потребна је само шифра мерног места које имате на рачуну и слика бројила", навео је Марчета.

Стање бројила може да се пријави и преко сајта Електродистрибуције Србије, као и путем бесплатног кол-центра.

Они који сами очитавају своју потрошњу могу да је пријаве од 1. до 6. у текућем месецу.

ЦИРЕД је међународна организација за дистрибуцију електричне енергије, а Србија је са својим националним комитетом једна од 37 чланица.

Председник ЦИРЕД-а Србија Зоран Симендић каже за РТС да су за дистрибуцију електричне енергије кварови главни проблем и да они најчешће проузрокују нестанак електричне енергије.

"Кварови су неизбежни у раду дистрибутивне мреже, због тога се раде редовни ремонти, који су сада при крају. Проверава се заштита, да би се искључили они делови мреже који су у квару", наводи Симендић.

Тренутно је у Електродистрибуцији имплементација најсавременије опреме за даљинско управљање и надзор, који ће омогућити низ нових функција, на пример пребацивање лаког оптерећења са једне трафостанице на другу.

"Треба одржавати напон и фреквенцију у стабилним законским границама, то се ради помоћу укључивања и искључивања извора електричне енергије", објашњава Симендић.

"Не очекујем проблеме у дистрибуцији електричне енергије"

Када је реч о изазовима током предстојеће зиме, Симендић каже да све мора да функционише и да не очекује проблеме у дистрибуцији електричне енергије зато што гаса има довољно.

"Ако не буде гаса, оне зграде које се греју на гас могу доћи у проблем", каже Симендић.

Кључна је и дигитализација, кључно је укључивање и све више обновљиве енергије.

У оквиру саветовања већ је представљен акциони план за дистрибутивне мреже Западног Балкана, који је урадила Енергетска заједница Европе, са седиштем у Бечу, а који обухвата Босну и Херцеговину, Црну Гору, Албанију, Македонију и Србију.

Марковић: Главни изазов је цена гаса

Стручњак за енергетику Жељко Марковић каже да су високе температуре током лета изазвале повећану потрошњу, док је, са друге стране, хидрологија била јако слаба, нарочито у нашем региону, али и шире у Европи.

"Хидрологија се и даље није значајно побољшала. Систем ради, наравно, нећемо имати несташица. Дакле, што се тиче електричне енергије, биће електричне енергије, али главни изазов јесте управо цена гаса", истиче Марковић.

Висока цена гаса, према његовим речима, одразиће се на тржиште електричне енергије, док је утицај цене нафте нешто мањи јер нема толико директне корелације.

"Што се тиче гаса, гас утиче преко гасних електрана. Дакле, ова цена гаса од 80 евра по мегават-сату директно имплицира цену производње из гасне електране на неких 160 до 180 евра по мегават-сату", објашњава Марковић.

То су, додаје, цене које се већ сада бележе у вршним сатима, јер су гасне електране управо те вршне, маргиналне електране које задовољавају тражњу у тренуцима када је потражња за електричном енергијом највећа.

"Ситуација са дизелом је натегнута"

Говорећи о снабдевању дизелом, Марковић каже да Европа зависи од увоза и да се комплетна тражња за дизелом не може задовољити само рафинеријском прерадом.

"Европа је то пре 2022. увозила из Русије, сада увози углавном са Блиског истока. Ми знамо да имамо тамо проблема, тако да је увоз деривата отежан, и та ситуација можемо је назвати натегнутом", наводи Марковић.

Истиче да још нема несташица у Европи, али да је потрошња велика јер се дизел користи и за транспорт и за пољопривреду.

"Дизел се свакако више користи, и долази локално, на појединим пумпама негде у Европи, и до несташице тог дизела", каже Марковић.

Наводи да је то случај са Француском и да је председник Емануел Макрон реаговао и тражи да се неке ствари попусте у Европи како би се обезбедило несметано снабдевање дизелом.

"Дизел је тренутно, котације су преко 1.500 долара по тони, тако да је јако висока цена, и кажемо, ситуација је натегнута, још нема несташица, видећемо шта ће бити у будућности", закључује Марковић.

На Међународном саветовању ЦИРЕД на Копаонику учествује 700 стручњака и представника енергетских предузећа, који ће покушати да дају решења за изазове у енергетском сектору.

А од сутра до петка, новац се исплаћује грађанима који су се пријављивали за ову накнаду.

Око 4,3 милиона грађана који су остварили право на исплату државне помоћи из Aкционарскг фонда биће исплаћено данас, као и око 575.000 грађана који су право остварили у складу са Законом за исплату једнократне помоћи, а нису имали обавезу да се пријављују преко портала, каже за РТС Александар Чортан из Банке Поштанска штедионица.

Према његовим речима, сутра ће бити исплаћен новац за скоро 1.000.000 грађана, док је за 24. септембар предвиђена исплата за 500.000 и то оних који су се пријавили преко портала последњег дана пријаве.

До поноћи 21. септембра за једнократну помоћ пријављено је 1,7 милиона људи.

До када може да се подигне новац

Грађанима који немају рачун у банци, за исплату ове помоћи се отварају наменски рачуни у банци Поштанска штедионица.

Ако се новац грађанима исплаћује из Акционарског фонда нема рока за његово подизање.

Држављанима Србије који немају право на исплату новца из Акционарског фонда, по 6.000 динара се исплаћује из буџета и они ће тај новац моћи да подигну у наредних годину дана.

Службеним путем из државних евиденција новац се аутоматски уплаћује и лицима у заводима за извршење кривичних санкција.

Право на исплату новчане помоћи од 6.000 динара имају и наследници преминулих грађана који су имали бесплатне акције и њима ће новац аутоматски бити исплаћен преко Поштанске штедионице уз правоснажно оставинско решење да су наследници и важећу личну карту.

Николић остиче, такође, да је у овом тренутку борба против инфлације и инфлаторних притисака приоритет.

"Одлука о подизању каматне стопе у Европи је вероватно била тешка јер то значи да ће услови за пословање бити још неповољнији. Камате ће бити веће, задуживање ће бити неповољније, пре свега када је реч о бизнису, и не може се очекивати прогрес и просперитет у наредном периоду", указује Николић.

Снажан инфлаторни притисак

С друге стране, Николић каже да је један од окидача за све већу инфлацију у САД прекомерна јавна потрошња. Потражња је већа, као и притисак на цене.

Као пример, гост Јутарњег програма наводи раст цена меморије за уређаје који се користе у новим технологијама, али додаје да су на раст цена утицале и тарифе, забране или најаве забрана које се приписују председнику САД Доналду Трампу и његовој економској политици.

Додаје да су фактор и енергенти, конфликт у Ирану и нарушавање прерађивачких капацитета у Русији и Украјини, што је допринело расту цена бензина и нафте и посебно погодило Европу.

"У историји није била овако висока цена бензина и нафтних прерађевина, што се осећа и преноси на све цене. Инфлаторни притисак је у овом тренутку велики, али је још увек благ. Каматна стопа је 25 базних поена, уз најаву да би могла да буде много већа", поручује економиста.

Ефекат поскупљења стамбеног кредита

На питање шта следи за Србију, Николић истиче да ће у септембру инфлација бити виша, око четири одсто, али да је то било планирано. Наводи да је Србија прошле године била у неповољнијем положају када је уведено ограничење маржи у трговини, чиме су оборене цене, па се сада поредимо са том нижом базом.

"Не би требало да дође до драстичног увећања цена, биће устаљено кретање, али ће међугодишња инфлација статистички бити исказана као већа због прошлогодишњег ограничења маржи. На нашу монетарну политику утиче и заоштравање монетарне политике Европске централне банке", каже Николић.

Додаје да ће грађани који су узели стамбене кредите следеће године осетити ефекат поскупљења рата, за око 1.000 до 1.200 динара, односно увећања каматне стопе од 25 базних поена.

"Девизне резерве су високе, платни биланс је повољно балансиран, низак је дефицит текућег биланса за наше стандарде, три до четири одсто, док је дефицит буџета прихватљив. Ништа не указује да ћемо у скоријој будућности имати проблеме који ће ангажовати девизне резерве, које су гаранција инвеститорима да је амбијент за пословање сигуран", наводи Николић.