"Рекао бих да постоје покушаји неких мењачница да се окористе овом ситуацијом. Постоји врло јасно правило по којем Народна банка Србије ограничава највиши продајни курс у односу на средњи. Нема никаквих проблема, дефицита нити несташице. Све што се дешава краткотрајног је психолошког карактера", истиче Узелац.

Подсећа да је курс евра и у новембру 2021. године био око 117,6 динара, што, како каже, показује да се вредност домаће валуте годинама креће у релативно стабилним оквирима.

Објашњава да грађани који купују девизе у мењачницама чине мањи део укупног девизног тржишта, на којем значајну улогу имају компаније, корпорације и јавна предузећа, укључујући и она која купују енергенте.

"Појачана потражња за девизама је очекивана због сезоне. Грађани који одлазе у мењачнице купују ефективни новац, односно готовину. Данас нико нема проблем да купи девизе преко банкарске апликације. Нема ограничења нити неуобичајено високих курсева", наводи Узелац.

Зашто поједине мењачнице ограничавају продају евра

Према његовим речима, проблеми су настали искључиво у делу тржишта који се односи на готов новац, јер је за његово допремање потребна одређена логистика. Као пример наводи продавницу која уобичајено продаје тону јабука недељно, а затим се изненада суочи са потражњом за десет тона.

"Наравно да је потребно време да се роба допреми и стави на рафове. Тако је и са мењачницама. Ако неко ујутру купи све евре које имају, оне остатак дана немају шта да продају. То се пре свега односи на мање мењачнице, које нису могле да обезбеде довољно готовине у односу на повећану потражњу", објашњава Узелац.

Додаје да би, у случају озбиљнијих поремећаја на девизном тржишту, било логично очекивати и знатно веће промене званичног средњег курса.

"Средњи курс се готово уопште не помера у односу на сву ову причу која се створила, што значи да дешавања немају већи утицај, осим психолошког", оцењује Узелац.

"Случај Алта банке не може да угрози цео банкарски систем"

Говорећи о одузимању дозволе за рад Алта банци, Узелац истиче да се банкарски систем у великој мери заснива на поверењу грађана и привреде.

"Цео систем финансија ослања се на поверење. Врло брзо смо видели шта се дешава када то поверење изостане. Алта банци је пала ликвидност, а када она падне испод одређеног нивоа, активирају се механизми заштите", наводи Узелац.

Објашњава да се слични механизми примењују и у другим случајевима проблема у пословању банака, подсећајући на Агробанку, Привредну банку Београд и Универзал банку.

"Када се саопшти да банка има проблем, онда повериоци крећу да подижу новац, што додатно смањује њену ликвидност. То је један од разлога који може да доведе до стечаја", објашњава Узелац.

Истиче да, према његовим сазнањима, за сада нема индиција да је у случају Алта банке дошло до крупне крађе новца, али да постоје сумње да су одређене радње спровођене супротно банкарским процедурама, што тек треба утврдити.

На питање да ли случај Алта банке може да пољуља поверење у читав банкарски сектор, Узелац одговара да је поверење већ уздрмано, али да то не значи да је угрожена стабилност система.

"Алта банка има око три одсто учешћа на тржишту. Њено пословање је под знаком питања, да ли је исправно, да ли је било проневере, то ће се све утврдити. Али то не значи да је целокупно пословање те банке било неправилно. Банкарски систем је један од најрегулисанијих и најконтролисанијих система, управо зато што је поверење у њега осетљиво", наглашава Узелац.

Сматра да грађани, због ранијих негативних искустава, често реагују страхом и одлучују да подигну новац и онда када за то не постоје економски разлози.

"Страх не можемо увек рационално да објаснимо. Верујем да ће се за неколико дана ситуација смирити и да ће грађани схватити да нема разлога за бојазан", каже Узелац.

"Тиха дискриминација" руских држављана

Посебан проблем, према речима Узелца, имају руски држављани и предузетници који су били клијенти Алта банке, а сада покушавају да отворе рачуне у другим банкама како би наставили пословање, примали уплате и исплаћивали зараде.

"Осим неколико домаћих банака, остале спроводе неку врсту тихе дискриминације руских грађана. То је јавна тајна. Банке које добијају инструкције из Европе, а то је већина банкарског сектора, имају процедуре које им практично налажу да избегавају такво пословање", тврди Узелац.

Према његовим речима, таква пракса се најчешће испољава кроз административне захтеве, попут додатне документације о пореклу новца.

"Све је упаковано у папирологију. Траже им порекло новца, потврде, печате и друге административне ствари. Суштина је да их одбијају", сматра Узелац.

Оцењује да је такво поступање последица политике Европске уније према Русији, која се, како тврди, одражава и на банке у Србији које су у европском власништву.

Почетак грејне сезоне и повећана потражња за струјом додатно оптерећују европско тржиште.

Извршни директор Српске берзе електричне енергије СЕПЕКС Милош Младеновић рекао је за РТС да су дешавања током трећег кварталау наговештавала нову ценовну кризу, а ситуација у четвртом кварталу потврдила је таква очекивања.

"У трећем кварталу имали смо најлошију производњу из хидроелектрана у Европи од 2015. године. Слична ситуација била је у Норвешкој, која се готово у потпуности ослања на хидропроизводњу, као и у Француској, Италији и Аустрији“, објаснио је Младеновић.

У региону је ситуација нешто боља на Дунаву, али ни ту производни капацитети не раде пуним снагама. У погон је поново ушао један блок нуклеарне електране Чернавода у Румунији, снаге 700 мегавата, што би требало делимично да поправи снабдевање. Ипак, један термо-блок у Козлодују и даље је у ремонту, као и један блок у мађарској нуклеарној електрани Пакш.

Додатни проблем представља низак водостај Дунава. Хидроелектране Ђердап 1 и Ђердап 2, са српске и румунске стране, не раде пуним капацитетом.

"Проток је био на нивоу од око 1.500 кубних метара у секунди, што је испод биолошког минимума. Према подацима ЕПС-а, производња Ђердапа 1 и 2 била је најслабија практично од почетка њиховог рада“, навео је Младеновић.

На смањену производњу хидроелектрана надовезали су се и проблеми у нуклеарном сектору, јер су поједине електране морале да смање или обуставе рад због неповољних услова за хлађење.

Србија и регион зависе од увоза струје

Младеновић наводи да на европском тржишту највећи део електричне енергије и даље долази из Француске, где се стабилизовала производња у нуклеарним електранама. Значајну улогу има и производња из ветра, посебно у Немачкој, која у данима са повољним ветровима постаје извозник, док у периодима без ветра мора да увози електричну енергију.

Југоисточна Европа је, међутим, традиционално зависна од увоза. Почетком новембра регион је увозио око 4.000 мегават-сати електричне енергије на сат, што је додатно утицало на раст цена, које су на регионалним берзама премашиле психолошку границу од 300 евра по мегават-сату.

Највећи увозник у региону је Мађарска, која представља својеврсну спону између западноевропског и југоисточног тржишта. Традиционални извозници у региону били су Бугарска, Румунија и Босна и Херцеговина.

Током лета су сунце и ветар помогли да се избегну већи проблеми у снабдевању, а Грчка се због значајних соларних капацитета појављивала и као извозник електричне енергије.

Србија је сада у неповољнијој ситуацији. Термоелектране, на које се највише ослања домаћи електроенергетски систем, суочавају се са проблемима због лошијег квалитета угља, док су акумулације на ниском нивоу, наводи саговорник РТС-а.

Ипак, како наводи, током летње кризе део проблема надокнађен је добром производњом хидроелектрана на Дрини, што је ублажило последице суше у алпском и дунавском сливу.

Струја и током соларних сати скупља од 200 евра

Иако је током лета било периода са веома ниским, па и негативним ценама електричне енергије, сада је ситуација потпуно другачија.

"У соларним сатима електрична енергија сада кошта више од 200 евра по мегават-сату. То показује колика је потражња и колики су проблеми у производњи“, рекао је Младеновић.

Према његовим речима, берза електричне енергије представља огледало тржишта и даје ценовне сигнале у складу са односом понуде и потражње.

На раст цена додатно утиче и гас, који током зимске сезоне често представља такозвани маргинални извор производње, односно утиче на формирање цене електричне енергије. Цена гаса на референтној холандској берзи ТТФ премашила је 100 евра по мегават-сату, док је цена емисија угљен-диоксида достигла око 90 евра.

Младеновић је указао и на последице примене CBAM механизма (Carbon Border Adjustment Mechanism), који је унео одређене поремећаје у регионално тржиште и ограничио извоз електричне енергије.

Разлика између цене струје на српској и мађарској берзи сада износи између 15 и 20 евра по мегават-сату, док је пре успостављања тог механизма била мања од једног евра.

"CBAM с једне стране спречава потпуну оптимизацију тржишта. На томе мора да се ради како бисмо што пре успоставили ефикасније услове, не само због енергетског сектора већ и због целокупне индустрије“, истакао је Младеновић.

Прогнозе за зиму нису оптимистичне

Високе цене на берзама не преносе се аутоматски на крајње потрошаче, али указују на раст трошкова снабдевања и притисак на енергетски сектор.

Поређења ради, просечна цена електричне енергије на СЕПЕКС-у и мађарској берзи ХУПЕКС прошле године износила је око 108 евра по мегават-сату.

До краја октобра ове године просечна цена на СЕПЕКС-у била је око 120 евра, а на ХУПЕКС-у око 140 евра по мегават-сату. Само у октобру просечна цена достигла је око 250 евра, указао је Младеновић.

Ни прогнозе за предстојећу зиму нису охрабрујуће. На тржишту фјучерса цена електричне енергије за први квартал наредне године на мађарској берзи креће се око 240 евра по мегават-сату, док је цена за целу наредну годину око 170 евра.

Младеновић упозорава да би јача зима и додатно погоршање услова у европском енергетском систему могли да доведу до још већег мањка електричне енергије.

"Не постоји никаква аналогија између стања које је постојало у Алта банци пре покретања поступка стечаја и данас у Банци Поштанска штедионица", наглашава Јанковић.

Јанковић објашњава да је Банка Поштанска штедионица знатно већа и системски значајнија банка од Алта банке, као и да њена улога у исплати осигураних депозита клијентима банке у стечају додатно показује значај очувања њене стабилности.

"Сама чињеница да је Банка Поштанска штедионица банка исплатилац за осигуране депозите који ће се исплаћивати клијентима Алта банке говори о томе да систем води рачуна да та банка остане здрава како би испуњавала све своје обавезе", истиче председник Комисије.

Поштанска штедионица под сталним надзором НБС-а

Јанковић наводи да Народна банка Србије од 2. новембра спроводи контролу у Банци Поштанска штедионица и континуирано прати њену ликвидност. Указује да су надлежне институције, укључујући НБС, Комисију за хартије од вредности и Агенцију за осигурање депозита, посебно ангажоване због ситуације у банкарском сектору.

"Све што се дешавало у протеклих неколико дана, пре свега, али и ангажман свих институција, од Народне банке Србије, Комисије за хартије од вредности и Агенције за осигурање депозита, које су практично у једном, да кажемо, ванредном стању", објашњава Јанковић.

На питање да ли контролу Поштанске штедионице спроводе исти тимови који су контролисали Алта банку, Јанковић одговара да, према његовим сазнањима, није реч о истим тимовима. Сматра да информације које надлежне институције добијају од банака указују на знатно повољнију ситуацију у погледу ликвидности Поштанске штедионице него што се претходно представљало у јавности.

"Оно што јесте сигурно јесте да та банка има потенцијал да настави да послује", поручује Јанковић.

Комисија од суботе спроводи континуирани надзор тржишта капитала

Говорећи о улози Комисије за хартије од вредности након одузимања дозволе за рад Алта банци, Јанковић истиче да је Комисија у сталном заседању од достављања решења Народне банке Србије надлежним институцијама, 30. односно 31. октобра. Објашњава да је од свих учесника на домаћем тржишту капитала затражено да доставе податке о изложености ризицима због стечаја Алта банке, као и информације о свакодневном пословању.

"Највећи ризик у том тренутку био је управо недостатак информација у реалном времену. Од суботе практично сви ти тржишни учесници Комисију, у једном поступку континуираног надзора, извештавају о свим показатељима свог пословања", наводи Јанковић.

Председник Комисије указује да су од понедељка контроле проширене и на непосредан надзор на терену, како би се благовремено уочили евентуални проблеми у пословању учесника на тржишту капитала.

"Донете су релевантне одлуке које омогућавају да практично у сваком тренутку можемо да управљамо ризицима, пре свега ризиком ликвидности у свим ентитетима који су у надлежности Комисије за хартије од вредности", наглашава Јанковић.

Пет исплатних редова у стечају Алта банке

Јанковић уверава да Агенција за осигурање депозита има довољно новца за исплату свих осигураних депозита клијентима Алта банке. Објашњава да након завршетка те исплате следи утврђивање имовине банке и свих преосталих потраживања поверилаца.

"Агенција за осигурање депозита у овом тренутку располаже апсолутно адекватним износом средстава који може да намири сва потраживања по основу осигураних депозита", истиче Јанковић.

Председник Комисије објашњава да се преостала потраживања намирују према законски утврђеним приоритетима, кроз пет исплатних редова. Када је реч о року за утврђивање свих околности у вези са пословањем Алта банке, Јанковић указује да прикупљање података зависи од Народне банке Србије и других државних органа, пре свега тужилаштва.

"Први исплатни ред практично представља држава. Након тога иду штедни депозити како грађана, привреде, па и великих предузећа, и на крају финансијских институција које су учествовале у покушају да се подигне ликвидност саме Алта банке", закључује Јанковић.

Осигурани износ депозита је до 50.000 евра по депоненту. Динарски депозити исплаћиваће се у динарима, а девизни у еврима, према средњем курсу који је важио 3. новембра, када је покренут стечајни поступак над банком.

За подношење захтева за исплату потребно је приложити важећу идентификациону исправу и оригиналну документацију којом се доказује потраживање, попут уговора о депозиту, штедне књижице, уговора о текућем рачуну или картице рачуна.

За предузетнике и правна лица предвиђена је и додатна документација, укључујући овлашћење за располагање средствима, уколико захтев не подноси законски заступник, као и образац оверених потписа овлашћених лица.

Уколико клијент жели да му осигурани износ у еврима буде пребачен у другу домаћу банку, потребно је да достави инструкције за девизни пренос, укључујући податке о рачуну, "IBAN" броју и "SWIFT" адреси банке.

Рок за подношење захтева за исплату осигураних депозита је три године од покретања стечаја, односно до 3. новембра 2029. године.

Клијентима који имају нереализоване чекове Алта банке осигурани депозит биће умањен за износ потенцијалних обавеза по тим чековима. Преостали део новца моћи ће да подигну након што неискоришћене чекове врате банци у стечају и прибаве потврду о раздужењу.

Списак пословница Поштанске штедионице у којима ће бити обављана исплата, са адресама, радним временом и бројевима телефона, доступан је на сајтовима Агенције за осигурање депозита и Банке Поштанска штедионица.

Мали инвеститори захтеве могу да поднесу до 3. маја

Агенција за осигурање депозита позвала је и мале инвеститоре, клијенте Алта банке, да најкасније до 3. маја 2027. године поднесу захтев за исплату заштићених потраживања.

За разлику од осигураних депозита, максималан износ заштићеног потраживања малог инвеститора је 20.000 евра, у динарској противвредности по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан покретања стечајног поступка.

Захтеви се могу поднети поштом или непосредно у писарници Агенције за осигурање депозита, у Масариковој 5 у Београду.

У изузетним случајевима, када инвеститор из оправданих разлога није могао да поднесе захтев у предвиђеном року, тај рок може бити продужен до 3. новембра 2027. године, уз одговарајућу доказну документацију.

Уз захтев је потребно доставити оригинале или оверене копије докумената којима се доказује потраживање, као и идентификациону документацију.

Заштићена потраживања обухватају новчана средства и финансијске инструменте које је банка држала, администрирала или којима је управљала за рачун клијената у оквиру инвестиционих услуга.

Агенција ће у року од 60 дана од покретања стечаја саставити листу признатих и оспорених потраживања малих инвеститора. На утврђени износ инвеститори ће моћи да поднесу приговор у року од десет дана од пријема обавештења.

Исплата ће почети најкасније три месеца од дана доношења те листе.

НБС упутила мењаче на друге пословне банке

Народна банка Србије обавестила је и овлашћене мењаче који су имали уговоре са Алта банком да је, ради наставка обављања мењачких послова и испуњавања прописаних обавеза, потребно да закључе уговор са другом пословном банком.

Мењачи који су до 30. октобра купили ефективни страни новац од Алта банке, обавезу његове продаје могу да испуне преко друге банке, након успостављања уговорног односа, у прописаним роковима од 15, односно 30 дана од куповине.

При томе су дужни да доставе документацију која потврђује да је ефектива купљена од Алта банке, као и податке о њеном износу.

Мењачи који су пословали искључиво са Алта банком обавезу продаје најмање 80 одсто укупног нето откупа ефективног страног новца оствареног у претходној недељи такође ће испуњавати преко друге пословне банке, након закључења уговора.

НБС је објаснила да се на тај начин омогућава испуњавање прописаних обавеза мењача и враћање ефективног страног новца у банкарске токове.

Алта банци одузета дозвола за рад 30. октобра

Народна банка Србије одузела је 30. октобра дозволу за рад Алта банци, након спроведених контрола и претходно изречених мера.

Како је тада саопштила централна банка, одлука је донета ради заштите депонената и других поверилаца, као и спречавања ширења негативних последица на привреду и друштво.

Привредни суд у Београду покренуо је 3. новембра стечајни поступак над Алта банком, а за стечајног управника именована је Агенција за осигурање депозита.

Повериоци банке позвани су да своја потраживања пријаве Привредном суду у року од 90 дана од објављивања огласа о покретању стечаја у "Службеном гласнику".

За додатне информације о исплати депозита клијенти могу да се обрате Агенцији за осигурање депозита на број 011/7358-661 или Банци Поштанска штедионица на број 011/2020-292.

Платне услуге и електронски сервиси банке више нису у функцији и сви рачуни клијената су затворени.

Привредни суд у Београду објавио је 3. новембра да је покренут стечајни поступак над Алта банком и позвао повериоце да своја обезбеђена и необезбеђена потраживања пријаве Привредном суду у року од 90 дана од дана објављивања огласа о покретању стечајног поступка у Службеном гласнику.

Агенција за осигурање депозита именована је за стечајног управника, а њен Управни одбор донео је одлуку о избору Банке Поштанске штедионице за банку исплатиоца осигураних износа депонентима Алта банке.

Народна банка Србије 30. октобра одузела је дозволу за рад Алта банци.

Нове цене горива објављују се сваког петка до 15 часова.

Влада Србије у техничком је на још недељу дана, до 15. новембра, продужила смањење акциза за 25 одсто на нафтне деривате. Претходно смањење истиче у недељу, потврђено РТС-у у Министарству финансија.

У саопштењу се наводи да Поштанска штедионица уредно извршава све обавезе према клијентима, као и да се исплата пензија и других примања из буџета Републике Србије извршава и да ће се извршавати у редовним роковима.

НБС истиче да улаже све напоре како би домаћи финансијски систем функционисао стабилно и ефикасно, уз очување монетарне и финансијске стабилности и несметано функционисање платних система.

Централна банка наводи и да обезбеђује мере подршке ликвидности банкама, одржава стабилност девизног курса употребом девизних резерви и подржава несметано снабдевање грађана страном готовином.

Према подацима НБС-а, платни системи функционишу стабилно, а просечан дневни број трансакција у последњих десет дана износио је 1,1 милион, што одговара дневном просеку у првих девет месеци ове године.

Деканка Економског факултета у Београду Жаклина Стојановић истиче да производња хране не сме да зависи од политичких промена и да су неопходна дугорочна системска решења.

"Овде се ради о стратешкој грани привреде. Говоримо о производњи хране која подједнако погађа и произвођаче и потрошаче, дакле комплетно становништво Србије. Нема простора да се политика која се бави овако важном делатношћу дефинише од мандата до мандата", истакла је Стојановићева.

Наглашава да је неопходно дугорочно поставити добре системске основе за развој производње и дистрибуције хране у Србији.

Коментаришући став министра у техничком мандату, Стојановићева истиче да је реч о обавезама које су већ раније договорене.

"Овде се ради о једној мери која је већ договорена. У 2023. години је прецизирано да ће крајем октобра уследити исплата која је везана за сертификовано семе. Речено је да то треба да буде до 17.000 динара по хектару и да је то нешто што свакако припада пољопривредним газдинствима", навела је Стојановићева.

Подсећа да је јесења сетва ове године каснила због суше и високих температура, због чега је питање исплате подстицаја посебно важно.

"Што се мене тиче, потребно је строго поштовање закона, правила и прописа. Овде се говори о извршавању обавеза које су већ прецизиране до 17.000 динара. Влада, иако је у техничком мандату, треба да изврши све обавезе које је претходно преузела и дефинисала одговарајућим законским и подзаконским решењима", нагласила је деканка Економског факултета.

Поништене субвенције у Београду – произвођачи већ ушли у инвестиције

Говорећи о одлуци Града Београда да поништи претходно одобрене субвенције пољопривредницима, Стојановићева подсећа да локалне самоуправе и покрајина могу да доносе посебне мере за развој пољопривреде и руралне економије, у складу са законом и уз сагласност ресорног министарства.

Наводи да је конкурс у Београду расписан у јулу, а да су пољопривредни произвођачи могли да се пријаве до 15. јула.

"Ради се о озбиљним инвестицијама, посебно оним које су везане за куповину прикључних машина или трактора. То се мери десетинама хиљада евра. То су огромна улагања. Објављена је листа, а ако је објављена листа, ви сте дали сигнал да се уђе у куповину", објаснила је Стојановићева.

Истиче да су пољопривредници рачунали на повраћај и до 80 одсто уложених средстава.

На питање да ли ће се решавање проблема одложити до формирања нове градске власти или ће пољопривредници морати да потраже заштиту пред судом, Стојановићева одговара да решење мора бити пронађено.

"До разрешења сигурно мора доћи. Све обавезе које су законом прописане и преузете морају бити испуњене", поручила је Стојановићева.

О студентском плану: Пољопривредно земљиште је стратешки ресурс

Осврћући се на пољопривредни програм Студентске листе, Стојановићева је оценила да су предложене мере за заштиту пољопривредног земљишта упоредиве са решењима која већ постоје у другим државама.

Програм, између осталог, предвиђа мораторијум на пренамену пољопривредног земљишта и заштиту од продаје странцима.

"То су решења која постоје и у другим земљама. Куповина земљишта може бити ограничена на држављане одређене земље, а постоје и решења која подразумевају да купац мора да борави у тој земљи одређени број година", навела је Стојановићева.

На питање да ли би такве мере послале лошу поруку страним инвеститорима, одговара одрично.

"Овде се ради о заштити националних интереса и ресурса који припадају овој земљи. Ми треба да користимо земљиште на најбољи могући начин, који одговара стратешкој прехрамбеној сигурности Србије. Мислим да имамо довољно капацитета да то и урадимо", рекла је Стојановићева.

Јавна складишта – проблем није у прописима, већ у њиховој примени

Коментаришући предложено поновно увођење система јавних складишта, Стојановићева истиче да су одређена системска решења постојала и раније, али да је проблем био у њиховој примени.

"Пуно пута је већ речено да постоје добра системска решења. Оно што је проблем у нашој пракси јесте како се та системска решења спроводе. Један од механизама који је заказао био је везан за контролу јавних складиштара", указала је Стојановићева.

Подсећа да је и сама учествовала у дефинисању система складишница као инструмента заштите цена пољопривредних производа, још од 2005. године, током рада на прописима о робним берзама и складиштењу пољопривредних производа.

Наглашава да је неопходно строго поштовање законом дефинисаних правила и процедура, али и додатна обука учесника у систему како би предвиђени механизми могли у потпуности да се примењују.

Какав треба да буде нови министар пољопривреде

Говорећи о томе ко би требало да води Министарство пољопривреде у новој Влади, Стојановићева је истакла да је најважније да то буде особа која добро познаје сектор и има потребно искуство.

"Потребно је да ту позицију заузме неко ко заиста има довољно искуства и знања везаног за пољопривредни сектор. Ја сам сигурна да ће то бити неко ко зна да зна, јер у знању је моћ. Неко ко ће штитити интересе пољопривредника, али и свих становника ове земље, јер смо сви заинтересовани да добијемо храну прихватљивог квалитета и по прихватљивој цени", рекла је Стојановићева.

Када је реч о кадровским променама у министарству, сматра да треба задржати људе који су добро обављали свој посао, а да је на новом министру да изабере сараднике.

Реч је о међукораку који омогућава пренос акција у привремени режим и званичне преговоре са руским власницима, док ће за коначну реализацију посла бити потребне додатне сагласности.

Економисткиња Радојка Николић објашњава да су новом лиценцом одобрене две ствари – пренос акција НИС-а које су у власништву руске стране на привремени рачун компаније МОЛ Сербиа Инвестмент, као и могућност да МОЛ званично преговара са руским државним органима и власницима о куповини НИС-а.

"На том рачуну акције ће бити замрзнуте и њима нема право управљања ни руска страна, а ни МОЛ до окончања трансакције. Други део одобрења односи се на то да сада МОЛ може званично да преговара са државним органима Русије, односно руским власницима, и да тражи од њих дозволу за куповину НИС-а", наводи Николић.

Она наглашава да је посебно важно што се тек сада отвара простор да руска страна званично потврди да ли прихвата продају или не, с обзиром на то да уговор о куповини до сада није био закључен.

Русија и даље може да заустави продају, коначна лиценца се тек очекује

Иако је одобрење ОФАК-а корак у позитивном правцу, коначна дозвола за спровођење трансакције још није издата. Пред МОЛ-ом је период у којем мора да прикупи потребну документацију и сагласности, укључујући и званично одобрење руске стране да прихвата понуду за продају НИС-а.

"Може да закочи руска страна ако у овом тренутку каже: 'Ми не желимо да продамо.' Уговор тада није склопљен, није постигнут, и отуда све време добијамо ове лиценце о продужењу санкција и продужењу снабдевања, у очекивању коначног договора", објашњава Николић.

Према њеним речима, МОЛ би до 28. фебруара наредне године требало да приложи документацију која ће потврдити да постоје услови за завршетак трансакције. Међу кључним документима мораће да буде и сагласност руских власника.

Поред тога, мађарској компанији потребне су и дозволе институција за заштиту конкуренције у Србији, Босни и Херцеговини и Европској унији.

Николић не очекује да би на том плану требало да буде већих препрека. Kако објашњава, МОЛ у Србији има око 70 бензинских станица, док НИС располаже са више од 300, па би њихово обједињавање значило нешто више од 400 станица, у односу на укупно више од 1.500 колико их има на домаћем тржишту.

"То није монополска позиција. Ако се погледа тржиште, НИС је пре овога покривао негде око 80 одсто тржишта, док је сада тај удео спао на око 50 до 60 одсто. Дакле, ту не очекујем проблем", оцењује Николић.

Она додаје да МОЛ, иако значајна компанија за регион, није међу највећим европским енергетским компанијама. По рангирању европских прерађивача нафте, налази се на осмом месту, због чега не очекује препреке ни у поступку европске процене концентрације.

Енергетска стабилност и транспарентност пословања остају кључни

Говорећи о захтевима за транспарентност преговора и постојање резервног сценарија за решавање проблема НИС-а, Николић истиче да је увид јавности у пословање енергетског сектора важан за стабилност читаве економије.

"Енергенте треба посматрати као најважнији сегмент за опстанак једне економије. Да бисте имали добар енергетски сектор, јавност мора да има увид у његово пословање и све мора да буде подложно контроли и рационалном понашању. Зато се и тражи транспарентност и мислим да је то сасвим у реду", наводи главна и одговорна уредница магазина "Бизнис" и "Економетар".

Николић сматра да се питање санкција НИС-у не може посматрати одвојено од ширих геополитичких односа између Вашингтона и Москве. Евентуалне промене у односима две земље, посебно у вези са ратом у Украјини, могле би да утичу и на даљи ток санкционог режима према руском капиталу.

Kада је реч о наредним корацима, Николић истиче да је најважније што је процес покренут у смеру коначног решења, али упозорава да одобрена лиценца не представља завршетак посла.

"Ово је један међукорак, али је веома важно да је до њега дошло и да представља корак у позитивном правцу. Иде се ка решењу за добијање коначне лиценце коју МОЛ треба да добије од ОФАК-а за куповину НИС-а. Дакле, овом лиценцом трансакција није окончана", закључује Николић.

Осврћући се на кретање цена горива, она је навела да се цена барела нафте кретала између 97 и 102 долара и да, према њеној процени, није било разлога за промену малопродајних цена на домаћим пумпама. Додала је да одлука ипак зависи од Владе и надлежног министарства, уз очекивање да ће бити задржане постојеће цене и важеће смањење акциза.

"Није случајно то што ће и клијентима Алта банке бити враћено 50.000 евра. Мало је оних који имају више новца на рачуну. Ако упоредимо, штедња у банкама износи око 18 милијарди евра, а нас има око шест милиона, што је просечно око 3.000 евра штедње по становнику“, истиче Владимир Васић, некадашњи генерални секретар Удружења банака Србије.

"Банкарски сектор стабилан"

Васић напомиње да ће клијентима, попут руских држављана који су у Алта банци имали више од 50.000 евра, део средстава бити надокнађен, што, како каже, износи око два до три одсто. Указује и да је банкарски сектор Србије капитализован, ликвидан и солвентан, односно да има способност да поднесе овакве шокове.

Подсећа да је банка, када грађани у њој штеде, обавезна да издваја средства у фонд који служи као осигурање у ситуацијама попут ове са Алта банком. Зато је, истиче, потребно да Агенција за осигурање депозита и Народна банка Србије објасне процедуру и смире тензије на тржишту.

"Врло је битно да се људи из тих институција лично огласе и кажу да постоје систем и начин на који ће ова ситуација бити превазиђена, као и да пруже дозу сигурности, а не да се оглашавају само путем саопштења која већина не чита. Поверење је кључно и комуникација је веома важна. Систем је стабилан", закључује Владимир Васић.

"Компанија 'Дрекслмајер' уложила је значајне напоре како би покушала да обезбеди одрживу будућност за погон у Зрењанину. Нажалост, нисмо успели да обезбедимо нови пројекат за фабрику, а као резултат тога тренутни пројекти у фабрици биће обустављени до краја јануара 2027. и фабрика затворена до краја марта исте године. Остајемо при својим обећањима и преузетим обавезама да ће сви запослени добити договорену отпремнину у складу са Програмом технолошког вишка и Колективним уговором“, наведено је у саопшетњу које је достављено радницима.

Тешко без посла, али бар више нема неизвесности

Радници компаније кажу да су се још раније помирили са чињеницом да ће у једном тренутку морати да потраже нови посао.

"Фебруара је било прво саопштење да ће се фабрика угасити и радници су, колико је то могуће, били спремни за ову одлуку. Испреговаран је добар социјални програм, којим смо задовољни. Морам да кажем да нам је свима сада на неки начин лакнуло, јер коначно знамо да ли се затварамо или не. Било је много тензија у претходним месецима због те неизвесности. Наравно, тешко нам је што остајемо без посла, јер у Зрењанину нема много простора за запослење код другог послодавца“, објашњава дугогодишњи радник Дрекслмајера.

Отпремнина која је договорена износи трећину бруто плате плус 385 евра по години стажа.

"Ми се јесмо сродили са овом фабриком, али Боже мој. Добра ствар је што нећемо проћи као многи радници који су остајали без ичега када су се компаније затварале. Није лако, али та отпремнина ће нам бити основа док не пронађемо нови посао“, додаје радник.

Више од годину дана "Дрекслмајер" покушавао да задржи погон у Зрењанину

У Индустријском синдикату Србије, који једини има синдикалну организацију у "Дрекслмајеру", такође кажу да информација о затварању фабрике није изненађење ни за раднике, ни за синдикат, нити за јавност. Да су у претходних годину дана са менаџментом компаније чинили све како би, у нешто смањеном обиму, погон у Зрењанину остао да ради.

"Било је назнака до пре два месеца да ће се одређени послови из Румуније, одакле је 'Дрекслмајер' и дошао пре 18-19 година у Србију, пребацити и то је био сигнал да неће сви запослени остати без посла. Идеја је била да се донесе један потпуно нов, врло атрактиван, софистициран ниво индустрије. 'Дрекслмајер' би у Србију довео нове технологије и много квалитетније послове, који су везани за електро аутомобиле”, објашњава Драган Матић, председник Индустријског синдиката Србије.

Ипак, пре две недеље стигла је најава да ће компанија напустити Србију.

"У Србији се, као и свуда у свету, спроводи тренд да инвеститори мењају своје локације. Разлог зашто 'Дрекслмајер' то ради, нама као синдикату није баш потпуно јасан, с обзиром на то да је погон у Зрењанину био један од најпродуктивнијих у читовој групацији 'Дрекслмајера' који обухвата десетине хиљада радника. Оно што нам се чини јесте да Европа некако жели да покрије Украјину, Молдавију и неке друге земље које су мање или више, директно или индиректно укључене око сукоба у Украјини. 'Дрекслмајер' одлази, али то не значи да се можда неће вратити једном у Србију”, додаје Драган Матић.

Синдикат: Добри услови за одлазак из фирме једино што је могло да се учини

Према најавама менаџмента, до краја јануара без посла ће остати 85 одсто тренутно запослених, док ће остали бити ангажовани на финализацији затварања погона у Зрењанину до краја марта.

“У овом тренутку у фабрици људи раде, синдикат је присутан, права из колективног уговора се поштују и примењују. У току наредне недеље се очекује договор о повећању зараде за јануар од 9,1 одсто за раднике који ће тада још бити у фабрици. Ми смо пре много година испреговарали да минимална зарада у 'Дрекслмајеру' не буде она почетна која је на републичком нивоу, већ за 10 до 15 посто више“, каже Матић.

Синдикат покушава да доведе нове инвеститоре, јер Зрењанин има добру инфраструктуру и озбиљан индустријски кадар.

"Преко наших европских синдикалних структура поручујемо инвеститорима да у Србији постоје индустријски капацитети и радници који су обучени, што знатно може да утиче на уштеде у њиховим трошковима и почетном улагању на новом тржишту. Оно што ме радује јесте то што, према најавама, у програму будуће власти постоје делови који третирају индустрију Србије на један иновативнији начин него што је то било до сада. У основи те парадигме јесте да се потрудимо да индустрија која долази у нашу земљу не буде тзв. шрафцигер индустрија. Међутим, питање је колико наше школство то може да испрати и имамо ли кадрове за то”, наводи Матић.

АСНС: Чим су субвенције потрошене, инвеститори су се повукли

У Асоцијацији слободних и независних синдиката (АСНС) подсећају да овај синдикат већ годинама упозорава да економски модел давања субвенција инвеститорима није добар.

“Ових дана се углавном прича о компанији 'Вали' из Ваљева у којој је запослено 713 радника и та фабрика је само једна у низу фабрика које су последњих две године отишле из Србије после истека 10 година периода у којем су добијали субвенције. Само у прошлој години отишла је гомила фабрика - 'Леони', 'Бенетон', 'Кентаур', 'Новарес', 'Кајзен', 'Голден Лејди', 'Џинси', не могу више ни да се сетим свих и само на југу Србије је више од 5.000 радника остало без посла“, истиче председница АСНС-а Ранка Савић.

У најави је, каже, поред "Дрекслмајера", и одлазак "Аптива" из Зајечара, "Флендера" из Суботице, "Грунера" из Власотинца, "Јуре" из Лесковца, што никако није добро ни за економију земље, нити за раднике тих компанија.

"Асоцијација већ неколико година говори да Влада Србије води погрешну економску политику. Привлачење нископродуктивних и слабоплаћених радних места, односно таквих фабрика у Србију, било је потребно у периоду прве две или три године када је власт смењена, јер је стопа незапослености била велика. Међутим, пре доста година држава је морала да прекине такву економску политику и да у фокусу буде померање са слабоплаћених мануелних послова на технолошки развој и боље плаћана радна места“, објашњава Ранка Савић.

Капитал иде за профитом

Капитал, додаје Ранка Савић, тражи све већи профит. Због тога фабрике масовно напуштају Србију.

"Када престану субвенције, када порасте цена радне снаге, капитал се сели на друга тржишта где тражи сличне услове које је имао у нашој земљи. Ми смо доводили нископрофитабилне фабрике, док су домаћи привредници били потпуно скрајнути. Њима су долазиле инспекције, они су малтретирани. Нисмо посвећивали никакву пажњу ни развоју малих и средњих предузећа, а чињеница је да су мала и средња предузећа окосница привредног раста свих земаља Европске уније“, рекла је Савић.

Велики критичар давања субвенција за отварање радних места страним инвеститорима, још у време када је овај програм усвојен и промовисан, био је Махмуд Бушатлија, саветник за развој и инвестиције.

"Када је донета, ово је била политичка одлука. Да се привуку инвестиције из иностранства тако што ћете ви државне паре поклонити некоме ко ће овде доћи и на неки начин пореметити тржиште. Ако инвеститор добије новац, а не мора да га враћа, он смањује свој улог у инвестицију и онда су наши инвеститори у лошијој позицији. Одувек сам говорио да давање новца није оправдано ни у једном сектору, осим у пољопривреди, јер нигде у свету пољопривреда не може да опстане без субвенција“, објашњава Бушатлија.

Србија је сама креирала имиџ земље са јефитном радном снагом

Оваква економска политика, каже Бушатлија, привлачила је спекулативни тј. нестабилни, а не развојни капитал. Јер успешним компанијама субвенције нису потребне.

"Ти који су узимали субвенције су лагодно долазили овде, јер су практично субвенције покривале радну снагу нашу и то се сад види. Ми смо земља која је градила имиџ земље јефтине радне снаге. Уместо субвенције, држава може да уђе у партнерство са било којим инвеститором и тада би то била инвестиција државе. Код нас се капиталом углавном сматра новац. Међутим, капитал су и фабрика и знање и нове технологије“, наводи Бушатлија.

Оно што Србији недостаје јесте дугорочно планирање, јер само тако је могућ напредак. Подсећа да је некада у Југославији постојао Завод за планирање.

"Тада су се доносили планови на 25 или 30 година и они су били обавеза за сваку следећу владу. То се већ дуго овде не дешава. Подсетићу вас да, када се реконструисала било која влада од Ђинђића до сада, одмах су се мењале и неке дотадашње идеје, а када дође нова влада она потпуно ради све ново из почетка. То тако не може. Видимо шта је цена тога већ дуже време“, упозорава Бушатлија.

Очи јавности у наредном периоду биће усмерене на потезе и програме будуће владе. Много је битно, кажу стручњаци, како ће она управљати земљом, па самим тим и економијом. Акценат је, истичу, на управљању, а не на владању, јер управљање доноси бољитак свим становницима, док власт ради само за себе и своју олигархију.

"Предузећемо све потребне мере како бисмо очували банкарски систем и позивамо НБС и све друге институције да активно учествују у овом процесу", поручили су студенти.

У накнадном саопштењу наведено је да су "људи блиски одлазећем режиму наглим повлачењем великих износа новца створили притисак на ликвидност Поштанске штедионице".

"Грађани не смеју да плаћају цену њиховог изборног пораза", истиче се у саопштењу.

Наведено је да ће по званичном ступању на власт Студентске листе учинити све што је у њиховој моћи да заштите интересе грађана и допринесу очувању банкарског система.

Позвали су Народну банку Србије и све надлежне институције да предузму потребне мере за заштиту клијената и да јавност редовно обавештавају о стању у банци.

Такође су апеловали на медије, аналитичаре, стручњаке и све који јавно говоре о овој теми да претходно провере информације, упозоравајући на могуће последице ширења непроверених тврдњи.

"Грађане позивамо да остану смирени, али исто тако и све аналитичаре, стручњаке и оне који се представљају као такви, да не шире непроверене и нетачне информације у циљу изазивања панике", поручили су студенти.

Иван Бојчић из Поштанске штедионице у среду рекао је за РТС да је банка стабилна и ликвидна. Као банка исплатилац, Поштанска штедионица ће бити задужена за исплату осигураних депозита клијентима Алта банке, у износу до 50.000 евра.

Ненад Гујаничић, главни брокер у инвестиционом друштву Моментум секјуритис, каже да је првог дана после избора на Београдској берзи било неколико акција које су укупно донеле промет од 150.000 евра.

"То је изузетно мало, али то је вишеструко више него промети који су се дешавали током ове или протекле године", наводи Гујаничић.

Небојша Дивљан из "Пруденс капитала" указује да је од тога шта се догађа код нас можда важније стање евро и доларских обвезница које је Србија емитовала и продала на страним берзама.

"Тачно од оног дана када су били избори те наше обвезнице су за неки мали износ и порасле, што сведочи да светско тржиште обвезница нема неку бригу око тога шта ће даље бити са Србијом", истиче Дивљан.

Веће трговање на Београдској берзи биће могуће тек када се повећа број предузећа чијим акцијама ће се трговати.

Гујаничић каже да је Телеком Србија акционарско друштво у којем је пет милиона грађана акционар, али да никада није изашло на берзу.

"Дакле, кршило је законе. Не само да је кршило законе већ је злоупотребило управљање том компанијом, уопште није било под контролом акционара. Имате Енергопројект који је био на берзи где је држава пар месеци пре избора продала трећину власништва по изузетно ниској цени и како ви онда можете да правите берзу", напомиње Гујаничић.

Када нема домаћих, има акција на страним берзама.

Небојша Дивљан каже да српски грађани већ поседују акције најбољих светских компанија.

"Нема грешке ако кажем да више од милијарду долара српски грађани већ поседују у акцијама најбољих светских компанија", наводи Дивљан.

Тренутно једини губитници су такозвани кеш инвестициони фондови Банке Интезе за мали део активе који су депоновали у Алта банку кроз орочене депозите.

Наводи се и да је акционарско друштво у финансијским извештајима за 2025. годину исказало нето губитак од 547 милиона динара и губитак изнад висине капитала у износу од 55 милијарди динара.

Објашњава и да су краткорочне финансијске обавезе од 65 милијарди динара веће од обртне имовине, која је у билансу стања исказана у износу од 261 милион динара, док су дугорочне обавезе исказане у износу од 4,3 милијарде динара.

У сажетку је наведено да то акционарско друштво није обезбедило доказе који потврђују исказане обавезе из пословања у износу већем од две милијарде динара.

Како се наводи, износ од најмање 1,1 милијарду динара није усаглашен.

Додаје се да обавезе из пословања по пресудама нису исказане у периодима у којима су били испуњени услови за њихово признавање у пословним књигама, већ су исказане у периоду када то акционарско друштво измирује обавезе и у износима који се измирују.

Остале обавезе из пословања и њихово затварање исказани су без веродостојних рачуноводствених исправа у износу од најмање 77,9 милиона динара, навела је ДРИ.

Предузеће "Железнице Србије" није утврђивало фер вредност инвестиционих некретнина, које су 31. децембра 2025. године исказане у пословним књигама и финансијским извештајима у износу од готово 1,5 милијарди динара.

Друштво није вршило попис имовине у износу од милијарду динара и обавеза у износу од готово 72,5 милијарди динара, што није у складу са Законом о рачуноводству.

Попиc некретнина, постројења и опреме, исказаних у финансијским извештајима у износу од 18,9 милијарди динара, као и потраживања по основу продаје у износу од 6,5 милиона динара, није извршен на прописан начин, наведено је у извештају ДРИ.

Електропривреда Србије саопштила је 31. октобра да је променила број текућег рачуна за уплату електричне енергије, након што је Народна банка Србије донела одлуку о одузимању дозволе за рад АЛТА банци а.д. Београд.

Нови број текућег рачуна је 200-75409-96, а грађани који користе електронско банкарство морају да ажурирају податке у сачуваном шаблону и унесу нови број рачуна.

Нови текући рачун за уплату електричне енергије важи искључиво за грађане и мале купце са подручја Београда, почев од рачуна за октобар.

Сви остали грађани и мали купци са подручја регионалних центара Нови Сад, Ниш, Краљево и Крагујевац настављају да измирују обавезе као и до сада.

ЕМС: Одузимање дозволе за рад Алта банци неће угрозити наше пословање 

И "Електромрежа Србије" (ЕМС) саопштила је да одузимање дозволе за рад АЛТА банци неће угрозити њену финансијску стабилност, ликвидност нити редовно пословање, јер послује преко више пословних банака, у складу са својим потребама и финансијским обавезама.

Како је наведено на сајту компаније, ЕМС је током 2023. и 2024. године, у поступку јавне набавке за услуге издавања банкарских гаранција, закључио два уговора са Алта банком.

За реализацију тих послова било је неопходно да компанија има отворен рачун у тој банци, али је удео промета преко ње у укупном платном промету ЕМС-а у претходне две године био мањи од један одсто.

Народна банка Србије одузела је 30. октобра дозволу за рад Алта банци, након спроведених контролних активности и изречене привремене мере, са циљем заштите депонената и других поверилаца.

Привредни суд у Београду отворио је 3. новембра стечајни поступак над том банком. Агенција за осигурање депозита именована је за стечајног управника, а за банку исплатиоца осигураних износа депонентима изабрана је Банка Поштанска штедионица.

Агенција за осигурање депозита најавила је да ће до 6. новембра на свом сајту објавити информације о датуму почетка исплате осигураних износа и мрежи експозитура у којима ће се исплата обављати.

Лиценца одобрава одређене трансакције које су неопходне за пренос хартија од вредности издатих у Русији на “МОЛ Сербија инвестмент”.

Одобрава и с тим повезане активности, укључујући прибављање одређених обавезних сагласности руских државних органа.

Лиценца важи до 28. фебруара 2027. године.

Лиценца не одобрава окончање трансакције којом би се окончали руско власништво и руска контрола над НИС-ом. За такво окончање било би потребно посебно одобрење ОФАК-а.

ОФАК је недавно издао нову оперативну лиценцу Нафтној индустрији Србије, која важи до 11. децембра, чиме је омогућен наставак пословања компаније и рад Рафинерије нафте у Панчеву. МОЛ-у је, такође до 11. децембра, продужена лиценца за наставак преговора о куповини НИС-а.

Објаснила је да је компанија "Алта ритејл", чији је власник Давор Мацура, 13. октобра завршила трансакцију куповине трговинских ланаца, док је стечај над Алта банком отворен 3. новембра.

"Рода, Меркатор и остале компаније које су купљене, односно за које је трансакција завршена 13. октобра, могу да наставе да послују као и раније. Они су купили само удео, значи променио се власник", објаснила је Матићева.

Истакла је да су трговински ланци имали рачуне у више пословних банака, а не само у Алта банци, што им омогућава да несметано обављају трансакције.

"Њихово пословање није угрожено у том делу. Они имају трансакције и преко свих других банака, што је уобичајено, јер велика компанија не ради само са једном банком", навела је Матићева.

Запослени тренутно нису угрожени, добављачи кључни за наставак пословања

Говорећи о судбини око 6.500 запослених у трговинским ланцима, Матићева је оценила да у овом тренутку нема разлога за забринутост, јер продавнице настављају редовно да раде. Посебно је истакла значај договора компаније Идеа са добављачима, како би се обезбедило несметано снабдевање продавница.

"Колико ја имам сазнања, јуче је Идеа имала састанак са својим добављачима. Најважније је да у овом тренутку сви они буду у координацији, да се настави снабдевање продавница, пошто је то један од највећих и најзначајнијих ланаца у Србији", рекла је Матићева.

Нагласила је да не постоји аутоматска веза између стечаја Алта банке и евентуалног стечаја компанија које је купила "Алта ритејл".

"Они тренутно нису угрожени, с обзиром на то да продавнице нормално послују и да све нормално функционише. Нису директно повезани и није директно власништво Алта банке у њиховом систему", истакла је Матићева.

Да ли је куповина финансирана кредитом Алта банке

Према речима Матићеве, једно од најважнијих питања у предстојећем стечајном поступку биће утврђивање порекла новца којим је "Алта ритејл" купила трговинске ланце.

Навела је да је купопродајна трансакција завршена 13. октобра и да је новац исплаћен "Фортенови", али да тек треба утврдити да ли је куповина финансирана кредитом Алта банке.

"Ово да ли је 'Алта ритејл' узео кредит од Алта банке, то ће се тек видети", рекла је Матићева.

Уколико се утврди да је "Алта ритејл" користила кредит Алта банке за куповину Идее и Роде, та средства ће морати да буду враћена, објаснила је Матићева.

"У овом тренутку неће доћи до промене власништва, али уколико је 'Алта ритејл' узела кредит од Алта банке да би купила Идеу и Роду, она мора да врати та средства", нагласила је Матићева.

Указала је и да би имовина могла да буде предмет даљих поступака уколико се утврди да је стечена незаконитим радњама.

"Ако се утврди да је то имовина стечена на сумњив начин или неким недозвољеним радњама, она може бити одузета", рекла је Матићева.

Стечај Алта банке сложен поступак, неопходно што пре именовати повереника

Говорећи о даљем току стечајног поступка, Матићева је истакла да је један од приоритета именовање повереника који ће водити поступак.

Објаснила је да је у случају стечаја банака стечајни управник Агенција за осигурање депозита, која именује повереника са лиценцом за обављање послова стечајног управника.

"Моје лично мишљење у овом тренутку је, а верујем да ће се и многи сложити, да је мали број стечајних управника који могу адекватно да воде један овако сложен процес", оценила је Матићева.

Према њеним речима, потребно је испитати целокупно пословање банке у претходном периоду, укључујући одобравање кредита и све новчане трансакције.

"Агенција за осигурање депозита, што је иначе задатак стечајног управника, мора да истражи све шта се дешавало, да истражи све трансакције које је банка имала у претходном периоду, коме су давани кредити, како су новци ишли", нагласила је Матићева.

Финансијском форензиком утврдити где је новац завршио

Матићева сматра да ће стечајни поступак Алта банке бити дуготрајан и сложен, као и да ће бити неопходно укључивање других надлежних органа.

"Сто посто сам сигурна да сама Агенција за осигурање депозита не може све да утврди и да ће овде међународне организације и органи који тренутно раде истраге, тужилаштво, морати бити укључени и у ток и у поступак спровођења стечајног поступка над Алта банком", рекла је Матићева.

Посебно је указала на значај финансијске форензике, која омогућава праћење новчаних токова и утврђивање евентуалних незаконитих трансакција.

"Данас се новац може пратити, постоји финансијска форензика којом се ја такође бавим и траг новца се види. Некад је то било невидљиво. У данашње време могуће је да се испрати са великим процентом успешности", истакла је Матићева.

Нагласила је да је један од најважнијих задатака да се евентуално незаконито изнета средства пронађу и врате у стечајну масу, како би се омогућила исплата поверилаца.

"Најважнији задатак је да се тај новац врати и да уђе у стечајну масу, како би се од тог новца могли намирити повериоци, односно исплатити средства депонентима банке, било да су правна или физичка лица", закључила је Матићева.

"Оно што је важно напоменути је да је то једина производња, дакле причамо о примарној сточарској производњи, која не формира цену свог производа. Дакле, цену формира откупљивач, а не произвођач", истиче Челебићанин.

Како наводи, фармери су дуже од годину дана продавали товљенике испод произвођачке цене, уз велике губитке. Ипак, производњу нису могли да зауставе јер фарме морају редовно да се празне како би се омогућио наставак производног циклуса.

Период када је откупна цена била око 200, односно 220 динара по килограму живе мере, донео је извесно олакшање произвођачима, који су коначно могли да покрију део трошкова производње, енергената, радне снаге и кредита.

Челебићанин упозорава да се пад откупних цена не одражава пропорционално на малопродајне цене меса.

"Па, наравно да цена свињског меса би требало да пада, али ми смо имали периоде где је чак откупна цена била 140 динара по килограму живе мере товљеника, а да је цена у малопродаји остала на 800 динара. Дакле, не видимо ми ту неку велику разлику", рекла је Челебићанин.

Додаје да се некада подразумевало да цена килограма живе мере помножена са три или три и по приближно одговара малопродајној цени килограма бута, али да тај однос више не важи.

Уговорена производња као начин да фармери планирају улагања

Један од главних захтева одгајивача јесте увођење уговорене производње, која би омогућила предвидљивост цена и стабилније пословање фарми.

Према речима Сање Челебићанин, произвођачима је неопходно да унапред знају по којим условима ће продавати товљенике, како би могли да планирају улагања у генетски материјал, ветеринарско-санитарне услове и биосигурност.

"Оно што би фармери хтели, то је, кажем, уговорена производња, то је оно што нам фали, и да имамо предвидљивост у тој производњи", рекла је.

Иако постоје прописи који предвиђају уговарање откупа са примарним произвођачима, таква пракса, како наводи, још није заживела. Удружење је надлежним институцијама слало предлоге уговора и тражило састанке са представницима кланичне индустрије и надлежних министарстава.

Челебићанин сматра да је за решавање проблема неопходно укључивање Владе Србије и више министарстава, уз мере које би помогле примарним произвођачима кроз повољније кредитне линије, субвенције и подршку за трошкове енергената.

Афричка куга свиња додатно угрожава производњу

Домаће свињарство суочава се и са озбиљним здравственим ризицима. Афричка куга свиња присутна је у дивљој популацији, а могућност њеног преноса на домаће животиње захтева строге биосигурносне мере.

На фармама је потребно контролисати улазак људи и возила, спроводити дезинфекцију и спречавати контакт са другим животињама. Посебан проблем представља илегалан промет свиња.

"Вакцине нема. Дакле, ви морате да радите едукацију фармера, да затворите апсолутно свако подручје где имате и где је опасност", рекла је  Челебићанин.

Челебићанин наводи да је делегација удружења недавно посетила Шпанију, где је разговарала са представницима тамошњег удружења произвођача, фармерима и надлежним органима о начинима заштите производње.

Према њеним речима, Шпанија има око 60 милиона товљеника, а искуства те земље показују колико су биосигурност и организован систем заштите важни за очување производње.

Ипак, упозорава да су и велики домаћи системи, као и мали произвођачи, трпели велике губитке због високих цена прасади, хране и енергената. Неки од највећих произвођача одустали су од производње.

Одгајивачи траже квоте за увоз меса

Додатни притисак на домаће произвођаче представља увоз свињског меса, посебно из Европске уније. Челебићанин сматра да би држава требало да утврди стварне потребе домаћег тржишта и на основу тога одреди увозне квоте.

Како истиче, недостају поуздани подаци о укупном броју свиња у Србији, потребама малопродаје и количинама меса које су неопходне прерађивачкој индустрији.

Међутим, оно што нама треба, то су квоте. Дакле, да прво видимо колико ми то имамо свиња", каже Челебићанин.

Према њеним речима, увоз би требало усмерити на потребе прерађивачке индустрије, док би домаћа производња требало првенствено да снабдева малопродају.

Посебно указује на значај означавања порекла меса, како би потрошачи могли да разликују домаће производе од увозних.

Сматра да би домаћа производња требало да буде препознатљивија кроз робне марке и посебне ознаке, уз едукацију потрошача о начину производње.

Челебићанин наводи и да домаћи произвођачи имају додатне трошкове јер не користе генетски модификовану храну за животиње, што их чини мање конкурентним у односу на велике европске произвођаче.

Прехрамбени суверенитет као дугорочни циљ

За опоравак свињарства, према оцени председнице Удружења одгајивача свиња Србије, није довољна само стратегија, већ је неопходан конкретан акциони план са јасно одређеним приоритетима.

Први задатак требало би да буде повећање броја крмача и унапређење репродукције, како би Србија обезбедила довољно сопствене прасади за тов.

Челебићанин сматра да кланична индустрија треба првенствено да користи домаћу сировинску базу, док би држава требало да помогне произвођачима да превазиђу разлике у трошковима производње.

"Да првенствено заштитимо домаћу производњу, да кланична индустрија има сировинску базу првенствено у Србији, да купује нашег товљеника", каже Челебићанин.

Као примере мера које би могле да допринесу опоравку сектора наводи брендирање домаћег меса, јасне ознаке порекла, субвенције усмерене у сточарство и улагања у квалитетан генетски материјал.

"Па, брендирање, првенствено бренд, је ли, купујмо домаће, и то на начин да имамо ознаке које ће потрошач да препозна да је то наше месо, и да едукујемо, да је јако важно заштитити домаћу производњу", каже Челебићан.

Циљ би, закључује, требало да буде већи број домаћих фарми које се баве репродукцијом и обезбеђују довољно прасади за даљи тов, како Србија дугорочно не би зависила од увоза меса и живих животиња.

Након пензионера из категорије самосталних делатности, новац 5. новембра, стиже војним и пољопривредним пензионерима, а 10. новембра и осталима.

То не значи да ће пензионери морати трајно да примају своје пензије преко Поштанске штедионице. 

Иван Бојчић, из Поштанске штедионице, рекао је да су пензионерима отворени привремени рачуни на које ће бити уплаћена октобарска пензија.

"Они имају рок до 20. новембра да отворе рачун у банци Поштанске штедионице или ће у некој другој за уплату наредних пензија и о томе доставе потврду ПИО фонду", рекао је Бојчић.

Испред београдских експозитура Поштанске штедионице, корисници су се жалили на гужве у банци, али је било и оних који уживају у својој пензији.

Нагло интересовање за евре

Истовремено, у појединим београдским мењачницама порасла је потражња за еврима, што је испразнило поједине касе, па се до европске валуте на неким местима данас није могло доћи из првог покушаја.

Купци су били успешни у неким наредним покушајима, а један од разлога куповине евра била је и предострожност.

У мењачницама, међутим, тврде да евра има довољно, да ограничења при куповини нема и да је повећана потражња била краткотрајна.

Борислав Грујић, власник мењачнице, истакао је да ситуација није ванредна.

"Има много више потражње, него што је понуда. Последњих дана се јавно показивало да су ограничења на око 250 евра. Постоје мењачи који имају малу касу, где немају велики капацитет да задовоље велике потребе грађана. Али, постоје и они који то могу да задовоље", истакао је Грујић.

Искуства показују да опрез међу грађанима увек постоји, али надлежни уверавају да за тим нема потребе, јер су и банкарски сектор и девизно тржиште стабилни.

Из компаније наводе да ће затварање погона бити спроведено у складу са законским прописима Србије, уз поштовање свих права запослених.

"Целокупан процес биће спроведен у складу са важећим законодавством Републике Србије и уз потпуно поштовање свих права запослених. Све зарађене зараде, отпремнине приликом престанка радног односа и друге накнаде биће исплаћене у целости", наводи се у саопштењу компаније.

Производни погон турске компаније "Астер текстил" у Нишу отворен је пре 10 година.