"Да бисмо то постигли, морамо више да радимо на усклађивању наших политика са заједничким циљевима, било да су они економски, безбедносни, технолошки. Мислим да је питање где је тренутно у Србији најизраженија вештачка интелигенција. Има много простора за иновације, али при њеном развоју и употреби морамо да будемо мудри и одговорни", навео је Титоло.

Потврдио је и да ће САД учествовати на изложби "Експо 2027".

"Мислим да ћемо сјајно искористити замах који смо изградили у односима ове године и пренети га у следећу годину", додао је Титоло.

Председница УО Америчке привредне коморе у Србији Ана Драшковић нагласила је да захваљујући новом стратешком дијалогу између Сједињених Америчких Држава и Србије сада имамо нову, снажну платформу на којој можемо да градимо нове пројекте.

"Да доносимо нове инвестиције и заједно изградимо заиста добру будућност. Али то зависи од нас – сви морамо да засучемо рукаве", закључила је Драшковићева.

Компаније тако неће морати да чекају на доспеће својих фактура, већ могу да потраживања претворе у готовину и тако брже дођу до новца потребног за свакодневно пословање.

Већа доступност факторинга (финансијске услуге) требало би да побољша управљање новчаним токовима компанија, олакша измиривање обавеза према добављачима и омогући предузећима да наставе да улажу и шире пословање без чекања да купци измире своје рачуне, додаје се у саопштењу.

Посебан значај има чињеница да је финансирање обезбеђено у динарима, што је важно за компаније чији су приходи и расходи углавном у домаћој валути, јер им омогућава да финансирање боље ускладе са сопственим новчаним токовима и смање изложеност валутном ризику, напомиње банка.

ЕБРД наводи да трансакција показује растућу тражњу за финансирањем потраживања у локалној валути и све већи значај факторинга за трговину и ланце снабдевања у Србији.

Аранжман је реализован у оквиру Програма за олакшавање трговине (ТФП), а средства су одобрена у облику револвинг факторинг аранжмана банци Уникредит Србија.

ЕБРД наводи да је од почетка пословања у Србији инвестирала више од 11 милијарди евра у више од 410 пројеката, уз фокус на конкурентност приватног сектора, инфраструктуру, зелену економију и развој финансијског сектора.

"Све су прилике да улазимо у нови циклус повишених тензија и неизвесности на тржишту енергената и он је праћен ценом нафте која иде ка, па чак сад, и преко 95 долара по једном барелу и ценом гасу која прелази 70 евра по једном мегават-сату", објаснио је професор Лукић.

Истакао је да је однос између Ирана и САД оно што гура таква дешавања и да може да се каже да је тај однос поново ескалирао преко нивоа размене неких претњи на ниво директног физичког обрачуна.

"Поред тих напада, можемо издвојити још један детаљ који је у другој половини августа такође допринео овим дешавањима, а то је да је меморандум о разумевању који је закључен 17. јуна између САД и Ирана и који је требало да важи 60 дана дефинитивно истекао и неће бити обновљен, а тај меморандум је, заправо, упркос свим кршењима која су наступила после његовог закључења, ипак допринео смиривању ситуације, смиривању на тржишту енергената и био је неки, хајде да кажемо, трачак или зрно наде да може доћи до краја сукоба", навео је Лукић.

Додао је да то што сада нема никаквог споразума појачава неизвесност међу трговцима.

Припреме за грејну сезону се убрзавају

Убрзавају се припреме за грејну сезону. Говорећи о ризицима за снабдевање европског тржишта, професор Лукић истиче да то зависи од уходаних маршрута и логистике допреме енергената.

"Ми смо видели да поред Ормуског мореуза ове године смо имали и због ниског водостаја проблем са реком Рајном и доставом и допремом енергената. Затим, зависи од стања стратешких резерви земаља, стратешких резерви свих енергената за које се држе стратешке резерве, зависи од оперативности и функционалности прерађивачких капацитета и ту можемо да видимо да је дошло до одређених опструкција и напада на постројења у Русији, али такође утичу и одређене нове мере или забране трговине одређеним дериватима", истакао је Лукић.

Додао је да је за Европу потенцијални проблем то што је Русија престала да извози дизел и да је то створило извесну панику на тржишту деривата и да је профитна маргина за све компаније које тргују дизелом на рекордном нивоу.

Говорећи о гасу, Лукић је истакао да је велики проблем са тим енергентом због тога што је гас много битнији зими него лети, као и да се током пролећа и лета попуњавају резерве, али да је сада тај циклус поремећен.

"Ми овога пута нисмо имали летње месеце у којима би цена гаса била приступачнија у којима би они који се баве попуњавањем резерви гаса прихватили ту цену. Та повишена цена је одвраћала од попуњавања и сад имамо ситуацију да неке земље, као што је, рецимо, водећа европска економија Немачка, имају степен попуњености на нешто изнад 50 посто", навео је професор Лукић и додао да је Немачка у ово време прошле године имала готово 70 одсто попуњености.

"Очекујемо нови гасни споразум са Гаспромом"

Говорећи о домаћем тржишту и споразуму са руским "Гаспромом" који истиче 30. септембра, Лукић је навео да су сви споразуми које смо до сада закључили са "Гаспромом" били изузетно повољни по нашу земљу, али да у последњих годину дана долази до скраћивања рока гасног споразума.

"Тај рок је скраћен прво на шест месеци, сада ове године на три месеца и очекујемо, наравно, уз продужење које постоји, да закључимо нови гасни споразум који вероватно неће имати прекомерно дуг рок доспећа", рекао је Лукић.

Објаснио је да је закључивање споразума са "Гаспромом" увек било резултанта две ствари.

"Прва ствар, то су текући тржишни трендови и актуелна кретања, а друга ствар јесте геополитичка позиција Србије, с тим да скраћивање рока за закључивање гасног споразума нама сугерише да је можда релативни значај и пондер у том преговарању и одлучивању геополитичке позиције Србије сада нешто већи и може још да јача на значају", навео је професор Лукић.

"Одлуку ОФАК-а о санкцијама НИС-у може да предухитри обзнањивање исхода преговора МОЛ-а и Гаспрома"

Када је реч о санкцијама НИС-у, Лукић је навео да је питање за Вашингтон питање наставка његове доброћудности у вези са преговорима о преузимању НИС-а.

"Ми смо се већ навикли у овој години да готово сваких месец дана имамо тестирање те доброћудности ОФАК-а где, негде недељу дана пре истека тог месечног периода одлагања ступања санкција на снагу, стрепимо како ће ОФАК и коју одлуку да донесе", истакао је Лукић.

Оценио је да одлуку америчке стране о одлагању санкција може да предухитри обзнањивање коначног исхода преговора МОЛ-а и "Гаспрома", односно да ли ће већински власник НИС-а да буде промењен или ће да остане стари бар за неко време.

МОЛ мења власничку структуру пошто одлази један од акционара. Лукић је објаснио да мађарска фондација "MOL New Europe" излази из власничке структуре, а да све њене акције преузима компанија МОЛ.

"Разлог ове промене јесте чињеница да је та фондација имала као највећи облик активе управо уделе, односно акције у МОЛ-у, да је највећи и основни приход који је остваривала приход исплата по основу дивиденди МОЛ-а који је потом исплаћиван за различите друштвено корисне одговорне пројекте и као помоћ заједницама. Садашња мађарска власт је сматрала да су нетранспарентно додељивана та средства и да су можда због тога и на неправичан начин додељивана. Тако да оно што ће МОЛ да уради, то је да ће да преузме сопствене акције", рекао је Лукић.

Разговор са проф. др Велимиром Лукићем у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.

Говорећи о економским аспектима сарадње са земљама Покрета несврстаних, Бојан Станић из Привредне коморе Србије оценио је да међународна тражња све више се формира ван Европе и ван Запада, имајући у виду да је економска динамика израженија тамо где се популација брже увећава, а то је управо Африка, која је готово целокупна као континент чланица Покрета несврстаних.

Истакао је и да су значајан део тог простора Јужна Азија и Латинска Америка, те да су у том погледу и европске земље, а и водеће привреде као што су Америка и Кина, заинтересоване да се на том простору што боље позиционирају.

Према његовим речима, Србија, као економски лидер на простору Западног Балкана, има интерес да пронађе партнере у подсахарској Африци, у Северној Африци и широм Јужне Азије, како би своје производе могла тамо да пласира. Нагласио је да је тај простор "практично гладан свега: и хране, са друге стране и грађевинског материјала, уређаја, машина, и на крају информационих технологија".

Говорећи о конкретним тржиштима, Станић је рекао да је Србији географски најближе подручје Северне Африке и Југозападне Азије, где су у последње време ишле бројне српске делегације ради успостављања чвршћих билатералних односа.

Подсетио је да је потписан споразум о слободној трговини са Египтом, као и са Уједињеним Арапским Емиратима, док са Казахстаном Србија има развијену економску сарадњу, пре свега у области енергетике, будући да се са тог простора данас увози највише нафте. Додао је да Србија сарађује и са тржиштима попут Индије и Алжира, одакле увози значајне количине сировина важних за домаћу привреду.

Као предност Србије у односу са земљама Покрета несврстаних, Станић је навео чињеницу да ове земље, уједињене око економских, али и одређених политичких интереса који нису увек у складу са интересима водећих светских сила, у Србији виде земљу која је "и даље најнесврстанија на простору Југоисточне Европе". Оценио је да управо то Србији доноси одређено поштовање и простор за интензивнију економску сарадњу.

Од трке за Африком до вештачке интелигенције: шта успорава, а шта убрзава сарадњу

Станић је указао и на то да данас, слично као и почетком двадесетог века, постоји својеврсна "трка за Африком", али је нагласио да оно што ограничава привредну сарадњу јесте пре свега политика, будући да економија мора да се прилагођава политичким околностима, не само у Европи, него и широм света.

Према његовим речима, чланице Покрета несврстаних често имају сукобљене политичке интересе, али се додирују управо у економској сарадњи, покушавајући да се изборе за слободне услове пословања и избегну увлачење у царинске ратове и протекционистичке мере.

Као предности Србије, поред поменутог регионалног ауторитета и покушаја да остане неутрална, Станић је навео и индустријски потенцијал, знање и искорак у дигитализацији и вештачкој интелигенцији у поређењу са земљама региона, подсећајући на недавно отворену фабрику хуманих робота у индустријској зони поред Шапца.

Истовремено, упозорио је да већи део света Србији остаје тешко доступан у погледу конкурентности домаће привреде, пре свега због удаљености и волатилних логистичких трошкова, али је оценио да кроз формирање ланаца снабдевања, у чему Србија може бити лидер уз укључивање земаља региона, могуће је доћи и до удаљенијих тржишта. 

Настављен курс из 1961: од Хладног рата до "нуклеарног мира"

О политичкој димензији скупа говорила је амбасадорка Министарства спољних послова Љиљана Никшић, истичући да су и данас актуелни основни постулати са оснивачке конференције из 1961. године. Оценила је да је садашњи, подељени свет велики изазов, сличан подели света у доба Хладног рата, те да су кључни принципи и данас суверенитет и територијални интегритет, доследно спровођење Повеље Уједињених нација и активна мирољубива коегзистенција, односно партнерски однос на равноправним основама.

Никшићева је посебно истакла да Влада Републике Србије спроводи, већ деценијама, програм "Свет у Србији", кроз који је тренутно стипендирано између 600 и 700 младих људи, а програм се реализује преко Министарства спољних послова и Министарства просвете.

Навела је да је лично имала прилику да упозна неке од бивших стипендиста који данас заузимају високе позиције у земљама Покрета несврстаних, међу којима је и Стивен Ханингтон Џунго Чокве из Кеније, оснивач мировне невладине организације "Јединствени форум за мир" и син првог председника парламента Кеније.

Подсетила је и да су везе Србије са Египтом старе вековима, још од времена када је Свети Сава боравио тамо током свог другог ходочашћа 1234. године. Нагласила је да Покрет несврстаних представља, после Уједињених нација, највећу светску организацију, будући да Уједињене нације броје 193 земље чланице, док Покрет несврстаних окупља 120 земаља чланица и 17 посматрача.

Осврћући се на паралелу између данашњице и шездесетих година прошлог века, када је председник Србије поручио да "свет мора да припада свима", Никшићева је подсетила на Кубанску кризу, оценивши да свет и данас "хода по танкој жици", будући да живимо у "нуклеарном миру" у ком сваког тренутка може доћи до нуклеарног рата који не би имао победника.

Указала је и на пример Друштва народа, које се распало пред Други светски рат упркос почетном идеализму, наводећи да пред сличним изазовима данас стоје и Уједињене нације и Покрет несврстаних. Ипак, оценила је да управо Покрет несврстаних, по свом основном опредељењу настао из борбе колонизованих земаља за независност, тежи равноправности и уважавању суверенитета, те да у тренутку геополитичког преиспитивања и прекомпоновања снага, овакав покрет добија на значају, а истовремено расте и историјска улога која припада Србији и Београду.

Непризнавање Косова и научна дипломатија као путеви јачања позиције Србије

Говорећи о чињеници да велики број земаља глобалног Југа не признаје самопроглашену независност јужне српске покрајине, Никшићева је подсетила да су се у доба Велике Југославије "главе окретале" у Уједињеним нацијама када се чекало како ће Београд гласати о важним светским питањима, те да данашњи потенцијал од 120 земаља чланица Покрета несврстаних, које координишу своје гласање, представља велики политички капацитал, иако унутар покрета повремено постоје супротстављени ставови међу афричким, азијским и латиноамеричким земљама.

Осврнула се и на улогу мултинационалних компанија и транснационалних банака које су, након пада колонијализма, ушле на тржишта новостворених независних држава, оценивши да и данас постоји борба за утицај, посебно у вези са енергетском безбедношћу, коју је означила као једно од највећих глобалних питања данашњице. У том контексту, подсетила је да 2026. година представља "Теслину годину", те да би, када би дошло до заједничке научне сарадње и стварања иновација које би заменила класичне изворе енергије, могло доћи и до смањења сукоба око енергената.

Никшићева је истакла и значај образовне и научне дипломатије, наводећи пример недавног сусрета са новим министром спољних послова Танзаније Комбом, некадашњим министром туризма те земље, као и то да многи некадашњи стипендисти из земаља Покрета несврстаних, који течно говоре српски језик, данас заузимају кључне позиције у својим државама, што представља добру основу за будућу сарадњу.

Подсетила је и на некадашњи углед српских компанија попут "Енергопројекта" и "Хидротехнике" на тим тржиштима, оценивши да председничка дипломатија, у оквиру које шефове држава при посетама прате привредници, доприноси склапању нових послова.

На крају, Никшићева је поделила и лично сећање на тренутак када је 2018. године седела за столом у српској мисији на Петој авенији у Њујорку, месту где су Тито, Насер и Нехру 1960. године осмишљавали идеју о првом самиту Покрета несврстаних, одржаном годину дана касније.

Оценила је да Београд има историјски пиједестал колевке "једног новог света" и слободарске идеје, те да је част бити данас, у дипломатији, "на раменима" оснивача покрета који су, како је рекла, "промишљали један лепши свет".

Вршилац дужности директора Продуктне берзе Владо Ковачевић рекао је за РТС да се цена стандардног квалитета пшенице на Продуктној берзи креће између 20 и 20,2 динара по килограму без ПДВ-а, док је цена кукуруза од 19 до 19,2 динара без анализе. Кукуруз са анализом на афлатоксин постиже нешто вишу цену.

Посебно интересовање тренутно влада за сунцокрет, чија се цена креће између 52 и 52,2 динара. Соја је од 55 до 56 динара, док је цена јечма између 17,8 и 18 динара.

Обим трговања је, према његовим речима, стандардан за овај део године, али се истовремено прати више фактора који могу да утичу и на цене и на приносе.

Очекује се слабији род кукуруза и соје

Високе температуре и суша већ неколико година највише погађају пољопривредне културе са дужим вегетационим периодом.

Ковачевић каже да још нема конкретних података о овогодишњим приносима, али информације са терена указују на то да ће род кукуруза и соје бити испод просека.

"Оно што нам стиже са терена је да ће бити исподпросечан род соје и кукуруза, док по питању сунцокрета очекујемо бољи резултат“, каже Ковачевић.

Сунцокрет такође има дужи вегетациони период, али је, објашњава, отпорнији на сушу од кукуруза и соје, па су и очекивања у погледу приноса повољнија.

Низак водостај Дунава ограничава извоз преко Констанце

Још један значајан фактор за домаће тржиште је низак водостај Дунава. Ковачевић указује на то да су житарице и уљарице кабасти производи са релативно ниском ценом у односу на масу, због чега трошкови транспорта имају велики утицај на трговину.

Према његовим речима, проток Дунава на граници са Румунијом тренутно је на око 40 одсто уобичајеног нивоа.

"Практично је наша најбитнија извозна магистрала, Дунав према луци Констанца, сада прекинута“, истиче Ковачевић.

Због тога Србија тренутно не може у потпуности да искористи извозне могућности преко Констанце, па се траже алтернативни правци – пре свега камионски и железнички транспорт. На међународно тржиште, истовремено, утиче ситуација у црноморском региону и смањен извоз из Украјине и Русије.

Светске и домаће цене тесно повезане

Ковачевић истиче да је тржиште житарица и уљарица глобално и да поремећаји у једном делу света могу да утичу на цене на другим тржиштима.

Наводи да је цена пшенице на америчком тржишту достигла највиши ниво у последње три године, док се на париском Матифу (берзи) кретала око 239 евра по тони. Код кукуруза је, такође, забележен раст цена.

Домаће цене су, како објашњава, у великој мери повезане са кретањима на светским берзама.

"Ако погледате графиконе које Продуктна берза објављује и упоредите светске берзе са Продуктном берзом Нови Сад, видећете веома висок степен корелације“, каже Ковачевић.

Ипак, реакција домаћег тржишта не мора увек да буде истовремена са променама у свету, јер зависи и од могућности Србије да извезе робу.

Управо је низак водостај Дунава пример како проблем са транспортом може да спречи домаће произвођаче и трговце да у одређеном тренутку искористе повољнију цену на иностраном тржишту.

Ратари мењају структуру сетве због климатских екстрема

Све чешће суше и екстремне температуре већ утичу и на избор култура које пољопривредници сеју.

Ковачевић наводи податке Републичког завода за статистику према којима су површине под пшеницом, која има краћи вегетациони период и у већој мери избегава екстремне температуре током јуна и јула, повећане за 7,5 одсто у односу на претходну годину.

Истовремено, површине под кукурузом смањене су за 3,8 одсто, а под сојом за 7,5 одсто. Површине под сунцокретом повећане су за 3,5 одсто.

"Видимо да се наши ратари опредељују све више и више и да се врло брзо мења структура ка културама које имају краћи вегетациони период“, указује Ковачевић.

Геополитика све важнија за формирање цена

Поред временских прилика и логистике, један од кључних фактора који последњих година одређује кретање цена постала је геополитика.

Ковачевић истиче да тај фактор раније није у толикој мери доминирао приликом прављења прогноза о ценама житарица и уљарица.

Посебна непознаница је, како каже, у којој мери и којим правцима ће се одвијати извоз житарица из Украјине и Русије, али и колико ће бити проходни важни логистички канали.

"Све више и више геополитички фактори доминирају у формирању цене, тако да јако пуно зависи од проходности логистичких канала“, наглашава Ковачевић. За Србију је, поред међународних околности, посебно важан ниво Дунава, који је постао фактор са знатно већим утицајем него раније.

"Очекујемо турбулентну јесен“

Говорећи о томе шта пољопривредници могу да очекују током предстојеће јесени, Ковачевић наводи да би тржиште могло да остане веома динамично.

"Очекујемо турбулентну јесен, али наши ратари и трговци су се већ навикли на тако нешто“, каже Ковачевић.

Због брзих промена изазваних геополитиком, логистиком и нивоом Дунава, пољопривредницима саветује да континуирано прате тржиште и, када је то могуће, управљају ризиком од промене цена.

Као пример колико брзо могу да се промене трговински токови наводи Румунију, која ове године има добар принос пшенице, али слабији квалитет. Србија, са друге стране, има солидан квалитет пшенице, па се домаћа пшеница извози у Румунију и меша са тамошњом како би се добио одговарајући просечан квалитет.

Могућа је и ситуација која раније није била уобичајена – да Мађарска ове године увози кукуруз из Србије.

"Треба константно пратити стање на тржишту, управљати ризиком цена уколико је то могуће, јер је тржиште веома динамично“, закључује Ковачевић.

Економиста и брокер Бранислав Јоргић објашњава да је то последица догађаја који су се десили за викенд.

"У претходном периоду имали смо најаве да може доћи до смиривања на Блиском истоку – постигнут је споразум између Омана и Ирана о контроли саобраћаја у Ормуском мореузу, али то није било прихваћено од стране Америке. Америка је најавила оштре економске санкције и јавност је мислила да су одустали од војних удара и да ће своје циљеве постићи практично тим економским санкцијама. Нажалост, за викенд су се десили војни удари на Иран и дошло је до ескалације и последица тога је практично ово што имамо – а то је више цене нафте", објашњава Јоргић.

Додаје да су више цене нафте тренутне и да се не могу извлачити закључци за дужи временски период, јер оне зависе од стања на Блиском истоку, али и стања у Украјини.

Шта треба да се догоди да би се ситуација стабилизовала

Подсећа да већ дужи временски период постоји мањак енергената на светском тржишту и да, чак и да САД и Иран постигну споразум, ситуација неће одмах бити стабилизована јер су разорена постројења за експлоатацију и прераду нафте на Блиском истоку.

"Донекле ситуацију може поправити споразум између Америке и Венецуеле, где се предвиђа експлоатација америчких компанија нафте у Венецуели. Међутим, треба видети у ком је обиму то предвиђено и, с друге стране, у ком временском периоду", навео је Јоргић додајући да би тек у неком дужем временском периоду та нафта могла да доведе до смиривања ситуације на светском тржишту.

Резерве гаса у Европи на 63 одсто

Проценат резерви гаса у европским земљама креће се од педесет до седамдесет посто.

"Високо развијене западне земље су интервенисале из робних резерви да би смириле цену и нафте и гаса за своје потрошаче. У томе су делимично успели, али последице тога су ниске резерве. Сада ће морати интензивно да попуњавају те резерве", рекао је Јоргић.

На питање да ли ће то оставити последице по Европу, Јоргић одговара да то зависи од нивоа рационализације потрошње, али и од тога каква ће бити зима.

"Уколико буде блага зима, онда ће те резерве вероватно издржати. Уколико буде оштра зима, може бити проблема и биће, зависиће од хидропотенцијала, да ли ће он да се напуни и да се електране користе у пуном капацитету, као и нуклеарне електране које користе воду за хлађење својих реактора", рекао је Јоргић.

Хоће ли Србија мирније од остатка Европе дочекати зиму

Према речима званичника, складишта гаса у Србији су попуњена скоро до врха. Јоргић, међутим, каже да Србија, пошто је део глобалног тржишта, мање-више дели судбину дешавања на глобалном тржишту.

"Изгледа да ствари са гасом стоје доста добро, да су резерве попуњене, али битно је да знамо да резерве служе за интервенцију на тржишту у кризним ситуацијама и за стабилизацију тржишта.
Али битно је, значи, оно континуирано снабдевање гасом и ту изгледа да стоје добро ствари.
Имајући у виду да имамо уговоре са Русијом, имамо са Азербејџаном и потребно је интензивно вршити диверсификацију у снабдевању", истиче Јоргић.

Када је реч о нафти, такође је добра ситуација са резервама, а једини проблем је статус НИС-а, али и ситуација са хидропотенцијалом због стања на Дунаву.

Говорећи о НИС-у, Јоргић је рекао да чињеница да је јавно објављено да се сад траже решења о начину исплате и да се бира банка која би добила сагласност од ОФАК-а да спроведе ту трансакцију говори да су претходни договори постигнути.

"Решење статуса НИС-а је веома важно због континуитета снабдевања нафтом, прераде нафте у нафтне деривате и снабдевања нашег тржишта. Наравно, ми ћемо ту и даље зависити од светске цене нафте која ће бити каква буде за нас, биће и за остатак света", рекао је Јоргић.

Министарка је на састанку истакла да је захваљујући доброј координацији мера државе и активности нафтних компанија успешно преброђен тежак период за снабдевање нафтним дериватима у августу, у којем смо имали изазове и са ниским водостајем Дунава и са сложеном ситуацијом на међународном тржишту и изузетно високим ценама сирове нафте и нарочито дизела.

"Не очекујем никакве проблеме у снабдевању нафтним дериватима ни у септембру, без обзира што се изазови за отежаним увозом због ниског водостаја Дунава настављају. У септембру нафтне компаније очекују да потражња за евро дизелом буде на сличном нивоу као у августу, близу 200.000 тона", навела је Ђедовић Хандановић.

Министарка истиче да се очекује да највећи део потражње буде задовољен из производње панчевачке рафинерије, која је повећала своју прераду на близу 13.000 тона дневно, а остатак из увоза који планирају нафтне компаније.

Према њеним речима, у августу је већи део тражње за евро дизелом покривен из домаће прераде, око 160.000 тона, а највећи део увоза готово половина, од 32.000 тона реализован је железницом, због проблема изазваних ниским водостајем Дунава.

Министарка је додала да је продужетак оперативне лиценце НИС-у до 30. септембра, важан за енергетску сигурност, како би Србија у нестабилном међународном окружењу могла у што већој мери да се ослања на домаћу прераду.

"Из НИС-а су најавили да ће додатно повећати производњу у септембру, која би требало да износи око 190.000 тона евро дизела, 17.000 тона керозина, 18.000 тона мазута и око 50.000 тона бензина, док очекујемо да ће увоз бити на нивоу 36.000 тона евро дизела. Повећана производња домаће рафинерије важна је и како би НИС обновио оперативне резерве, с обзиром да је држава дозволила НИС-у да стави оперативне резерве на тржиште како би се задовољила тражња, а услед ниског увоза због проблема са водостајем Дунавом" , навела је министарка.

Нову одлуку је потписао премијер проф. др Ђуро Мацут.

Привремени износи акциза за оловни бензин до 6. септембра биће 61,24 динара по литру, за безоловни бензин 57,60 динара по литару, а за гасна уља (дизел) 59,23 динара по литару.

Влада Србије је током августа у више наврата продужавала Одлуку о привременом смањењу износа акциза за укупно 20 одсто због повећања произвођачких цена деривата нафте услед раста цене сирове нафте на светском тржишту.

Овом изменом, наведено је у одлуци, њено важење продужено је са 31. августа на 30. септембар, односно за још месец дана.

Влада Србије донела је 9. марта на ванредној седници одлуку о забрани извоза нафте и свих нафтних деривата, која је важила до 19. марта, након чега је продужавана ради заштите домаћег тржишта од несташица и скока цена, услед глобалних поремећаја на светском тржишту.

Говорећи о значају инвестиције председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж је истакао да се не ради само о још једном производном погону, већ о уласку Србије у индустрију која је, како је рекао, тек у настајању.

"Дакле, не ради се тек о још једној фабрици. Ушли смо у индустрију која се практично рађа, не у још једну фабрику", оценио је Чадеж.

Према његовим речима, тренутак у којем Србија улази у област хуманоидне роботике посебно је значајан, јер се та индустрија данас налази у фази у којој су били мобилни телефони пре скоро две деценије или електрични аутомобили пре десетак година.

Чадеж је навео да се технологија већ развија и да следи њена масовна производња и примена широм света. Зато је, додао је, од великог значаја где ће се та технологија развијати и производити.

Посебно је истакао да би фабрика у Шапцу могла да производи више хиљада робота, док су постојеће производње у неким европским земљама знатно мањег обима.

"Ово је заиста једина велика фабрика те врсте за производњу хуманоидних робота, односно технологије која тек долази", навео је председник ПКС-а.

Говорећи о значају инвестиције за домаћу привреду, Чадеж је подсетио да она не би била могућа без претходног искуства компаније "Минт" у Србији, њене сарадње са домаћим инжењерима и добављачима, као и искуства у пословању у Србији.

Навео је и да су значајну улогу у стварању услова за овакве инвестиције имали односи Србије и Кине, пре свега односи председника Александра Вучића и кинеског председника Си Ђинпинга.

Раст тржишта хуманоидних робота

Чадеж је оценио да ће нова инвестиција имати значајан утицај на технолошки развој Србије, указујући на брз раст глобалног тржишта хуманоидних робота.

Како је навео, у првој половини 2026. године у свету је испоручено између 19.000 и 22.000 хуманоидних робота, што представља вишеструко повећање у односу на претходни период.

Компанија "Агибот", технолошки партнер "Минта", према његовим речима, има значајан удео на светском тржишту. Чадеж је навео и процену "Морган Стенлија" да би тржиште хуманоидних робота до 2040. године могло да достигне вредност од око пет билиона долара.

"Дакле, то је стварно огромно. Ево, да вашим гледаоцима поједноставимо – то је ред величине целе те индустрије, отприлике као садашња вредност целе немачке економије", навео је Чадеж.

Трансфер знања и улога домаћих инжењера

За Србију, међутим, значај инвестиције није само у производњи робота, већ и у могућности да домаћи инжењери и компаније учествују у њиховом развоју, обуци и примени.

Чадеж је рекао да за то постоји неколико важних предуслова – физичко присуство фабрике и развојног центра, али и база знања и инжењера коју је Србија градила претходних година.

Као пример повезивања домаћег знања са новом технологијом навео је компанију "Take One", која се бави снимањем покрета људи у тродимензионалном простору и њиховим преношењем у анимације и друге дигиталне садржаје.

Према његовим речима, знања из гејминг индустрије, у којој је Србија већ веома успешна, могу се применити и у развоју роботике.

Роботи не замењују радну снагу које има, већ ону које нема

Говорећи о томе шта ће хуманоидни роботи радити у производњи, Чадеж је објаснио да ће се у наредним годинама све више користити за послове који су за људе тешки, прљави или монотони.

"Роботи не замењују радну снагу којe има, него замењују радну снагу које нема", истакао је председник ПКС-а.

У том контексту, оценио је да роботи могу да буду одговор на проблем недостатка радне снаге са којим се суочавају компаније у Србији, али и широм Европе.

Посебну предност хуманоидних робота види у томе што је савремени свет прилагођен људима, па није неопходно из корена мењати постојеће фабрике и производне системе.

"Ми живимо у свету који је прилагођен људима. Управо зато су хуманоидни роботи веома важни за будућност, јер није могуће прекомпоновати и прилагодити свет и фабрике преко ноћи, па чак ни за десет година", навео је Чадеж.

Роботика као прилика за већу продуктивност

Шира примена роботике могла би, према Чадежу, значајно да повећа конкурентност српских компанија.

Позивајући се на примере из аутомобилске и других индустрија, навео је да примена хуманоидних робота може да донесе веома значајна повећања продуктивности.

"Говоримо о тридесет пет до шездесет пет – седамдесет одсто повећању продуктивности", навео је председник ПКС-а.

Он је оценио да је то посебно важно за Србију, имајући у виду да је продуктивност један од изазова домаће привреде – како производити више у истом временском периоду и уз бољи квалитет.

Зато, како је рекао, Србија има интерес да буде међу првима у овој области.

"Ово није само једна фабрика. Ово је јасан сигнал да је Србија тренутно у средишту настанка једне потпуно нове индустрије, која ће у будућности вредети милијарде и милијарде", навео је Чадеж.

Од радно интензивне ка економији веће додате вредности

Чадеж је на крају оценио да се промена структуре српске привреде већ дешава и да је период ослањања на радно интензивне производне процесе завршен.

Као пример је навео развој домаћих ИТ компанија, али и све сложеније производе и технологије које у Србији развијају и стране и домаће компаније.

Истакао је и пример домаће компаније која је, поред пословања у кондиторском, угоститељском и сектору производње грејних тела, одлучила да покрене производњу индустријских робота и роботских руку за сортирање и паковање, у сарадњи са кинеским партнерима.

Према његовој оцени, управо такви примери показују да се српска привреда све више помера ка сложенијим производима, технологијама и пословима са већом додатом вредношћу.

"Када погледате шта стране компаније које послују код нас данас производе у својим погонима, колико су ти производи и технологије високо софистицирани, и упоредите то са оним што су производиле пре само пет до десет година, то је небо и земља", закључио је Чадеж.

Укупна дужина коридора износи 68 километара. Тренутно су у саобраћају 34 километра, од којих су 32 пуштена у рад у фебруару 2025. године, као и прва два километра брзе саобраћајнице која су пуштена у саобраћај 20. августа ове године.

Ова два километра повезују наплатну станицу Пожаревац, са брзом саобраћајницом Пожаревац – Велико Градиште – Голубац, у делу који је раније пуштен у саобраћај. У склопу ова два километра налази се и мост преко пруге код Мале Крсне чији је леви, новоизграђени мост пуштен у саобраћај, док је десни мост у реконструкцији.

На деоницама 2 и 3 биће пуштено у саобраћај укупно 28 километара. Након пуштања у саобраћај ових деоница, остаће у изградњи још шест километара Дунавског коридора.

Шта се гради на брзој саобраћајници

На брзој саобраћајници гради се 62 објекта (55 завршених), шест петљи (пет завршених, једна постојећа у реконструкцији) и 16 кружних раскрсница (14 завршених). Брза саобраћајница је пројектована за рачунску брзину од 100 километара на час.

Изградњом Дунавског коридора повезују се Пожаревац, Велико Градиште и Голубац са Београдом, чиме ће се скратити време путовања од Београда до Голупца на један сат и 20 минута.

Комерцијални Уговор о пројектовању и извођењу радова на Дунавског коридора потписан је 2021. године између Владе Србије као финансијера, Коридора Србије д. о. о. као инвеститора и China Shandong International Economic and Technical Cooperation Group, Ltd. of Shandong Hi-Speed Group Co као извођача радова.

Процењена вредност пројекта износи 524 милиона евра, а пројекат се финансира средствима из буџета Србије и кредита домаћих банака.

"У зрењанинском атару киша није пала три месеца. Стање на њивама је јако тешко. Земља је сува. Велике машине успевају некако да то обраде. Неку полу-припрему смо одрадили, али далеко је то од доброг. Да би се радила друга припрема и сетва треба да падне минимум 30 литара кише по квадрату. У наредних 15 дана нема ни најаве падавина", објашњава пољопривредник из Зрењанина.

Стрпљен спасен

Свака година у пољопривреди је, наводи, прича за себе. И ове јесени ће се сигурно сејати, али треба имати стрпљења, треба припремати, сачекати кишу, па ући у њиву.

"Ми смо уљану репицу прошле године сејали 10. октобрта. Кад кажем неком да сејем репицу октобра, он каже да то није добро. Ја се слажем да није добро, али ми смо ове године имали принос од 3 тоне по хектару. Пољопривредну производњу не можемо строго везивати за датуме. И после тзв. оптималних рокова постоје дани, ако прогноза каже да ће бити топло, да ће бити падавина. Биљка ће тада да се развије колико је потребно да би презимела зиму", додаје.

Производња уљане репице је захтевнија од пшенице и јечма, па уколико произвођачи размишљају о њој треба добро да се припреме. Истовремено, у овом тренутку то је најисплативија култура.

"Уљана репица је била 60 динара, па пута принос од три тоне, лако је да се израчуна колико је то новца. Кукуруза ћемо исто имати три тоне, али његова је цена је око 20 динара, што значи да је та производња три пута лошија. Пшеница је, такође, три пута лошија. Сунцокрет је 40 динара, али га има две тоне по хектару. У овом тренутку уљана репица је најбоља за производњу када причамо о ратарским класичним културма", истиче Влада.

Прво киша, па сетва

У региону Средњег Баната последњих година повећавају се површине под уљаном репицом. Лане је овом културом посејано око 3.000 хектрара, а било би и више да део произвођача, због померања рокова, није одустао од сетве.

"Сведоци смо да метеоролошки услови лимитирају сву пољопривредну производњу. Осим што је каснила сетва, недостатак падавина у априлу утицао је на кондицију и стање усева. То се одразило и на принос, јер је уљана репица била у фази интензивног пораста, као и на висину усева која је изостала, тако да биљке нису оствариле пун капацитет приноса. Касније смо имали период који је био добар за развој, јер је током јуна је било нешто кише која је утицала на боље наливање зрна", објашњава Снежана Парађенови из ПСС Зрењанин.

Оптималне рокове све је теже испоштовати. Са сетвом не треба журити, јер ће семе бити у сувом и биће отежано ницање.

"Са отежаним ницањем имаћемо различите фазе развоја, што је битно касније код примене средстава за заштиту. Имамо штеточине које угрожавају усев како у јесен, тако и касније, а истовремено немамо адекватне инсектициде за њих. Уз то, мора се правовремено реаговати. На почетку године проблем је репичина лисна оса, касније су то пипе. Такође, мора се водити рачуна и о сузбијању корова. Треба применити хербициде после сетве, а пре ницања, а чија ефикасност, исто, зависи од падавина. Имамо и третмане након ницања. До сада смо имали и проблеме са самониклим пшеницама у усеву уљане репице који конкуришу младом усеву", наводи.

Који су добри, а који лоши предусеви за уљану репицу

Јако је важно и водити рачуна о томе који је предусев био на парцели где се планира сетва уљанре репице.

"Имамо раније скидање кукуруза, тако да очекујемо да ће и на тим површинама да се сеје уљана репица. За њу је добро да су јој предусев пшеница или кукуруз. Сунцокрет никако није добар као предусев. Треба обратити пажњу где су примењивани хербициди који могу да стопирају пораст уљане репице и те парцеле треба избегавати", додаје Парађеновић.

Производња уљане репице почиње пре уласка сејалице у њиве, а од анализе земљишта

Стручњаци упозоравају да је пре сетве веома важно урадити анализу земљишта. Поред основних параметара плодности – пХ вредности, садржаја органске материје, фосфора и калијума – на појединим парцелама корисно је одредити и резерве минералног азота у профилу земљишта. То може бити нарочито значајно након сушних периода и на парцелама на којима је претходни усев слабије користио расположиви азот.

"Циљ није дати репици „што више“, већ јој дати онолико колико јој је потребно у складу са стањем земљишта, очекиваним приносом, предусевом и расположивим резервама хранива. Код уљане репице треба имати у виду и повећане потребе за сумпором. Исхрану сумпором треба планирати заједно са азотом, јер је њихов метаболизам у биљци уско повезан. Недостатак сумпора може ограничити искоришћавање азота и остваривање потенцијала приноса и квалитета семена", упозорава др Ана Марјановић Јеромела из Института за ратарство и повртарство, Института од националног значаја за Републику Србију.

Како правилно припремити земљиште

Земљиште мора бити добро припремљено, али у условима суше и високих температура сваки додатни проход само повећава губитак воде.

"Уљана репица рано формира снажан вретенаст корен. Пре сетве треба проверити профил земљишта и, ако постоји збијени слој, изабрати начин обраде којим ће се он ефикасно уклонити када влажност земљишта то дозвољава. Површина треба да буде равна, сетвени слој довољно уситњен, али не прашкаст, а подлога добро формирана. У повољним условима семе се полаже приближно 2–3 цм дубоко, уз што мања одступања између појединачних редова и биљака", додаје.

Нагомилана слама отежава прецизно полагање семена, прекида контакт семена са земљиштем и доприноси неуједначеном ницању. Добро управљање жетвеним остацима почиње још током жетве предусева.

"Норму сетве треба одређивати према жељеном склопу, маси 1.000 семена, клијавости и очекиваном пољском ницању, а не само према килограмима семена по хектару. За савремене хибриде у добрим условима циљ је најчешће око 40–45 правилно распоређених биљака по квадрату, уз прилагођавање склопа року сетве и условима парцеле", прецизира Марјановић Јеромела.

За шта се све користи уљана репица

Озима уљана репица је једна од најзначајнијих уљаних биљних врста. Њена вредност није само као сировине за производњу квалитетног биљног уља. Сачма која остаје након издвајања уља представља важан извор протеина за исхрану домаћих животиња, док уље има примену и у производњи биогорива и другим индустријским секторима. Увођењем уљане репице у плодоред прекида се плодоред којим доминирају жита, проширује број гајених врста и омогућава равномернија расподела радова током године.

"У 2025. површине под уљаном репицом у Србији биле су веће за 7,5 одсто него годину раније, а светска производња ове уљарице креће се око 97 милиона тона. Европска унија остаје један од кључних светских произвођача, прерађивача и потрошача репице, при чему је њена прерада већа од сопствене производње. То значи да европско тржиште и даље има изражену потребу за овом сировином", објашнајва.

Европска комисија за 2026. очекује раст укупне производње уљарица у ЕУ, али истовремено упозорава да раст цена енергије и ђубрива поново повећава притисак на економику производње. Управо зато прецизније коришћење инпута – посебно минералних ђубрива – постаје и агрономско и економско питање.

Јелица Путниковић каже да ново продужење лиценци за НИС до 30. септембра види слично као и претходна, али да се нада да ће овога пута бити последње.

"Надам се да ово што су наши званичници рекли да имају позитивне сигнале да би могао коначно у септембру да буде финиш тих преговора између 'Гаспромњефта' и МОЛ-а, да је то оно што ћемо заиста имати и после тога да нормално крене преузимање компаније“, поручује Путниковићева.

Наглашава да би ново пролонгирање додатно оптеретило НИС.

Наводи да неизвесност траје већ годину и по дана и да је сигурно утицала на резултате компаније.

"НИС не послује нормално и то је оно што је заиста велики проблем", поручује Путниковићева.

"Можда и пре 30. септембра чујемо позитивне вести"

Говорећи о очекивањима да би проблем могао да буде решен током септембра, Путниковићева каже да верује да државни званичници располажу одређеним информацијама.

"Верујем да председник као политичар има неке информације које су стигле, да ли из Вашингтона или можда и од самих преговарача, значи од МОЛ-а и из 'Гаспромњефта'. И министарка је у свом саопштењу истакла ту једну дозу оптимизма", наводи Путниковићева.

Ипак, указује да нико не може са сигурношћу да каже када ће преговори бити окончани.

"Нико не може са сигурношћу да тврди да ће преговори бити завршени и надам се да ће овога пута заиста бити крај, да ћемо 30. септембра, а можда и пре 30. септембра чути неке позитивне вести по питању НИС-а", каже Путниковићева.

Станић: За НИС добра и лоша вест

Продужење лиценце НИС-у до 30. септембра има две стране – омогућава компанији да настави да ради, али истовремено продужава неизвесност, каже Бојан Станић из Привредне коморе Србије.

"То је и добра и лоша вест. Добра је у том смислу што се ипак наставља снабдевање, а са друге стране лоша што се наставља притисак, јер и даље постоји неизвесност да ли ћемо до 30. септембра заиста решити проблем НИС-а, односно да ли неће бити потребе да се продужава та оперативна лиценца, већ ће компанија моћи да функционише у нормалним околностима", објашњава Станић.

Оцењује да је одлука америчке администрације делом последица унапређених односа са САД у оквиру покренутог стратешког дијалога.

"У изјавама званичника провејавао је оптимизам да ће ипак доћи до продужења, тако да је ово очекивано, али опет, са друге стране, благо разочарање зашто није продужено на дуже", каже Станић.

Наглашава да нова лиценца омогућава НИС-у да настави пословање и подсећа на последице које су настале када преко ЈАНАФ-а није могла да буде транспортована сирова нафта до Панчева.

"Ово је сада далеко боља ситуација и сматрамо да је оно што је најгоре иза нас", каже Станић.

Ипак, указује на последице које је дуготрајна неизвесност већ оставила на компанију.

"Чињеница је да је компанија претрпела губитке, чињеница је да је компанија значајно угрожена и, треће, још увек не можемо бити сигурни да ћемо заиста у року од месец дана имати тај договор који ће значити враћање НИС-а у нормалне оквире пословања", наглашава Станић.

Шта је договорено са МОЛ-ом, а шта и даље не знамо

Путниковићева истиче да јавности нису познати услови о којима су преговарали мађарски МОЛ и руски "Гаспромњефт".

Подсећа, међутим, да је саопштено да су преговори Владе Србије и МОЛ-а завршени и да су прихваћене одређене "црвене линије".

Указује да је од објављивања информације о прелиминарном договору МОЛ-а и "Гаспромњефта“ прошло доста времена.

Према њеним речима, оно што је као резултат тих разговора достављено ОФАК-у очигледно није било довољно да се одмах пређе у фазу преузимања компаније.

"Надам се да неће сада бити можда и зле воље са америчке стране или да неће бити направљена нека грешка у корацима. Једноставно, ми не знамо, а верујем да мало ко и у Русији и у Мађарској зна детаље тих преговора и то је можда проблем", каже Путниковићева.

Станић истиче да је важно што разговори нису прекинути.

"Значајно је да преговори напредују. Значајно је да преговори нису обустављени и такође је значајно јер ми заиста верујемо да је то у завршној фази", наводи Станић.

Међутим, упозорава да коначне гаранције нема све док договор не буде потписан и док га не одобри амерички ОФАК.

"Нема гаранција док се не стави потпис, док се мастило на папиру не осуши, али, са друге стране, и док ОФАК не потврди то што су се договорили МОЛ и 'Гаспром'", истиче Станић.

Ипак, верује да је НИС сада ближе коначном решењу.

"Надамо се да је оно најгоре иза нас, да неће доћи до нове обуставе и верујемо, захваљујући овом стратешком дијалогу и некој врсти разумевања, бар у том стратешком смислу између Америке у одређеним сегментима и Русије, да смо ближи решењу него што смо удаљени од њега", истиче Станић.

После зеленог светла ОФАК-а, трансакција би могла брзо да буде завршена

Уколико МОЛ и руска страна постигну договор, а америчка администрација га одобри, Станић не очекује да би реализација трансакције дуго трајала.

"Уколико би заиста био потписан договор, уколико би се две стране које преговарају споразумеле на обострану корист, уколико би Америка то одобрила, онда заиста не видим да би било простора да се тај договор не испоштује", каже Станић.

Сматра да би у том случају процес могао да буде релативно брз.

"Заиста би било бламантно за преговараче да једноставно не испоштују оно што су договорили, за шта су добили одобрење онога који је све време условљавао те преговоре и коначно решење. Тако да верујемо да би то у временском смислу било кратко", додаје Станић.

НИС послује у отежаним условима, али нема несташице горива

Говорећи о последицама неизвесности за пословање НИС-а, Путниковићева указује да се компанија истовремено суочава и са ширим проблемима на енергетском тржишту – од кризе на Блиском истоку до ниског водостаја Дунава.

Подсећа да је Србија, након почетка рата у Ирану, забранила извоз деривата како би обезбедила довољне резерве у случају поремећаја на глобалном тржишту.

"Видимо да је криза са дизелом заиста узела маха у Европи и добра ствар је што ми немамо проблем са мањком горива и то је, између осталог, и захваљујући НИС-у који је паметно балансирао и прераду и шта ће од деривата производити", објашњава Путниковићева.

Истиче да су проблеми за НИС почели и пре актуелних поремећаја на тржишту.

"Још прошле зиме многе стране компаније престале су да купују гориво од НИС-а. НИС је имао проблема јер су неки отказали неке дугорочне аранжмане. Имао је проблема и у набавци неке опреме која му је требала", каже Путниковићева.

Због неизвесности, додаје, компанија није могла нормално да планира послове.

"НИС је и због тога имао лошије пословање. Међутим, успели су да паметном стратегијом ипак послују позитивно и што је најбитније да се тај њихов проблем са претњом санкцијама не одрази на тржиште", истиче Путниковићева.

Напомиње да је томе допринела и држава повећавањем резерви деривата. Истиче и да актуелна ситуација са санкцијама НИС-у не утиче директно на малопродајну цену горива у Србији.

"Ово што се дешава са санкцијама НИС-а не утиче заправо на цену горива. Ми имамо ситуацију да већ неколико година наша држава једном недељно одређује највишу малопродајну цену за бензин и дизел", објашњава Путниковићева.

Раст цена деривата, према њеним речима, последица је кретања на ширем тржишту, а посебно велике потражње за дизелом.

"Имамо одјек онога што се дешава у Европи, јер се дизел, када се увози, а ми морамо одређене количине да купимо из увоза, увози по тим неким берзанским ценама за ту врсту робе“, објашњава Путниковићева.

Кинеска компанија "Минт" у Србији ради од 2018. године, до сада је отворила 10 фабрика, од тога су четири у Шапцу.

У нову фабрику робота, компанија "Минт" до сада је уложила 20 милиона евра и, како сазнајемо, запослиће негде око 200 до 250 људи.

Када се пројекат заврши, из погона у Шапцу на тржиште Европске уније биће извезено око 20.000 робота годишње.

Оно што је хемијска индустрија "Зорка" као гигант некад била за Шабац, стручњаци кажу да ће то сада бити "Минт", јер повезује савремену технологију, науку и знање. Повезаће се две области – производња хардвера и развој софтвера.

Роботи са линија у Шапцу излазиће као табула раза, као празан лист папира, а онда ће им уз помоћ вештачке интелигенције бити дати задаци, убацивани различити програми, у зависности од примене у различитим областима живота, најпре у индустрији, а касније и у домаћинствима.

Реч је о врло софистицираним уређајима са сензорном моториком, врло тактилни, врло усмерени, попут људске руке. Моћи ће да хватају предмете и померају их у простору, тако да ће се, најпре, како је најављено, користити у индустрији.

Биће то велики искорак и за образовање. Шабац има две средње школе – гимназију и техничку школу, које образују кадрове у области програмирања, тако да ће млади људи овде моћи да нађу посао, и  имаће прилику да се едукују у савременим кинеским центрима у овој области.

Прву фабрику робота у Србији и региону отвориће председник Србије Александар Вучић. Церемонији ће присуствовати и власник компаније "Минт", бројне привредне делегације, представници локалних самоуправа, сарадници и запослени.

Планирана је и демонстрација свега онога што роботи могу да раде на простору од 3.000 квадрата.

Осигуравајуће куће гледају на сваки начин да вас „пресвуку“. Некада сам осигуравао од града, а од суше не знам ни да ли осигуравају. Кад се догоди штета, они изађу на лице места и увек нађу неки изговор да признају само одређени проценат штете. Никада не буде као што вам приликом потписивања полисе кажу да ће бити. Некако се увек испостави да нисте осигурали баш од тога што вам је направило штету, већ од нечег другог. Зато не желим да имам ништа са осигуравајућим кућама, иако знам да држава даје субвенције за осигурање. Једноставно не верујем им", каже Душан Станков, пољопривредник из Орловата.

Правна лица чешће купују полисе осигурања

Према подацима Удружења осигуравача Србије до короне у нашој земљи било је осигурано једва 10, а сада је то до 15 одсто обрадивих површина. Најчешће се осигуравају културе чија производња има велику вредност по јединици површине и која је најизложенија различитим ризицима, а то су воће, поврће и ратарске културе.

"Раст је евидентан, али тиме не могу да буду задовољни ни пољопривредници који живе од тог посла, ни држава која остаје без значајног дела БДП и плус мора да надокнађује штету. Не могу да буду задовољни ни осигуравачи, јер се поставља питање исплативости осигурања пољопривреде. У значајно већем проценту се осигуравају правна лица у односу на индивидуалне пољопривредне произвођаче, али су ови други власници знатно веће површине која може да се обрађује и због тога је укупан проценат око 15 одсто", објашњава Душко Јовановић, генерални секретар Удружења осигуравача Србије.

У наредном периоду један од највећих изазова биће управо осигурање усева и плодова. Оно је 2025, први пут након неколико година, а због одсуства елементарних непогода већег обима, имало позитиван резултат.

"Имајући у виду климатске промене са којима се цео регион суочава, можда већ ове или следеће године можемо да очекујемо значајно веће штете, а сведоци смо пожара који харају Србијом. С обзиром на то да се ради о привредној грани која је од стратешког значаја за нашу земљу, а где је обухват осигурања недовољан, задатак индустрије осигурања и државе јесте да заједнички раде на већем броју осигураних", истиче он.

Од чега је могуће осигурати пољопривредну производњу

На српском тржишту тренутно су у понуди полисе осигурања од основних и допунских ризика. Готово 90 посто пољопривредних произвођача одлучује се за куповину основне полисе.

"У основне спадају град, пожар и удар грома, а у допунске олуја, поплава, јесењи и пролећни мраз, олујни ветар и суша. Предмет осигурања могу бити ратарски и повртарски усеви, воће, лековито биље, усеви и плодови који се гаје у стакленицима, као и воћни, лозни и шумски садни материјал и стабла воћа, чокоти винове лозе и младе шумске културе", наводи Јовановић.

По броју издатих полиса највише се осигуравају ратарски усеви. По вредности на јединици површине предњаче воће и поврће, следи осигурање количине и квалитета воћа, пролећни мраз, па олуја и поплава. Елементарне непогоде које изазивају катастрофалне штете на глобалном нивоу расту по стопи од 15-ак одсто.

"У пракси то значи да поглед у небо или став ”била је суша прошле године, неће и ове” неће заштити пољопривредне усеве. Само осигуравајућа друштва су специјализована да надокнаде штету у пуном износу. Ту долазимо и до питања, да ли ће, после неке суперћелијске олује или пожара, великих поплава, земљиште бити у стању да се опорави за годину или за неколико година, што је чист губитак за пољопривредног произвођача односно да ли он има довољно средстава да чека тај период без прихода", каже он.

Искуство показује да се интересовање за одређене полисе тј. заштиту од појединих ризика повећава када они направе штету. Након овогодишњих пожара, осигуравачи очекују повећање тражење полиса којима ће се пољопривредне културе, али и имовина заштити од пожара.

Колико новца треба издвојити за осигурање пољопривреде

Цене осигурања варирају у зависности од очекиваног приноса и цене културе.

"Хектар под пшеницом или кукурузом се у Војводини осигурава за око 4.500 динара, а сунцокрет за око 5.300. Код воћа, за осигурање хектара под шљивама најбољег квалитета треба издвојити око 150.000 динара, а најскупља је свакако малина, која је и најосетљивија, око 400.000 динара. У принципу, за полису треба издвојити три до пет одсто онога што се заради након жетве и продаје летине", објашњава Јовановић.

Накнада штете, додаје, зависи од различитих фактора.

"Главни су осигурана сума, тип и интензитет непогоде, јер остављају различите последице по биљке, фаза развоја биљке у тренутку оштећења, као и очекивани принос, у случају да није дошло до штете, и тржишна цена производа. Штету утврђују агрономи, лица која су за то стручна, а не агенти који се баве продајом полиса".

Шта је потребно за осигурање од суше

Србију у последњих десетак година погађају велике суше које остављају несагледиве последице на усеве и плодове. То је ризик који може да умањи приносе и више од 50 процената.

"Управо због тога, поједина осигуравајућа друштва нуде полису осигурања од суше, која штити од смањених приноса који су последица недостатка влажности у земљишту. Ова полиса нуди се као допунска заштита. Уговара се обично с пролећа, најкасније до 1. јуна, с тим што период покрића често почиње средином јуна. Полисом осигурања од суше обухваћене су најосетљивије ратарске културе које највише трпе због суше", објашњава Јовановић.

Како држава подстиче осигурање у пољопривреди

Држава подстиче осигурање у пољопривреди кроз регресирање дела плаћене премије осигурања, као једне од кључних мера за управљање ризицима у пољопривредној производњи.

"Пољопривредним произвођачима се враћа од 40 до 45 одсто плаћене премије осигурања, док подстицај износи 70 одсто за газдинства на подручју Моравичког, Златиборског, Подунавског, Шумадијског, Колубарског, Мачванског и Расинског управног округа, као и града Београда. Укупан износ који један корисник може да оствари у календарској години износи до 2.500.000 динара, у зависности од врсте производње", наводе у Министарству пољопривреде.

Досадашња искуства показују да простора за повећање корисника осигурања у пољопривреди и те како има.

"Током претходне године поднета су 20.514 захтева за остваривање подстицаја, од којих је 19.979 исплаћено, у укупном износу од 1.628.693.832,89 динара", додају.

Активности министарста имају за циљ да подстакну произвођаче да осигурају своју производњу, јер је, како наводе, осигурање један од најефикаснијих механизама за управљање ризицима у пољопривреди.

"Услед све учесталијих екстремних временских прилика које значајно утичу на пољопривредну производњу, расте свест произвођача о значају осигурања. Министарство је у претходном периоду унапређивало мере подршке како би осигурање било доступније и финансијски прихватљивије пољопривредним произвођачима. Такође, отворени смо за сарадњу са свим надлежним институцијама и релевантним учесницима на додатном унапређењу постојећих модела подршке", кажу надлежни.

Јавни позив за субвенције за осигурање очекује се у последњој декади године

Захтеви за регресирање дела трошкова осигурања подносе се по Јавном позиву, који се, сагласно Календару јавних позива, очекује у периоду октобар–новембар текуће године.

Стручњаци сматрају да би значајно било да држава изједначи и омогући равноправан третман за све регионе у Србији, односно да субвенције државе на премију осигурања уместо садашњих 40-70 процената у зависности од региона, буду нпр. 60 одсто за сва подручја. Утисак пољопривредника је да су тренутним начином субвенционисања, поједини региони фаворизовани.

И док је у Србији осигурано тек 15 одсто пољопривредних површина, у Мађарској је то око 50 одсто, Хрватској 60, а у Словенији чак 80.

"Ако јако мало користите ауто-пут, а силом прилика некада морате да га користите, уколико имате систем вињета, ви ћете бити приморани да платите неку временску вињету за одређени период, на пример у Словенији од 15 евра, и да пређете деоницу ауто-пута од пет километара, и та вињета вам важи 15 дана. За тог учесника у саобраћају се то неће исплатити", објаснио је Савић.

Савић је додао да увођење вињета сигурно не би обезбедило довољно прихода за одржавање и очување саобраћајница.

"На тај начин би оним корисницима, поготово тешким теретним возилима, омогућили, значи оним возилима која највише уништавају путеве, да најмање и плаћају путарину, и то није опција сигурно која ће обезбедити довољно новца за очување, значи одржавање путева. Верујте ми, врло брзо бисмо имали, за годину или две, урушене путеве, путеве без заштитних ограда, путеве на које би улазиле и дивље животиње, са травом поред пута", нагласио је Савић.

Плаћамо ли најскупљу путарину

Када је реч о ценама у поређењу са окружењем, Савић истиче да Србија "сигурно није прескупа".

"Они људи који путују, значи, ево, проћи ће кроз суседну Хрватску, тамо су путарине малтене дупло скупље за путничка возила. Од Србије тренутно је јефтинија једино Северна Македонија. Иначе, Грчка је прескупа у односу на Србију", навео је Савић.

Предности електронске путарине

Говорећи о електронској наплати, Савић је истакао да данас преко 50 одсто возача користи таг уређаје, односно да постоји близу 1,1 милион активних корисника, док је преко 500.000 корисника регистровано на платформи "Toll4all" за интегрисани систем наплате у региону.

Из ЈП "Путеви Србије" најављују да за пет до шест година следи природан прелазак на MLFF (multi-lane free flow) односно безбаријерни систем електронске наплате, чиме ће се уклонити рампе на наплатним станицама.

Поред тога, планира се ширење безбаријерног система на остале делове ауто-путева, брзе саобраћајнице, као и на путеве нижег реда и магистралне путеве.

Лиценца за преговоре је продужена за 30 дана.

Раније данас, ОФАК је продужио лиценцу за рад НИС-у, до 30. септембра.

"Продужена лиценца нам омогућава наставак снабдевања, док се истовремено ради на дугорочном решењу за НИС. Приоритет је да грађани и привреда имају довољно горива и да енергетска сигурност Србије ни у једном тренутку не буде доведена у питање, као што је држава и до сада осигурала да грађанима ниједног момента не фали горива, без обзира на све изазове у последњих 18 месеци", истакла је министарка.

Нафтна индустрије Србије је, у међувремену, објавила да нова лиценца омогућава наставак пословања, реализацију уговора и других споразума који укључују НИС или његова оперативна зависна друштва, укључујући рафинеријску прераду, увоз сирове нафте, обављање трансакција неопходних за сигурност снабдевања и техничко одржавање, као и финансијска поравнања.

Приоритет компаније НИС остаје одржавање несметаног пословања, уредно снабдевање домаћег тржишта нафтним дериватима и очување социјалне стабилности запослених, наводи се у објави на сајту НИС-а.

Повећана прерада нафте

Министарка је напоменула да је потражња за дизелом у августу око 200.000 тона, због чега је Рафинерија у Панчеву додатно повећала производњу.

"Рафинерија је током августа повећала прераду нафте на око 13.000 тона дневно како би одговорила на повећану потражњу за горивом. То је посебно важно у условима када су могућности за увоз додатно ограничене због ниског водостаја Дунава. Без лиценце за рад НИС-а не бисмо могли да задовољимо тражњу, а у току је и жетва", навела је министарка.

Додала је, такође, да су преговори о купопродаји Нафтне индустрије Србије између мађарског МОЛ-а, као потенцијалног купца, и већинског власника "Гаспромњефта" у завршној фази.

"Ново продужење лиценце је сигнал да постоји напредак и воља да се осигура додатно неопходно време како би се ова комплексна трансакција завршила. Продужетак лиценце је важна вест за енергетску сигурност Србије", поручила је министарка.

Према њеним речима, у тренутку када су глобални токови нафте под снажним утицајем геополитичких кретања, уз огроман раст цена на светским берзама и угрожене или прекинуте ланце снабдевања, од изузетног је значаја да обезбедимо рад наше рафинерије и континуирано снабдевање домаћег тржишта.

Компанија НИС је 21. августа поднела Министарству финансија САД нови захтев за издавање посебне лиценце, како би могла несметано да настави оперативне активности.

ОФАК је до 28. августа продужио лиценцу и мађарској компанији МОЛ за преговоре са "Гаспромњефтом" о продаји руског већинског власништва у НИС-у, као и Јадранском нафтоводу (ЈАНАФ).

Лиценца за преговоре о НИС-у данас је продужена мађарском МОЛ-у.

Јелена Жарић Ковачевић рекла је да ће се овим меморандумом много допринети и помоћи породицама на селу.

"Мере које постоје код наша два министарства сада ћемо моћи да комбинујемо, тако да ће грађани моћи да искористе меру за куповину куће на селу из надлежног министарства и меру која је код нас, што је субвенција за куповину прве некретнине по основу рођења детета. На тај начин омогућавамо мајкама да дођу до своје прве некретнине, омогућавамо породицама да остану на својим огњиштима, да остану на селу, да остану да гаје своју децу тамо где су они порасли", рекла је Жарић Ковачевић.

Она је навела да овај меморандум има подршку и председника Србије Александра Вучића, као и председника Владе Ђуре Мацута.

Указала је да је субвенција за куповину прве некретнине по основу рођења детета најтраженија мера у министарству које она води. С тим у вези, ресорна министарка навела је податак да је та мера, коју је предложио председник Вучић и која постоји од 2022. године, обезбедила кров над главом за 1.727 породица, што значи да је држава за ове намене уложила око 28 милиона евра.

"Само у овом мандату уложили смо 13 милиона евра за преко 770 решења. Оно што желим и да најавим јесте да ће се у септембру месецу одржати још једна седница комисије на којој ћемо расправљати два или три пута више захтева у односу на број захтева који смо расправљали до сада, управо из разлога што очекујемо усвајање ребаланса буџета којим смо определили још 200 милиона динара за ове захтеве, тако да радимо на томе да што више мајки оствари своје право", рекла је Жарић Ковачевић.

Кркобабић: Отвара се пут за обједињавање програма

Кркобабић је казао да се овим меморандумом отвара пут за обједињавање програма ова два министарства како би омогућили мајкама да дођу до кућа.

"Реална животна околност захтева да се ми у министарствима Владе Србије прилагођавамо. И ово је управо начин како се прилагођавамо и како можемо да дамо прави и истински одговор на реалну ситуацију на терену. Постоје мајке које имају децу до годину дана старости и које имају потребу да наставе свој живот у Србији и нормално је да таквим женама изађемо у сусрет", рекао је Кркобабић.

Он је указао да је до сада у оквиру програма министарства које он води додељено више од 4.300 кућа и навео да села Србије имају будућност само ако жене реше да остану на селу.

"Мене радује ова иницијатива. Колегиница Жарић Ковачевић је то сјајно препознала, а ово је иницијатива, између осталог, и председника Србије Александра Вучића. Веома брзо ћемо ускладити ствари. Ово је изузетно лепа вест за целу Србију, а поготову за младе мајке", рекао је Кркобабић.

Цена бензина такође је порасла за динар и у наредних седам дана коштаће 203 динара по литру.

Нове цене горива објављују се сваког петка до 15 часова.