"Триколори" ће покушати да задрже пехар освојен у Русији, што су раније успели само Италијани (1938) и Бразилци (1962), Аргентинци ће покушати да дођу до своје треће титуле шампиона света, а један човек покушаће да се воздигне међу фудбалске богове.

Лионел Меси, по многима један од најбољих фудбалера свих времена, могао би вечерас у Катару да се заувек ослободи ограде "по многима" и коначно пронађе своје место међу фудбалским божанствима чија се величина и значај више не преиспитују.

Ако Аргентина после 36 година чекања слави у финалу Светског првенства, више нико у домовини, ни било где на Земљи, неће моћи да приговори Месију да, упркос свим признањима и освојеним трофејима, па и утиску сваког фудбалског заљубљеника, своју земљу није попео на кров света, као што су највећи увек радили.

Седмоструки освајач Златне лопте већ је водио своју репрезентацију до финала у Бразилу 2014, али је тада Марио Геце четврти пут у историји донео Богињу у Берлин.

Заједно са сународницима, гледао је Меси у сузама славље првог европског шампиона на тлу вреле Јужне Америке, питајући се хоће ли бити поправног и да ли ће добити другу шансу. 

И сада ју је добио – другу, али и сасвим извесно последњу. И зато може Хулијан Алварез да постигне три гола у финалу, може Родриго де Паул да одузме сваку лопту коју види, може Емилијано Мартинез да одбрани шта год хоће, ово је ипак (последња) прича о једном човеку. Или богу. А богови увек траже жртве и следбенике.

И јесу се сви аргентински фудбалери готово религиозно подредили свом (будућем) богу, јесте им бог милосрдно вратио (са пет постигнутих голова и три асистенције у Катару), али трновите су стазе небеске, а огроман и незахвалан терет који Меси и Аргентинци носе на леђима, па је такав био и њихов пут до финала.

У првом колу Групе Ц Аргентина је неочекивано изгубила од Саудијске Арабије (1:2) и сва права на грешку већ на старту су потрошена. Сабрали су се "гаучоси" на време и са по два гола у мрежи Мексика и Пољске успели да изборе пласман у нокаут фазу са првог места у групи.

У осмини финала прескочили су Аустралију (2:1) без већих проблема, али је четвртфинале против Холандије било права исусовска мука, коју су пркосни Аргентинци пребродили након доста нервозе, чарки на терену и бољег извођења пенала.

У полуфиналу, Хрватска се није показала као достојан противник (3:0), па су Аргентинци шести пут у историји остали међу два најбоља тима на првенству света.

Поред оног у Бразилу, изгубили су финале 1930. од домаћег Уругваја, као и 1990. од Западне Немачке у Италији. Прву титулу шампиона света освојили су као домаћини 1978, а другу 1986. у Мексику, када су последњи пут имали посла с боговима.

Још један дан у француској канцеларији

Неоптерећени великим причама о људима и боговима, већ доказани пред целим светом у Русији 2018, Французи су у Катар дошли растерећени, као браниоци трофеја, поново једни од главних фаворита, али значајно ослабљени повредама које су се гомилале све до првог дана Мундијала.

И тако десетковани, без Погбе, Кантеа, Бенземе и Кимпембеа, утисак је да су се "триколори" прошетали до финала као добро познатом и чврстом стазом, са које нема скретања.

Свака утакмица коју су Французи одиграли у Катару деловала је као само још један дан на послу добро уигране и професионално ефикасне, али истовремено веселе и раздрагане екипе из исте канцеларије која зна, али и воли свој посао.

Већ у прва два кола Групе Д осигурали су победама над Аустралијом (4:1) и Данском (2:1) прво место, па су могли себи да приуште и безболан пораз од Туниса (0:1).

Рутински су решили Пољаке у осмини финала (3:1), а четвртфинале против Енглеске (2:1) и полуфинале са осокољеним Мароканцима (2:0) била су два озбиљна изазова, решена без много нервозе и драме, у 90 минута фудбала.

У обе утакмице било је периода када су Французи потиснути у дефанзиву, када је деловало да се грчевито бране и да је питање тренутка када ће примити гол, али су мирни и сталожени, са ставом тима који је убеђен у успех, задавали противницима коначан ударац у право време.

Као и Меси, Килијан Мбапе је постигао већ пет голова у Катару, а Оливије Жиру један мање. Лидери су француски фудбалери и међу најбољим асистентима турнира, пошто је Гризман до сада асистирао три пута, а Дембеле, Тео Ернандез и Мбапе по два.

И Французи данас играју за своју трећу титулу првака света. До друге и за сада последње "богиње" дошли су на претходном Мундијалу у Русији, где су у финалу били бољи од Хрватске 4:2, док су прву освојили 1998. године, када су као домаћини турнира у финалу савладали Бразил 3:0.

Поред трофеја из 1998. и 2018, "триколори" имају два трећа места (Шведска 1958. и Мексико 1986) и сребро из Немачке 2006, где су Италијани славили у финалу тек након извођења пенала, а Зинедин Зидан показао да се главом не удара само лопта.

Мораће Французи и данас у Катару да заврну рукаве и ударе свим расположивим средствима, да не би остали само заслепљени посматрачи воздизања једног фудбалског бога и његових пргавих и бескомпромисних, али верних следбеника.

Финале Светског првенства у Катару између Аргентине и Француске почиње у 16.00 часова на стадиону "Лусаил", а главни арбитар сусрета биће Пољак Шимон Марчињак. Директан пренос финалног меча је на Првом програму РТС-а, а његов ток и резултат можете пратити на нашем порталу.

Хрватска је на Мундијал стигла без превише помпе, без великих испраћаја, бурних изјава и великих обећања а опет чини се са великим потајним амбицијама које је чувала за себе. Статус  вицешампиона давао јој је то право јер се најбоља друга екипа никад не сме потцењивати.

Од самог старта шампионата ипак се видело да није то та Хрватска, њихов фудбал није био исти као онај из 2018. што су многи доживели као разочарење.

Брзина и атрактивност у игри се претворила у успореност тактизирање, игра на гол више у игру на гол мање а фокус са напада прешао је у фокус на голмана Ливаковића, који је свој посао радио на врхунском нивоу.

Оно што је позитивна и оптимистична ствар за симпатизере "коцкастих" је Лука Модрић који читав шампионат игра фантастично. Кад је лопта у његовим ногама сигурнија је него новац у швајцарској банци, ипак то се брзо мења кад он изађе из игре и квалитет игре његове селекције значајно опада.

Ипак, "ватрене" краси искуство и велико заједништво на терену које се види скоро сваког тренутка што нажалост не мења неке чињенице. 

Хрватска у Катару није ниједном прва повела, а једини пут кад је водила и дошла до победе било је то након преокрета и убедљивог тријумфа над најлошијом екипом у групи Канадом. Да ни то није најбитније показује чињеница да када год су јурили резултат они су и успевали да га стигну и након пенала прођу даље. Тако је било против Јапана у осмини финала, а потом и против Бразила у четвртфиналу.  

Мароко је са друге стране најпријатније изненађење шампионата, Мароко је отпадник који је од самог старта великим напорима и залагањима уз мало среће полако стицао поштовање.

Прва селекција из Африке која ће се до сада порити за треће место до сада је изгубила само једну утакмицу, и то прошлу са Француском. У овом дуелу ако ћемо да будемо објективни Мароканци и нису имали велике шансе, не зато што су много лошији, већ зато што је Француска доста јача и за један ниво показало се изнад свих екипа на турниру.

Оно што је поред голмана Бунуа, Амрабата, Хакимија и Зијеша разлог што је ова арапска селекција догурала далеко је јединство и уиграност на терену које има "чопор лавова са Атласа".

Читава екипа се брани заједно, а када дође време и напада заједно због чега је ова селекција једна од оних које су највише претрчале до сада. 

Занимљиво је да су ова два ривала своје прве мечеве на Мундијалу одиграли један против другог. У том мечу који је био јако досадан, скоро без узбуђења није било голова.

Фудбалери Марока су у првом полувремену ефикасно маркирали Модрића што је резултирало да капитен Хрватске преузима лопту у раној фази нападанакон чега услед притиска не успева да искреира акције за свој тим.

Оно што су Мароканци урадили Модрићу у првом полувремену, то су "коцкасти" направили Зијешу. Апсолутна маркација уродила је плодом. Међутим, утакмица је завршена без голова. Безидејност је најадекватнији појам за меч који су у првом колу одиграли Мароко и Хрватска. 

Хрватска је у нокаут фази чак два пута прошла након пенала, и оба пута је резултатски заостајала за ривалом али је успела да избори пласман, што можда показује да кад мора Хрватска може да да гол. Што се ривала "ватрених" тиче, Мароко је фаворизовану Шпанију такође избацио након боље пенал серије.

Овај меч за обе репрезентације значи много, а опет ништа, јер трећепласирани неће добити бронзана одличја или трофеј. Он је луксуз на који само најбољи полаже право. 

Имајући у виду какав су фудбал репрезентације до сада играле и како је њихов међусобни дуел изгледао, утакмица на "Лусаилу" неће бити "празник фудбала". Мароко је до сада постигао тек пет голова, док је примио три. Хрватска је ако по страни ставимо утакмицу са Канадом коју је добила 4:1 била за нијансу гора. "Коцкасти" су постигли и примили по шест голова.

Ипак, судећи по свему што се до сада дешавало можда видимо ново изненађење. Можда и Далић и Реграгуи наложе екипама да крену напред, јер на крају дана публика највише жели да види голове.

Ове две екипе су доста ближе по квалитету него што су то биле у мечевима полуфинала. Мароко је до сада, на овом Мундијалу показао можда више и бољу игру, али је Хрватска јачи и квалитетнији тим. 

Утакмица за треће место између Марока и Хрватске игра се у суботу од 16 часова на "Халифа" стадиону који је најстарији у овој земљи, а главни арбитар овог сусрета биће домаћи судија Абдулрахман Ал-Џасим. 

Директан пренос меча је на Првом програму РТС-а док његов ток из часа у час можете пратити и на нашем порталу.

Објективно гледано, тешко да ова селекција има снаге и искуства да понови исход ове приче, али се сигурно неће предавати, што су и показали на овом турниру. 

Свака је утакмица другачија и меч за себе али није тешко претпоставити да ће у Француска у већем делу меча имати лопту у својим ногама. Дешанова екипа је од самог старта после Бразила била највећи фаворит за освајање "богиње".

Популарни "триколори" су то и доказали. У групи су након две победе, против Данске и Аустралије изгубили од Туниса у мечу у ком су играли са другим тимом јер исход тог сусрета није могао да им закомпликује планове.

У осмини финала лако је пала Пољска, "Галски петлови" до 99. минута водили су 3:0, а онда је Левандовски добио прилику да из пенала ублажи пораз своје екипе. Једанаестерац који је Пољак шутнуо Уго Љорис зауставио је без имало муке, али је због померања шут морао бити поновљен па је Левандовски успео.

У полуфиналу у узбудљивом мечу са Енглеском, Француска је славила са 2:1 и тако себи обезбедила карту за полуфинале и меч са Мароком.

Жиру, Мбапе и Гризман свесни су да су велики фаворити и да их јако кратак пут дели до финала са Аргентином која је убедљиво савладала свог ривала. Офанзивни тројац "триколора" несумњиво су велика претња по гол ривала и одбрана Марока предвођена Хакимијем биће под великим притиском. 

Након пет утакмица, Француска је уписала четири победе и пораз у којима је постигла 11 голова и примила пет.

Пут Марока до завршнице у којој ће моћи да се бори за једно од три одличја није био ништа мање фасцинантан. "Лавови са Атласа" до сада на турниру нису изгубили ниједну утакмицу. Победили су у три меча, први меч на Мундијалу са Хрватском играли су без голова, док су у осмини финала, након продужетака па пенала, Шпанију укрцали у авион за Мадрид.

Све ово је био само увод у утакмицу са Португалијом у којој су још једном показали да отписана екипа никад није лак плен јер нема шта да изгуби и на терен изађе да би играла фудбал. 

Мароко је најпријатније изненађење овог Мундијала – Буну, Хакими и Зијеш показали су да организованост, дисциплина и велика жеља играју битан фактор за пролаз екипе у наредне фазе такмичења. 

Бајка коју пишу фудбалери Марока још се није завршила, њихова судбина нажалост није само у њиховим рукама јер се за много тога питају Французи. "Лавови са Атласа" су борбени а у исто време и пуни поштовања према ривалу, показали су то у мечу против Португалије, ипак "Галски петлови" су најозбиљнија препрека са којом се ова екипа до сада сусрела.

Ко год победио у овом дуелу, сигурно је да ће се више милиона људи у Француској радовати и да ће свакако бити гужве у центру Париза на Јелисејским пољима.

Утакмица полуфинала између Француске и Марока игра се на "Ел Бајт" стадиону у среду од 20 часова, а главни судија меча биће Мексиканац Сесар Артуро Рамос.

Директан пренос меча је на Првом програму РТС-а док његов ток из часа у час можете пратити и на нашем порталу. 

Две селекције које нису приказале безгрешну и атрактивну игру на турниру докопале су се полуфинала, али то није нимало чудно - Хрватска је на прошлом Мундијалу играла у финалу против Француске, док су четири године раније Аргентинци играли меч за трофеј против Немачке.

Две селекције поражене су у тим борбама за Богињу, што их ставља под додатни притисак пред меч полуфинала у Катару, притисак са којим могу да се изборе само они најбољи.

А обе екипе имају у том смислу шта да понуде.

Лионел Меси игра свој пети и вероватно последњи Мундијал у каријери и жели да дође до трофеја који му једини недостаје у богатој каријери.

Титула најбољег фудбалера свих времена увек је под знаком питања, бар док Меси не освоји Богињу и донесе Аргентинцима грал за којим жуде још од 1986. године и Марадониних чаролија у Мексику.

Меси је апсолутни лидер своје екипе, човек од којег полазе све акције гаучоса, али и прекаљени голгетер који акције сам завршава.

Тешко је замислити да би Аргентина без Месија у тиму могла до полуфинала Мундијала, велико је питање да ли би екипа Лионела Скалонија успешно пребродила и такмичење у групи.

О томе сведочи шокантни пораз од Саудијске Арабије у првом колу, од којег су се опоравили захваљујући победама над Мексиком и Пољском.

Уследио је сигуран тријумф против Аустралије, а онда и драматична победа против Холандије, после бољег извођења пенала.

Поред Месија, на турниру у Катару истакао се Емилијано Мартинез. Голман Астон Виле један је од најбољих чувара мреже на Мундијалу, а својим интервенцијама директно је утицао да Аргентина у четвртфиналу савлада неугодне Холанђане, који су се вратили са ивице амбиса и умало направили један од највећих преокрета у историји светских шампионата.

Скалони располаже искусним играчима, који би можда и више пружали када би смели и били способни да изађу из Месијеве сенке, али и овако им добро иде.

Јужноамеричка селекција у Катару има велику подршку са трибина, а пред меч са Хрватском очекује се долазак још око 40.000 присталица националног тима.

Ако је све у вези са Аргентином препотентно и пренаглашено, на другом крају штапа налази се хрватски национални тим.

"Ватрени" су Катар отишли без велике помпе, многи су их потценили иако се ради о званичном вицешампиону, али и упркос чињеници да их предводи један од најбољих фудбаера данашњице Лука Модрић.

Некако је Хрватска испод радара одиграла цео турнир - две утакмице без голова и једна победа у групи сасвим су били довољни за пласман у осмину финала, а потом су уследили Далићеви "специјали".

Јапан је савладан после бољег извођења пенала, а тријумфалан исход био је и у дуелу са највећим фаворитом у Катару, селекцијом Бразила.

Хрватска је у последњих шест нокаут мечева на светским првенствима чак пет пута излазила као победник - сваки од тих пет наврата утакмице су одлазиле у продужетке, док су четири пута победника одлучивали пенали.

И сваки пут је Хрватска излазила као победник, што говори и одрђеној дози среће, али и о самопоуздању, искуству и смирености хрватских фудбалера у тренуцима када се меч ломи.

Као и у селекцији Аргентине, и у хрватском националном тиму пажњу на себе скренуо је голман. Чувар мреже Динама Доминик Ливаковић засијао је у Катару, примио само три гола на турниру, а најбољу партију пружио је против Бразила, када је постао тек трећи голман у историји који је на једној утакмици Мундијала имао десет одбрана.

Статистика и историја су на страни Аргентине - "гаучоси" су шести пут у полуфиналу Мундијала, а у свих пет претходних ситуација стизали су до борбе за трофеј и освојили две Богиње (1978. и 1986. године).

Хрватска игра своје треће полуфинале у историји - 1998. године завршили су као трећи, пре четири године изгубили финални меч од Француске.

Није занемарљив ни податак да су се две селекције састале на претходном МУндијлу у групној фази такмичења, а Хрватска је однела убедљиву победу 3:0.

Победник ће у велико финале и недељну утакмицу против бољег из дуела између Француске и Марока, док ће поражени морати да се задовољи утешним сусретом за треће место у суботу.

Први полуфинални меч на Мундијалу игра се на "Лусаил" стадиону у уторак од 20.00 часова, а главни судија меча је искусни Италијан Данијеле Орсато.

На овом мечу дебитоваће и нова лопта "Ал Хилм", која ће заменити "Ал Рихлу" са којом су се играле утакмице у досадашњем делу турнира.

Директан пренос је на Првом програму РТС-а, док кретање резултата и текстуални пренос меча можете пратити на нашем порталу.

Толико ће тесно бити и на дуелу Португалије и Марока. Једна од те две екипе ће проћи кроз „Гибралтарски теснац" четвртфинала и наставити путешествије ка трофеју.

Обема саставима су доминантне боје зелена и црвена. Симболично, неком ће стање на семафору показати „стоп" црвено, а оном другом зелено за пролаз.

Мароко - понос и нада целог континента, а и шире

Читав арапски и афрички свет зна за кога навија. Мароканци имају прилику да остваре историјски успех пласманом у полуфинале, што није учинила ниједна репрезентација из ова два географска и културолошка региона.

„Лавови са Атласа" дошли су у Катар са врло климавом атмосфером и наративом који не обећава велике резултате. Отпустили су тадашњег селектора Вахида Халилхоџића, који их је водио кроз квалификације, на његово место дошао је Валид Реграги, бивши репрезентативац и тренер најуспешнијег клуба у земљи Видада. Жртвовао се Халилхоџић како би се довело најпознатије име те репрезентације Хаким Зијеш.

Резултати су показали да је ризична смена била успешна. Зијеш је показао лидерски квалитет, уједно и посвећеност тиму. Далекометним шутевима је показивао иницијативу кад напад затаји, стварао шансе за себе и друге, правио превагу, веровао саиграчима и асистирао кад је било важно.

Састав сачињен махом од момака побраних по западној Европи пронашао је јединство под заставом и грбом својих предака и изненађујуће прошао групу са вицешампиом света Хрватском и другим тимом на ФИФА ранг листи Белгијом. Обучавани у квалитетним фудбласким школама, стицали су знање и вештине које су искористили за заједнички циљ.

Није се чинило обећавајуће у првом колу и меча без голова са Хрватима. Узјахали су талас сензација и потопили белгијске „црвене ђаволе" надмоћном партијом. У тријумфу 2:0 показали су да имају и квалитетне играче на клупи попут стрелаца голова Сабирија и Абуклала.

Да се не ради о једном добром дану, тј. лошем Белгије, Мароканци су потврдили против Канаде. Зијеш у 4. и Ен Несири 23. минуту су рано довели свој тим до предности од 2:0, примивши несрећни аутогол у 40. минуту. Дефанзива је издржала до краја и уписана је друга победа за другу победу и прво место у групи. Једна од три непоражене селекције у групној фази, уз Холандију и Енглеску.

Следи дуел са Шпанијом у осмини финала и тактички одлично постављена против „тики-таке". Пренели су храброст из групне фазе, дрчност и надоградили фокусом и дисциплином. Издржали су 120 минута и растерећеније ушли у пенал серију. На Шпанцима је био већи притисак. Тај тег их је повукао у пораз. Мароко је са 3:0 у једанаестерцима срушио још једног конкурента за титулу и навео Луиса Енрикеа да иступи са места селектора „црвене фурије". Славље над бившим колонизаторима је дало додатни „шлаг на торту".

Знају како против јачих, не плаше се и свесни су подршке целог континента иза себе.

Португалија - пласман у полуфинале недовољан по Роналдове амбиције

Генерација пред којом је изазов да исцрта најсветлије странице репрезентативног португалског фудбала. Имају прилику да надмаше чувене саставе са почетка 21. века, предвођене Луисом Фигом, Деком, Нуњом Гомесом и дођу до полуфинала Мундијала, где им је по именима и место.

Онај који сигурно има највећу мотивацију је и прва звезда тима Кристијано Роналдо, коме је ово последње светско првенство и мерење на ваги са Леом Месијем. По неком идеалном холивудском сценарију, Роналдо ће победити у дебати уколико у финалу подигне трофеј пред уплаканим Месијем. До тог врха треба да се пређу још три степеника.

Португалци су из Групе Х изашли као првопласирани са скором 2-0-1. Стартовали су победом над Ганом 3:2 у врло динамичном другом полувремену. При резултату 1:1 је Бруно Фернандес асистирао Феликсу и Леау за безведнију дистанцу.

Квалитет су потврдили против Уругваја победом 2:0, а у трећем колу их је екстремно мотивисана Јужна Кореја победила 2:1 и тако себи обезбедила пролазак у наредну фазу.

Осмина финала против Швајцарске показала је пуну снагу тима, али и пробудила „зле духове". Кристијано Роналдо није био у стартних једанаест. Сумњало се на сукоб са тренером Сантосом, што је селектор лично демантовао. Роналдо је са клупе гледао тим који „прождире" Швајцарску. Играли су „као сат" и чинило се да је Роналдо ту потпуно сувишан, да би урушио склад. Гонсало Рамос је остварио хет-трик, Пепе је са 39 година постао други најстарији стрелац у историји светских првенстава, измене су имале своје моменте...

Цунами Роналдових фотографија са клупе, реакција и мишљења преплавио је друштвене мреже и портале. Ситуација ван терена постала је битнија него на терену. Један од најбољих играча икад је за то време славио сваки погодак са саиграчима. Без имало сујете.

На Португалцима је да покажу карактер и заједништво једнако таленту којим су обдарени.

Сусретали су се Мароканци и Португалци два пута на светским првенствима. Афричка селекција је 1986. победила са 3:1, а 22 године касније Кристијано Роналдо је донео минимални тирјумф Португалији.

Спрема се дуел „растерећеног Давида" и „Голијата са теретом на леђима". Играчи који буду славили на терену исписаће најсветлије странице фудбала њихове домовине.

Велики број (не)пријатељских утакмица

И Енглеска и Француска негују дугу фудбалску традицију али и ривалитет, додуше више рекреативни него такмичарски бар кад је фудбал у питању. Наиме "троглави лавови" и „триколори" до сада су се састали 31 пут, а од тих сусрета чак 24 била су пријатељске и ревијалне утакмице. Енглеска је до сада тријумфовала 17 пута, девет пута су "триколори" били бољи, док је меч пет пута завршен без победника.

Први меч ове две селекције одиграле су 10. маја 1923. године а Енглези су лако славили са 4:1. Ово ипак није најубедљивија победа "острвљана", четири године касније 1927. успели су да савладају ривала са 6:0. Француска је Енглеску добијала са 5:2 два пута, први пут 1931. године а потом 1963. на Европском шампионату.

Када се скорији међусобни сусрети гледају у последњих пет мечева Француска је побеђивала три пута, Енглеска једном и једном није било победника. 

Катар до сада

Енглези већ дуго певају „Its coming home" призивајући повратак најпрестижнијег трофеја на свету у Лондон који су последњи пут освојили када се фудбал гледао на црно-белим екранима и радијима у индустријским постројењима широм Европе.

Надају се да је баш ова генерација спремна да им донесе титулу шампиона света. О "троглавом лаву" је увек било тешко причати са аспекта фаворита јер су увек имали добру екипу а јако често се дешавало да испадају у мечевима где су имали статус актуелних фаворита.

Од како су дошли у Катар Енглези играју одлично, играју позициону игру из које креирају одличне акције и са крила и кроз средину терена. Да су се уклопили у систем и да више нису фаворити само на папиру показује податак да су у претходне четири утакмице постигли 12, а примили само два гола.

Убедљиво су савладали Иран са 6:2, након чега је уследио реми са Америком, а онда и нове две убедљиве победе са 3:0 против Велса и Сенегала у нокаут фази.

Француска је упркос великом броју повреда до сада такође показала доста. У првом колу лако је савладана Аустралија са 4:1, затим Данска са 2:1, те је уследио пораз од Туниса 1:0 у мечу који за Французе није имао никакав резултатски значај а у ком је Дешан одмарао битне играче.

Напослетку „триколори" су савладали Пољску са 3:1 и тако обезбедили карту за свој дуел са комшијама преко Ламанша. 

Обе ове државе од стицања независности знају само за ривалитет. У почетку је то био династијски, касније је постао колонизаторски a потом и борба за утицај у Европи па и свету. Почетак 20. века натерао је ове нације да буду савезници у два најкрвавија светска сукоба. Време по завршетку Другог светског рата у ком је фудбал доживео ексапнзију пробудило је стара ривалства а жељу за геополитичком доминацијом пренело у жељу за доминацијом на фудбалском травњаку.

Овај дуел је за обе земље више од игре, овај дуел је прилика да французи проговоре енглески језик који не воле претерано, а за острвљане да уколико изгубе проговоре језик који су њихови монарси говорили пре 13. века.

Јужноамеричка селекција важи за главног фаворита за освајање шесте Богиње у историји, али још од 2002. године на том путу јој се увек испречи нека европска селекција.

Хрватска брани финале од пре четири године, а делује да Далићев тим зна шта жели и како да циљ оствари, што само говори да ће Бразилци морати добрано да се потруде како би на "Образовном стадиону" у Катару поново заиграли свој традиционални плес.

Тактови самбе одзвањају Дохом

Бразил је дошао на Мундијал као велики фаворит, а после партија пружених на турниру у Катару, квоте да ће кариоке освојити шесту титулу првака света нагло су опале.

Од прве утакмице на шампионату и победе против Србије, било је јасно да су Бразилци на овај Мундијал дошли да победе, додуше и на претходне су тако одлазили, али и да максимално уживају на Арабијском полуострву.

Уследила је тешко извојевана, али по игри убедљива победа против Швајцарске минималним резултатом, а онда и шокантан пораз од Камеруна, у мечу који за Seleção није имао резултатски значај и у којем је селектор Тите одмарао "прву поставу".

У осмини финала Јужној Кореји је већ у првом полувремену испоручено четири поготка, а Бразилци су се забављали, плесали, певали, послали подршку легендарном Пелеу...

И пре турнира деловало је као да је ово најбољи тим Бразила, можда и у историји, иако није баш захвално поредити различите играче и екипе из различитих фудбалских епоха.

Упркос непланираном поразу, Бразил је показао да готово да нема слабе тачке на терену. Наравно да по именима у очи прво упада убитачан напад, али искусна одбрана и непрелазни везни ред чине ову екипу још више застрашујућом.

Почевши од голмана Алисона, Тијаго Силва, Милитао и Маркињос уливају поверење једнако колико Каземиро и Пакета на средини терена.

О нападу не треба трошити речи, Нејмар је главна звезда екипе, покретачка снага и везивно ткиво екипе, док су за завршницу задужени Ричарлисон и Винисијус.

Ипак, чини се да Бразил на турниру није имао озбиљнији испит, па ни сам Тите не зна како ће његова екипа реаговати против дисциплинованог сређеног система какав је селекција Хрватске.

Хрвати у стабилном дрмеш кораку

Хрватска је већ неко време у самом врху светског фудбала, а потврда одличног рада, континуитета једне искусне и пажљиво биране екипе било је друго место на прошлом Мундијалу.

Француска је тада била боља, заслужено славила, али је показала "коцкастима" да могу до самог врха светског фудбала.

Селектор Далић је искуство од пре четири године преточио у један стабилан систем, који у Катару није показао много, али сасвим довољно да се Хрватска "прошета" до четвртфинала турнира.

Утакмице без голова са Мароком и Белгијом и победа над Канадом биле су довољне за друго место у групи, а у осмини финала савладан је Јапан, после бољег извођења пенала.

Нимало импресивно, али сигурно, самоуверено и прожето богатим искуством, у дрмеш кораку - тако игра Хрватска, а тим стилом сигурно може да се супротстави и најбољим светским селекцијама.

Апсолутни лидер екипе је Лука Модрић, прави доктор фудбала, који не само да диригује на терену већ и саиграче чини бољим, што је одлика највећих играча.

Доминик Ливаковић је сигуран на голу, а против Јапана је постао тек трећи голман у историји Мундијала који је у једној пенал серији одбранио три противничка ударца. Дејан Ловрен командује одбраном, а десна рука му је Јошко Гвардиол, један од најтраженијих дефанзиваца у Европи.

И Модрић има са ким да игра - Ковачић је прекаљени европски везиста, као и Брозовић, док Перишић већ годинама пружа боље партије у националном дресу, него у озбиљним клубовома за које је наступао.

Чини се да су Хрвати "најтањи" у нападу, чини се Ливаја и Крамарић нису класа Марија Манџукића, док на клупи своју прилику чекају Петковић и Оршић, ведете загребачког Динама.

Ипак, све што је Хрватска приказала у Катару сугерише да екипа Златка Далића нема шта да тражи у дуелу са Бразилом, али традиција и статистика говоре нешто другачије.

Ово је трећи пут да су се "коцкасти" пласирали у четвртфинале Мундијала, а у преходна два пута успешно су пребродили ову степеницу - 1998. у Француској и пре четири године у Русији.

Бразил је после 1990. године освојио две титуле шампиона света, а у свим осталим покушајима да стигну до богиње испречиле су се европске селекције.

Треба истаћи и да су се две репрезентације два пута састајале на Мундијалима, Бразил је једном тријумфовао, други пут није било победника.

Занимљиво је да ће први четвртфинални сусрет на Мундијалу водити енглески арбитар Мајкл Оливер.

Фудбал игра цео свет, али зна се ко је главни, видели смо после утакмица осмине финала. Бразил претендује на сам врх, а ту је трновит и изнурујућ - нарочито када је са друге стране селекција Хрватске.

Земља оца тоталног фудбала Јохана Кројфа рекло би се да је била најнесрећнија када је учествовала на Мундијалу.

До сада су 10 пута били део највеће смотре фудбалских селекција света, никада нису подигли Богињу, а три пута су пролазили поред ње као поражени су у финалу 1974, 1978. и 2010. године, заузели су и трећу и четврту позицију.

После сваког пораза, а исувише их је за фудбалску велесилу попут Холандије, сваком селектору националног тима "орања" након пораза стихови Петковића Диса били би лековити у стању очаја: "...Цео један живот, и њиме се креће. Узвик га пролама: Неће бити боље, Никад, никад боље, никад бити неће."

Можда и хоће, јер Холанђани имају јединствену прилику да свим Аргентицима врате финални пораз на Мундијалу 1978. године, а уз то и да Месију помогну да се ипак предомисли у намери да заигра и на наредном Светском првенству.

Фудбалској Холандији требало је времена да се оправи од пензионисања генерације из 2014. године.

Фудбалери попут Ван Персија, Снајдера и Арјена Робена нису имали праву замену. Зато је и дошло до пада и пропуштеног Светског првенства 2018. године, а играчи који су онда били млади, или их није било на фудбалској мапи, сазрели су и можда је утакмица против Аргентине право мерило фудбалске еволуције репрезентативаца Холандије. 

Холандија данас 

Спортска статистика је превртљива, некада зна да завара, неретко не приказује жељене детаље, а често бива и демантована, јер док се подаци сортирају, играчи на терену играју, а не слова и бројеви.

А када је реч о Холандији, неизбежан је податак о њиховом последњем поразу. Наиме, на последњих 20 утакмица играчи "орања" доживели су само један фијаско, од Чешке (2:0) и то чак 27. јуна 2021. године. 

На овогодишњем Мундијалу у Катару, селекција Холандије примила је два гола на четири меча, а постигли су осам погодака.

Релативно убедљиво су прошли групу, а рекло би се и очекивано, сходно противницима. Савладали су домаћина шампионата и тим Сенегала, док су са Еквадором играли нерешено. У осмини финала турнира били су бољи од селекције САД – 3:1. 

Док многи љубитељи фудбала и они мало стручнији коментатори спорта говоре о нападачу и узданици тима Кодију Гакпу као открићу Мундијала, менаџери углавном Премијер лиге утркивали су се крајем прошле и почетком текуће године ко ће пре доћи до његовог потписа на уговору, вредном хиљаде евра на недељном нивоу, а сада им преостаје да сачекају крај године и нови прелазни рок. 

Млади фудбалер ПСВ-а за репрезентацију Холандије у досадашњем делу Светског првенства постигао је три гола и један је од главних офанзивних играча екипе.

Поред њега добру игру пружили су и Дензел Дамфрис, Дави Класен и Дали Блинд, а љубитељи фудбала још чекају када ће Де Јонг и Депај засијати пуним сјајем. 

Дефанзивна линија Холандије једна је од најбољих на Мундијалу, што због малог броја примљених голова, што због врхунских играча који покривају позиције одбрамбених фудбалера, попут Ван Дајка, Де Лихта, Акеа и Тимбера. 

Аргентина је Меси 

Тешко се може говорити о фудбалским филозофијама једне или друге репрезентације, фудбал који играју данашње екипе разликује се на основу водећих играча у тиму, те се могу поредити појединци.

Примера ради, Меси и Коди Гакпо, Депај и Лаутаро Мартинез или Ван Дајк и Лисандро Мартинез. 

Понекад је добро играти без гравитационог поља, као што је Сантос из Португалије показао на мечу против Швајцарске оставивши Роналда на клупи за резервне играче.

Међутим, Скалони у Аргентини не поседује велики играчки луксуз, без Месија има Аргентине, али не оне од које ће противници стрепети. 

У Групи Ц овогодишњег турнира најбољих репрезентација света, Аргентина је на старту поражена од Саудијске Арабије; непажња, незаинтересованост или потцењивачки приступ, ђаво би га знао шта је то отело победу из аргентинских руку. 

На четири меча, Меси је био стрелац три пута. Једино у тријумфу над Пољском није постигао гол. Аргентина је поред поменутих мечева одиграла дуеле са Мексиком и Аустралијом из којих је изашла као победник. 

Игра Аргентине се не базира на Месија, већ је он тај који креира акције репрезентације, а онда се остали играчи позиционирају на терену.

Поред Месија, голове за Аргентину постизали су и Фернандез, Мекалистер и Алварез, а до сада "гаучоси" су примили три гола на првенству света. 

Директни дуели

Међусобни скор између две репрезентације иде у прилог Холандији – четири победе и два ремија у девет утакмица, док је Аргентина три пута тријумфовала. 

Последњи дуел одиграли су 2014. године у полуфиналу Мундијала у Бразилу, меч је завршен ремијем 0:0, а након пенала 4:2 за Аргентину, која је отишла у финале Светског првенства.  

Када год су се поменуте репрезентације састајале у нокаут рундама Мундијала, Аргентина је увек тријумфовала. 

Овога пута састају се у четвртфиналу, а нема сумње да ће потез мање одредити победника меча.

Први меч последњег дана осминефинала Светског првенста на програму је од 16.00 часова (РТС1), а састају се Мароко и Шпанија.

Мароко је изборио пласман у нокаут рунду турнира као првопласирана екипа Групе Ф са седам бодова, док је Шпанија била друга у Групи Е.

Репрезентација Марока је остварила две победе и један реми. Савладали су селекцију Канаде 2:1 и Белгију 2:0, док су ремизирали без голова у мечу са Хрватском.

Шпанија је у првом колу групне фазе убедљиво савладала Костарику 7:0, у другом колу су одиграли нерешено са Немачком 1:1, а у трећем колу су поражени од Јапана 2:1.

Утакмица се игра на Образовном градском стадиону у Ел Рајану.

Последњи пар осмине финала чине Португалија и Швајцарска. Дуел је на програму од 20.00 часова уз директан пренос на Првом програму РТС-а.

Португалија је пласман у нокаут рунду остварила као првопласирани тим Групе Х. Освојили су шест бодова у три утакмице, савладали су Гану 3:2, затим Уругвај 2:0 и у последњем колу били су поражени од Јужне Кореје 2:1.

Швајцарска је као друга из Групе Г. Швајцарци су савладали Камерун минималним резултатом у првом колу групне фазе, а у другом били су поражени од Бразила, такође минималним резултатом и у последњем колу савладали су Србију 3:2.

Меч Португалије и Швајцарске игра се на стадиону Лусаил, највећој фудбалској арени на овогодишњем Светском првенству у Катару.