Promena valute u Hrvatskoj promenila i cene – na gore, ali ima i prednosti odlaska kune u istoriju

Put od jugoslovenskog dinara, preko kune, do evra, trajao je više od tri decenije. Doveo je Hrvatsku na mesto 20. članice Evropske unije u kojoj je evro zvanična valuta.

Građani smatraju da ko nema svoju valutu "nije sav svoj", dok drugi ipak ocenjuju da će se vremenom navići i da će se kriza manje osetiti na evrima.

Promenom zvanične valute, promenile su se i cene u Hrvatskoj, na gore.

U senci međusobnih optužbi je kuna koja, posle 29 godina, odlazi u istoriju.

Teško je razlikovati inflaciju od rasta cena zbog evra

Ekonomski novinar Dalibor Dobrić kaže da se sada svi čude što trgovci žele da zarade i da koriste priliku da dignu cene.

"Užasno je teško razlučiti, razdvojiti poskupljenja koja su dio inflacije i koja je u Hrvatskoj velika, najveća koju smo ikada imali, 12, 13 posto, od zaokruživanja cijena zbog uvođenja eura", napominje Dobrić.

Trgovci kažu da su se cene menjale, ali ne tokom zamene valuta

Ono što su pokazala istraživanja u maju, obistinilo se u januaru – uvođenje jedinstvene valute rezultiralo je povećanjem cena. Trgovci, ipak, tvrde drugačije.

"Cijene se jesu menjale, ali ne sada u periodu konverzije, nego značajno od devetog mjeseca. Kako su krenula poskupljenja energenata, tako su proizvođači namirnica dizali cijene, a mi smo dijelom i pratili to, ali od promene, uvođenja eura se nije ništa dogodilo sa cijenama", kaže direktor "Konzuma" za zagrebačku regiju Denis Valižić.

Koje su prednosti uvođenja evra

Šta će se dešavati posle uvođenja evra, prognoziraju ekonomisti, koji se raduju što će deliti valutu sa oko 350 miliona građana Unije.

"Više neće biti troškova konverzije, dakle mijenjanja novca, banke i mjenjačnice su zarađivale dvije milijarde kuna samo na tim konverzijama, a krediti bi trebali biti niži. Euro će sigurno u perspektivi donijeti određene prednosti Hrvatskoj, takođe i konkurentnost u trgovini", smatra ekonomista Petar Vušković.

Osim nove valute, nova godina je odvela Hrvatsku u zonu Šengena. U tu vožnju, bez granica, uložila je 120 miliona evra. To je osmo proširenje Šengena – prvo posle 11 godina.