nedelja, 08.03.2020, 15:10 -> 19:38
Izvor: RTCG, RTS
Vladika Joanikije: Nećemo dozvoliti vlastima da nam brišu istoriju
U nekoliko crnogorskih gradova održavaju se litije u znak protesta protiv Zakona o slobodi veroispovesti. Vladika budimljansko-nikšićki Joanikije predvodio je litiju u Nikšiću.
Kroz najveći kanjon u Evropi - kanjon Tare do 44 kilometra udaljenog Žabljaka, rano jutros uputili su se meštani sela Dobrilovine. Nakon molitve u Hramu Preobraženja, litija je ulicama ponela deo odežde Svetog Vasilija Ostroškog.
Protestne šetnje i u Baru, Beranama, Andrijevici, Bijelom Polju, Kolašinu, Žabljaku, Kotoru, Herceg Novom. A tokom dana Nedelja pravoslavlja obeležena je litijama u Nikšiću, Danilovgradu i na Cetinju.
"Mitropolija crnogorsko-primorska neće dozvoliti vlasti u Crnoj Gori da izbriše istoriju i natjera ih da idu na šaltere da se prijavljuju kao novoformirana religija", rekao je vladika budimljansko-nikšićki Joanikije.
Vladika Joanikije predvodio je litiju u Nikšiću, koja je održana nakon liturgije u Sabornom hramu, a termin molitvenog hoda centralnim gradskim ulicama danas je izmenjen zbog Nedelje pravoslavlja koja se tradicionalno obeležava na početku Vaskršnjeg posta.
U besedi na Trgu slobode u Nikšiću, vladika Joanikije poručio je da od vlasti zahtevaju da ostanu i budu priznati kao istorijska religija uzidana u temelje države Crne Gore.
"Nećemo dozvoliti da nam udaraju na čast i svetinje, jer mi ne rušimo državu, nego je gradimo", rekao je vladika Joanikije i poručio da imaju podršku celog pravoslavlja i da neće odustati.
Uprkos zabrani policije, na Cetinju je danas održana litija.
Iz Mitropolije crnogorsko-primorske ovu litiju nazvali su krsni hod, a predvodio ga je rektor Cetinjske bogoslovije Gojko Perović.
"Ovim, inače, nije prekršena nikakva policijska zabrana kako su javili neki mediji, jer se litija nije kretala uobičajeno ulicama grada, već onako kako je i sugerisano - manastirakim imanjem", rekao je Perović.
Povodom spornog Zakona o slobodi veroispovesti na ulice su izašli i vernici Srpske pravoslavne crkve u Beču.
Komentari