Pomor školjki na jezeru Ćelije je prirodan proces, nema razloga za zabrinutost

Smaragdnom površinom Ćelijskog jezera, na kojem leti mnogi kupači potraže osveženje, a ribolovci dobar ulov, krajem juna zaplutale su školjke. Najpre u gornjem, a potom i u središnjem basenu u Vasićima.

„Više školjki na obali nego ribe na struni i na udicama. Neko kaže, meštani, da je zbog toplote vode, manjka kiseonika ili nešto drugo. To sad nisam ni kompetentan niti znam šta da kažem. Prethodnih dana skupljao sam ih i na nakih dva sata. Skupim jedno 15,17, 20. Prođe nekih dva sata, ja ponovo. Juče ih je bilo, ali mnogo manje. Izgleda da se smirilo“, kaže Saša Radovanović, ribolovac iz Kruševca.

Preliminarni rezultati analiza uzoraka vode koje je, nakon prvih slučajeva uginuća, kruševački „Vodovod“ poslao Institutu za javno zdravlje Srbije, pokazale su da u jezeru Ćelije nema toksičnih metala i metaloida. To će, veruju, potvrditi i analize mulja i ljuštura školjki koje će uraditi Institut za zemljište u Beogradu.

„Da je nešto toksično rakovi su najosetljiviji, a mi imamo puno jezero rakova. Znači, prvi bi rakovi stradali. Razlog je prirodna smrt. Jezero ima 44 godine, to je prva generacija koja se naselila u jezeru. Ovo je Anodonta cygnea, barska školjka, najveća slatkovodna jezerska školjka čiji je maksimalni vek 40 godina. To je ta generacija koja je prva naselila jezero i sad prirodno umiru“, tvrdi biolog Slobodan Grašić iz JKP Vodovod Kruševac.

Fizičko hemijske i mikrobiološke analize jezera Ćelije redovno obavlja i kruševački Zavod za javno zdravlje. Dobijene vrednosti su u granicama normale, a nivo vode, temperatura i koncentracija kiseonika na nivou prošlogodišnjih i očekivanih za ovo doba godine.

Stotinak ljuštura sa obale jezera u Zlatarima prošle nedelje prikupljeno je u okviru javnih radova koje kruševački „Vodovod“ godinama organizuje u saradnji sa NSZ. Tokom tih aktivnosti prikupi se između tri i četiri hiljade džakova čvrstog otpada sa jezera Ćelije tokom godine.