Mesec ipak nije tako blizu - „krvarenje" misije Artemis ili „rok službe"

Budući, mogući termini lansiranja, uključujući one u septembru i oktobru, zavise od toga šta tim stručnjaka odluči sledeće nedelje, ali u svakom slučaju, čekaće se nedeljama.

„Neće biti lansiranja u ovom periodu. Nismo u poziciji u kojoj smo želeli da se nađemo", rekao je Džim Fri, pomoćnik administratora Nasine Direkcije za misije i razvoj istraživačkih sistema.

Fri je rekao da će se raketa „Spejs lonč sistem" i smemirska letilica „Orajon" vratiti u pogon za montažu, osim ako ne dobiju posebno izuzeće.

Administrator Nase Bil Nelson, primetio da je „cena dva odustajanja - mnogo manja od neuspeha".

„Ne pokrećemo ništa dok ne mislimo da je sve ispravno. Stručni timovi su radili na tome, i to je zaključak do kojeg su došli. Na ovo gledam kao na deo našeg svemirskog programa u kojem je bezbednost na vrhu liste", istakao je Nelson.

Uporni problemi sa curenjem tečnog vodonika 

Prvo lansiranje trebalo je da se obavi 29. avgusta. Potom je planirano da se Artemis 1 pokrene u subotu (3. septembra) popodne, ali ti planovi su propali nakon što su članovi tima otkrili curenje tečnog vodonika.

Veći deo jutra proveli su pokušavajući da reše problem. Tečni vodonik je jedno od pogonskih goriva koje se koristi u velikom jezgru rakete. Curenje je sprečilo tim za lansiranje da napuni rezervoar tečnim vodonikom uprkos pokušajima i različitim procedurama za rešavanje problema.

Prvi pokušaj lansiranja, u ponedeljak, otkazan je nakon što se pojavilo nekoliko problema, uključujući sistem za hlađenje motora rakete pre poletanja i različita curenja koja su se pojavila dok se raketa punila gorivom.

Senzor na jednom od četiri raketna motora RS-25, sa oznakom #3, pokazao je da motor ne može da dostigne odgovarajući temperaturni opseg potreban da bi se motor pokrenuo pri poletanju.

Motori moraju biti termički pripremljeni pre nego što super-hladno gorivo prođe kroz njih pre poletanja.

Da bi sprečili da motori dožive bilo kakve temperaturne šokove, kontrolori za lansiranje postepeno povećavaju pritisak u rezervoaru sa tečnim vodonikom u jezgru u satima pre lansiranja da bi poslali malu količinu tečnog vodonika u motore. Ovaj proces je poznat kao „krvarenje".

Curenje tečnog vodonika je otkriveno u subotu rano ujutru. Bilo je to drugačije curenje od onog koje se dogodilo uoči prvobitno planiranog lansiranja u ponedeljak.

Kontrolori za lansiranje su zagrevanjem pokušali da obezbede čvrsto zaptivanje i protok tečnog vodonika je nastavljen pre nego što se curenje ponovo pojavilo. Zaustavili su protok tečnog vodonika i nameravali da zatvore ventil koji se koristi za punjenje i ispuštanje, a zatim da povećaju pritisak na zemaljski prenosni vod, koristeći helijum", navode u Nasi.

Taj plan za rešavanje problema međutim - nije uspeo. Tim je ponovo pokušao sa prvom metodom zagrevanja, ali se curenje ponovo dogodilo nakon što su ručno ponovo pokrenuli protok tečnog vodonika.

Osim tehničkih uslova i ispravnosti, na realizaciju planova, veliki uticaj imaju i vremenske prilike. Uoči drugog pokušaja to nije predstavljalo veliki problem. „Postojala je šansa od 60 odsto za povoljne vremenske uslove za lansiranje", rekla je meteorološkinja Melodi Lavin.

Uprkos odlaganjima, sveukupni Nasini planovi nisu poremećeni 

Sistem Artemis 1, koji uključuje raketu „Spejs lonč sistem" i svemirsku letelicu-kapsulu „Orajon", sada je „na čekanju" u svemirskom centru Kenedi u Kejp Kanaveralu na Floridi.

Misija Artemis 1 je samo početak programa koji će imati za cilj da vrati ljude na Mesec i na kraju spusti posadu na Mars.

Nelson je rekao da dva odlaganja lansiranja za sada nisu izazvala nikakva kašnjenja u budućim misijama programa.

Ukoliko poletanje bude konačno realizovano po zakazivanju novog datuma, i ako prođe kako treba, misija će trajati 42 dana, preleteće se 2,1 milion kilometara, obići će oko Meseca i obaviće dva „niska" preleta 100 kilometara iznad površine Meseca.

Zadatak rakete biće da pokrene probnu kapsulu „Orajon"; ova svemirska letelica okretaće se oko Meseca po velikom luku, pre nego što sleti u Tihi okean, nakon šest nedelja.

Posade u prvoj misiji, kada bude pokrenuta neće biti ali, pod pretpostavkom da sve tehnički bude kako treba, ukrcavanje astronauta, za niz budućih misija, počeće od 2024. godine.