Francuska među liderima energetske tranzicije – novi cilj unapređivanje proizvodnje električnih automobila

Francuska je zacrtala da do kraja decenije u svojoj auto-industriji, proizvede dva miliona električnih automobila. Tome već doprinose u "Renou" jer od 2023. u fabrici na severu zemlje proizvode samo električna vozila. U potpuno automatizovanom procesu proizvodnje – 200 zaposlenih i 900 robota, u dve smene dnevno naprave 520 električnih vozila.

"Cilj nam je da proizvodimo vozila koja su dostupna u Francuskoj, ali i u Evropi, koja se dopadaju ljudima i koja ljudi mogu da kupe. Ciljevi 'Renoa' poklapaju se sa planom energetske tranzicije francuske vlade od pre dve godine. Ali ceo ekosistem mora biti uspostavljen za ta električna vozila, to podrazumeva i mesta za punjenje baterija, ne samo u Francuskoj već i u Evropi", rekao je Filip Farž, regionalni predstavnik "Renoa".

A "ekosistem" već se uspostavlja. Poslednjih godina širom Francuske vidljivo je povećanje i električnih vozila i punjača za njih.

Olakšice za kupovinu električnih automobila u Parizu – subvencije i besplatno parkiranje

Francuska ima ambiciozan plan da do kraja decenije smanji emisije staklene bašte za 55 posto. Tome se uveliko prilagođava auto-industrija, a naročito sektori energetike i saobraćaja.

Olakšice za kupovinu automobila su jedna od mera. A kako bi motivisali ljude da kupuju električna vozila, primera radi, samo grad Pariz daje subvencije 10 posto kao i popularnu povlasticu besplatnog parkiranja.

Planovi Francuske usklađeni su sa težnjom Evropske unije da zaokruži čitav lanac – od sirovine do finalnog proizvoda u toj oblasti. A da je Francuska u tom tehnološkom procesu iskoračila, uverili su se i novinari iz Srbije koji su u okviru projekta "Puls Evrope" obišli pilot-postrojenje za proizvodnju baterija za električne automobile, nedaleko od Bordoa.

Zbog skupe proivodnje kompanija "ACC" traga za investitorima jer ima u planu još dve fabrike baterija.

"Nabavka baterija iz Kine je skupa, a nema ni logike da u ime smanjenja zagađenja dopremate baterije brodovima koji zagađuju okolinu. Evropa kasni 10-15 godina za azijskim proizvođačima. Mi smo istovremeno – i arogantni jer smo prvi u Evropi koji su napravili bateriju za električni automobil, ali smo i skromni jer smo još daleko od onoga gde želimo da budemo", naveo je Matje Iber, direktora za komunkacije u francuskoj kompaniji za proizvodnju baterija za električne automobile "ACC".

Francuska računa na svoje resurse litijuma, javnost podeljena o izgradnji rudnika

Priča o baterijama otvorila je i pitanje litijuma. Francuska sada sirovinu uvozi, ali računa na svoje resurse. O gradnji podzemnog rudnika litijuma "Emili" javnost je i dalje podeljena, pa se javna debata o tom projektu produžava.

U nezavisnoj Nacionalnoj komisiji Fancuske za javne rasprave podvlače – svako pitanje građana mora dobiti odgovor i za to su aktivirane sve mogućnosti informisanja, uključujući i društvene mreže i tribine prilagođene deci.

"Konkretno kod sprovođenja javne rasprave o rudniku litijuma, u mestima njegove okoline u poštanskim sandučićima smo ostavljali male IPOD uređaje preko kojih su se građani izjašnjavali. Čak su i poštari u rejonu od 20 kilometara uz dostavu pošte obaveštavali građane o održavanju javne rasprave. Mi ćemo insistirati od nosioca projekta da odgovori na sve te strahove lokalnog stanovništva. Mi ne brojimo koliko ljudi je za, ili onih koji su protiv, već insistiramo da se obezbede odgovori na sva pitanja koja muče građane. A daju ih stručnjaci koji su odgovorni za projekat", rekao je Mark Papinuti, predsednik Nacionalne komisije Francuske za javne rasprave.

Prema poslednjim najavama, rudnik bi mogao da proradi 2028.

Na projekt rudnika litijuma "Emili", investicije vredne milijardu evra francuska vlada je stavila etiketu "od nacionalnog značaja". Prema poslednjim najavama rudnik bi mogao da proradi 2028. i narednih četvrt veka proizvodi 700.000 baterija godišnje.

"U takvim projektima uvek je teško da ljudi prihvate promene u lokalnoj sredini i zato je važno objasniti da to radimo iz dobrog razloga, a to je da nam je litijum potreban za energetsku tranziciju, i da to radimo na dobar način. Ako hoćemo čistiju proizvodnju u Evropi i ispunjenje zelenog programa i napuštanje fosilnih goriva, prioritet je prelazak na električna vozila. Brojne organizacije postavljaju pitanje – da li nam je potreban litijum? Odgovor je da. Pitanje uticaja na okolinu je važno i zato je potrebno objasniti šta se i na koji način radi, od kopanja i vađenja rude do gradnje postrojenja", istakao je Benžamen Galzo, delegat francuske vlade za strateške minerale i metale.

Podsećaju da Francuska ima sporazume o saradnji u oblasti istraživanja i eksploatacije kritičnih mineralnih sirovina sa 12 zemalja, među kojima je i Srbija.

Partnerski sporazum dve zemlje potpisale su u avgustu prošle godine i on se za sada svodi na razmenu iskustava i dobre prakse.