U Francuskoj za sada bez vanrednog stanja

Predsednik Emanuel Makron održao je vanredni sastanak sa premijerom i ministrom unutrašnjih poslova i obećao da će oni koji su učestvovali u širenju nasilja i nanošenju štete odgovarati. Na sastanku, ipak, nije razmatrano uvođenje vanrednog stanja, kako je to ranije danas najavio portparol vlade Benžamen Grivo. Izvor Rojtersa navodi da je bilo reči o prilagođavanju snaga bezbednosti za neke buduće proteste, kako se situacija poput jučerašnje ne bi ponovila.

Grivo je rekao i da je francuska vlada pozvala miroljubive demonstrante da dođu za pregovarački sto, ali da neće menjati pravac reformi.

Neimenovani izvor iz Jelisejske palate je naveo da je sastanak omogućio da se sačini iscrpan bilans stanja, pričinjene štete i hapšenja koji su obeležili jučerašnja okupljanja na celoj teritoriji zemlje, a pogotovu u Parizu", naveo je, prenose francuski mediji.

Kako je navedeno, predsednik Makron je pozdravio angažovanje snaga reda i vatrogasaca-spasilaca, a potom podsetio na važnost koju pridaje podršci trgovcima i posebno očevicima i žrtvama nasilja i razbijanja.

Makron je, piše Figaro pozivajući se na neimenovi izvor iz Jelisejske palate, podvukao značaj provođenja pravdi "kako nijedan počinjeni akt ne bi ostao nekažnjen".

"Na kraju je tražio da ministar unutrašnjih poslova razmisli o prilagođavanju snaga reda u narednom periodu", rekao je isti izvor.

Makron je, dodao je, takođe tražio od premijera da primi lidere stranaka zastupljenih u parlamentu, kao i predstavnike demonstranata.

Tokom protesta protiv poreza i podizanja cene goriva, koji se u Parizu pretvorio u haos zbog sukoba policije i demonstranata, povređene su 133 osobe, a uhapšeno je više od 400 ljudi, saopštila je policija.

Dan kasnije, radnici uklanjaju ostatke zapaljenih automobila, zamenjuju razbijene izloge luksuznih prodavnica i čiste Trijumfalnu kapiju unakaženu grafitima, čemu je prisustvovao i predsednik Makron.

Trijumfalnu kapiju obišao je svega nekoliko sati nakon što se vratio sa Samita G20 u Buenos Ajresu, a jutros se uputio i u obližnju aveniju gde su paljeni automobili, razbijani prozori i opljačkane prodavnice.

Predsednik se u centru Pariza sastao i sa vatrogascima, policajcima i vlasnicima restorana.

Posle toga, Makron se u Jelisejskoj palati sastao s premijerom Eduarom Filipom, ministrom unutrašnjih poslova Kristofom Kastaneom, državnim sekretarom Loranom Njunjezom i ministrom za ekološku tranziciju Fransoa de Rižijem.

Zbog najnovijih sukoba, Filip neće danas putovati u Poljsku na samit o klimatskim promenama. 

Posle sastanka iza zatvorenih vrata, Predsedništvo je saopštilo da se predsednik Makron u ovom trenutku neće obraćati javnosti.

Francuski mediji su prethodno preneli da vlada ne isključuje mogućnost uvođenja vanrednog stanja, kao posle nereda 2005. i napada 2015. godine.

Pogled "iznutra" 

Jelena Topalov, studenkinja socijologije u Parizu, kaže za RTS da su jučerašnji protesti bili najnasilniji do sada, sa više od stotinu povređenih i vandalizmom.

"Bilo je opljačkanih prodavnica, zapaljenih automobila, a demonstranti su se popeli i na Trijumfalnu kapiju", rekla je Jeena. 

Protestuje se, kako kaže, po celoj Francuskoj, ljudi blokiraju puteve, naročito kružne tokove i sprovode "operaciju puž", odnosno voze sporo kako bi stvorili gužvu na auto-putevima.

"Žuti prsluci" su prošle nedelje najavili okupljanje na Šanzelizeu. "Za to nisu dobili dozvolu niti su je tražili jer mnogi od njih smatraju da ovo nije protest već građanska revolucija kojoj ne trebaju dozvole. Zato i nisu prihvatili da idu na Šanz de Mar kako im je zbog bezbednosti predlagao ministar unutrašnjih poslova Kristof Kastane smatrajući da to nije u 'duhu ustanka'", kaže sagovornica RTS-a.

Ocenjuje da mnogi od njih ne misle da protestuju samo zbog cena benzina već da se radi o dubokom razočarenju naroda u fiskalnu politiku vlade - kažu da im je "svega preko glave".

Pokret nema jedinstvenu političku ideju, okuplja ljude sa raznih strana političkog života Francuske. Ima tu i nepolitičnih, onih koji nikada nisu išli na proteste i onih koji ne glasaju na izborima.

Najavljuje se i nova faza pod nazivom "4. akt" za subotu, 8. decembra. Protest će se odvijati pred vladom i na Trgu Bastilja u Parizu sa zahtevom za ostavku ili opoziv predsednika Makrona.

Protesti su glavna tema na društvenim medijima, tu se objavljuju planovi protesta i snimci sa protesta koji se ne mogu videti u medijima.

"Sudeći po tome protesti ne idu u pravcu smirivanja, naprotiv, deluje da su učesnici veoma motivisani i besni i da njihov broj raste", zaključuje Jelena Topalov.