Životić: Udari po dubini ruske teritorije doneli bi nesagledive posledice, Tramp će se kretati na ivici noža

Aleksandar Životić podseća da je pitanje isporuke zapadnih raketa dugog dometa Ukrajini izazivalo mnoge sporove od samog početka.

"Ta odluka da se isporučuju je doneta veoma teško i uz jedan uslov koji nije baš uobičajen kada su u pitanju isporuke naoružanja i vojne opreme, a to je da se ograniči njihova upotreba na zonu borbenih dejstava, odnosno samo na onu zonu ukrajinske državne teritorije koja se nalazi trenutno pod kontrolom ruskih snaga", kaže Životić.

Prema njegovim rečima, odluka da se dozvoli upotreba raketa po ciljevima duboko u ruskoj teritoriji dolazi u vrlo specifičnom trenutku koji je krajnje osetljiv.

"Dolazi svega dva meseca pre dolaska nove administracije, koja je najavila da bi mogla da započne pregovore o uspostavljanju primirja na prostoru Ukrajine. S druge strane, kada je u pitanju situacija na samom frontu, ruske snage se poslednja dva i po meseca nalaze u zamahu", konstatuje profesor Filozofskog fakulteta.

Životić ukazuje na to da je situacija na delu fronta koji se tiče Kurske oblasti veoma osetljiva, kada ruske snage nastoje da potisnu ukrajinske trupe sa ruske državne teritorije.

"Odluka koja će doneti više raketnih udara"

Napominje da postoje naznake da su severnokorejske snage angažovane u Kurskoj oblasti došle sa težom vojnom tehnikom.

Životić smatra da će zeleno svetlo Vašingtona, Londona i Pariza za upotrebu raketa izazvati političke efekte na unutrašnjem planu.

Što se tiče efekata te odluke na sam front, profesor Životić smatra da to sada najavljuje jednu fazu koju će obeležiti pre svega udari sa distance.

Ističući da ta vest nije potvrđena zvanično, Aleksandar Životić navodi da ako se radi o dozvoli za udare u radijusu od 300 do 560 kilometara, to bi imalo nesagledive posledice.

"Prvi slučaj okupacije dela teritorije jedne nuklearne sile"

Kada je reč o Kurskoj obasti, Životić ističe da je prvi put u istoriji zauzeta teritorija, makar i u malom obimu, jedne nuklearne sile. Na drugoj strani, svaki izazov u međunarodnim odnosima nosi svoj odgovor, dodaje Životić.

Životić očekuje da će Moskva odgovoriti intenzivnim udarima po dubini ukrajinske teritorije.

U očekivanju mogućih mirovnih pregovora i mogućeg zamrzavanja postojećeg konflikta, napredak ruskih snaga na frontu u protekla dva i po meseca, prema Životiću, ima za cilj da se izađe na administrativne granice Luganske i Donjecke oblasti i da popravi svoj položaj na prostoru Zaporoške oblasti.

Životić kaže da je nakon razgovora nemačkog kancelara Olafa Šolca i Vladimira Putina, prvi čovek vlade u Berlinu oslabio svoju poziciju na unutrašnjem planu.

Nemačka vlada je suštinski pala, čekaju je vanredni izbori, doduše u redovnoj izbornoj godini, ali svakako u vanrednim okolnostima. Šolc je pod velikim pritiskom unutrašnjeg javnog mnjenja. Opozicija zahteva od njega jače i ekonomske mere, ali i jači nastup na spoljnopolitičkom planu. Sama činjenica da je razgovarao sa ruskim predsednikom je na neki način oslabila njegovu poziciju unutrašnjem planu, kaže Životić.

Profesor Filozofskog fakulteta smatra da je Šolc kroz razgovor sa Putinom želeo da prenese određenu poruku ili da predupredi neki od mogućih događaja.

To se uklapa u ono što je prosto njegov politički stil. Ako pogledamo od početka ovog sukoba do danas, Nemačka je uvek opreznije reagovala, naročito na početku krize, da bi se pretvorila danas u jednog od najznačajnijih donatora oružja i vojne tehnike, dodaje Životić.

O ulozi Turske

Govoreći o poziciji Turske u ukrajinskom sukobu, Životić kaže da je ona poprilično specifična. Turska se trudila da nastupa kao mogući medijator i zaista ono što je postignuto tokom pregovora između dve strane u poslednje gotovo tri godine, najčešće je bilo zahvaljujući turskom posredovanju, ističe Životić.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan najavio je da će na predstojećem samitu G20 predstaviti ideju o zamrzavanju konflikta na dostignutim linijama, formiranju izvesne demilitarizovane zone.

Kako je rekao, na drugoj strani Ukrajina bi odložila svoje pristupanje NATO-u na deset godina i zauzvrat bi dobila značajnu ekonomsku i vojnu pomoć.

O mogućnosti da Donald Tramp kada preuzme funkciju poništi odluku odlazeće američke administracije, Životić kaže da do tada tek treba se vidi šta će se sve desiti s obzirom na to da se ulazi u fazu pojačane dinamike na međunarodnom planu.

Trampovi potezi će se, prema Životiću, kretati na ivici noža, odnosno između mogućeg postizanja primirja i drastične eskalacije sukoba.