Original ili kopija – ko se češće odlučuje za kupovinu falsifikovane robe

Najnovija istraživanja pokazuju da u proseku jedan od tri potrošača u Evropi smatra da je prihvatljivo kupiti falsifikovani proizvod ukoliko je cena originala previsoka. Zašto je mlađa populacija sklonija da prihvati kupovinu kopija i na koje proizvode se kupci najviše žale za RTS govori Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača.

Najnovija istraživanja pokazuju da u proseku jedan od tri potrošača u Evropi smatra da je prihvatljivo kupiti falsifikovani proizvod ukoliko je cena originala previsoka.

Većina kupaca u Evropskoj uniji - čak 83 odsto, tvrdi da dobro razume značenje "intelektualne svojine" i slaže se da je važno poštovati ove propise, pre svega zbog zaštite prava i prihoda pronalazača, izdavača, stvaralaca i umetnika.

Ipak, kada je reč o kupovini falsifikata retko promene mišljenje.

Objavljeno istraživanje Mreže evropskih potrošačkih organizacija pokazalo je da se među potrošačima nalazi i značajan broj onih koji sasvim svesno prihvataju i falsifikate i nelegalne onlajn sadržaje.

Vesna Perinčić iz iz Republičke unije potrošača ističe da su krivotvoreni proizvodi toliko verni originalu da samo najbolji poznavaoci mogu da ustanove da je reč o predmetu koji nije originalan, dok prosečan potrošač to teško može primetiti.

Međutim, kako navodi Perinčićeva, posebno kod mlađe populacije, prema saznanjima Republičke unije potrošača, oni svesno ulaze u kupovinu proizvoda za koje znaju da nisu originali upravo zbog standarda da se nešto mora imati a najčešće su to patike, sportska oprema, odeća.

"Svesno kupuju flasifikate upravo zbog toga što su prilično informisani. Putem društvenih mreža i onlajn foruma razmenjuju iskustva, kao, na primer , o patikama jednog poznatog američkog pevača, koje se proizvode u maloj seriji po regularnoj ceni u inostranstvu od 230 dolara", navodi Perinčićeva.

Kako objašnjava, te patike naša mlađa populacija kupuje za dvostruko nižu sumu znajući da je reč o falsifikatu ali da su toliko verne originalu da se gotovo ne može otkriti.

"Oni to saznaju razmenjujući mišljenja na raznim forumima, kao i to da račun ima uvek isto ime prodavca i da bar-kod kada se skenira pokazuje sasvim drugi model patika itd", dodaje Vesna Perinčić.

Najčešće žalbe potrošača

Perinčićeva kaže da Republička unija potrošača najviše žalbi dobija na sportsku odeću, obuću i kozmetiku, pre svega na parfeme.

Kako navodi, istraživanje Ministarstva trgovine sa ekspertima iz Danske i iz Velike Britanije pokazalo je da se najviše falsifikuje upravo sportska odeća, obuća, zatim drugi odevni predmeti i galanterija, satovi, tašne.

"Potrošači mogu da se požale Tržišnoj inspekciji koja ima ovlašćenja da deluje po osnovu zakona o posebnim pravima u oblasti zaštite intelektualne svojine, ali isto tako i zbog nepoštene obmanjujuće poslovne prakse", kaže Vesna Perinčić.

Najčešći kanali distribucije tih falsifikovanih proizvoda su upravo internet prodaja, zatim prodaja na pijacama, ali i modni saloni.

Perinčićeva ukazuje na to da pri kupovini falsifikata ne plaća carina, porezi, naknade po licencnim ugovorima, tako da su zarade enormne i uglavnom je reč o organizovanoj mreži za šta su predviđene i kazne zatvora i do osam godina, ali i kazne po osnovu Zakona opšte i bezbednosti proizvoda jer je, kaže, upitno i koliko su ti proizvodi sigurni.

To je, dodaje, i privredni prestup za koji su propisane novčane kazne u rasponu od 500.000 do čak tri miliona dinara.

Perinčićeva navodi da se kopije najčešće prodaju preko interneta, ali se prodaju i na pijacama i u modnim salonima.

Kada je reč o starijima i oni mogu svesno da se upuste u kupovinu flasifikata, ali mogu i da budu i obmanuti ukoliko kupuju preko interneta ali i u legalnim tokovima distribucije.

Prodaja od vrata do vrata i prezentacije

Perinčićeva posebno upozorava na to da starija populacija može biti meta nasrtljive poslovne prakse trgovaca u sistemu od vrata do vrata ili preko raznih prezentacija budući da mogu da kupe medicinske proizvode, opremu, suplemente koji oni nisu registrovani.

"Takvi proizvodi se isključivo kupuju u registrovanim objektima i moraju da imaju potvrdu da su registrovani pri Ministarstvu zdravlja od strane Agencije za lekove i medicinska sredstva", napominje Perinčićeva.

Savetuje potrošačima da posebno budu obazrivi prilikom kupovine putem interneta, od fizičkih lica, jer tada nemaju nikakvu zaštitu.

четвртак, 14. новембар 2024.
3° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње