Domaći brendovi u rukama stranaca – korist obostrana

U Srbiji trenutno ima manje brendova nego pre tridesetak godina. Knjaz Miloš, Plazma, Jafa keks, Smoki, Rosa bili su nacionalni, pa regionalni – a sada su globalni brendovi.

I Dačija odavno nije rumunska, britanski Mini automobili su deo BMV-a, a čuveni fudbalski klubovi Mančester siti i Pari Sen Žermen su u vlasništvu arapskih bogataša.

Iako imaju najveću cenu, uvek nađu kupca koji investira, unapređuje i širi proizvodnju i tržište, obrazuje zaposlene.

"Dobro je da su investitori kao što je Koka-Kola došli u Srbiju i da žele da ulažu i da ostanu u Srbiji. To znači da prepoznaju vredne proizvode i imena brendova koji imaju potencijal da se razviju i na globalnim tržištima. To je velika mogućnost i za nas da se razvijamo. Ti brendovi su na neki način i naši predstavnici u svetu, čuće se mnogo više na jedan bolji način o tome šta sve Srbija može da proizvede", kaže Nataša Pavlović Bujas iz "Blumen grupe".

Napominje da domaća radna snaga ostaje, kako u proizvodnji tako i u menadžmentu, stiče nova znanja, pa se na taj povećava snaga Srbije da se bori na drugim tržištima.

Ono što stranci kupuju nisu fabrike i zaposleni, nego ime koje je poznato, recepturu brenda, tržišno učešće, koji garantuju profit.

Kada proizvodnja i prodaja jedne domaće firme pokriju sve ciljne grupe u zemlji, normalno je da se teži svetskom tržištu. Koka-Kola, koja je kupila Bambi, jeste najprodavaniji svetski brend čije je tržište ceo svet, pa će tako i Plazma postati planetarni proizvod.

Šta je mana?

Međutim, pored mnogih benefita, ove transakcije imaju i jednu manu. Sav profit pripada stranom partneru i oni ga mogu izneti iz zemlje.

"Kada govorimo o našim kompanijama i kupovini stranih brendova, moram da kažem da se to negde već dešava, poznat je primer Fruktala. I imamo domaće kompanije koje imaju veliko učešće na drugim tržištima, i bore se tamo sa svojim brendovima. One nisu prisutne u javnosti jer to nije prepoznato kao potencijal naše privrede, ali poznato je da u IT sektoru naša preduzeća imaju veliko učešće. Imamo sjajnih primera u tekstilnoj industriji takođe – poizvođače koji neguju ne samo kvalitet i portfolio svojih proizvoda, već grade i brend koji je internacionalno prepoznatljiv. Oni imaju priliku, i to će se sigurno dešavati, da takođe učestvuju u tržišnim utakmicama i da otkupljuju i investiraju i u neke druge druge internacionalne brendove", ističe Pavlović Bujas.

Neke velike svetske firme, kao na primer ruski Gasprom, smatraju da treba zadržati nešto što predstavlja nacionalni identitet zemlje, što razvija nacionalni duh.

Država može da ostane ili postane vlasnik ako joj je nešto bitno, kao što su neke odlučile da zadrže nacionalne avio-kompanije, iako su neprofitabilne.

Najbolje brendove kupuju i mnogi svetski investicioni fondovi čiji je prevashodni cilj uvećanje kapitala. Investiraju i unapređuju novokupljenu firmu i kada joj uvećaju cenu – obično sledi prodaja.

Pošto kapital ne trpi nikakve rizike i da ne bi pobegao, sve države se trude da što više unaprede političku stabilnost i ekonomski ambijent.