EIB: Odobrenje za deonicu Niš–Pločnik u drugoj polovini godine

Dubravka Negre je rekla da je vrednost radova u prvoj fazi, a reč je o deonici Niš–Pločnik, oko dvesta četrdeset miliona evra, kao i da se očekuje da će bar dvadeset odsto Srbija dobiti bespovratno, dok će se ostalo finansirati kroz kredite EIB i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Kazala je da je EIB započeo sa Ministarstvom građevinarstva procenu za auto-put koji će "spojiti Srbiju sa Albanijom preko Kosova".

Prema njenim rečima, prva faza gradnje auto-puta, od Niša do Pločnika, u dužini od trideset pet kilometara, apsolutno je opravdana po pitanju ekonomskih pokazatelja, jer ima više saobraćaja nego što sadašnji put može da podnese.

"Očekujem da će procena biti završena u drugoj polovini ove godine i da će finansiranje biti odobreno".

Kada je reč o drugoj fazi, Negreova kaže da će se auto-put dalje graditi za nekoliko godina, kada bude spremna projektna dokumentacija.

"Mi finansiramo pripremu dokumentaciju i kada dođe na red bićemo spremni da razmotrimo i to finansiranje", rekla je Negreova.

EIB nastavlja da ulaže u Srbiju 

Negreova je rekla da će EIB nastaviti da ulaže i u razvoj nauke u Srbiji, to jest, u gradnju naučno-tehnoloških prarkova.

Ona je, na trećoj Srpskoj konferenciji o razvoju nekretnina i infrastrukture, istakla da EIB povećava iznos bespovratnih sredstava za pripremu i realizaciju projekata i da će i dalje pomagati razvoj Srbije i njeno što bolje povezivanje u regionu, a sve kako bi mogla da se priključi EU.

Podsetila je da je nedavno potpisano sa Srbijom finansiranje za elektrifikaciju pruge Niš–Dimitrovgrad, za šta je obezbeđeno sedamdeset miliona evra besporvatnih sredstava od EK i zemalja članica, kao i sto trideset miliona evra kredita od EIB-a.

Ističe da će se Srbija tom prugom bolje povezati sa Bugarskom. 

Dve milijarde za železničke projekte

Izvršni direktor Infrastrukture železnice Srbije Milan Maksimović ukazao je na konferenciji da se u poslednjoj deceniji, a intenzivno u poslednjih pet godina, sprovode veliki kapitalni projekti na železničkoj infrastrukturi.

Prema njegovim rečima, više od dve milijarde evra je uloženo trenutno u različitim železničkim projektima, a najveći deo sredstava usmeren je u izgradnju železničkih Koridora 10 i 11.

Kompletan Koridor 10, kako je rekao, biće završen do 2022. godine.

Koridor 10 je važan zbog tranzitnog saobraćaja, kako bi bio deo evropske železničke mreže. Koridor mora da se upriliči u svim kriterijumima koje Evropa zahteva i zato su to najveći projekti, naglasio je Maksimović.

Podsetio je da je remontovano i modernizovano jedanaest kilometara pruge na Koridoru 10, i ukazuje da u Srbiji imamo nedovoljan broj kvalitetnih inženjera za vođenje projekata. Ukazao je i da su investicije u regionalne i lokalne pruge važne, posebno u povezivanju sa BiH, to jest RS i Mađarskom.