Pašalić: Neprimereno je da građani čekaju na svoja prava

Zoran Pašalić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je služba zaštitnika građana najponosnija na to što je ta institucija otvorila vrata za građane.

"Svako može da se javi, biće primljen, i gledaćemo da taj probamo rešimo najhitnije. Ako ne možemo, uputićemo ih u instituciju koja to može, ali ćemo pratiti kako ta institucija rešava problem", kaže Pašalić.

Prema njegovim rečima, najviše žalbi odnosi se na imovinskopravne probleme.

"To su posledice onoga što mi zovemo tranzicija – penzioni problemi, ostvarivanje prava iz radnih odnosa, ostvarivanje prava iz otpremnina, prava koja se odnose na dodelu stanova, prava koja su građanima uskraćena prilikom privatizovanja preduzeća ili odlaženja u stečaj", rekao je Pašalić.

Prioritet su, kaže, imovinsko-socijalno-ekonomska prava.

Naveo je da je veliki deo prijavljenih problema rešen, ali da nisu u potpunosti zadovoljni, budući da rešavanje zavisi od institucije kojoj se ombudsman obraća.

Nada se da će novim zakonom biti određeni kraći rokovi u kojima će institucije biti dužne da odgovore na upit zaštitnika.

Hitno rešavanje problema

Od početka godine radi i Hitna služba zaštitnika, koja je do sada spasila zavejanu bebu, pomogla ženi koju su izvršitelji selili, starici bez zdravstvene knjižice.

Pašalić objašnjava da za pomoć mogu da se jave svi, te da se odmah razmatra da li u tom slučaju mora da se postupa hitno, ili ga treba rešavati u redovnom postupku.

"Rešili smo dosta predmeta, ali građani uglavnom dolaze kada su na mnoga vrata zakucali, a ona se nisu otvorila, ili su dugo čekali... Neprimereno je da institucija kao što je zaštitnik građana dozvoli da građani čekaju dugo", rekao je Pašalić.

Istakao je da Hitna služba rešava problem u najbržem mogućem roku, što je objasnio na primeru starice koja je morala kod lekara, a nije imala zdravstvenu knjižicu.

"Mi se istog dana obratimo da vidimo gde je problem, da to rešimo i da ona ostvari svoja prava", kaže Pašalić.

Rad sudstva i pritisak na novinare

Upitan o žalbama građana na rad sudova, ombudsman je rekao da u rad sudstva niko neće i ne treba da se meša, ali da to ne važi za administrativni deo.

"Mnogi su mi spočitavali da zaštitnik hoće da se meša u rad suda. Niko neće da se meša... Ali, uređenje same administracije, kontrolu administracije, organizaciju i raspodelu predmeta u velikom broju zemalja kontroliše zaštitnik građana. Mi ćemo to tražiti i vrlo dobro obrazložiti koji su razlozi", naveo je Pašalić.

Na podatak da su prošle godine zabeležena 102 napada na novinare i 72 slučaja pritisaka, poručuje da zaštitnik građana i tu hoće i može da pomogne.

"U saradnji sa novinarskim udruženjima treba napraviti platformu – tačno precizirati šta je pritisak, šta vređanje a šta su prekršaj i krivična dela. Pritisak na novinare je postao nepodnošljiv, i nije samo verbalan već i fizički i ekonomski. Tako se vrši indirektan pritisak", kaže zaštitnik građana.

Ističe da su vređanja i fizički napadi na novinare ne samo zabrinjavajući već i opasni.