"Za lečenje kod privatnika prosečno 300 evra godišnje"
Procena je da građani Srbije godišnje u proseku potroše na lečenje u privatnim zdravstvenim ustanovama oko 300 evra, kaže direktor Sektora za zdravstveno osiguranje "Unika osiguranja" Željko Jović. Dodaje da uz dopunsko zdravstveno osiguranje od 25 evra mesečno građani sebi mogu obezbediti nekoliko hiljada evra pokrića za lečenje tokom godine.
Željko Jović je, nakon panela "Zdravstvo - da li je najefikasniji sistem i najekonomičniji" na "Kopaonik biznis forumu", rekao da "Unika" svojim osiguranicima obezbeđuje da ravnopravno koriste, u zavisnosti od potreba i želja, privatni ili državni zdravstveni sektor.
Panel 26: "Zdravstvo - da li je najefikasniji sistem i najekonomičniji?" na 26. Kopaonik biznis forumu
Ograničena sredstva, a bolji rezultati?
Član Borda direktora ISPOR globala Hren Rok kaže da su onkološki lekovi najveća terapijska grupa i da se savremena terapija u toj oblasti bazira na ciljanoj i imunoterapiji.
Pomoćnica ministra zdravlja Danijela Urošević je rekla da je od 2014. godine iz državnog budžeta investirano u zdravstvo 65 miliona evra, da će zahvaljuujući savremenoj opremi koja je kupljena dijagnostika biti bolja i pravovremena, a samim tim i lečenje uspešnije.
Direktor Sektora za zdravstvo u regionu Evrope Svetske banke Tania Dmitrašenko navodi da se u Srbiji još uvek plaćaju usluge na stari način i da postoji otpor varijabilnom plaćanju, ali da se kreće u tom pravcu. Pohvalila je i uvođenje informacionog sistema i e-recepta gde pacijent više ne mora svakog meseca da dolazi kod lekara da bi mu samo propisao terapiju.
Država je, kako kaže, uradila dosta što se tiče infrastrukturnih ulaganja, ali da i dalje postoje liste čekanja.
"Prema javno dostupnim podacima na listama čekanja za dijagnostiku i operacije je oko 72.000 građana. Mislim da dobrovoljno zdravstveno osiguranje može da doprinese da se liste čekanja smanje", naglasio je Jović.
Podseća da je i država prepoznala benefite dopunskog zdravstvenog osiguranja i da je jedina u regionu obezbedila da se od primanja građana odredi jedan neoporezivi deo koje će kompanije izdvajati za dopunsko zdravstveno osiguranje ili za penziono osiguranje.
"U ovom trenutku od 1. februara taj iznos je oko 5.800 dinara. Na mesečnom nivou to je veliki iznos koji može da se investira u dopunsko zdravstveno osiguranje", pojasnio je Jović.
Dodaje da građani još uvek nisu dovoljno informisani o dobrobiti svega što nudi dopunsko zdravstveno osiguranje.
"Mislim da se u prethodnih šest godina pokazalo da je ova vrsta zdravstvenog osiguranja neophodna i da će podići stepen zdravstvene zaštite i brige o građanima Srbije na jedan viši nivo", dodao je on.
Dopunsko zdravstveno osiguranje mogu koristiti i stranci koji imaju prijavljen boravak u Srbiji. Na njima je, kaže Jović, samo da izaberu koji proizvod i paket usluga im najviše odgovara.
Novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti u skupštinskoj proceduri
Podseća da je novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti u skupštinskoj proceduri u kome su nadležni predvideli da se dopunsko zdravstveno osiguranje više približi građanima Srbije.
"Novi zakon predviđa i mogućnost onlajn prodaje dopunskog zdravstvenog osiguranja, gde će građani jednostavnim pristupom na određenim sajtovima imati mogućnost da sagledaju proizvode koji su za njih interesantni da na osnovu različitih kalkulatora izračunaju premiju", istakao je Jović.
Dodaje da je važno da se u narednom periodu poveća vidljivost dopunskog zdravstvenog osiguranja na tržištu Srbije i da se približi građanima.
Klijenti "Unika osiguranja", uz podršku doktora iz "MedUNIQA" kontakt centra koji je dostupan 24 sata , sedam dana u nedelji, preglede mogu da zakažu za jedan, a komplikovaniju dijagnostiku za najvviše tri dana.
"Naše strateško opredeljenje je da dosegnemo do svakog mesta i svakog korisnika. Kroz našu najveću mrežu u zemlji grana se čak 700 specijalističkih ordinacija, poliklinika, domova zdravlja i bolnica širom Srbije. Naši klijenti, osim termina i lekara, mogu da odaberu i ustanove u svom neposrednom okruženju i da u svvakom trenutku budu potpuno uvereni da će dobiti zdravstvenu negu", zaključio je Jović.
Zdravstveni sistem Srbije je u 2018. godini napredovao za dva mesta i rangirao se na 18. poziciji među 35 sistema država Starog kontinenta, prema rezultatima Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa.
Jedan od najzapaženijih rezultata bio je aktivan rad na listama čekanja za operacije ili različite vrste snimanja i dijagnostike u državnim bolnicama širom zemlje, prema saopštenju Unika osiguranja.
Jedan od načina za još efikasniji sistem i brže ukidanje lista čekanja je jačanje privatnog zdravstvenog osiguranja - jedan je od zaključaka učesnika panela "Zdravstvena zaštita: Najefikasniji sistem je i najisplativiji", koji je održan u okviru "Kopaonik biznis foruma".
Uputstvo
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.
Broj komentara 0
Pošalji komentar